Informatizacija, digitalizacija i digitalna transformacija — u čemu su razlike?

Prošlo je 338 godina od momenta kada je Gotfrid Vilhelm Lajbnic, 1679. godine razvio binarni sistem, a već 72 godine od kada je  prvi kompjuter počeo da ga koristi. Dakle, digitalni svet je oko nas već dosta dugo, a i dalje ne koristimo termin digitalizacija na pravi način. Postoje brojne definicije digitalizacije u zavisnosti od ugla posmatranja, samim tim i opšta konfuzija koja je dovela do olake i pogrešne upotrebe ovog termina.

Da li je digitalizacija kada odlučimo da dokumente čuvamo u digitalnom obliku umesto hrpama papira? Ili kada počnemo da prodajemo svoj proizvod onlajn? Da li je ista digitalizacija kada kreiramo aplikaciju za podršku korisnicima i ona kada razvijemo skroz novi digitalni proizvod? Iako svaki od ovih primera predstavlja uvođenje digitalnog poslovanja, ne predstavlja svaki digitalizaciju.

Istražili smo koji su to pojmovi slični njoj koje često pogrešno koristimo ili za koje nismo sigurni šta tačno znače. Pa, hajde da krenemo od početka.

Iz analognog u digitalno — informatizacija

Da bismo iskoristili gore pomenuti binarni sistem, fizički dokument prvo moramo pretvoriti u digitalni. To ćemo uraditi pretvaranjem analognog u digitalni signal. Na taj način smo izvršili informatizaciju (eng.digitization).

Informatizacija je proces stvaranja digitalnih verzija analognih ili fizičkih stvari poput dokumenata, fotografija, snimaka, zvukova i dr.

Dakle, jednostavno prevođenje analognog signala u digitalni koji se može koristiti u računarskim sistemima, kao što je skeniranje dokumenta.

Korišćenje postojećih tehnologija za poboljšanje poslovnih procesa — digitalizacija

Iako često digitalizaciju koristimo za opis mnogih različitih pojava, ona ima jasnu i dosta užu definiciju.  Verovatno najpoznatija upotreba ovog termina (u Srbiji), odnosi se na digitalizaciju televizije, ali i u tom slučaju je ovaj pojam pogrešno upotrebljavan. U pitanju je zapravo informatizacija, tj. pretvaranje analognog signala u digitalni.

Digitalizacija predstavlja upotrebu postojećih tehnologija i informacija za poboljšanje ili zamenu poslovnih procesa, stvaranje profita i stvaranje okruženja za digitalno poslovanje u kome informacija ima centralnu ulogu. Najjednostavniji primer je upotreba google drive-a za čuvanje i deljenje dokumenata umesto fioke zatrpane papirima ili korišćenje neke platforme za internu poslovnu komunikaciju ili projektni menadžment.

Kada govorimo o primerima digitalizacije sa aspekta poboljšanja poslovnih procesa, uviđamo da je ogroman broj kompanija poput onih u bankarskom sektoru uveo mobilne aplikacije koje olakšavaju korisnicima pristup proizvodima ili uslugama, ubrzavaju ga i optimizuju digitalno poslovanje. Samo par klikova nas danas deli od poručivanja hrane, vozila, poređenja proizvoda i kupovine istih.

Digitalizacija taksi usluga

Pored aplikacija za e-banking, još jedan primer koji lepo ilustruje značenje pojma digitalizacije u praksi, jeste poručivanje taksija putem Twitter naloga ili Vibera, koje su neki taxi prevoznici omogućili svojim korisnicima. Na ovaj način oni nisu uveli radikalnu promenu koja im je donela novi novčani tok ili promenila način poslovanja, samo su iskoristili postojeće društvene mreže  kako bi svojim korisnicima uštedeli vreme i olakšali pristup svojim uslugama.

Međutim, ono čemu bi trebalo da idemo u susret jeste digitalna transformacija koja, kao znatno širi pojam, podrazumeva da je digitalizacija već uveliko obavljena.

Radikalne promene postojećih modela poslovanja — digitalna transformacija

Digitalnu transformaciju ili DX definišemo kao integraciju digitalnih tehnologija u sva područja poslovanja koja rezultira fundamentalnim promenama u poslovanju i isporučivanju vrednosti korisnicima. Dakle, korišćenje digitalnih tehnologija koje radikalno transformišu model poslovanja, generišu nove tokove prihoda i kompletno menjaju poslovne procese.

Pojava autonomnih vozila, konkretno kamiona će veoma brzo možda ostaviti bez posla veliki broj ljudi zaposlenih u ovoj industriji. Nasuprot tome, pružiće bezbedniju vožnju i puteve, a kompanijama smanjiti troškove koje vozači donose. Ovo je jedan od primera radikalne promene u poslovanju koju nova tehnologija izaziva.

Pored toga, možda najvažniji aspekt digitalne transformacije jeste kulturološka promena koja zahteva od organizacija da konstantno preispituju status quo, često eksperimentišu i naviknu se na neuspeh kao sastavni deo uspeha.

To znači izazove u liderstvu, drugačije razmišljanje, podsticanje inovativnosti i novih modela poslovanja uz upotrebu tehnologije. To znači promenu razmišljanja zaposlenih i orijentisanost ka konstantnim promenama.

Pokazalo se da ove radikalne promene najčešće dolaze od startapa koji tehnologijom menjaju čitave industrije, što od velikih korporacija zahteva da budu agilne u svakom smislu i usvoje te tehnologije kako bi na najbolji i najisplativiji način učinile da im idu u korist, a ne na štetu.

Uber je počeo kao startap koji je pomoću različitih tehnologija omogućio ljudima da iskoriste svoja vozila za prevoz onih kojima je potrebna vožnja i koji ih kontaktiraju putem aplikacije. Kompanija Uber je podigla takozvanu ekonomiju deljenja na novi nivo, budući da nijeE taksi služba, već posrednička aplikacija koja stavlja korisnika na prvo mesto i nudi mu uslugu povezivanja sa ljudima koji inače voze svoje automobile.

Aplikacija koristi geolokaciju za naručivanje i praćenje kretanja vozila, sistem online plaćanja i bezbednosti i druge tehnologije koje omogućavaju brzo i bezbedno deljenje vozila i bezgotovinsko plaćanje jeftinije od tradicionalnog taksija. Pojava Ubera je rezultirala krahom taksi službi u celom svetu tj. kompletnom promenom poslovanja ove industrije.

Sjajan primer je i upotreba dronova u poljoprivredi koji su radikalno promenili način na koji jedna poljoprivredna organizacija funkcioniše i stvara profit. Naime, dronovi su počeli da se koriste u komercijalne svrhe i jednu od primena našli u poljoprivredi.

Njihov rad se zasniva na IoT tehnologiji koja pomoću senzora omogućava snimanje i praćenje zasada — merenjem produktivnosti, optimalne iskorišćenosti njive, pojave štetočina i dr. Svi ovi podaci su, zahvaljujući IoT tehnologji, dostupni na telefonu ili kompjuteru poljoprivrednika koji u skladu sa tim može donositi informisanije odluke i poboljšati svoje poslovanje brže i lakše.

Ne samo da digitalna transformacija predstavlja korak dalje jedne organizacije u digitalizaciji, već ima i ogroman uticaj na ekonomiju, vladu i društvo jedne zemlje. Ona predstavlja svojevrsnu (r)evoluciju koja će doneti velike promene i rast na svim poljima ukoliko se ide u korak sa njom i na vreme se iskoriste sve mogućnosti koje pruža, a smanje efekti svih izazova koje može doneti. Stoga, kao i do sada kroz istoriju, važi ona dobra, stara Darvinova — preživeće samo oni koji se najbrže prilagode promenama.