Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Još prošlog leta su najavljene promene načina na koji se određuje i primenjuje paušalno oporezivanje, a danas su prvi put javnosti dostupne informacije o tome kako će one izgledati. Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti.

U okviru trenutno dostupnog Predloga definisano je po kojoj formuli će se obračunavati paušalni porez, koji kriterijumi će uticati na njegovu visinu, kako će se primenjivati na pojedinačne delatnosti (uključujući tu i npr. računarsko programiranje i konsultantske usluge) i kako će izgledati prelazni period. A kako u srpskom IT-u paušalno oprezovani preduzetnici predstavljaju značajan deo ekosistema (po nezvaničnim informacijama oko 8.000 preduzetnika je registrovano za delatnosti koje u sebi sadrže reč programiranje), sasvim je izvesno da će nove mere umnogome imati efekat na celu granu. 

Početak primene ove uredbe zakazan je za 1. januar 2020. godine, isto za kada je najavljena i primena nedavno objavljenih Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (u okviru njih su definisani novi kriterijumi po kojima se određuje da li je preduzetnik samostalan (takozvani Test samostalnosti), ali i poreske olakšice koje će važiti naredne tri godine i koje su zamišljene kao nešto što bi trebalo da ublaži efekte najavljenih izmena).  

Još prošlog juna se pisalo o predlozima izmene sistema paušalnog oporezivanja koje Vlada razmatra, a tada su zainteresovane strane poručivale da „država još uvek nema plan i nema predlog’’. Ipak, već tada je bilo reči o sledećim izmenama:

1. Automatizovati odlučivanje o tome ko može da bude paušalac.
2. Limit od šest miliona dinara prilagoditi prema delatnostima.
3. Automatizacija izrada rešenja, kako bi se smanjila subjektivna procena poreskog inspektora.
4. Uplata dažbina na jedan račun, pa onda preraspodela.
5. Poresko rasterećenje za prvu godinu poslovanja.

Prema onome što se trenutno nalazi pred očima javnosti suština je za neke od navedenih stavki ostala ista, dok se za ostale očekuje da kasnije dođu na red. 

Kako će izgledati novi sistem oporezivanja?

Dakle, država je u okviru reforme namerila da promeni sistem obračuna osnovice za paušalno oporezivanje i to na način koji bi, za razliku od dosadašnjeg, trebalo da bude automatizovan i predvidiv. Iz tog razloga predlog je da se uvede formula za izračunavanje poreske osnovice čiji će parametri biti dostupni kako obveznicima tako i Poreskoj upravi:

polazna osnovica po opštinama x koeficijent delatnosti

U zavisnosti od pojedinačnih propisa, na ovaj proizvod se dodaju i koeficijent zone (mikro-lokacije), kao i umanjenja po osnovu godina života osnivača (za mlađe od 30 i starije od 55 godina, u nekim slučajevima starije od 60 godina), trajanja radnje (Nacrt predviđa poseban tretman za novoregistrovane paušalce) i radne sposobnosti, kao i posebno umanjenje za stare zanate. 

Šta je šta u formuli?

Kao što je većini paušalaca poznato, do sada se polazna osnovica za paušalni porez obračunavala po osnovu prosečnih zarada po opštinama. Za razliku od dosadašnjeg, predložen obračun iznosa osnovice se razlikuje u tome što će osim prosečnih zarada uključivati još dva kriterijuma: broj zaposlenih lica i broj stanovnika u opštini.

Odnosno, polazne osnovice po opštinama dobjene su množenjem prosečne zarade (PZ) sa brojem zaposlenih (Z) u konkretnoj opštini, a zatim deljenjem sa brojem stanovnika (S). 

Međutim, iako ovakvo raščlanjavanje može da predstavlja pozitivnu meru za one opštine gde vlada nezaposlenost a osnovica je visoka jer jedan poslodavac diktira visoke plate, nije jednako povoljna za sve delatnosti. Tačnije, ova mera će se drugačije primenjivati na delatnosti koje nisu strogo vezane za mesto u kom je preduzetnik registrovan, odnosno na delatnosi koje u praksi mogu da se obavljaju u bilo kom delu zemlje. A takve su npr. računarsko programiranje i konsultantske delatnosti, kako su najčešće domaći IT-evci i registrovani. 

Na sve delatnosti koje predstavljaju izuzetak (vidi tabelu) će se ubuduće primenjivati polazna osnovica koja će biti računana na nivou cele Srbije, tj. u formulu za izračunavanje polazne osnovice ulaziće prosečna zarada, broj zaposlenih i broj stanovnika u celoj državi.

Takođe, veći gradovi će imati niže polazne osnovice za ove delatnosti iz jednostavnog razloga što je npr. prosečna plata u Beogradu veća od prosečne plate na nivou zemlje. Osim toga, važno je napomenuti i da će deset centralnih gradskih opština u Beogradu (Voždovac, Vračar, Zvezdara, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Novi Beograd, Zemun i Čukarica) imati zajedničku polaznu osnovicu, dok će se za prigradske opštine ona obračunavati pojedinačno.

Drugi kriterijum za izračunavanje poreske osnovice, koeficijent delatnosti, propisan je odgovarajućim podazkonskim aktom, a koeficijent zone se primenjuje samo u nekim slučajevima na manja područja unutar opština. 

Za izračunavanje koeficijenta delatnosti korišćen je princip po kome odnosi između poreskih osnovica za pojedinačne delatnosti treba da budu isti kao i do sada. Koeficijenti delatnosti, kao i polazne osnovice po poreskim područjima nalaze se u samom Predlogu.

Predviđen prelazni period

Kao što je slučaj i sa predlozima Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ni mere predviđene novom Uredbom za paušalno oporezivanje neće svim paušalcima biti uvedene preko noći, već prvo na snagu stupa prelazni režim koji će trajati tri godine. Ili kako stoji u Predlogu:

U slučaju da se kao rezultat promene načina utvrđivanja paušalnog poreza obračunati iznos osnovice poveća za više od 10% u odnosu na iznos utvrđen za prethodnu godinu, primenjivaće se povećanje od 10% godišnje dok iznos obaveze ne dostigne iznos koji je u skladu sa novim načinom obračuna, najduže do kraja 2023. godine. 

Drugim rečima, ako se preduzetnicima za narednu godinu uvećava poreska osnovica usled primene novog modela, ona ne može biti uvećana više od 10 odsto. Uvećanje od po 10 odsto će se dešavati postepeno naredne četiri godine. Upravo iz ovog razloga se u Predlogu nalaze koeficijenti delatnosti za 2020, 2021, 2022. i 2023. godinu (koeficijenti su najveći u prvoj a najmanji u poslednjoj godini prelaznog režima). 

Oni preduzetnici kojma se poreska osnovica umanjuje će odmah osetiti efekte primene.

Šta sve ovo znači za IT i njegove paušalce?

Što se tiče domaće privrede, pa samim tim i IT scene, nema sumnje da će najavljene promene na različite načine uticati na namete paušalaca. Prelazak na novi sistem će sasvim sigurno usloviti reorganizaciju i povećanje nameta za mnoge, čime se stvaraju dodatni uslovi za negativne reakcije već razjarenih ljudi iz IT industrije.

Imajući u vidu ove, ali i pre dve nedelje najavljene izmene Zakona o porezu na dohodatk građana po kojima se utvrđuje da li je preduzetnik samostalan, rađa se opravdana zabrinutost šta će se desiti sa paušalcima u IT-u, kao i sa razvojem čitave industrije. Sve ovo povlači već postavljena pitanja o tome da li će predviđene mere usporiti rast srpskog IT-a i da li će država uraditi nešto da ublaži efekte koje će nove procedure imati na ovu granu.

Iako je Vlada u prethodnim danima pozivana da otvori javnu raspravu o zakonima o kojima je bilo reči od kraja septembra, za sada je tek najavila serijal informativno-konsultativnih sastanaka u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, na kojima će predstavnici Vlade i poreske struke odgovariti na pitanja zainteresovanih. U isto vreme na vidiku nema informacija o tome da li postoji analiza efekata najavljenih izmena.

Napomena: Predstavnici Startita su imali ograničeno učešće u radu Radne grupe za unapređenje sistema paušalnog oporezivanja, prisustvom na prvih nekoliko sastanaka krajem 2018. godine.

Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona:  Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg pristupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar