Uvod u blockchain — kriptovalute: trendovi i hajp

U četvrtom tekstu serijala o blockchainu bavimo se kriptovalutama, fenomenom initial coin offeringa i paralelama između TCP/IP protokola i blockchaina.

Nikola Milinković - 21. Decembar, 2017.

Važno je da razlikujemo blockchain tehnologiju, inovacije i prednosti koje je donela od kriptovaluta, iako su dva pojma nesumnjivo povezana. Namera nam je bila da kroz ovaj uvod ljudima što više približimo osnovne koncepte i prednosti blockchaina u odnosu na poznate sisteme.

Za tu svrhu smo se najviše osvrnuli na Bitcoin i Ethereum kao predvodnike i do sada dve najvažnije blockchain mreže. Ipak, ovaj serijal zaslužuje i jedan širi osvrt na kriptovalute u opštem smislu.

Zajedničke karakteristike odnosno prednosti koje donose skoro sve kriptovalute na manje ili više uspešan način su:

Na osnovu ovih prednosti pomenimo samo neke od primena kriptovaluta:

U periodu između nastanka Bitcoina i Ethereuma, pokrenuto je mnoštvo veoma uspešnih kriptovaluta, koje kroz različite pristupe adresiraju probleme finansijskih transakcija u različitim sistemima. Kroz tih nekoliko godina nešto više od milijardu dolara je investirano u blockhain mreže od strane VC fondova, Angel i drugih investitora.

Initial Coin Offering

Velika razlika nastupa nakon Ethereuma kada zahvaljujući pametnim ugovorima, decentralizovanim aplikacijama i digitalnim sredstvima postaje veoma lako kreirati sopstvenu kriptovalutu odnosno token. Neki od tih projekata su skupili milione dolara bez ijednog dolara od strane investitora ili fondova već na osnovu mnogo mini ulaganja od strane običnih ljudi, približavajući kriptovalute konceptu crowdfundinga.

Crowdfunding je dobio naziv Initial Coin Offering (ICO) za ovaj tip finansiranja koji je omogućen Ethereumom. Dok je na ovaj način u 2016. godini sakupljeno okvirno 250 miliona dolara, lakoća koju je doneo Ethereum je kreirala situaciju da je u 2017. godini sakupljeno oko 6 milijardi dolara. Poređenja radi od 100 najvrednijih kriptovaluta po tržišnoj vrednosti, oko 40% su tokeni koji su bazirani i rade na Ethereumu. Hajp koji je usledio je doveo do toga da je tržište kriptovaluta ovog meseca prešlo vrednost od 500 milijardi dolara.

Iako se čini da je to samo novi način finansiranja startap projekata sličan inicijalnoj javnoj ponudi akcija preduzeća na berzi, kod tokena nije samo to slučaj. Token je zahvaljujući blockchainu: a) valuta koja se koristi u decentralizovanoj aplikaciji za koju je napravljen b) dokaz o podršci projektu koji ljudima omogućava da izvlače vrednost iz projekta c) valuta koja može lako biti zamenjena za neku drugu valutu.

Ovakav model finansiranja koji je omogućio blockchain i koji se sve više koristi za investiranje nazvan je decentralizovani biznis model. Ne postoji centralno telo ili kompanija koja upravlja blockchainom. Svi koji su investriali prilikom ICO-a su ujedno i vlasnici projekta.

Regulacija kriptovaluta

Zbog nerazumljivo velike količine novca koja je prikupljena na ovaj način u poslednjih godinu dana, stvorio se hajp koji danas vidimo u medijima. I ne samo to. Upravo zato što je postalo tako lako pokrenuti decentralizovanu aplikaciju sa pratećom kriptovalutom odnosno tokenom, nastala je i debata o regulaciji kriptovaluta.

Regulacija kriptovaluta je u svojoj suštini kontraintuitivna blockchain tehnologiji, ali istovremeno je svima postalo jasno da se ona mora desiti. Razlog tome je što velika većina ovih valuta ne prolazi jedno jednostavno pravilo američkih regulatornih tela pod nazivom “Howey Test” iz 1933. godine:

Ukoliko postoji investicija novca, sa očekivanjem profita od truda i rada neke treće strane, koja je uz to združeni poduhvat, ta investicija predstavja hartiju od vrednosti.

Problem nastupa što primenom ovog testa, sve kriptovalute postaju hartije od vrednosti u američkom sistemu. One su na taj način podložne oporezivanju i građani su u obavezi da prijave svoje poreze na osnovu ovih investicija.

Uprkos svemu ovome, kriptovalute i blockchain ne idu nigde, države će se prilagoditi i regulacija će nastupiti, a vrlo verovatno će pored banaka i kompanija i države implementirati blockchain radi rešavanja mnogih pitanja društvene organizacije ili organizacije političkog sistema. Primera radi Estonija trenutno prednjači u traženju načina i razvoju blockchain okvira praktičnih politika.

Protokoli

Kriptovalute na čelu sa Bitcoinom su prva primena blockchain tehnologije i prvi digitalni novac koji može biti poslat preko interneta poput elektronske pošte. Oba su primer i predstavljaju široko rasprostranjenu aplikaciju. Zato je često poređenje kriptovaluta i e-maila veoma dobro. Paralele između TCP/IP protokola i blockchaina su jasne. Jedan je omogućio dvostranu komunikaciju, a drugi omogućava dvostranu transakciju.

E-mail je nastao zahvaljujući TCP/IP protokolu. Ipak upotreba TCP/IP protokola je daleko nadmašila e-mail i postala temelj celog interneta i razmene podataka. Nastala je nova arhitektura koju su startapi i kompanije koristile i povezale se na sada javnu mrežu — World Wide Web i omogućavale različite servise.

Uzmimo kao primer Netscape koji je komrecijalizovao pretraživače, web servere i druge alate koji su doveli do masovne upotrebe internet servisa i aplikacija. Bloger Elad Gil trenutno stanje u svetu kriptovaluta identifikuje upavo kao Netscape momenat u svom tekstu Cryptocurrency Netscape Moment.

Ono što se tada desilo je da su potokoli koji čine temelj interneta doživeli kao i svako drugo dobro ove vrste, tragediju zajedničkih dobara. Korišćenje ovih protokola je dalo veliku vrednost tzv. programskom sloju tako što su raspolagali sada velikom količinom podataka. Umesto da imamo decentralizovanu, otvorenu mrežu, internet danas suštinski čini mali broj aplikacija koje su iskoristile veliku količinu podataka i “recentralizovale” internet. Danas su to kompanije poput Google-a, Amazona i Facebooka.

Blokchain za razliku od ovih starih temelja predstavlja novu vrstu temelja na kojoj će se graditi aplikacije. On predstavlja tzv. “fat protocol”.

Kod ovakvog protokola, vrednost nije raspodeljena u programskom sloju već u sloju protokola i spušta se kroz strukturu. Svaki član predstavlja jedinicu koja postoji na blockchainu, i samo aktivnim učešćem u kreiranju vrednosti, on takođe potražuje učešće u kreiranoj vrednosti.

Kako se sprovodi učešće u kreiranju vrednosti u tokenizovanoj ekonomiji? Tokenima. Model učešća potrošača kroz tokenizaciju se zasniva na premisi da kako bi neko raspolagao nagradama mreže, on mora biti član te mreže. Član mreže postaje neko ko ima tokene te mreže.

Ako uporedimo sa prethodnim modelom, svaka osoba je postala ne potrošač već proizvod, jer je participiranje zasnovano na preuzimanju aplikacije u zamenu za veliku količinu privatnih podataka. Učešće u token modelu je zasnovano na kupovini tokena, koje će neki koristiti kao spekulativne instrumente, dok će ih drugi koristiti da kupuju prava dobra i usluge.

Mnogi u kriptosvetu, od kriptografa, programera, akademika i ekonomista koji razumeju blockchain logiku i šta ova inovacija donosi veruju da će oni doneti najveću redistribuciju bogatstva u modernoj istoriji. Po rečima Krisa Larsena, koji stoji iza Ripple-a, “The Internet of Value” će biti poslednje gorivo globalizacije. Imamo ubrzan i slobodan protok robe i podataka.

Imamo mrežu svih mreža za podatke (internet) i dobra (logistika) ali nemamo jedinstvenu mrežu za novac, drugim rečima, prekogranična plaćanja su toliko neefikasna da se godišnje baci 2 triliona dolara kako bi se izvršio prenos vrednosti oko sveta. Larsen veruje da za pravu globalizaciju isto mora da se desi sa novcem i da će jedino jedinstvo ove tri stavke omogućiti pravu globalizaciju.

Verovatno će biti ne hiljade nego milioni tokena po istom principu po kom je to slučaj sa današnjim brojem aplikacija na mobilnom telefonu, ali sa nekoliko koje će imati globalnu upotrebu i služiti kao standardi sistema. Pre toga ono što svi nazivaju balonom mora i verovatno će pući, jer on to jeste. Istovremeno, skoro je sigurno da će 90% ovih kompanija — decentralizovanih aplikacija — blockchain mreža nestati.

Ostaje da se vidi kojih 10% će postati sledeći Amazon, Google i Facebook blockchain tehnologije.

Zbog toga što se ovaj put veći deo vrednosti nalazi u protokolu kao što je npr. Ethereum, možemo da pretpostavimo da će takva neka kompanija biti sledeći gigant možda i veći od onih čije usluge svakodnevno koristimo danas.

Rubrika blockchain je pod pokroviteljstvom Gamecreditsa