Koje probleme izmene Zakona o porezu na dohodak građana unose u IT industriju?

Prenosimo tekst Gorana Prijića, suvlasnika IT kompanije Vivify Ideas iz Novog Sada, o problemima i potencijalnim posledicama predložene izmene Zakona o porezu na dohodak građana.

Predlog izmena zakona o porezu na dohodak građana objavljen je prošle nedelje i izazvao je priličnu pažnju javnosti. I pored dobrih strana koje izmene zakona nose, čini se da izmene donose više problema nego rešenja. Pokušaću u ovom članku da apostrofiram probleme i posledice koje izmene mogu imati po srpsku IT industriju.

Problemi

1. Test samostalnosti postavlja u neravnopravan položaj naše nezavisne saradnike na svetskom tržištu rada

Do sada su nezavisni saradnici (Independent contractor, gde spadaju i konsultanti i frilenseri) svoje pravno regulisanje u Srbiji pretežno ostvarivali kroz instituciju „samostalni preduzetnik”. Novim predlogom izmena zakona, oni se strogo ograničavaju.

IT tržište je svetsko tržište. Za jedan angažman neke kompanije koja traži IT konsultante kandiduju se konsultanti iz celog sveta: iz Srbije, Ukrajine, Indije, Brazila… Sasvim je uobičajeno da se ti angažmani svode na intenzivan rad konsultanata u timu sa zaposlenima ili drugim konsultantima, da podrazumevaju korišćenje kompanijskog PM softvera i drugih alata, da je pravilo da se najavi odsustvo mesec dana unapred, da se prisustvuje sastancima, da se konsultant adaptira na način rada koji je postavljen u toj firmi, da ugovor sadrži odredbu o zabrani rada za konkurenciju, da konsultant bude plaćen po satu rada, te da angažman traje i duže od godinu dana.

Ako ukrajinski konsultant ima mogućnost da konkuriše za ovaj angažman i da je pritom oporezovan pet odsto + 40 dolara na mesečnom nivou, a da konsultant iz Srbije za isti posao mora da dogovora posebne uslove kako bi prošao Test samostalnosti, te da plaća mnogo više poreza i doprinosa, evidentno je da su naši ljudi u podređenom položaju na svetskom tržištu. To je ultimativni argument koji mora biti uzet u razmatranje sa visokim prioritetom kod ove vrste zakona ako želimo da pomognemo daljem razvoju IT industrije.

Česti argumenti poslednjih dana u diskusiji su bili da slični kriterijumi za Test samostalnosti postoje u razvijenim zemljama poput SAD, Kanade, Nemačke itd. Tu se dolazi do zamene teza, jer se ne radi o našim konkurentima na IT (i bilo kojem drugom) tržištu. Naši konkurenti su Ukrajina, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, Indija, Brazil itd. Sa njima se takmičimo na svetskom tržištu, i u odnosu na njih treba da merimo da li zakoni kreiraju otežavajuće ili olakšavajuće okolnosti.

Da sumiram, svakako je dobro da postoji Test samostalnosti radi jasnijeg tumačenja zakona, ali je neophodno da bude takav da obezbedi dobru konkurentnost nezavisnih saradnika iz Srbije na svetskom tržištu.

2. Olakšice nisu pravedne

Olakšice su vrednosno dobro sračunate, ali nisu pravedno raspoređene.

Ako olakšice ne važe za sve zaposlene u sektoru nego samo za one koji su bili preduzetnici u 2019, zar nije to diskriminišuće za one koji su bili u radnom odnosu? Zar neće vlasnik firme pre zaposliti one koji imaju olakšice nego one koji nemaju?

Ako su olakšiće podsticaj za industriju, rezultat želje da se uredi sistem, onda bi trebalo da zakon bude pravedniji i da za sve važe ista pravila. Postavljati razliku među radnicima na tržištu rada na banalnoj osobenosti kao što je „da li je neko bio preduzetnik u 2019. godini ili nije” je nepravedno i diskriminišuće.

3. Komplikovanje već komplikovanog sistema

Ako pogledamo detaljno predložene izmene zakona, one ne ulivaju poverenje da se radi o „uvođenju reda”. Daleko od toga, više deluju kao hak da se ispravi bag jer nemamo dovoljno volje, vremena, sredstava da sistem napišemo onako kako treba. Ako hoćemo da uredimo industriju kako treba, treba da ponovo osmislimo pravedniju raspodelu poreza i doprinosa.

Predložene izmene zakona ne doprinose uređenju sektora, već kupuju vreme i odlažu uređenje.

4. Izmene zakona otežavaju pozicioniranje Srbije na svetskom tržištu

U prethodnim danima su česte bile konstatacije „ne može programer koji zarađuje više novca da plaća manji porez od učiteljice koja zarađuje manje”. To je razumljivo gledište, ali suviše usko i nedovoljno da bi se ova tema dobro razumela. Da bi postigli pravedan i povoljan zakon, potrebno je da uzmemo u obzir makar još konstataciju: „ne može ukrajinski programer da plaća 6 puta manji porez od srpskog programera koji zarađuje isto”.

Moramo uzeti u obzir kakvo je stanje u drugim outsourcing destinacijama sa kojima se takmičimo na svetskom tržištu. Pogledajmo kakve poreze mesečno plaćaju nezavisni saradnici u drugim zemljama:

  • Ukrajina – pet odsto + 40 dolara
  • Rumunija – 10 odsto + minimum doprinosa (razmišlja se o dodatnim olakšicama u sektoru)
  • Hrvatska – oko 240 evra mesečno za godišnje prihode od 31 000 do 40 ooo evra (najavljene izmene zakona)
  • BiH – oko 210 evra

*ove informacije sam prikupio od poznanika i prijatelja iz ovih zemalja, moguće da nisu sasvim tačne i da je potrebno dodatno dopuniti

Nije nikakva tajna da ukrajinski programeri i firme imaju povoljnije cene u odnosu na ono što nude srpske firme i konsultanti, dok su primanja programera slična. Razlog za to leži u manjim porezima. Ako uzmemo u obzir da se u Ukrajini plaća pet odsto + 40 dolara na mesečnom nivou, može se izračunati da ni trenutni paušal od 250-300 evra nije mala stvar. Ako isto uporedimo sa porezima i doprinosima u slučaju zaposlenja koje slede nakon tri godine, situacija postaje drastična i vodi do značajno slabije konkurentnosti naših IT firmi i stručnjaka na svetskom tržištu.

5. Zakon ne odgovara građanima, onima koji taj zakon finansiraju i kojih se taj zakon tiče

Razumljivo je da programeri ne treba da plaćaju manji porez od učiteljica, a isto tako je razumljivo i da povećanje poreza direktno škodi IT industriji kao najvećem izvozniku.

Takođe je i razumljivo što ogromna većina zaposlenih u Srbiji (bio programer ili ne) negoduje na trenutnu raspodelu poreza i doprinosa.

Uzmimo primer neto plate od 100 000 RSD gde postoje sledeći dodatni troškovi:

  • 36 000 RSD za doprinose za PIO
  • 14 500 RSD na doprinose za zdravstveno osiguranje
  • 13 000 RSD na poreze

Na godišnjem nivou to izgleda ovako:

  • Oko 3600 evra za PIO
  • Oko 1470 evra za zdravstveno osiguranje
  • Oko 1320 evra na poreze

Nažalost, situacija je takva da građani nemaju poverenje u državni penzioni sistem, te pretenduju da ove novce uštede na sigurniji način, logičnije investiraju, ulože u privatno penziono ili životno osiguranje.

Sistem zdravstenog osiguranja jako loše funkcioniše, ne opravdava ni ova (mala) ulaganja, te i u ovom slučaju građani teže da ostvare kvalitetniju zdravstvenu zaštitu koristeći privatno zdravstveno osiguranje.

Razumem da je teško ići ka tome da se smanje porezi i doprinosi za sve zaposlene u Srbiji, ali ne možemo zauvek ignorisati argumente tržišta i biti taoci decenijskih zaostavština u pogledu zakona koji ne odgovaraju faktičkom stanju na terenu.

Zakoni su tu zbog građana, oni ih finansiraju, a ovde imamo apsurdnu situaciju — zakon ne odgovara ogromnoj većini građana. Zakon bi trebalo da odgovara građanima, stoga nam je potrebna pravednija raspodela i reforme koje zahtevaju hrabrije odluke u ovom smeru.

Moguće posledice

Emigracije IT stručnjaka

Ako se okolnosti otežaju za nezavisne saradnike, povećaće se nivo emigracija ove grupe ljudi.

Ako se okolnosti otežaju za zaposlene u IT sektoru, povećaće se nivo emigracija ove grupe ljudi.

Jasno kao dan.

Uvećani su rizici da će nezavisni saradnici sve više raditi u sivoj zoni

„Otvorite d.o.o. firme, zaposlite sebe i iskoristite olakšice” savet je koji smo čuli prethodnih dana upućen nezavisnim saradnicima koji imaju bojazan da ne prolaze Test samostalnosti.

Da li ikome ovo deluje kao rešavanje problema, kao procedura koja dovodi do uređenja industrije? Čak i oni koji poslušaju ovaj savet, šta da rade nakon tri godine?

Očekivano je da će konsultanti i frilenseri na neki način otići u sivu i crnu zonu. Otvoriće firme u drugim zemljama, tražiće razne zakonske rupe i načine kako da omoguće sebi da održe ista primanja a da budu jednako konkurentni na tržištu. Iskustvo pokazuje da poreska uprava nije dovoljno efikasna da se izbori sa izazovima i na zakonski način oporezuje desetine hiljada prestupnika koje ne vidi i ne registruje u svom sistemu, tako da je za očekivati da ćemo opet imati porast sive ekonomije iz ovog dela industrije.

Moguće negativne posledice koje će izmene zakona izazvati u poslovanju domaćih IT firmi

Prve tri godine – sve super. Za nešto uvećane troškove IT kompanije će dobiti veći broj zaposlenih, moći će da ponude više na tržištu rada, moći će da implementiraju razne beneficije za koje su do sada bili ograničeni (kao što su obezbeđivanje privatnog zdravstvenog, plaćanje obuka itd.). Vrednost firme će rasti u očima potencijalnih partnera i investitora kojima neće morati da objašnjavaju da je kod nas normalno da se umesto zapošljavanja angažuju nezavisni saradnici. Sve izgleda onako kako treba.

Međutim, ako se olakšice ukinu nakon tri godine i stopa poreza vrati na planirano stanje, ukupni trošak na plate raste za 30-40 odsto. U tom slučaju IT firme imaju dve opcije:

  • Da podignu svoju cenu rada na tržištu kako bi uspeli da isplate značajno uvećanje troškove na plate
  • Da se okrenu angažovanju jeftinije radne snage

Da li će biti moguće da IT firme podignu cenu rada na globalnom tržištu? Kao što je već navedeno, konkurencija već radi za dosta niže satnice nego što Srbija nudi, pa će dolazak do novih kvalitetnih poslova sa većom cenom biti značajno otežan. Pored toga, ne znamo šta nosi novi dan, najavljuju se recesije za 2021. godinu i moguće da će potražnja dodatno padati, a samim tim i cene.

Imaćemo situaciju da će zapošljavanje medior programera iz Srbije koštati npr. 3000 evra mesečno, angažovanje nezavisnog saradnika iz Srbije sa istim znanjem 2300 evra, ali uz jako limitirajuće uslove saradnje, dok će angažovanje konsultanta iz Ukrajine sa jednakim znanjem i dalje koštati 2000 evra.

Očekivano je da dosta IT firmi neće uspeti podići cenu rada i održati visoke plate, a posledice mogu biti razne. Sasvim je logičan i razumljiv razvoj događaja ako se kompanije koje godinama i decenijama razvijaju biznis odluče da u tom slučaju ostave samo deo tima u Srbiji, a okrenu se otvaranju novih centara i angažovanju konsultanata iz drugih, povoljnijih destinacija.

Moguće negativne posledice koje će izmene zakona izazvati po zaposlene u IT sektoru

U prve tri godine će uživati benefiti radnog odnosa. Konačno ne moraju da brinu o podizanju kredita, porodiljskom odsustvu i sl. Uživaće razne beneficije, poput privatnog zdravstvenog i plaćenih obuka, neće morati da brinu o fakturama, paušalu, poreskim rešenjima itd. Sve izgleda onako kako treba.

Međutim, ako se olakšice ukinu nakon 3 godine i stopa poreza vrati na planirano stanje, a IT firme ne budu mogle da obezbede jednak nivo plata, neminovno će biti smanjenje plata u IT sektoru. Razumljivo je da će ovo voditi ka tome da mnogi krenu u smeru nezavisnih saradnika, a tamo da sreću potraže u sivoj zoni da obezbede konkuretnost na tržištu. Druga opcija su nažalost emigracije, opcija koju već sad mnogi IT stručnjaci pominju.

Šta nam je činiti?

Da bi naši interesi bili bolje zastupani, potreban je veći konsenzus i veća uključenost ljudi iz industrije. Verujem da su Digitalna Inicijativa i Vojvođanski Klaster imali najbolje namere, da su svojim učešćem izborili značajne stvari (svakako značajna stvar su olakšice u periodu od tri godine), te da su kupili vreme da cela industrija bolje iznese ovaj izazov. Ipak, ako želimo da postignemo više, moramo svi da uložimo više vremena i truda. Ne znači da će taj trud rezultirati uspehom, ali na nama je da pokušamo.

Cilj nam je svima isti: da se izborimo za zakon koji odgovara nama građanima, za zakon koji nam omogućava da živimo i radimo legalno u ovoj zemlji, za zakon koji će nam biti podrška u radu, a ne otežavajuća okolnost.


Autor teksta je Goran Prijić, suvlasnik IT kompanije Vivify Ideas iz Novog Sada.


Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar

Predstavljamo poslodavca
SAP-157x157-1.png

SAP

SAP je globalni lider koji se bavi razvojem cloud rešenja za prodajne i marketing timove, kao i cloud rešenja za on-line učenje.

SAP se bavi razvojem cloud rešenja za prodajne i marketing timove, kao i cloud rešenja za on-line učenje. Preko 4.800 organizacija u svim industrijama oslanjaju se na SAP rešenja u optimizaciji lead to money procesa, kako bi sklopili više dogovora za više novca, u rekordnom roku.

Goran Prijić

  • Thursday, 10. October 2019.

    Sta nam je ciniti? Jedna od mogucnosti jeste spamovanje svih mail adresa vlade RS kako zajednica zahteva razgovore i nismo zadovoljni trenutnom odlukom. Pored toga moze se poslati i jedno te isto pismo od strane 20.000 ljudi i platiti ta smesna postarina, takodje upuceno vladi. Paznja se mora skrenuti, a nazalost osobe koje odlucuju ovaj tekst nece procitati, niti ce biti svesni ozbiljnosti problema u koji uvlace najprofitabilniji sektor koji ovu ekonomiju izvlaci iz blata.

  • Thursday, 10. October 2019.

    U tekstu su spomenute neke stvari poput toga da se sve češće ide kod privatnih doktora ili kupuju životna i druga osiguranja, nekretnine, itd. To sve stoji, ali imam utisak da se nigde ne spominju neke važne stvari. Npr. ako zaposleni dobije otkaz, njemu ne teče radni staž dok se ne zaposli negde drugde. To može da potraje. Paušalac, radio ili ne, svakog meseca mora da plati porez i doprinose. To je i dobro i loše. Dobro, jer nema prekida u radnom stažu, a loše jer mora da ima neku rezervu iz koje će da plati troškove. Neko može da odluči da nekoliko meseci godišnje putuje i radi preko Interneta i za to nema prepreka, ako se radi o paušalcu. Ili da jednostavno ne želi da radi 2-3 meseca u toku godine.

    Druga bitna stvar je pokretanje firme. Mislim da je preduzetnik/paušalac dobar prvi korak u tom pravcu. Dakle, ja sam zaposlen u firmi, ali hoću da jednog dana imam svoju firmu, ali trenutno nemam dovoljno znanja i kapitala za to. Onda postanem preduzetnik/paušalac i nastavim da radim za istu firmu. Vremenom rešim da se oprobam na nekoj freelance platformi tipa Upwork ili Toptal. Tada mogu da prekinem saradnju sa svojim dosadašnjim poslodavcem i postajem freelancer. Ako sam dovoljno dobar, posle nekog vremena bih mogao da imam više posla nego što mogu da postignem i rešim da zaposlim nekog da mi pomaže ili uspem da formiram tim ljudi. Tada se transformišem u d.o.o. i postajemo firma. Mislim da je ovo jedan lep scenario koji je već puno ljudi prošlo i ja tu ne vidim ništa loše za sistem ili društvo.

  • Thursday, 10. October 2019.

    Jasno objasnjeno sta su problemi i moguce posledice. Sa konkretnim primerima. Voleo bih jedino da vidim konkretan primer koliko ce neku stranu firmu koja kod nas zaposljava 20+ ljudi da kosta na godinjem nivou ovaj skok u nametima. Osim toga – odlican clanak.

  • Thursday, 10. October 2019.

    “Zar neće vlasnik firme pre zaposliti one koji imaju olakšice nego one koji nemaju?”

    Vidim sve češće ovaj argument i moram priznati da sam zbunjen. Nekako ide protivrečno svim ostalim stvarima koje znamo i redovno ponavljamo o IT industriji u Srbiji. Da li neko zaista misli da je ova olakšica “deal breaker” zbog kojeg gomila ljudi odjednom neće moći da nađe posao? Jeste solidan bonus zgrabiti bivšeg preduzetnika, pogotovo za manje firme. Ali to je sve, bonus. Retko kada su 2 kandidata identična, a mnogim firmama su potrebna oba. Ovo je lažna dihotomija i sve češće je vidim u ovim diskusijama.

    Hajde da ne izmišljamo neki animozitet tamo gde nema racionalne potrebe. Olakšice nisu nikakav pobednički unfair advantage. Svi znamo da su jedini unfair advantages koje si gledaju: znanje, iskustvo i konekcije. Mi nemamo dovoljno kadra na tržištu rada da ove olakšice promene ovu dinamiku. Dodatno, sa najavljenim iseljenjima verovatno će biti još manje kadra te će zgrabiti zaposlenog – sa ili bez olakšica – biti još teže.

    Iskreno, ne mogu da verujem da je ovo napisala jedna ozbiljna ličnost na srpskoj IT sceni od koje bih očekivao da razume ove stvari bolje nego prosečni komentator ove teme.

  • Thursday, 10. October 2019.

    @Filip Nisu u pravu. Vrlo je jednostavno. Ja koji sam radio na belo trazim sledecoj firmi platu od 3000 evra. Oni bi mozda dali ali naidje neko ko ce isto dobiti 3000 evra ali oni ce efektivno da kosta firmu 2500 hiljade, i onda na kraju firma kaze mozemo da te zaposlimo ali za 2500, ja ih odbijem i oni zaposle tog sa beneficijama.

  • Thursday, 10. October 2019.

    Lepo sazet prikaz, mada neke stvari nisu pokrivene. Ja bih dodao:
    1) Stalno se prica o pausalcima i placanju malog poreza. Uvodjenjem ovog zakona se onemogucava opstanak i preduzetnicima koji vode poslovne knjige i poreze placaju prema zaradi i prihodima. Cilj nije sredjivanje poreza, vec da ljudi zatvore radnju. To sto naivno deluje kao dodatni namet, treba javnost da shvati da ne postoji industrija koja bi izdrzala skok nameta sa nekih 8% na 58%, pa jos retroaktivno, pa jos uz nejasne uslove i promenljivo raspolozenje poreskog inspektora.
    2) “Otvori doo, pa se zaposli i koristi olaksice…” Predlog zakona jasno pravi razliku izmedju ovog scenarija i zaposlenja kod vec postojecih velikih firmi. U prvom slucaju olaksice vaze do 150000 din plate, a doprinos za PIO se knjizi na minimalac. U drugom slucaju ovog limita nema, a doprinos za PIO nije jasno definisan koliki je. Zakljucak – nije im cilj da se preregistrujemo u doo, vec da zakucamo na vrata velikih…
    3) U svetu je sasvim normalno da budes ‘contractor’. Placen si vise, ali nemas mnogo beneficija koja imaju zaposleni. Ovde to zele da dovedu do ranga kriminalnog dela.
    4) Rok za javljanje ministarstvu po ovoj temi je bio danas do 15h. Nekom se jako zuri i ne zeli da se o ovome prica…
    Iz svega sto sam procitao proteklih nedelja misljenja sam da su ovaj zakon izlobirali veliki IT igraci da bi jeftinije dosli do radnika i da bi onemogucili konkurentske firme da na ovaj nacin zaposljavaju ljude. Usput ce poklati i veliki broj nas koji radimo za inostrane klijente i koji im nikada nismo bili ni konkurencija, ni smetnja. Neki dan, direktor APRa na RTSu isprica da 2014.e nije bio registrovan ni jedan IT preduzetnik… Ni ne pocrvene. Moja radnja, kako se to tada zvalo, je registrovana 2009.e.

  • Thursday, 10. October 2019.

    @Marko, u nekoj drugoj industriji rekao bih da ste u pravu, ali ja to jednostavno ne vidim kao realnost u IT sektoru. Vaš primer je isuviše jednostavan i opet lažna dihotomija koju pominjem. Ako pričamo u plati od 3k, pričamo o radnoj poziciji ozbilnjog seniora. Ne postoje 2 ista seniora, nešto će tu prevagnuti mnogo više nego olakšice koje ističu posle par godina. Ja bih baš naprotiv predložio da je u takvoj situaciji lakše zaposliti i Vas i bivšeg paušalca u istom paketu jer je lakše snositi teret 2 nova seniora. Retko koja kompanija ima baš toliko veliki pool da odjednom u svom pipeline-u ima dosta seniora koje jedva čeka da potpiše.

    A hajde da i zabavimo primer koji ste naveli: ako ste konkurisali da budete senior negde i niste prihvaćeni jer ste bili malo skuplji od drugog kandidate, ja iskreno mislim da ste na dobitku. Možete li zamisliti kako je loš menadžment firme kojie nije mogao da uoči nijedan drugi kvalitet osim cene?

    Isto tako opet vidimo nepotrebni animozitet kroz Vašu izjavu da ste vi radili na belo, a drugi ljudi, pretpostavljam na crno? Niko od ovih bivših preduzetnika nije radio na crno, a opcija da radite kao preduzetnik bila je svima na stolu. Štaviše, primer koji ste naveli već postoji u malo drugačijem obliku kroz paušal. (Jedan kandidat kaže želim preko agencije, drugi kaže da želi ful doprinose.) Da li je uticao na išta bitno? Jako slabo.

    Nemojte sebi dozvoliti da doživljavate sebe kao žrtvu, a Vaše kolege kao krivce. Tako Vas manipululišu i umanjuju Vam vrednost.

  • Thursday, 10. October 2019.

    protest na koji bih isao svakog dana je onaj u kome je zahtev: “SMANJITE POREZ I DOPRINOSE” i to ne samo IT-u nego svima. Placamo poreze i doprinose ko skandinavske zemlje, a nismo socijalna drzava… Jasno je ko dan.. da nam treba novi model oporezivanja. Cak mislim da budzet ne bi trpeo, jer bi dosta ljudi koji sada rade na crno poceli da placaju porez samo da je racionalniji..

  • Thursday, 10. October 2019.

    Velike firme su ovo izlobirale briga ih sto ce da uniste IT industriju oni ce i dalje da rade a ljudi ce im biti jeftiniji…

  • Thursday, 10. October 2019.

    @Filip Senior sam sa preko deset godina iskustva, radio sam i na belo i na agenciju (ove godine je bilo i na belo u jednom periodu), prosao sam sve situacije koje možete da zamislite i trenutno radim za inostranog klijenta tako da molim vas nemojte da me pravite ludim. Vrlo aktivno sam se angažovao protiv ovog zakona. A što se vaše lažne dihotomije – do sad je moglo: biraj agenciju, znači manja penzija, manje zaštite u slučaju spora ili bolesti, teško do kredita, ako dođe poreski inspektor i uzme firmu na zub po načelu fakticiteta može da bude belaja (dešavalo se u nekim firmama) ili na belo – znači manja plata ali druge stvari sigurnije. Pola seniora u Srbiji sad radi na agenciju, znači biće ogroman broj ljudi koji će 30% manje bruto da koštaju bilo koju firmu da ih zaposli u potpuno potpuno isti status, i to od poreza ovih što rade na belo, pa kako to može da bude pravedno? Pa time se efektivno za 30% smanjuje tržišna bruto plata svih, znači svi programeri će biti na šteti. To nema veze sa happy go lucky mi smo mnogo značajni programeri i sve je super pošto nas malo ima.

  • Friday, 11. October 2019.

    @Gorane hvala Vam za vreme i napisano. Jedino bih dodao da sumnjam da su Digitalna Inicijativa i Vojvođanski Klaster imali najbolje namere – bukvalno deluje da se bore pritiv interesa zajednice, i kao da rade za Ministarstvo koje, kako deluje, uglavnom cuti po ovom pitanju.

  • Friday, 11. October 2019.

    Zaboravili ste da dodate da ce ovo dovesti i do slabljenja kupovne moci u IT sektoru pa samim tim i losiju ekonomiju drzave jer sem IT-evca i kriminalaca ja ne znam ko kupuje nova kola npr… O ostaloj robi i da ne pricam, mislim da se poenta shvata :)

  • Friday, 11. October 2019.

    Nemam nameru da placam uvecan porez ovakvom sistemu. Zatvoricu agenciju ako budem morao i emigriracu ili cu poslovati u sivoj zoni. Ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, drzava nece dobijati ni tu siguricu od 300e jer smo mi redovne platise poreza pa neka odluce da li zele to sto placamo po prosecnoj plati ili nista.

  • Saturday, 12. October 2019.

    Cilj je veca naplata poreza i doprinosa pred izbore od grupe koja nije glasacko telo donosioca Zakona, kao i ujednacavanje i finasijsko slabljenje grupe koja po nekome strci u gomili nesrecnih gradjana. Izlobiran zakon od strane velikih firmi i interesnih grupa.

  • Saturday, 12. October 2019.

    Ideja: nastavite da saljete fakture na 300$\€, platite porez 60% te sume, sva osiguranja su tu, dopronosi placeni, ostatak preko nekog payment service-a. Ne moze neki glupak zaposljen preko stranke, budzetski parazit, da bude pametniji od celog sektora?

  • Saturday, 12. October 2019.

    A ne spominje se ni da nas to socijalno koje plaćamo ne štiti pravedno, bio sam full prijavljen i onda sam zavesio na operaciji diskus hernije, sluzbenica me je posle dva meseca od operacije skinula sa bolovanja i rekla da idem na more pa da se vratim na posao, narednih godinu dana nisam mogao da sedim… otisao sam da zivim u inostranstvo jer tamo znam za sta placam porez, a da li me je to socijalno zastitilo od gubitka posla, neee, dzabe sam ga placao jer nisam ziveo u zemlji jednakih mogucnost, sredite institucije pa onda udarajte po gradjanima! Inace cete ostati bez njih! Vladacete sami sobom!

  • Sunday, 13. October 2019.

    Meni je isto problem gde idu te pare, koristimo privatnog dr, penziju necemo imati vec ono sto privatno uplatimo, ako ostanes bez posla nece te spasiti naknada od 22.000 sa nsz vec privatni stek, dete ide u privatni vrtic ne u drzavni. Tako da porez i doprinosi za pio, zdravstvo i nezaposlenost gube smisao. Ko ima platu oko 2000€ godisnje drzavi plati 1.882.000 na ime poreza i doprinosa i godisnjeg dodatnog poreza na dohodak, e pa kad mi neko kaze sta imam ja od tih 1.882.000 od drzave mozda cu i platiti. Kome i na sta idu te pare?!

  • Monday, 14. October 2019.

    I evo je opet vlada sa svojim socijalističkim, nekompetentnim akcijama UVEK fokusirane na njihovu finansijku dobit i NIKAD fokusirane na dobrobit naroda i ekonomije. Slušajte me kad vam kažem da vlada neće ni štucnuti ako otera sve IT stručnjake iz ove zemlje jer njima u suštini nije stalo do dugotrajnog blagostanja nego do trenutne taktičke prednosti nad politčkim suparnicima jer im je um zatvoren da mogu samo da razmišljaju 4 godine u budućnost. RAM memorija im je 4 godine i uradiće SVE da održe svoju trenutnu poziciju. Pogledajte šta je bilo sa gušenjem aplikacije CarGo zato što se to nije svidelo taksi kartelu.
    Svako nek bira šta će da radi, ali moja procena je da ova situacija neće poboljšati, već verovatno pogoršati. Opcije su emigracija, rad na crno, itd..

  • Monday, 14. October 2019.

    Ajde da kažemo da će 15 000 ljudi biti oporezivano.
    15 000 * 300 = 4 500 000€
    Recimo da se 1 000 000€ mesečno uzme za njihove potrebe(npr. političke
    kampanje) i na oči da progledaš, ali to nije sve, ovo dođe kao pretplatnički servis
    koji se obnavlja svaki mesec.

  • Wednesday, 16. October 2019.

    Pametno zborite gospodo, a ja ću samo kratko. Ko kaže da moji novci moraju da stignu na račun u srpskoj banci? Jedva sam se odlučio da otvorim paušalca, pa što ne bih nazad u sivu zonu. Od blata će nas pravite …

  • Wednesday, 16. October 2019.

    Ja kada sam pricao sa kolegama programatorima o vaznosti niskih poreza i kapitalizma cesto sam ispadao bezdusnik, zao, nevaljao i slicno. Mnogi od njih su divni socijalisti koji misle za siroamsne. Eto vam, kako sejete tako znjete. Srecno vam bilo.

  • Saturday, 19. October 2019.

    Opet Los pristup problemu. Ne moze se gledati ko koliko placa porez u drugoj drzavi.
    jednostavno mora da se plati porez. Od toga nam zavisi standard. Ili cemo da se ugledamo na neke polu drzave.
    Svi bi mi voleli da zaradjujemo u Srbiji a da ne platimo nista ili da platimo porez kao neko ko zaradjuje 300€ mesecno. To je nerealno. Ako se bude kukalo drzavi na to kako vise ne mogu da IT evci zaradjuju npr. 3 000€ mesecno nego sad im ode pola na porez, to nece proci, i zaposleni iz drugih sektora ce se pobuniti jer je tamo plata jedva 500€ prosek.
    Treba traziti dogovor sa drzavom zakonodavcem i poreskom upravom strateski plan da se Srbija pretvori u silikonsku dolinu evrope kao nas jedini adut i sansa da postanemo razvijena zemlja, gde bi IT gurao ostalu privredu da bude trazena nas svetskom trzistu.
    Jedno od toga je ukidanje PDV a na razvijene IT proizvode u Srbiji npr softvere aplikacije itd. da se stimulise olaksicama poslovi koji se najvise traze a najmanje su placeni kao sto su izrada veb sajtova gde bi strategija bila da se preuzme veliki deo kolaca svetskih potreba. To sve da bude strategija na 10 godisnjem ili 20 godisnjem planu. Treba da pordajemo gotove proizvode a ne samo pamet.
    A porez na zarade ostaviti jel mislim da tu ima malo prostora da se sta uradi.
    Bice opet ko ima najvise hoce da placa najmanje. A ovo ostalo sto pise u predlogu zakona je sve ok mora da se napravi jasna slika ko sta tu radi.

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu