Pet najvećih iskoraka za srpski IT u 2017.

Pet najvažnijih stvari koje su se desile u 2017. i koje imaju potencijal da nas najviše pomere unapred u godinama koje dolaze.

Nevenka Rangelov - 28. Decembar, 2017.

Sa predstavnicima domaćih kompanija i organizacija smo već sabirali utiske o razvoju domaćeg IT-a u 2017. godini, a kao redakcija Startit bloga želimo da toj diskusiji damo i svoj doprinos.

Ideja je bila da na ovoj listi izdvojimo i po redu nabrojimo pet najvažnijih stvari koje su se desile u 2017. i koje imaju potencijal da nas najviše pomere unapred u godinama koje dolaze.

Informatika u osnovnim školama

Ovo je bez dileme najbolja stvar koja se desila u godini za nama. Promene u obrazovnom sistemu su presudan, početni korak ukoliko želimo da na dobrim temeljima dalje razvijamo IT industriju i celokupno društvo. Pozitivna promena koju će ovaj potez doneti osetiće se verovatno tek kroz nekoliko godina, ali njen uticaj nije nimalo zanemarljiv.

Sjajno je što će se deca već od osnovne škole susresti sa nekom drugačijom informatikom od one koju su prethodne generacije imale priliku da uče. Zahvaljujući fondaciji Petlja srpski osnovci će učiti Scratch i Python, čime je Srbija, koliko nam je poznato, postala jedina zemlja u Evropi u kojoj se Python podučava kao deo obaveznog školskog programa za osnovce.

Pozitivne promene su se desile i u srednjim školama i fakultetima — osnovana su i specijalizovana računarska odeljenja u 13 gimnazija, a dobili smo i prve Data Science smerove na jednom privatnom i jednom državnom fakultetu. Beogradski ETF je konačno proširen čime je započeto rešavanje problema nedostatka prostora.

IT-jevci se udružuju

Ove godine smo svedočili nastanku nekoliko organizacija koje na neki način predstavljaju začetak “ukrupnjavanja” srpskog IT-a.

Neke od najuticajnijih organizacija u srpskom IT-u su se udružile u jedinstven front, Inicijativu Digitalna Srbija, i kao takve zajednički nastupile sa svojom misijom razvoja srpskog društva i privrede u dobu digitalne transformacije. Organizacija je u ovih prvih nekoliko meseci postavila osnove za svoj dalji rad, a postignute su i neke konkretne stvari, lepo sumirane u ovom članku.

Još jedna bitna organizacija koja će u narednim godinama sigurno imati značajan uticaj na razoj domaće IT scene i srpskog startap ekosistema osnovana je — van Srbije. Organizacija Serbian Entrepreneurs umrežava naše preduzetnike u dijaspori i povezuje ih sa onima koji svoj proizvod razvijaju u Srbiji. Nakon samo nekoliko meseci od osnivanja organizacije, uspeli su da u Srbiju dovedu zvaničnu delegaciju iz Google-a i da iniciraju rešavanje problema koji domaći developeri imaju sa Google-ovim Play Store-om.

Najavljen je i nastanak organizacije srpskih Game Developera, tačnije kompanija koje se u Srbiji bave razvojem video igara, ali to je nešto što po svemu sudeći ostavljamo za narednu godinu. I domaće CGI firme su započele rad na svojoj zajedničkoj organizaciji, tako da je i to nešto što možemo uskoro očekivati.

Ovaj trend udruživanja kompanija i preduzetnika može se protumačiti kao signal da je scena već dovoljno napredovala da iz atomizovane prelazi u neku novu, zreliju formu. Ove novoosnovane organizacije su u ovoj godini tek počele sa svojim aktivnostima, tako da ostaje da vidimo kakav će biti njihov efekat u narednoj godini.

Razvoj zajednica na lokalu

Ova godina je bila velika za srpski IT na lokalu. Mnogi gradovi su dobili svoje prve zajednice i habove u kojima se okupljaju. Pored Startit Centara, Kikinda, Niš, Kragujevac, Bor i Sombor dobili su svoje prostore u kojima se već uveliko održavaju događaji i razmenjuje znanje.

U Pirotu i Jagodini su održane prve IT konferencije, a Valjevo, Vršac i Zrenjanin uspešno nastavljaju svoje IT konferencije iz godine u godinu.

Ova godina je verovatno bila ključna u smislu stvaranja kritične mase koja želi da se IT u Srbiji razvija decentralizovano, izvan Beograda i Novog Sada. Kad smo već kod decentralizovanog…

Blockchain manija

Ovog leta smo, zajedno sa ostatkom sveta, upali u hajp koji već neko vreme kruži oko blockchain tehnologije i kriptovaluta.

Kada smo odlučili da organizujemo prvi hakaton na ovu temu, mislili smo da je blockchain scena u Srbiji tek u začetku. Na naše iznenađenje, scena je već postojala, postojali su i ljudi koji razvijaju vrlo ozbiljne proizvode zasnovane na blockchainu i koji su napravili neke ozbiljne uspehe, ali su nam do tada nekako ostajali ispod radara.

Beogradski Game Credits je uzeo 50 miliona dolara putem initial coin offeringa, a slovenačko-srpski Origin Trail uskoro sprema svoj ICO. Održane su i dve blockchain konferencije, a meetup posvećen ovoj tehnologiji bio je jedan od najposećenijih događaja u beogradskom Startit Centru ove godine.

Prema nezvaničnim podacima, Beograd je 4. grad u svetu po broju blockchain developera. Ovo je jedan od retkih trenutaka kada možemo da kažemo da ne zaostajemo za svetskim trendovima, a s obzirom na to da je ovo tehnologija koja će imati vrlo značajnu ulogu u razvoju IT-a generalno, svakako imamo zašto da budemo zadovoljni i optimistični.

IT u mainstreamu

IT je ove godine de facto ušao u mainstream. S jedne strane, država je počela da nas primećuje, a vreme će pokazati da li je to dobro ili loše. U ekspozeu predsednice Vlade je digitalizacija/digitalna transformacija pomenuta 99 puta i IT je postavljen kao jedan od državnih priroriteta za ekonomski razvoj.

Osnivanjem Kancelarije za IT i e-upravu, državni organ zadužen za informacione tehnologije prvi put je podignut na nivo Vlade, a uvođenje informatike u osnovne škole je nešto što smo već spomenuli i svakako je vredno pohvale.

S druge strane, mediji su takođe dosta aktivnije krenuli da pokrivaju vesti iz IT industrije — IT je u prethodnih godinu dana u medijima pomenut 250 puta.

Ove godine smo mogli videti da klasični mediji pišu o Ethereumu i digitalnim mačkama, domaćim preduzetnicima u Silicijumskoj dolini i sličnim stvarima koje im ranije nisu bile u fokusu. Ulazak IT-a u mainstream nije nedvosmisleno dobra stvar, ali svakako je bitan deo u njegovom razvoju koji ne možemo da preskočimo.