Sedam meseci frilenserske borbe: Šta se na kraju zapravo desilo? 

Prošlo je sedam meseci od toga da „svi moraju da plaćaju poreze” do jučerašnjeg epiloga da frilenseri koji su zarađivali manje od 64.000 dinara mesečno neće morati da plate ništa. Za to vreme ljudi koji preko interneta rade za strane poslodavce postali su jedna od glavnih tema medija, političara i građana. Međutim, mnogima, pa ni delu frilensera, nije jasno šta se zapravo desilo. Kako je izgledala frilenserska saga poslednjih pola godine? 

I dalje nejasno javnosti

Da imaju dogovor s Vladom, ali ne i rešenje problema, rekao je Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu za nova.rs. Tom rečenicom, odnosno juče postignutim dogovorom, čini se da je stavljena tačka, iako deo nezadovoljnih frilensera najavljuje ponovne proteste u subotu. 

Za tih nekoliko meseci nastala su dva udruženja, koja su prešla put od nepostojanja komunikacije, preko saradnje, do sukoba. Država je od početnog stava da razgovora nema dok se porez ne plati, preko pregovora, došli do saopštenja u kojem navode kako su prihvatili zahtev oba udruženja. Propalo je nekoliko pregovora, održano je nekoliko protesta, frilensere su podržavali mnogi, a radnici na internetu su znali da budu solidarni i sa ostalim nezadovoljnim grupama. 

U tom konstantnom smenjivanju scena i likova, mnogi su izgubli nit, pa im više nije jasno šta je u celoj priči sporno i da li su frilenseri na kraju dobili ono što su tražili? Na prvo pitanje postoji odgovor, iako je komplikovan, a za drugo, zavisi kome ga postavite.  

Oktobar prošle godine: poziv Poreske uprave, sporno što nije ranije obavestila

Krenimo od lakšeg. Sve je počelo u oktobru. Tada Poreska uprava objavljuje kako ima saznanja o ljudima koji su primali prihode iz inostranstva, a na njih nisu platili poreze i doprinose. Kako su u saopštenju bile navedene platforme na kojima frilenseri rade ili primaju novac, bilo je jasno da su oni na meti. 

Tada je bilo sporno što ih Poreska uprava 20 godina, koliko zakon postoji, nijednom nije obavestila da išta treba da plate. Poziv je bio jasan — izmirite svoja dugovanja za pet godina unazad, kako biste izbegli prekršajne, pa čak i krivične prijave. 

Poreska uprava je tada svakom radniku na internetu računala samo 20 odsto normiranih troškova. Normirani troškovi su iznos koji se odbija od ukupnog prihoda i koji se ne oporezuje. To znači da ako ste zarađivali 80.000 dinara, poreznici računaju da su vam 16.000 bili troškovi rada, pa vam na to nneće naplatiti porez. Kada se od ukupnih prihoda odbiju normirani troškovi, dobija se poreska osnovica.

Zatim bi na tako dobijenu poresku osnovicu računala porez od 20 odsto, doprinose za PIO od 25,5 procenta i zdravstveno od 10,3 procenta. Na sve to se računala i kamata, a što je dug stariji, to je i kamata veća. Tako se dešavalo da u poreskim rešenjima nekim frilenserima bude obračunat dug, koji iznosi i do 70 odsto svega što je zaradio u poslednjih pet godina. 

Od oktobra do kraja prošle godine: formiranje udruženja, uključivanje medija, protesti

Krajem oktobra počelo je da se formira Udruženje radnika na internetu, koje je 10. novembra prvi put predalo svoje zahteve Ministarstvu finansija, Vladi i Poreskoj upravi. Tada su tražili da se svi poreski postupci porotiv frilensera obustave dok se ne reši njihov status.

Nadležni su tada njihove zahteve ignorisali, Poreska uprava je počela da poziva frilensere na kontrolne razgovore o prihodima iz inostranstva, koje nisu prijavili. Frilenseri u tom trenutku postaju i deo dnevne politike. Dolazi i do podele u medijskom izveštavanju, gde deo medija označava frilensere kao ljude koji su namerno, godinama tajili porez. Brojni analitičari, profesori, ekonomisti iznose svoje stavove o ovom slučaju. Postavlja se pitanje ko je za sve ovo kriv: država ili frilenseri? Opšti dogovor je da su i jedni i drugi odgovorni, ali nema konsenzusa oko toga koje odgovorniji, pa time treba da podnese i veći teret. 

Kako bi izvršili dodatni pritisak, 30. decembra frilenseri su održali prvi protest, ali osim medijskih izjava, nadležni nisu preduzeli korake. Sledeći protest, tokom koga su frilenseri dobili poziv na pregovore, održan je 17 dana nakon prvobitnog. 

Početkom ove godine počinju pregovori sa državom

Svaki sastanak je trajao satima i svaki put je delovalo kao da će situacija biti rešena baš onako kako su frilenseri zahtevali. Na prvobitnom sastanku je dogovoreno da se postupci kontrole frilensera obustave dok traju pregovori. Predlog frilensera je bio da im se ništa ne naplati dok im status ne bude zakonski regulisan. Već 5. februara, pregovori su propali. 

Tadašnji predlog Vlade je bio da se normirani troškovi s 20 odsto, podignu na 43 procenta, čime bi se smanjila poreska osnovica, pa time i iznos dugovanog poreza. Uz to su bile otpisane kamate, a dug bi se otplaćivao 10 godina. To je značilo da neko ko od frilensinga zarađuje 200 evra mesečno, više od pet godina, treba državi da daje 11.500 dinara za dugovanja i tekuće namete.  

To je za Udruženje radnika na internetu bilo neprihvatljivo, jer su se oni tada zalagali za potpuni otpis dugovanja.

Neki su smatrali da je ponuda Vlade, do 200 evra bez plaćanja, korektna

Bilo je onih koji su smatrali da ta ponuda nije loša, kao i da je ustupak države korektan, a Udruženje radnika na interentu je poručivalo da ukoliko ne bude novih pregovora, da će razmatrati nove vidove pritiska. U međuvremenu su nadležnima predložili da plaćaju poreze i doprinose, ali samo od oktobra 2020, kada ih je Poreska uprava obavestila da imaju obaveze. Bio je to jedini ustupak na koji je URI početkom marta bio spreman. 

Novi predlog krajem marta ove godine: ko je zarađivao do 350 evra mesečno ne plaća porez

Vlada krajem marta izlazi s predlogom o neoporezivom delu. Ideja je bila da se od ukupnih prihoda na mesečnom nivou oduzme 18.300 dinara, zatim normirani troškovi od 43 odsto i na takodobijen iznos naplate nameti. Ovo je značilo da bi oni koji su zarađivali mesečno manje od 350 evra, bili potpuno oslobođeni plaćanja poreza.

Početak aprila: ko je zarađivao do 470 evra mesečno, ne plaća porez

Novi pregovori počeli su 30. marta i tog dana su i propali. Nijedna strana nije želela da odstupi od svog stava. Dan kasnije usledio je novi predlog države, a to je da neoporezivi deo bude 32.000 dinara, pa bi tako svi koji su zarađivali manje od 56.000 dinara bili oslobođeni plaćanja. 

URI je i taj predlog odbio, a onda smo saznali da su nadležni na posebnom sastanku pregovarali sa drugim udruženjem, Udruženjem frilensera i preduzetnika Srbije. Upravo ovo drugo udruženje je ponudilo gore pomenuti predlog, po kome bi plaćanja bili oslobođeni svi koji su zarađivali manje od 56.000 mesečno. Tako je došlo do raskola među udruženjima, pa je ono prvo odlučilo da organizuje proteste i kampovanje ispred Narodne skupštine. 

Predlog do 470 evra bez plaćanja završava u Skupštini

Uprkos tome, predlog je otišao pred poslanike. Problem s tim predlogom nisu bile zaostale obaveze, jer one tim predlogom zaista jesu znatno umanjene. Problem je bio taj što su za naredni period ukinuti normirani troškovi i računao bi se samo neoporezivi deo od 18.300 dinara. U praksi je to značilo, da će na prosečnu frilensersku zaradu od 80.000 dinara, kada se sabere dug i tekuće obaveze, radnici na internetu narednih 10 godina plaćati 40.400 dinara. 

U sredu je pred parlamentom, u kome su poslanici raspravljali o zakonima, protestovalo Udruženje radnika na internetu. Kako navode, tokom tih protesta dobili su poziv iz Vlade za nove pregovore. 

Poslednji predlog koji važi do usvajanja novog zakona

Za 1. januar 2022. je planiran zakon koji će urediti ovu oblast i doneti frilenserima jasan legalni okvir. Do tada, poslednji predlog kaže da za sve namete do tog 1. januara 2022, poresko oslobođenje bude 32.000 dinara, a normirani troškovi 50 odsto.

Ovo znači da ko zarađuje 80.000 dinara, plaćaće 20.080 dinara, u šta su uračunate tekuće obaveze i petogodišnji dug. Iznos je manji ukoliko ste radili kraće od pet godina. 

Računica za tekuće obaveze je sledeća:

• Od mesečnog iznosa oduzmete 32.000 dinara. 
• Taj iznos protom prepolovite, s obzirom na to da normirani troškovi iznose 50 odsto. 
• Kada ste dobili taj poslednji broj izračunate koliko je 55,8 procenta od toga (20% porez + 25,5% PIO + 10,3 zdravstveno). 
• Tako dobijen proj predstavlja ono koliko treba da plaćate za trenutnu zaradu. 

Što se tiče duga, ukoliko vam je zarada bila istovetna, samo gornju računicu pomnožite sa brojem meseci koliko ste radili (najviše 60, pošto dug zastareva posle 5 godina) i podelite sa 120 (pošto se dug plaća mesečno narednih 10 godina). Imajte na umu da se za dugovanja zarada gleda na godišnjem nivou. Tako da računajte sve na godišnjem nivou, ukoliko vam godišnji nivo zarada prelazi 768.000 dinara. Kada sve saberete podelite sa 120 i to je iznos mesečnog duga, koji plaćate narednih 10 godina. 

Rezultat aktivizma u brojevima

Ovo svezapravo znači da se od početnih nekoliko desetiha hiljada evra koliko je za 15 dana trebalo da plati neko ko je zarađivao 80.000 dinara, došlo do toga da će mu na dažbine odlaziti četvrtina zarade i da će mu za uplaćeni novac biti upisan staž, što pre nije postojalo kao opcija. 

Takođe, umesto da plaćaju svi, plaćaće samo oni koji su zarađivali više od 64.000 dinara mesečno, odnosno 768.000 dinara godišnje.