Ne nameravamo da pokrećemo ikakvu inicijativu pred Vladom. Naš cilj je bio se javnost informiše o najugroženijoj grupi frilensera, a to su oni koji su zarađivali do 50.000 dinara, jer smo imali problem da ih savetujemo kako da pravno reše svoj status”, objašnjava za Startit Dnevnik Mina Simić, analitičarka javnih politika u Paušalu, kompaniji koja je razvila softver pomoću koga i radnici na internetu mogu da izmiruju poreze i doprinose. 

U žižu javnosti su došli kada je osvanuo njihov predlog da svi frilenseri koji su zarađivali manje od 50.000 dinara, treba da budu oslobođeni plaćanja nameta za prethodnih pet godina. Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar je za Startit Dnevnik takvu ideju ocenio neprihvatljivom, a neki su čak pisali da je apsurdna i da razjedinjuje frilensere.   

Osnovno pitanje je bilo zašto se uopšte pravi ta razlika po zaradama, a kako Simić objašnjava, postoje dva razloga zbog kojih se oni zalažu da se oni koji su zarađivali manje od 50.000 dinara oslobode plaćanja poreza i doprinosa.  

Zašto da se poreza oslobode oni sa zaradama ispod 50.000 dinara?

Prvi razlog se odnosi na to da ukoliko ste u prethodnih pet godina odlazili kod poreskog savetnika kao frilenser, a zarađivali ste do 50.000 dinara, on je mogao da vas posavetuje kako da se registrujete, ali ništa nije imalo smisla. Svi modeli poslovanja ukoliko biste platili porez i doprinose bili bi preveliko opterećenje, i ne bi vam se isplatilo da poslujete.

Drugi razlog odnosi se na to da ukoliko biste poslovali kao fizičko lice, kada biste izmirili obaveze prema državi, zarada bi vam bila manja od minimalca. Zaključak je da ukoliko ste u prethodnih pet godina zarađivali manje od 50.000 dinara bili ste motivisani da poslujete u sivoj zoni.”

Na problem upravo ove grupe Paušal ukazuje od početka svog poslovanja 2015. godine, navodi naša sagovornica. Upućuje sve na kalkultor koji su napravili, a koji će pomoći ljudima da bolje razumeju u kakvom su položaju upravo oni koji zarađuju manje od 50.000 dinara, smatra ona. Poziva se i na istraživanje NALED-a iz prošle godine prema kojem je 38,73 odsto frilensera zarađivalo ispod navedene sume. 

Ako bi oni plaćali te namete, njihova egzistencija bi bila ugrožena, što je suprotno Ustavu 

Ukoliko biste trenutna potraživanja države, sa sve Vladinim ustupcima prema frilenserima primenili na ovu grupu ljudi, njihova egzistencija bi bila direktno ugrožena, što je u suprotnosti sa Ustavom. Kako je istakao profesor Svetislav Kostić za Agelast: ‘Ako su tvoji ukupni prihodi koje si ostvarivao toliki da bi po plaćanju poreza ti ostao na manje od minimalne zarade, onda postoje ustavne odredbe da se porez plaća prema ekonomskoj snazi koje bi onda mogle da opravdaju da u slučaju tih lica se sprovede zakonska amnestija. Tu pričamo o socijalnim kategorijama, i uslov je da je to jedini prihod’.” 

Dodaje i da u velikom broju zemalja postoje besteretni prihodi, prihodi na koje se ne plaća porez ili doprinosi. To je slučaj u Velikoj Britaniji, Austriji i Nemačkoj.

Ko zarađuje 50.000 nema opcije koje ima onaj sa 80.000

Međutim, kada se trenutni poreski tretman primeni na onog ko zarađuje 80.000 dinara, njemu bi ostalo manje novca od onoga koji je zaradio 49.000 dinara. Simić takav zaključak smatra pogrešnim, navodeći da su oni sa zaradamo od 80.000 imali mogućnost da se registruju kao preduzetnici, što im je Paušal i savetovao. 

Kao preduzetnik knjigaš koji zarađuje 80.000 dinara i prijavljeni ste na minimalnu zaradu, možete plaćati 26 odsto poreza i doprinosa, a sa ostatkom novca slobodno raspolagati. Takođe, optimizacijom vašeg poslovanja bi taj procenat mogli da smanjite, kao i zamrzavanjem poslovanja ukoliko nemate posla. Smatram da je to procenat koji je prihvatljiv. Ovde bih posebno istakla da je prema istraživanju NALED-a prosečna mesečna zarada frilensera 1.085 evra, a s njom možete po veoma povoljnim uslovima da poslujete kao preduzetnik. Ovakve opcije nisu bile isplative za frilensere koji su zarađivali do 50.000 dinara, i zato smatramo da su najugroženiji.”

Frilenserima nije idealno da se registuju kao preduzetnici, ali…

Simić ističe kako za frilensere nije idealna opcija da se registruju kao preduzetnici, ali to je bila je bila mogućnost koju su oni imali u prethodnom periodu, a to je prema istraživanju NALED-a učinilo 25,29 odsto digitalnih radnika. Nada da će se u skorijoj budućnosti biti doneti novi zakonski okviri, koji će bolje urediti tu oblast. 

Država preuzela svoju odgovornost, a za frilensere su postojale opcije 

Što se tiče oporezivanja onih koji prihoduju iznad 50.000 dinara, država je već dala model po kojem se oporezuju, to su ostali prihodi”, navodi naša sagovornica, ukazujući da je nepovoljniji model od onog koji su oni predlagali frilenserima koji su klijenti Paušala. Smatra da je država preuzela svoju odgovornost tako što je otpisala kamatu, rok otplate produžila na 10 godina i normirane troškove povećala na 43 odsto.

S pravnog aspekta gledano to je korektan ustupak države. Opet kada su u pitanju obaveze frilensera gledano sa pravnog aspekta, nepoznavanje zakona vas ne oslobađa krivice. Postojale su opcije za frilensere koji su zarađivali iznad 50.000 dinara, ali činjenica je da se nisu dovoljno (ili dobro) raspitali. Zato je neophodno da svi preuzmu deo odgovnosti i zajednički dođu do kompromisnog rešenja. S druge strane, ukoliko bi Udruženje radnika na internetu svojim zalaganjem uspeo da izdejstvuje još pogodnije uslove, Paušal bi to svakako podržao.” 

Ko je zarađivao manje od 600.000 godišnje ne bi trebalo da plaća namete

Kako su prihodi frilensera često neredovni, pa se može desiti da jednog meseca zarade ispod, a narednog iznad navedene sume, ideja se može preformulisati i reći da svi koji su zarađivali manje od 600.000 dinara godišnje, bi trebalo da budu oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa za pet godina unazad, pojašnjavaju u Paušalu i smatraju da bi time država pokazala da je spremna da preuzme na sebe odgovornost što nije ranije uspela da reši položaj ovih ljudi.

Paušal ne istupa kao predstavnik frilensera

Paušal u čitavom ovom slučaju ne istupa kao predstavnik frilensera, već daje svoje mišljenje na osnovu iskustva, uzimajući u obzir i mišljenja poreskih stručnjaka. Na opasku da ovakvim predlogom razjedinjuju frilensere, Simić kaže da je njihova ideja bila da predstavnici frilensera posebno tretiraju grupu ljudi koja je najugroženija, a to bi čak moglo da se tumači da pozivamo na solidarnost između njih samih, a ne da urušavamo njihovo jedinstvo”.

Da li će ovu ideju prepoznati Udruženje radnika na internetu ili država, nama je svejedno. Naš cilj je bio se javnost informiše o problemima ove grupe ljudi, budući da smo mi imali probleme u savetovanju onih koji su nam se obraćali, a zarađivali su do 50.000 dinara mesečno.”

Onima koji su se pitali odakle legitimitet Paušalu da raspravlja o ovim pitanjima, odgovaraju da kada su u pitanju javne politike, svako ima pravo da lobira i da se njihov legitimitet ogleda u dugogodišnjem radu sa frilenserima, jer su oni njegovi klinjenti, ali i saradnja sa Upwork- om, Payoneer- on i organizovanje raznih webinara koji su se ticali položaja frilensera.