Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Pošto je Vlada sa predlozima izašla 23. septembra prethodnih dana je bilo upadljivo odsustvo predlagača izmena u javnoj diskusiji o pitanjima koja se tiču reformi preduzetničkog oblika poslovanja.

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. U izmenama koje su najavljene pre dve nedelje našli su se novi kriterijumi po kojima se određuje da li je preduzetnik samostalan (takozvani Test samostalnosti), ali i poreske olakšice koje će važiti naredne tri godine i koje su zamišljene kao nešto što bi trebalo da ublaži efekte najavljenih izmena.

Pošto je Vlada sa predlozima izašla 23. septembra prethodnih dana je bilo upadljivo odsustvo predlagača izmena u javnoj diskusiji o pitanjima koja se tiču ova dva zakona. Njeno oglašavanje naročito je značajno jer je rok za početak primene 1. januar naredne godine, a sam prelazak na novi sistem bez sumnje uslovljava reorganizaciju i povećanje nameta za mnoge kompanije koje angažuju preduzetnike, kao i same preduzetnike.

Pored ovako kratkog roka za prilagođavanje, za sve ovo vreme (i to sasvim očekivano) među preduzetnicima su se otvorila mnoga pitanja o tome kako će se na njihove pojedinačne slučajeve odnositi promene, a novine u zakonima su uslovile i nastanak panike i ogorčenosti u preduzetničkim krugovima (koje je više nego evidentno svakome ko je prethodnih dana gledao šta ljudi iz IT industrije pišu po društvenim mrežama). U tom previranju, bilo je od izuzetne važnosti da se predlagač zakona oglasi povodom izmena koje će imati nemali uticaj na domaći IT sektor.

(Napomena: svesni smo da je nacrt najavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ranije objavljen na zahtev Inicijative „Digitalna Srbija“ i Vojvođanskog IKT klastera, ali smatramo da je ovaj dokument trebalo da se nađe i na nekom od zvaničnih sajtova državnih instituacija koje stoje iza predloga i to u onom obliku u kom treba da idu pred Vladu.)

Ono što trenutno takođe upada u oči je nedostatak informacija o tome da li će biti organizovana javna rasprava o ovim zakonima, iako je sama premijerka pre dve godine izjavila da će insistirati da svi zakonski predlozi pre usvajanja budu u javnoj raspravi. Na ovom mestu važno je pomenuti da smo juče zajedno sa pitanjem „Hoće li i kada predlozi zakona biti objavljeni na nekom od zvaničnih sajtova državnih institucija?”, Ministarstvu finansija postavili i pitanje „Da li će ovim povodom biti organizoavana javna rasprava?” Međutim, na njega nismo dobili odgovor.

Juče je i Inicijativa „Digitalna Srbija“ objavila da je zajedno sa Vojvođanskim IKT klasterom uputila zahtev istom ministarstvu da  objavi poziv za učešće u javnoj raspravi povodom objavljenog Nacrta Zakona o porezu na dohodak građana. Za sada ostaje da vidimo da li će odazvati ovom pozivu.


Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona:  Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar

Predstavljamo poslodavca
admin-ajax.php-3-1-1.png

Quantox

Tim iz cele Srbije.

Quantox je posvećen tim IT stručnjaka sa više od decenije iskustva u proizvodnji web i mobilnih aplikacija za klijente iz preko 15 zemalja širom sveta. Veoma samouvereno kreiramo apsolutno svaku vrstu digitalnog proizvoda, od desktop i mobilnih aplikacija, do uređaja za virtuelnu realnost.

Sanja Vatić

  • Tuesday, 8. October 2019.

    Totalno neprihvatljivo! Nema šanse da ću da pristanem na ovako nešto, teleportovaću se brzinom svetlosti u inostranstvo a vlada Srbije neka vidi šta će kada počne da se topi ta milijarda od uvoza IT-a, u stvari znam šta će, staviće tada porez od 0% na IT ali biće kasno. Stvarno je mnogo težak izbor za programere, ili ostaneš u Srbiji i trpiš harač ili odeš da radiš u Berlin, Stokholm ili slično.

  • Wednesday, 9. October 2019.

    Pojavio se danas konacan nacrt zakona…
    Pa, rekoh, da zahvalimo StartIt-u i Digitalnoj Srbiji na ulozenom trudu. Test samostalnosti je ostao nepromenjen, nejasan i podlozan interpretaciji.
    Ono sto se u konacnom nacrtu pojavilo, odnosno nestalo, u odnosu na nacrt koji je ovde objavljen pre dve nedelje je da nema izmena clana 45dj. Sto ce reci, olaksice za doprinose nisu unesene. Poreska oslobodjenja su ostala, a i tu je uveden limit od 150000 rsd. Lepo su nas izigrali – obecali lagan prelaz u doo, a sada sve to ukinuli… Sve one analize troskova padaju u vodu…

  • Wednesday, 9. October 2019.

    Ispravka… Olaksice za PIO (ne za sve doprinose) se nalaze u drugom zakonu… Kombinovani efekat manji. Ono sto nije jasno na prvo i drugo citanje je kako se tretira preduzetnik koji prelazi u doo promenom forme. Da li tada postajes novozaposleni u svom doo-u pa mozes da racunas na olaksice. Tretiraju te kao radnika, ili kao osnivaca? Doprinosi za PIO se tokom te tri godine placaju iz budzeta na minimalac…

  • Thursday, 10. October 2019.

    Svi vi pausalci sto se zalite kako ce da se tope pare od aj tija, pa nece se istopiti… jer vi ne placate porez. Samo istina.

  • Thursday, 10. October 2019.

    Ovde niko ne pominje Godišnji porez na dohodak građana, koji se plaća u 2020 za prihode iz 2019, znači po novom, koji je će ojaditi paušalce ako ne prođu test samostalnosti. Što je očigledno menjanje pravila igre pred sam kraj utakmice, ne ulazeći u to da li su pravila sa kojom je započeta utakmica bila ispravna ili ne.

  • Thursday, 10. October 2019.

    @Boza Paušalci sve pare primaju preko računa banke. Država ima sav uvid u to koliko prihoda imaju. Paušalci PLAĆAJU koilko im je država rekla da plaćaju. Po kriterijumima koji važe za sve. To što neko misli da je to malo je druga priča. Koliko ima majstora/molera/automehaničara/prodavaca na buvljaku koji sve rade preko računa i banke?

  • Thursday, 10. October 2019.

    Dugo sam preduzetnik, “pravi”, u PDVu, razmisljao sam da se prebacim u pausalce. Citao sam predlog, test i tekstove i nista mi vise nije jasno sta se ovde desava. Veoma komplikovano, utrosio sam sate, da nemam vise zivaca da se zamaram sa time. Siguran sam jedino da ovde vise nema leba, svakim danom je sve je gore i gore, imamo mafiju na vlasti. Da li moze neko da napise koje su opcije za otvaranje firme u inostranstvu, najvise bih me zanimalo ako je moguce kroz otvaranje ici prema dobijanju drzavljanstva.

  • Thursday, 10. October 2019.

    @Boza Čoveče, država je sama odobrila otvaranje firme za koju je jasno naznačeno u prijavi koje će biti delatnost, visina procenjenih priliva, mesto rada, adresa, ama sve i sada ta ista država kaže ej paušalci pa mi ne znamo šta vi to radite, ajde svi polažite test da vidimo. pa koj đavo nam je odobreno onda? Ovo je propust države a ne naša. Neka država reši to sama sa sobom a ne nas da maltretira, imamo i mi svoje probleme.

  • Friday, 11. October 2019.

    Umesto praznih prica i zalopojki, ima li koga da je pogledao koji su uslovi za prebacivanje firmi u Rumuniju, Estoniju, HK, Singapore, neki offshore, koliko to kosta, da li se isplati i sl? Umesto sto svake godine razmisljamo kako ce da nas oglobe dodatno da plate svoje glasace, ima li koga ko razmislja o normalnoj buducnosti? Mozemo li da cujemo koliko je izvodljivo premestiti posao u normalnu zemlju?

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu