Srpski AgroDrone razvija poljoprivredu budućnosti

Iako su dronovi u srpski mejnstrim ove godine ušli na velika vrata obojeni političkim skandalima, nešto mnogo vrednije pažnje dešava se u garaži jednog inženjera iz Beograda.

Marija Gavrilov - 24. Decembar, 2015.

Časopis Fortune je 2015. nazvao godinom uspona dronova u poljoprivredi. Ovo stoga što su izmene u jednom aktu američke administracije za vazduhoplovstvo omogućile legalno letenje dronova u komercijalne svrhe, otvorivši poljoprivrednicima mogućnost korišćenja letelica na gazdinstvima, a firmama priliku da testiraju biznis modele za pružanje usluga dronom.

Iako su dronovi u srpski mejnstrim ove godine ušli na velika vrata obojeni političkim skandalima, nešto mnogo vrednije pažnje dešava se u garaži jednog inženjera iz Beograda. Ivan Petruševski, preduzetnik, polaznik naše Startap Akademije 4 i student na poslednjoj godini doktorskih studija na ETFu razvija svoje dronove za analizu i tretiranje poljoprivrednih polja u Srbiji i šire.

ivanPoslednje tri godine sakupljao sam hrabrost da napustim posao na kom sam bio devet godina i da se posvetim ovom projektu.

Pokušavao sam da razrađujem ideju dok sam bio zaposlen, ali nije išlo po planu, jer zahteva mnogo vremena. Kada je moje opšte stanje nezadovoljstva prevagnulo, rešio sam da dam otkaz i potpuno se posvetim razvoju ideje primene drona, koji je rezultat doktorskih studija na ETFu.

Dron u poljoprivredi je čvorište IoT platforme, a uređaj kroz remote sensing, merenje atmosferskih uslova, prikupljanja podataka sa mernih stanica omogućava poljoprivrednicima da dobiju podatke o stanju useva u realnom vremenu i mnogo pre nego što se oboljenje biljke proširi na veću površinu ili pretrpe posledice usled nepovoljnih uslova.

Proizvesti više sa manje ulaganja

Prvi korak kod upotrebe mašine je određivanje plana letenja i izrada NDVI mape (normal difference vegetation index) – ovo znači da dron autonomnim letom, bez potrebe da njime neko upravlja sa zemlje, u tačno definisanim pozicijama uzima slike u vidljivom i infra-red spektru i na osnovu analiza i izračunatog NDV indeksa određuje se nivo fotosinteze biljke. Kada se ustanove kritična polja, tamo se ponovo šalje dron, koji sada leti mnogo niže i pravi kvalitetne fotografije biljke.

U narednom koraku radi se uzorkovanje i određivanje kvaliteta zemljišta, kao i merenje atmosferskih parametara ne bi li se ustanovili uslovi koji vode do problema. Pored ovoga moguće je prebrojavanje biljaka i stabala, što može da pomogne pri određivanju optimalne pokrivenosti polja, detekcija problema sa navodnjavanjem ili pojave štetočina, provera međa parcela, kao i nadzor u cilju obezbeđivanja od nedozvoljenog upada na posed.

ivan

Ovi podaci se, potom, prezentuju tehničkom licu – agronomu, recimo, koje ukaže na nužne promene kako bi se poboljšala situacija na polju i na ovaj način detektuje probleme pre nego što su vidljivi golim okom – stres na biljci se primeti pre nego što ona klone.

Tako se detektuju lokalni problemi dok još ne stignu da se prošire. Na primer, ako je potrebno tretirati biljne bolesti, možete prskati lokalizovano, jedan deo, bez potrebe tretiranja čitavog polja. Ovako se štedi novac, ali još bitniji resurs koji se štedi je vreme. Problemi se detektuju dok su još u nastanku što smanjuje vreme reakcije.

dron - plan letenja

dron-plan leta

dron - spektar

Dron u jednom letu od 40 minuta pokriva 115ha, nakon čega je jednostavnom zamenom baterije spreman za naredni let. Proces punjenja baterije traje od jedog do tri sata – za to vreme koriste se rezervne.

Ono što je, takođe, zanimljivo jeste to što je kao čvorište IoT sistema, dron responsivan korisnikovim ostalim uređajima – mobilnom telefonu, laptopu i tabletu. Tako se aktivacija drona vrši preko mobilnog telefona, a praćenje i sakupljeni podaci dostupni su na pregled tokom celog procesa.

Prilike na srpskom tržištu postoje, ali fali znanja

Ivan kaže da su odgovori koje je dobio tokom dosadašnjeg ispitivanja tržišta bili mešani – dok su pojedine velike firme na domaćem tržištu već iskazale interesovanje za njegov proizvod, agronomi su često ideju dočekali kao pretnju.

ivan

Stekao sam utisak da, pošto to nije njihovo gazdinstvo, pružaju otpor, jer veruju da ih mašina može zameniti.

Ovo nije istina – ona samo treba da im pomogne da znanje usredsrede na oblasti koje su pod problemom, a ne da gube vreme obilazeći cele površine. Još jedan izgovor im je da “na oko” vide problem, ali sa dronom mogu da vide i pre nego što oko vidi.

Razvojem proizvoda Ivan se intenzivno bavi nekoliko meseci, a razvoj je do sada uključivao razradu tri iteracije, u koje je uložio svoju ušteđevinu. Proizvod planira da na tržištu ponudi velikim poljoprivrednim gazdinstvima u obliku kompleta usluga, a još uvek ne želi da spekuliše o ceni po kojoj će je pružati.

ivan

Prva iteracija se sastojala od jeftinih i nekvalitetnih komponenti. Deo delova smo kupili u Mađarskoj, a deo preko interneta. Najveći problem je doći do baterija – retko ko hoće da ih pošalje avionom, jer su označene kao kritična roba za letenje. 

Ulaganja sada postaju sve veća, jer proizvod mora da bude kvalitetan i da ne omane u letu i analizi – potrebne su specijalizovane kamere i sonde. 

Iako saznajemo da postoji nekoliko firmi koje se u Srbiji bave pružanjem usluga dronovima, ovde se radi o domaćem rešenju, koje će i sa hardverske strane moći da se takmiči sa stranim proizvodima. Konkurencija postoji i u Evropi i u Americi, a Ivan ukazuje na primarnu razliku upotrebe dronova u poljoprivredi.

Amerika je jedan korak ispred Evrope. Na našem kontinentu postoje specijalizovane firme koje se ozbiljno bave snimanjem i određivanjem NDV indeksa, sa jednom razlikom: uglavnom umesto kvadkoptera koriste dronove-avione.

Avion ima duže vreme letenja, ali se to kompenzuje time što mu treba više vremena da ostvari određenu visinu. Ne može da postigne optimalnu trajektoriju kao multikopter, za sletanje je potrebna veća ravna površina i nema mogućnost zadržavanja na jednom mestu. Ovo kvalitetno slikanje čini gotovo nemogućim.

Što se pravne osnove tiče, Ivan kaže da kod nas taj segment još uvek nije regulisan, ali ostaje optimističan:

Biće, svakako, i to po ugledu na Ameriku i Evropu. U Americi su regulisane osnovne stvari i ubrzano rade na novim regulativama. Za sada je u Americi dozvoljen let do visine od 120m i ne sme da se ugrožava nečija privatnost. Postoje i zone gde je skroz zabranjena upotreba droniva, kao što su okoline aerodroma i državnih objekata.

U slučaju poljoprivrede su svi ti uslovi ispunjeni jer i nema potrebe da leti na većim visinama, a leti iznad privatnog poseda u nenaseljenim zonama, te stoga nije ni ugrožena ničija privatnost.

Ivan je na dobrom putu da uđe u industriju dronova u pravom trenutku. Prema istraživanjima BI Intelligence, najveći porast upotrebe dronova u narednih pet godina biće u sferi komercijalnih usluga i dostići rast od čak 19%, sa vrednošću od skoro 13 milijardi dolara.