Koje probleme izmene Zakona o porezu na dohodak građana unose u IT industriju?

Predlog izmena zakona o porezu na dohodak građana objavljen je prošle nedelje i izazvao je priličnu pažnju javnosti. I pored dobrih strana koje izmene zakona nose, čini se da izmene donose više problema nego rešenja. Pokušaću u ovom članku da apostrofiram probleme i posledice koje izmene mogu imati po srpsku IT industriju.

Problemi

1. Test samostalnosti postavlja u neravnopravan položaj naše nezavisne saradnike na svetskom tržištu rada

Do sada su nezavisni saradnici (Independent contractor, gde spadaju i konsultanti i frilenseri) svoje pravno regulisanje u Srbiji pretežno ostvarivali kroz instituciju „samostalni preduzetnik”. Novim predlogom izmena zakona, oni se strogo ograničavaju.

IT tržište je svetsko tržište. Za jedan angažman neke kompanije koja traži IT konsultante kandiduju se konsultanti iz celog sveta: iz Srbije, Ukrajine, Indije, Brazila… Sasvim je uobičajeno da se ti angažmani svode na intenzivan rad konsultanata u timu sa zaposlenima ili drugim konsultantima, da podrazumevaju korišćenje kompanijskog PM softvera i drugih alata, da je pravilo da se najavi odsustvo mesec dana unapred, da se prisustvuje sastancima, da se konsultant adaptira na način rada koji je postavljen u toj firmi, da ugovor sadrži odredbu o zabrani rada za konkurenciju, da konsultant bude plaćen po satu rada, te da angažman traje i duže od godinu dana.

Ako ukrajinski konsultant ima mogućnost da konkuriše za ovaj angažman i da je pritom oporezovan pet odsto + 40 dolara na mesečnom nivou, a da konsultant iz Srbije za isti posao mora da dogovora posebne uslove kako bi prošao Test samostalnosti, te da plaća mnogo više poreza i doprinosa, evidentno je da su naši ljudi u podređenom položaju na svetskom tržištu. To je ultimativni argument koji mora biti uzet u razmatranje sa visokim prioritetom kod ove vrste zakona ako želimo da pomognemo daljem razvoju IT industrije.

Česti argumenti poslednjih dana u diskusiji su bili da slični kriterijumi za Test samostalnosti postoje u razvijenim zemljama poput SAD, Kanade, Nemačke itd. Tu se dolazi do zamene teza, jer se ne radi o našim konkurentima na IT (i bilo kojem drugom) tržištu. Naši konkurenti su Ukrajina, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, Indija, Brazil itd. Sa njima se takmičimo na svetskom tržištu, i u odnosu na njih treba da merimo da li zakoni kreiraju otežavajuće ili olakšavajuće okolnosti.

Da sumiram, svakako je dobro da postoji Test samostalnosti radi jasnijeg tumačenja zakona, ali je neophodno da bude takav da obezbedi dobru konkurentnost nezavisnih saradnika iz Srbije na svetskom tržištu.

2. Olakšice nisu pravedne

Olakšice su vrednosno dobro sračunate, ali nisu pravedno raspoređene.

Ako olakšice ne važe za sve zaposlene u sektoru nego samo za one koji su bili preduzetnici u 2019, zar nije to diskriminišuće za one koji su bili u radnom odnosu? Zar neće vlasnik firme pre zaposliti one koji imaju olakšice nego one koji nemaju?

Ako su olakšiće podsticaj za industriju, rezultat želje da se uredi sistem, onda bi trebalo da zakon bude pravedniji i da za sve važe ista pravila. Postavljati razliku među radnicima na tržištu rada na banalnoj osobenosti kao što je „da li je neko bio preduzetnik u 2019. godini ili nije” je nepravedno i diskriminišuće.

3. Komplikovanje već komplikovanog sistema

Ako pogledamo detaljno predložene izmene zakona, one ne ulivaju poverenje da se radi o „uvođenju reda”. Daleko od toga, više deluju kao hak da se ispravi bag jer nemamo dovoljno volje, vremena, sredstava da sistem napišemo onako kako treba. Ako hoćemo da uredimo industriju kako treba, treba da ponovo osmislimo pravedniju raspodelu poreza i doprinosa.

Predložene izmene zakona ne doprinose uređenju sektora, već kupuju vreme i odlažu uređenje.

4. Izmene zakona otežavaju pozicioniranje Srbije na svetskom tržištu

U prethodnim danima su česte bile konstatacije „ne može programer koji zarađuje više novca da plaća manji porez od učiteljice koja zarađuje manje”. To je razumljivo gledište, ali suviše usko i nedovoljno da bi se ova tema dobro razumela. Da bi postigli pravedan i povoljan zakon, potrebno je da uzmemo u obzir makar još konstataciju: „ne može ukrajinski programer da plaća 6 puta manji porez od srpskog programera koji zarađuje isto”.

Moramo uzeti u obzir kakvo je stanje u drugim outsourcing destinacijama sa kojima se takmičimo na svetskom tržištu. Pogledajmo kakve poreze mesečno plaćaju nezavisni saradnici u drugim zemljama:

• Ukrajina – pet odsto + 40 dolara
• Rumunija – 10 odsto + minimum doprinosa (razmišlja se o dodatnim olakšicama u sektoru)
• Hrvatska – oko 240 evra mesečno za godišnje prihode od 31 000 do 40 ooo evra (najavljene izmene zakona)
• BiH – oko 210 evra
• …

*ove informacije sam prikupio od poznanika i prijatelja iz ovih zemalja, moguće da nisu sasvim tačne i da je potrebno dodatno dopuniti

Nije nikakva tajna da ukrajinski programeri i firme imaju povoljnije cene u odnosu na ono što nude srpske firme i konsultanti, dok su primanja programera slična. Razlog za to leži u manjim porezima. Ako uzmemo u obzir da se u Ukrajini plaća pet odsto + 40 dolara na mesečnom nivou, može se izračunati da ni trenutni paušal od 250-300 evra nije mala stvar. Ako isto uporedimo sa porezima i doprinosima u slučaju zaposlenja koje slede nakon tri godine, situacija postaje drastična i vodi do značajno slabije konkurentnosti naših IT firmi i stručnjaka na svetskom tržištu.

5. Zakon ne odgovara građanima, onima koji taj zakon finansiraju i kojih se taj zakon tiče

Razumljivo je da programeri ne treba da plaćaju manji porez od učiteljica, a isto tako je razumljivo i da povećanje poreza direktno škodi IT industriji kao najvećem izvozniku.

Takođe je i razumljivo što ogromna većina zaposlenih u Srbiji (bio programer ili ne) negoduje na trenutnu raspodelu poreza i doprinosa.

Uzmimo primer neto plate od 100 000 RSD gde postoje sledeći dodatni troškovi:

• 36 000 RSD za doprinose za PIO
• 14 500 RSD na doprinose za zdravstveno osiguranje
• 13 000 RSD na poreze

Na godišnjem nivou to izgleda ovako:

• Oko 3600 evra za PIO
• Oko 1470 evra za zdravstveno osiguranje
• Oko 1320 evra na poreze

Nažalost, situacija je takva da građani nemaju poverenje u državni penzioni sistem, te pretenduju da ove novce uštede na sigurniji način, logičnije investiraju, ulože u privatno penziono ili životno osiguranje.

Sistem zdravstenog osiguranja jako loše funkcioniše, ne opravdava ni ova (mala) ulaganja, te i u ovom slučaju građani teže da ostvare kvalitetniju zdravstvenu zaštitu koristeći privatno zdravstveno osiguranje.

Razumem da je teško ići ka tome da se smanje porezi i doprinosi za sve zaposlene u Srbiji, ali ne možemo zauvek ignorisati argumente tržišta i biti taoci decenijskih zaostavština u pogledu zakona koji ne odgovaraju faktičkom stanju na terenu.

Zakoni su tu zbog građana, oni ih finansiraju, a ovde imamo apsurdnu situaciju — zakon ne odgovara ogromnoj većini građana. Zakon bi trebalo da odgovara građanima, stoga nam je potrebna pravednija raspodela i reforme koje zahtevaju hrabrije odluke u ovom smeru.

Moguće posledice

Emigracije IT stručnjaka

Ako se okolnosti otežaju za nezavisne saradnike, povećaće se nivo emigracija ove grupe ljudi.

Ako se okolnosti otežaju za zaposlene u IT sektoru, povećaće se nivo emigracija ove grupe ljudi.

Jasno kao dan.

Uvećani su rizici da će nezavisni saradnici sve više raditi u sivoj zoni

„Otvorite d.o.o. firme, zaposlite sebe i iskoristite olakšice” savet je koji smo čuli prethodnih dana upućen nezavisnim saradnicima koji imaju bojazan da ne prolaze Test samostalnosti.

Da li ikome ovo deluje kao rešavanje problema, kao procedura koja dovodi do uređenja industrije? Čak i oni koji poslušaju ovaj savet, šta da rade nakon tri godine?

Očekivano je da će konsultanti i frilenseri na neki način otići u sivu i crnu zonu. Otvoriće firme u drugim zemljama, tražiće razne zakonske rupe i načine kako da omoguće sebi da održe ista primanja a da budu jednako konkurentni na tržištu. Iskustvo pokazuje da poreska uprava nije dovoljno efikasna da se izbori sa izazovima i na zakonski način oporezuje desetine hiljada prestupnika koje ne vidi i ne registruje u svom sistemu, tako da je za očekivati da ćemo opet imati porast sive ekonomije iz ovog dela industrije.

Moguće negativne posledice koje će izmene zakona izazvati u poslovanju domaćih IT firmi

Prve tri godine – sve super. Za nešto uvećane troškove IT kompanije će dobiti veći broj zaposlenih, moći će da ponude više na tržištu rada, moći će da implementiraju razne beneficije za koje su do sada bili ograničeni (kao što su obezbeđivanje privatnog zdravstvenog, plaćanje obuka itd.). Vrednost firme će rasti u očima potencijalnih partnera i investitora kojima neće morati da objašnjavaju da je kod nas normalno da se umesto zapošljavanja angažuju nezavisni saradnici. Sve izgleda onako kako treba.

Međutim, ako se olakšice ukinu nakon tri godine i stopa poreza vrati na planirano stanje, ukupni trošak na plate raste za 30-40 odsto. U tom slučaju IT firme imaju dve opcije:

• Da podignu svoju cenu rada na tržištu kako bi uspeli da isplate značajno uvećanje troškove na plate
• Da se okrenu angažovanju jeftinije radne snage

Da li će biti moguće da IT firme podignu cenu rada na globalnom tržištu? Kao što je već navedeno, konkurencija već radi za dosta niže satnice nego što Srbija nudi, pa će dolazak do novih kvalitetnih poslova sa većom cenom biti značajno otežan. Pored toga, ne znamo šta nosi novi dan, najavljuju se recesije za 2021. godinu i moguće da će potražnja dodatno padati, a samim tim i cene.

Imaćemo situaciju da će zapošljavanje medior programera iz Srbije koštati npr. 3000 evra mesečno, angažovanje nezavisnog saradnika iz Srbije sa istim znanjem 2300 evra, ali uz jako limitirajuće uslove saradnje, dok će angažovanje konsultanta iz Ukrajine sa jednakim znanjem i dalje koštati 2000 evra.

Očekivano je da dosta IT firmi neće uspeti podići cenu rada i održati visoke plate, a posledice mogu biti razne. Sasvim je logičan i razumljiv razvoj događaja ako se kompanije koje godinama i decenijama razvijaju biznis odluče da u tom slučaju ostave samo deo tima u Srbiji, a okrenu se otvaranju novih centara i angažovanju konsultanata iz drugih, povoljnijih destinacija.

Moguće negativne posledice koje će izmene zakona izazvati po zaposlene u IT sektoru

U prve tri godine će uživati benefiti radnog odnosa. Konačno ne moraju da brinu o podizanju kredita, porodiljskom odsustvu i sl. Uživaće razne beneficije, poput privatnog zdravstvenog i plaćenih obuka, neće morati da brinu o fakturama, paušalu, poreskim rešenjima itd. Sve izgleda onako kako treba.

Međutim, ako se olakšice ukinu nakon 3 godine i stopa poreza vrati na planirano stanje, a IT firme ne budu mogle da obezbede jednak nivo plata, neminovno će biti smanjenje plata u IT sektoru. Razumljivo je da će ovo voditi ka tome da mnogi krenu u smeru nezavisnih saradnika, a tamo da sreću potraže u sivoj zoni da obezbede konkuretnost na tržištu. Druga opcija su nažalost emigracije, opcija koju već sad mnogi IT stručnjaci pominju.

Šta nam je činiti?

Da bi naši interesi bili bolje zastupani, potreban je veći konsenzus i veća uključenost ljudi iz industrije. Verujem da su Digitalna Inicijativa i Vojvođanski Klaster imali najbolje namere, da su svojim učešćem izborili značajne stvari (svakako značajna stvar su olakšice u periodu od tri godine), te da su kupili vreme da cela industrija bolje iznese ovaj izazov. Ipak, ako želimo da postignemo više, moramo svi da uložimo više vremena i truda. Ne znači da će taj trud rezultirati uspehom, ali na nama je da pokušamo.

Cilj nam je svima isti: da se izborimo za zakon koji odgovara nama građanima, za zakon koji nam omogućava da živimo i radimo legalno u ovoj zemlji, za zakon koji će nam biti podrška u radu, a ne otežavajuća okolnost.

Autor teksta je Goran Prijić, suvlasnik IT kompanije Vivify Ideas iz Novog Sada.

Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar