Uvod u blockchain — Ethereum i pametni ugovori

U trećem tekstu blockchain serijala upoznajemo se sa Ethereumom i glavnim inovacijama koje je ova platforma unela u svet blockchaina.

Nikola Milinković - 14. Decembar, 2017.

Seriju tekstova nastavljamo sa blockchain sistemom koji je odgovoran za ovogodišnju pometnju na tržištu kriptovaluta. Šta nam je to Ethereum doneo i zašto smo za nekoliko koraka bliži primeni blockchaina u raznim industrijama?

Ethereum

Ethereum zaslužuje posebno mesto jer predstavlja važnu i veliku inovaciju. Idejni tvorac Ethereuma je Vitalik Buterin, koji sada već važi za genija. On je u svom whitepaperu predložio novu vrstu blockchaina koja bi trebalo da ispravi nedostatke Bitcoina.

Sredinom 2015. godine lansirana je ova open software platforma bazirana na blockchainu koja omogućava programerima da kreiraju i pokreću pametne ugovore i decentralizovane aplikacije.

Ethereum je, poput Bitcoina, raspodeljena javna blockchain mreža. Međutim, Bitcoin, zajedno sa većinom drugih kriptovaluta pre nastanka Ethereuma, nudio je jednu primenu ove tehnologije — peer-to-peer elektronski sistem razmene digitalnog novca. Ethereum pored toga omogućava i izvršavanje programskog koda bilo koje decentralizovane aplikacije.

Inovacija koja to omogućava je Ethereum Virtuelna Mašina (Ethereum Virtual Machine — EVM) koja predstavlja Tjuring kompletan softver koji radi na Ethereum mreži.

Ethereum je trenutno baziran na metodu Dokaza o radu (PoW) kao i Bitcoin, mada se najavljuje promena metoda u Dokaz o ulogu (PoS). Rudari kopaju kriptovalutu Ether koja ima istu funkciju kao Bitcoin, ali se koristi i za izvršavanje transakcija u okviru ovog blockchain sistema tj. za plaćanje provizije i za servise na Ethereumu. To znači da se Ether koristi i za sve decentralizovane aplikacije koje rade na platformi i provizije u okviru njih.

Do kreiranja Ethereuma bilo je potrebno značajno znanje matematike, kriptografije, programiranja i velika količina resursa kako bi neko napravio blockchain sistem.

Zahvaljujući Ethereumu ceo proces je programerima značajno olakšan uz pomoć alata koji se nude za pravljenje decentralizovanih aplikacija, odnosno pisanje pametnih ugovora. Bilo ko može da pokrene program, bez obzira na to koji programski jezik koristi. Potencijalno bilo koja usluga koja je centralizovana, može biti decentralizovana uz pomoć Ethereuma.

Decentralizovane aplikacije koje funkcionišu na Ethereumu koriste i sve prednosti koje nosi i sam blockchain pa su nepromenljive, kriptografski sigurne, zaštićene od hakerskih napada, funkcionišu na osnovu konsenzusa i mogu da rade stalno (Zero Downtime).

Ipak, pametne ugovore i decentralizovane aplikacije pišu ljudi i samim tim je moguće da se dešavaju greške ili bagovi u kodu. Problem je u tome što kada je jednom pronađen način da se greška iskoristi, nema načina da se eksploatacija zaustavi sem da se postigne konsenzus o izmenama osnovnog koda.

Interesantna činjenica u vezi sa Ethereumom, jeste da su za dve godine od nastanka prednosti ovog blockchaina postale jasne raznim industrijama i kompanijama. Stoga moramo pomenuti postojanje organizacije Ethereum Alliance koja poput Hyperledgera povezuje najveće kompanije, ali sa ciljem razvoja Ethereuma i iskorišćavanja njegovih prednosti.

Pametni ugovori — Smart Contracts

Pametni ugovori predstavljaju najzanimljiviji koncept i ujedno možda najvažniju funkciju koju omogućavaju blockchain sistemi.

Legendarni kriptograf Nick Szabo je 1994. godine predložio da raspodeljene knjige mogu biti iskorišćene za pametne ugovore (mnogo pre nastanka same tehnologije). Nick Szabo i njegovi tekstovi su navodno poslužili kao uzor Satoshiju.

Pametni ugovori su automatski, “samo-izvršavajući”, blockchain odnosno digitalni ugovori. Klasični ugovori su pretvoreni u programski kod, raspodeljeni i sačuvani u okviru cele mreže. Njih se pridržavaju i izvršavaju svi uređaji koji učešćem prihvataju sve uslove koji su definisani u programskom kodu.

Upravo je Nick Szabo davno ponudio do danas najbolje poređenje pametnog ugovora. On je uporedio ovu tehnologiju sa aparatom za slatkiše. Kada ubacimo određenu količinu novca i unesemo kod slatkiša u aparat, on automatski izbacuje zadati slatkiš.

U svakodnevnom životu imamo dve ugovorne strane koje se slažu oko nekih uslova. Ukoliko obe strane ispoštuju uslove, ugovor je na snazi. U suprotnom, ako je prekršen, ugovor se raskida. Ugovori su pravno obavezujući i temelj su organizacije i funkcionisanja ljudskog društva. Najvažniji napredak koji blockchain donosi je u načinu na koji on eliminiše posrednika čak i u ugovorima, uz veću dozu sigurnosti. Oni poput klasičnih ugovora definišu pravila, kazne, ali i automatski sprovode obligacije.

Kada je pametan ugovor postavljen na blockchainu, svaki učesnik samim svojim učešćem u mreži pristaje na uslove koji su njime definisani. Uslovi više nisu pravno obavezujući, već su obavezujući algoritmom. Najjednostavnije rečeno, jednom “potpisan” ugovor od više strana će neupitno i automatski biti izvršen.

Tu se krije i najveća vrednost pametnih ugovora — dogovori, biznis pravila i definisani odnosi više nisu sačuvani u nekoj odvojenoj bazi ili sefu odnosno na nekoj lokaciji već postaju “živi”, automatizovani algoritam.

Navedene karakteristike pametnih ugovora omogućavaju njihovu primenu i automatizaciju u mnogobrojnim društvenim i poslovnim situacijama i odnosima. Oni doprinose:

Digitalna sredstva — Digital Assets

Prethodne koncepte i Ethereum smo morali da pomenemo i kako bismo ukratko obradili temu digitalnih sredstava. Mnogi blockchain projekti imaju za cilj da premoste jaz između digitalnih rešenja i realnog sveta. Proizvodi, roba, imovina mogu da se prebace na blockchain mrežu uz pomoć digitalnih sertifikata i pametnih ugovora sa svim pravno obavezujućim elementima.

Digitalizovanje sredstava otvara vrata raznim primenama: industriji nekretnina, velikim tržištima za prodaju, upravljanju proizvodnim lancima i lancima nabavke… Trenutno je verovatno i nemoguće zamisliti koliko će našu stvarnost ova tehnologija promeniti u kontekstu brzine, komunikacije, prenosa podataka kroz automatizaciju i najosnovnijih svakodnevnih stvari kojima se bavimo.

Pridruži se → prvo predstavljanje rada Tesla Nationa