Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, u 2014. je na putevima u Srbiji poginulo 536 ljudi, u EU taj broj je 25.700 ljudi. Ako postavimo na globalne razmere, u pitanju je više od milion života koji nestanu zbog saobraćajnih nesreća — to je jedna osoba na svakih 25 sekundi.
U najvećem broju slučajeva, odgovoran za ovu statistiku je čovek. Posledice alkohola, pospanost, mobilni telefon. Osim toga, u vožnji gubimo dosta svog vremena, samo u SAD dnevno vozači provedu 162 životna veka vozeći (6 milijardi minuta).
Veštačka inteligencija koja bi omogućila automobilima da se samostalno voze skoro da je već i stigla, ali je prati dosta zanimljivih pitanja.
Da li će samovozeći auto funkcionisati na “običnim putevima”? Da li su giganti automobilske industrije zakasnili sa kreiranjem autonomnih vozila i da li će tehnološke kompanije poput Googlea, Applea i Ubera uskoro da ovladaju ovom industrijom? Kako će izgledati budućnost i naša svakodnevnica uz samovozeća kola — da li ćemo ih posedovati ili iznajmljivati, od koga? Šta je sa zakonima i ko će odgovarati u slučaju nesreća — vlasnik, putnik ili proizvođač? Kako će veštačka inteligencija rešiti moralna pitanja u situacijama u kojima je šteta (ili smrt) neizbežna?
Sad vidite zašto nam je ova tema zanimljiva, a ovde možete naći sve naše dosadašnje tekstove o tome.
Prve saobraćajne nesreće koje su izazvali samovozeći automobili dobile su veliku pažnju javnosti. To je podiglo buru i ponovo pokrenulo pitanja šta se dešava na polju samovozećih automobila, koliko je tehnologija napredovala i da li se naziru ikakve regulacije na ovom polju.
Beograd čeka na metro decenijama, da li je vreme da odustane od te ideje i pređe na nešto novo?
U novom centru Level 5 u Palo Altu koji će do kraja naredne godine zapošljavati više stotina inženjera, Lyft će početi sa razvojem sopstvene samovozeće tehnologije.
Samovozeći kamioni se već uveliko testiraju na evropskim i američkim autoputevima — uštedeće ogroman novac i spasiti mnoge živote. Ali kakav će biti efekat ove tehnologije po društvenu stabilnost kada jedno od najpopularnijih zanimanja prestane da postoji?
Nakon konstatacije da je njihov “self-driving kit” nebezbedan, činilo se da nema budućnosti za startap comma.ai.
Realistične kompjuterske igre mogle bi da omoguće samovozećim kolima da brže nauče da voze.
Posetili smo BalCCon 2k16, regionalni kongres o bezbednosti i hakovanju i prenosimo vam svoje utiske.
Iako Uber trenutno drži monopol nad ride-hailing tržištem, postoji opasnost da izgube vodeću poziciju.
Da li Uber počinje da se bavi kamionskim transportom?
Ove srede desila su se dva partnerstva tradicionalnih proizvođača automobila sa tehnološkim ridesharing kompanijama.
Dok se prodaja pametnih telefona usporava, investirajući milijardu dolara u Didi, “ride-sharing” lidera u Kini, Apple je investirao u svoju novu budućnost.
Kako bi američki zakoni što pre sustigli napredak tehnologije samovozećih kola, 5 velikih kompanija kreiralo je koaliciju za lobiranje. Da li će pritisak proizvođača uticati da se veća odgovornost prebaci na pojedince i kako će to uticati na prihvatanje samovozećih kola?
Više od 3000 ljudi širom sveta pogine u saobraćajnim nesrećama širom sveta. Samovozeća vozila trebalo bi da ovo značajno smanje, ali bi mogli i da žrtvuju živote svojih putnika kako bi smanjili ukupnu štetu. Da li je ovo etički ok i kako će to uticati na prihvatanje ovih automobila?
Velika akvizicija desila se u oblasti samovozećih kola — General Motors uložio je više od 10% svog prošlogodišnjeg profita na kupovinu trogodišnje kompanije koja razvija tehnologiju autonomne vožnje.
Sada kada je tehnologija samovozećih kola na dohvat ruke, otvara se nekoliko zakonskih pitanja, kao i definisanje moralnih odluka veštačke inteligencije. Zakoni još nisu spremni za punu autonomiju automobila, ali trenutno stanje bi moglo da obeshrabri vozače.
Poseta šefa Dajmlera Silicijumskoj dolini potvrđuje da se autoindustrija menja iz korena — i tradicionalni proizvođači žele da budu deo budućnosti samovozećih kola
Proizvođači automobila sve više ulažu u inovaciju i partnerstva sa tehnološkim kompanijama. Ovo je još jedan pokazatelj da idemo ka transformaciji cele industrije i toga da automobilski giganti imaju male šanse da to i ostanu.
Čak i ako rešenje hakera Džordža Hoca zasnovano na Ubuntu sistemu ne načini od njega milijardera (kako se nada), ide ka tome da zauvek promeni tok razvoja samovozećih automobila i donese ih na naše puteve ranije nego što smo se nadali
Samovozeća kola postaju sve značajnija, a Google novim potezom dodatno to potvrđuje.
Uber nije jedina kompanija koja je namirisala priliku da napravi ogroman biznis od razbijanja i redizajniranja automobilske industrije. Google već odavno radi na svojim samovozećim kolima, a od skoro su i Appleovi planovi poznati.
Problemi se najbolje rešavaju otklanjanjem njihovog uzroka. Ako je najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda čovek, onda otklanjamo čoveka. Pogledajte kako to auto može da vozi i razmišlja sam.
