IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Saznajte ko je zadužen za izvršavanje Testa samostalnosti i šta se dešava sa preduzetnicima koji isključivo rade za strane kompanije? Koliki je ukupan efekat poreskih olakšica i kako zajednica može da utiče na dalji razvoj situacije?
Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster diskutovalo se o najavljenim izmenama preduzetničkog oblika poslovanja kako bi ove dve organizacije ponudile svoje tumačenje ovih mera za čiju finalnu interpretaciju i sprovođenje će biti zaduženi državni organi.
Na vebinaru su govorili Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera, Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija” i Aleksandar Budić, nezavisni finansijski konsultant, koji su učestvovali u izradi predloga paketa olakšica koji je Vlada usvojila kao dodatak prethodno definisanom Testu samostalnosti.
U drugom delu vebinara prešlo se na odgovore na pitanja koja su u međuvremenu sakupljena od zajednice i od preko 400 pojedinaca koji su uživo pratili vebinar. Na najčešća pitanja među kojima su i ona na koja nisu stigli da daju odgovor u toku devedesetominutnog vebinara, odgovorili su za Startit.
Na slici: Devet tačaka „Testa samostalnosti”
Na vebinaru je naglašeno kako je ostavljeno nalogodavcu i preduzetniku da urede svoj odnos. U slučaju da na pet ili više pitanja na Testu odgovore pozitivno, na njima je da redefinišu međusobni odnos — ili ka većoj samostalnosti ili ka stalnom zaposlenju.
Takođe, napomenuto je da neće postojati treća strana koja će voditi proces, već će samo ove dve biti zadužene za njega. Ipak, istaknuto je da Test nije toliko subjektivan kako se mnogima u zajednici čini i da je moguće samostalno utvrditi da li se „padaju” ili „prolaze” pojedinačne tačke*.
Pretpostavka je da Poreska uprava neće upravljati ovim procesom, ali će nalogodavci i samozaposleni biti izloženi njenim nasumičnim kontrolama.
*Startit će uskoro objaviti tekst koji će tumačiti svaku tačku Testa samostalnosti posebno.
Test samostalnosti se primenjuje isključivo od 1. januara 2020. godine, a vlada pretpostavka da će se prethodni promet između preduzetnika i poslodavca regulisati prelaznom odredbom u Zakonu o porezu na dohodak građana prema kojoj će se prihodi isplaćeni preduzetnicima do 1. januara 2020. godine tretirati kao prihodi od samostalne delatnosti, što znači da se na njih neće primenjivati Test.
Ovim je obezbeđena pravna sigurnost preduzetnika i nalogodavca za prethodni period kako ona ne bi zavisila od procene pojedinačnih odnosa od strane poreskih organa.
Na ovu temu Budić je ponudio subjektivno tumačenje: Ukoliko je moglo unapred da se pretpostavi da će poslovanje preduzetnika i nalogodavca tokom vremena rezultirati „padanjem” na Testu, onda će postojati obaveza plaćanja svih poreza i doprinosa od trenutka angažovanja. Svakako, retroaktivna primena pre 1. januara 2020. godine nije opcija.
Nalogodavac je, kao što smo i prethodno pisali, dosta široko definisan. Prema odredbama člana 85 koji je Vlada najavila, to je domaće ili strano lice (ova podela utiče na to ko vrši testiranje) ili preduzetnik i sa njim sva povezana lica koja su direktno ili indirektno angažovala preduzetnika. To znači da do krajnjeg nalogodavca dolazimo ne tako što gledamo entitete koji vrše isplate već krajnjeg korisnika tih usluga, čak i ako se usluga pruža preko više entiteta. Drugim rečima, čak i ako nalogodavac vrši isplate preko nekoliko povezanih entiteta, zakon na njega gleda kao na jedinstvenog nalogodavca.
Važno je naglasiti da je nalogodavac krajnji korisnik usluga, a ako se pojave posrednici u tom odnosu, nezavisno od toga što preduzetnik prima novac od tog posrednika, oni se ne smatraju nalogodavcem već ono lice koje koristi usluge/proizvod usluga koje pruža preduzetnik.
Na vebinaru je rečeno da strani nalogodavac neće rešavati Test samostalnosti, već da je obaveza preduzetnika da sami procene kriterijume iz Testa i, ako „padaju” Test, da sami izračunaju svoje poreze i doprinose. U tom smislu, nije zanemarljivo ni to što su se govornici složili da je ovo najnepovoljnije rešenje i da je, u tom slučaju, možda čak i bolje da nastave da rade direktno kao fizička lica.
U izjavi za Startit, Aleksandar Budić je ranije objasnio da nalogodavac koji nema registrovani entitet u Srbiji ne može da radi Test niti ga se on tiče. Drugim rečima, preduzetnik bi trebalo sam da uradi Test jer bi u skladu sa zakonom on bio u obavezi da samooporezivanjem izračuna, prijavi i uplati porez i doprinose pri čemu bi ostatak predstavljao njegovu neto naknadu.
U istom tekstu, osnivačica platforme Paušal.rs Sofija Popara, skrenula je pažnju na to da u predlogu Zakona nije izuzet rad sa inostranim klijentom. Ona je napomenula da je verovatni izlaz za preduzetnike koji rade za strane kompanije — rad na crno u tom obliku da će otvarati agencije u npr. Estoniji, koristiti strane institucije elektronskog novca za naplatu, i neće plaćati porez u Srbiji. Druga alternativa za većinu preduzetnika koji ne ispunjavaju uslove će biti da otvore svoje d.o.o. društvo i da se samozaposle, čime se gubi smisao samostalaca i guši preduzetništvo.
Na vebinaru je istaknuto da to nije u potpunosti tačno. To bi se odnosilo na posrednika koji uzima klasične posredničke marže, a u predlogu postoji stav koji to definiše. Ovde je ključno odgovoriti na pitanje: Da li je ta usluga, odnosno odnos između nalogodavca i preduzetnika nemoguća bez posrednika, odnosno, da li svi ti preduzetnici mogu nezavisno i direktno da pružaju usluge tim klijentima?
Sudeći po onome što je rečeno na vebinaru, ovaj kriterijum je potrebno detaljnije analizirati. Vlada kao predlagač ovog zakona kaže da ako postoji potpuna ili delimična zabrana rada za druge klijente onda se „pada” na ovom kriterijumu. Ovim kriterijumom predlagač zakona pretpostavlja da uslov sa bilo kojom zabranom rada ne ide uz samostalno pružanje usluga. Veliko je pitanje da li delimična zabrana rada upućuje na nesamostalnost preduzetnika i na ovo pitanje bi trebalo potražiti odgovor od državnih organa i predlagača zakona, odnosno Testa samostalnosti.
Kako se panelistima čini logika koja se krije iza ovog sadržana je u pitanju: Da li nalogodavca zanima rezultat rada ili broj radnih sati i da li ih određuje nalogodavac? Ukoliko preduzetnik treba da isporuči proizvod ili uslugu, a nije mu određeno od strane nalogodavca u kojim periodima dana treba da radi na njima, onda se, bar po ovoj tački, smatra samostalnim.
Pošto je odlučila da uvede Test samostalnosti, Vlada je donela odluku da zajedno sa objavljivanjem testa objavi i poreske olakšice. Te olakšavajuće mere biće implementirane istovremeno sa uvođenjem Testa samostalnosti.
Pored poreskih olakšica, na vebinaru je istaknuto i da je kao dodatna olakšica dogovoreno da Test neće biti primenjivan retroaktivno, te je za sve korisnike paušalnog sistema u prethodnom periodu sada obezbeđena pravna sigurnost.
Podsticaj se odnosi na nezaposlene u periodu od 1. januara 2019. do 30. aprila 2020, pod uslovom da stupe u radni odnos do kraja 2020, kao i na preduzetnike koji nisu bili u radnom odnosu tokom 2019, pod uslovom da stupe u radni odnos do 30. aprila 2020. i uz uslov da kompanije uvećavaju broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. decembar 2019. godine. Pravo na olakšice za ovako definisane novozaposlene će imati i kompanije koje će biti osnovane nakon 01.januara 2020. godine.
U skladu sa tim, Aleksandar Budic vidi tri grupe:
Poreske olakšice su vezane pojedinačno za kvalifikovanog novozaposlenog, a ne za kompaniju koja ga angažuje. Ukoliko se osoba zaposli u kompaniji A i ostvari pravo na olakšice, pa mu (do kraja roka od tri godine u kome važe olakšice) kompanija B ponudi posao, osoba te olakšice nosi sa sobom. Jedini uslov je da kompanija B povećava broj zaposlenih, a nije važno ni da li su do tada zapošljavali preduzetnike.
Budući da se ukupne poreske olakšice sastoje od olakšica na porez na lična primanja (tokom 2020. godine one će iznositi oko 70 odsto ovih poreza, tokom 2021. godine 65 odsto, a tokom 2022. godine 60 odsto) i olakšica na doprinose za penziono i socijalno osiguranje (prve godine 100 odsto, druge 95 odsto, treće 85 odsto), Aleksandar Budić je podelio obračun ukupnog efekta poreskih olakšica, koji se nalazi na sledećoj slici:
Važno je napomenuti i da se poreske olakšice neće obračunavati i refundirati naknadno (što je slučaj sa postojećim olakšicama sličnog tipa), već će se u startu znati koliko one iznose i platiti samo preostali iznos poreza i doprinosa. Dakle, neće biti procesa refundacije i čekanja rešenja.
Ovim povodom skrenuta je pažnja da je, oslanjajući se na prvu meru u okviru izmena Zakona o porezu na dohodak građana, već objavljeno zajedno sa Testom samostalnosti da će povratnici u Srbiju imati u nizu od pet godina 70 odsto umanjenja osnovice za obračun poreza i doprinosa.
Na vebinaru je objašnjeno da, ukoliko preduzetnik osniva d.o.o. on od 1. januara 2020. kao novoosnovana kompanija ulazi, poput ostalih kompanija, u priču na tržištu i može da iskoristi olakšice ukoliko zaposli lica koja su predmet ovih mera.
Ukoliko se preduzetnik paušalac samostalno zaposli u d.o.o. i ima uslove da stekne status kvalifikovanog novozaposlenog, u tom slučaju trebalo bi da ima pravo na olakšicu.
Učesnici vebinara su se složili da je to donekle tačno, ali su i naglasili da ovo nije mera koja dolazi iz potpuno regulisane situacije. Takođe, istaknuto je da trenutno postoji diskriminacija na nivou kompanija gde je u jednoj kompaniji omogućen rad preduzetnika, dok u drugoj nije. Po njima, ove mere su odgovor koje definišu prelazni period za rešavanje ovog pitanja.
Ukoliko se IT bude razvijao prema dosadašnjem tempu, panelisti smatraju da neće u budućnosti svi poslodavci koristiti olakšice i da će se izjednačiti stopa po kojoj se plaćaju porezi i doprinosi.
Ukazano je i na to da je postojala velika polarizacija IT zajednice upravo zbog ovog pitanja jer je ovaj problem postojao i rastao do sada usled sve veće atraktivnosti „paušalaca” u smislu naknada poslodavcima. Po njihovom sudu, ovo je kompromisno rešenje.
Budući da predložene izmene još uvek nisu izašle pred Skupštinu, na vebinaru je istaknuto da je procena ove dve organizacije da Vlada i dalje ima vremena da prikupi povratne informacije od svih zainteresovanih strana.
Inicijativu „Digitalna Srbija” (čiji je jedan od osnivača i Startit) i Vojvođanski IKT klaster je pre nekoliko meseci kontaktirala Vlada Srbije, predstavila im odluku da se uvede prethodno definisan Test samostalnosti i pozvala da se uključe u pripremu pratećih rešenja koja bi ublažila negativne efekte izazvane uvođenjem Testa. Predstavnici ove dve organizacije su skrenuli pažnju donosiocima odluka na vrlo verovatne negativne efekte takvog pristupa, te da veliki broj, naročito manjih IT kompanija (a ogromna većina su upravo manje kompanije), ne bi uspeo da preživi drastično povećanje troškova koje nose porezi i doprinosi na primanja iz stalnog radnog odnosa.
Vlada je, nakon višemesečnih razgovora, prihvatila predlog pratećih mera koje obezbeđuju podsticaje za trogodišnji period i pravnu sigurnost za prethodni period, a koje bi stupile na snagu istovremeno sa Testom samostalnosti.
Zbog ove činjenice važno je imati na umu da je sprovođenje predloženih rešenja odgovornost Vlade Srbije, Ministarstva finansija i Poreske uprave.
Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period
O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala
O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?
Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?
Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu
Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?
U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda
Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?
Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona: Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?
Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza
Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana
Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar
Objavio/la članak.
nedelja, 29. Septembar, 2019.
Povratnik
ponedeljak, 27. Januar, 2020.
Vise puta pocnem pa obrisem. Zelim da vam kazem, iskustvo iz mojih pet izlazaka i pet povrataka. Povratak je tezi od odlaska. Bolje resenje je OSTATI i Uciniti svoju zemlju boljom. Ima vise nacina. "Milom ili silom". IT-ijevci su najnapredniji deo ove Srbije. A nemaju takav status. Imamo predsednicu vlade koja se izdaje da je strucnjak za IT. Da li je ona ovo smislila. Ne bi me iznenadilo.
Zoran
sreda, 2. Oktobar, 2019.
Digitalna Srbija koja je ucestvovala u izradi ovog predoga zakona iskljucivo zarad koristi kompanija clanica nam odgovara na pitanja, divno. Da li to manjka jeftinih seniora?. Mislim da svi treba da pogledaju ovaj video i sami donesu odluku https://www.youtube.com/watch?v=BN1WwnEDWAM
Vlada
sreda, 2. Oktobar, 2019.
Takodje imam razne ideje kako izbegnuti ovaj potencijalni test ali necu ovde vise nista da pisem da ne bi pomagao zlikovcima koji hoce da nas uniste. Kad izadje zakon, pisite mi na testsamostalnosti at gmail pa cu vam odgovoriti. Kazem kad i ako izadje, ne sad.
Vlada
sreda, 2. Oktobar, 2019.
Da, niko od zvanicnih drzavnih organa nista ne daje, ali ovde vec znaju sta i kako i vec nam 'pomazu'. Mislim da vam ovo nista nece proci, snacice se ljudi, neko ce da otvori u drugoj zemlji firmu, gde ne placa 65%, neko ce da radi na crno, neko ce pravno da regulise sve vase pokusaje da uzmete pare ili da nas zarobite kao belo roblje. Bolje lepo povecajte pausalni porez po malo, kao i do sada, na osnovu prometa, i povecajte iznos od 6miliona na malo veci i svi ce biti srecni.
MIro
utorak, 1. Oktobar, 2019.
Prateci diskusiju prethodnih dana nigde nisam primetio nikoga od zvanicnih drzavnih organa da je dao neku izjavu - ovo kao da organizuju pojedinci u borbi protiv konkurencije???
Sasa
utorak, 1. Oktobar, 2019.
Vukasine negde si iskomentarisao gore ovo "Zaključak je bio da je državna uprava donela nepromenjivu odluku da će ukinuti zapošljavanje na puno radno vreme preko agencija, i da to nije blef. " Meni jako ubada oci to "zaposljavanje na puno radno vreme" jer dosta nas iz IT-ja koji radimo za strane klijente ce pasti na ovom testu (ili biti na granici padanja ali nece hteti da trpe rizik pausalnog ocenjivanja poreznika) i stvarno ne vidim kako bi i u bajci moglo da se objasni da smo mi ustvari zaposleni na puno radno vreme za njih i da trebamo da placamo preko pola nasih primanja kao porez. Sami trazimo klijente, sami se dovijamo kako da naplatimo te pare, trpimo stres, imamo dosta obaveza van samog programiranja da odrzavamo biznis i naravno da smo presrecni ako ubodemo duzi posao. I onda ce neko prema nekim jako nedefinisanim parametrima da nas proglasi nesamostalnim (iznerviram se cim pomislim na tu situaciju) i da nas natera da platimo mnogo para retroaktivno. I cak i da to neko odluci da radi i nastavi da placa taj porez, jel imamo ista prava kao regularno zaposlena lica za domace firme? Naravno da nemamo. Uslove za kredite i sve ostalo da ne spominjem. Sta se desava kada prekine rad sa tim klijentom zbog kog nas je inspektor proglasio nesamostalnim? Da li moze ponovni test i kada? Totalno glupa i nelogicna postavka svega. Totalno nejasna konstantacija koja se provlacila i po novinama da smo mi pausalci koji radimo sa stranim klijentima "nelojalna konkurencija domacim velikim IT firmama". I vecina ljudi iz IT-ja su normalni ljudi i zele dobro ovoj zemlji, ali isto tako ne zele da ih neko saplice u normalnom radu gde se trude da u ovakvoj zemlji obezbede porodicama normalan zivot. Ne moze niko da mi objasni da je i drzava u dobitku ako uvede ove zakone a da se ticu i preduzetnika koji rade iskljucivo sa inostranim klijentom/ima.
Bata
utorak, 1. Oktobar, 2019.
Nisam uspeo da nađem predlog Zakona na sajtu ministartsva finansija i skupštine R. Srbije. Da li se izmene odnose i na preduzetnike koji vode knjige (to su oni što plaćaju porez na dobit 10%)?
Srdjan
utorak, 1. Oktobar, 2019.
Podstaknut jos jednim zagusenjem grada od strane taksista, namece mi se jednostavno pitanje: Da li ce se ovi uslovi odnositi i na njih? Uzimajuci u obzir da rade iskljucivo za jedno taksi udruzenje, vise od 130 dana godisnje, sa sredstvima za rad koje je to udruzenje obezbedilo, itd. Razumem da ih oni ne isplacuju ali to je samo stvar neposredne fizicke naplate od strane klijenata. Da recimo taksi aplikacije dozvoljavaju naplatu preko kartica onda su identicnoj situaciji kao IT pausalci koji rade za jednog klijenta...
Marko
ponedeljak, 30. Septembar, 2019.
Izmene zakona koje se tiču paušala su zlonamerne i svaki pokušaj racionalizacije i razgovora je suvišan, jer sve strane koje su uključene proces imaju agende koje su suprotne interesima paušalaca.
Mladen
ponedeljak, 30. Septembar, 2019.
Vukašine Vama svaka čast, kolko ste mogli vi ste pomogli, ako možete više ne pomažite, sami ćemo. https://www.linkedin.com/groups/8842090/
Ilija
ponedeljak, 30. Septembar, 2019.
@vukasin re: @Igor taj stav je rezultat našeg rasuđivanja a na osnovu informacija koje smo dobili u neformalnim razgovorima gde smo se obavezali na to da ostanu između nas. Zaključak je bio da je državna uprava donela nepromenjivu odluku da će ukinuti zapošljavanje na puno radno vreme preko agencija, i da to nije blef. U toj situaciji smo podržali sve napore da se minimizuje šteta. _______ Pitanje 1 Da li pricamo o domacim firmama koje tako zaposljavaju pausalce ili inostranim? Znam da se odnosi i na jedne i na druge, ali nije isto ako ja imam ugovor sa stranom firmom koja ovde radi sa 2 pausalca i nece da dodje, a nas dvojica donosimo pare za ovu drzavu. Pretpostavljam da je za drzavu to isto. Pitanje 2 Kako ti gledas na 130 dana u toku godine? Da li je to 6 faktura ili racunaju sate upisane na fakturi? Na fakturi pise da sam radio 20 sati jedan mesec, drugi 32, sto i jeste tacno, zato sto radim koliko me angazuju da im treba. Dakle da li su mi te 2 fakture 52 sata, ili 2 meseca odnosno 40 dana? Pitanje 3 Da li je onda bolje da za svaku fakturu potpisujem novi ugovor o projektu na kome radim, ili je bolje da potpisem jedan ugovor gde mi stoji koliko kosta sat, pa koliko me mesecno angazuju ja upisem na fakturu? Nemam radno vreme, odmore, sredstva za rad od njega, radim iz svog stan, tako da te stavke bar prolazim, nije mi jasno ovo za dane i sate. Kazu mozes da promenis model poslovanja i ostanes pausalac, a nemam pojma sta im znaci ovo sto su predlozili.
Ranko
ponedeljak, 30. Septembar, 2019.
Piše da pravo na olakšice imaju preduzetnici koji nisu bili u radnom odnosu tokom 2019te. Kako se to odnosi na one koji su tokom 2019te prešli sa normalnog radnog odnosa na paušalni? Znam brdo takvih ljudi i po ovome mi deluju da oni nemaju pravo na olakšice... ———— ODGOVOR @Ranko nemoj me držati za reč, ali sam 90% siguran da za njih olakšice ne važe, to je situacija na koju se mi spremamo za naše kolege koji su krenuli sa angažmanom preko agencije u 2019. Vukašin
Igor
ponedeljak, 30. Septembar, 2019.
Tekst nameće stav da je ukidanje paušalnog oporezivanja gotova stvar i da mi moramo mirne duše da se pomirimo s tim. Ko je doneo tu odluku? Kada? Gde? U čije ime? Ko brani svima da budu paušalci? Pa neka vide koliko je to lako, misle to je siguran posao preko veće firme, ali nije tako. ———— ODGOVOR @Igor taj stav je rezultat našeg rasuđivanja a na osnovu informacija koje smo dobili u neformalnim razgovorima gde smo se obavezali na to da ostanu između nas. Zaključak je bio da je državna uprava donela nepromenjivu odluku da će ukinuti zapošljavanje na puno radno vreme preko agencija, i da to nije blef. U toj situaciji smo podržali sve napore da se minimizuje šteta. Moj stav je da trebamo odlučno da uložimo pamet da smislimo i izborimo se za nove podsticaje koji će biti sistemski i važiti za sve IT-jevce. Vukašin
Nikola
ponedeljak, 30. Septembar, 2019.
Test ce prolazite podobni (njihovi sa vezom, da ne kazem partijski drugovi), a nas koji posteno radimo ce da maltretiraju. Dovoljno je sto nisi miran, jer ne znas na cemu si, i kako onda da radis ovaj psihicki zahtevan posao?
neko iz mase
ponedeljak, 30. Septembar, 2019.
Glavni mi je argument da se ovim izmenama paušalcima obezbedjuje pravna sigurnost - pa ovaj test je toliko mutan i otvoren ka raznim interpretacijama, ima inspektori da uživaju u proverama.
Sava
ponedeljak, 30. Septembar, 2019.
Bravo @Nikola. Ako hoce da ukinu nek ukinu otvoreno. A, sa ovim testom koji moze da tumaci ko kako hoce, opet ce ukinuti, samo sto se nece zvati tako. Ja da mislim da li ce inspektor da gleda na naku stavku ovako ili onako, ne zelim. Pronacicu nacin da imam cistu situaciju. I opet ponavljam: bolje mi je dzabe da sedim, nego dzabe da radim!
Nikola
ponedeljak, 30. Septembar, 2019.
Važno je da stvari budu jasne, a ne da se muti voda. Ako hoće da ukinu ovu delatnost kao mogućnost paušalnog preduzetnika, neka je ukinu. Ok. Ali neka ne stvaraju pravnu nesigurnost tako što teraju ljude da sami evaluiraju nešto i pitaju se da li će da se pojavi poreznik koji ima drugačiji pogled na stvari i da ih oporeže 1000e mesečno za 3 godine unazad. Ovo nema šanse da se usvoji i stupi na snagu do kraja godine, jer ovako kako je sad napisano je potpuno neprimenljivo. Moraće da se dobro definiše i razjasni, a nisu sposobni da to urade sami. Na kraju, samo treba da primenjuju trenutni zakon. U zakonu stoji ograničenje prometa, a u praksi se dozvoljava da prihod bude 6mil. I neka se pri određivanju poreza uzima prosek za tu delatnost u opštini. Ali nije cilj da se nešto uredi, da se plati fer porez, nego da stvari budu mutne, nejasne i onda tu mogu da plivaju ove spodobe.
Nenad
ponedeljak, 30. Septembar, 2019.
Meni se mnogo jednostavnije cini da sve ostane kao sto je bilo ali da recimo povecaju porez IT pausalcima za 5-10%. Mislim da time svi dobijaju - i pausalci koji nece trositi energiju na raznorazna dovijanja da izbegnu porez (ili odu iz zemlje), a i drzava ce dobiti koji dinar vise umesto da izgubi i ono sto sada ima.
Drasko
ponedeljak, 30. Septembar, 2019.
Poenta non-compete klauzule je da omoguci kompaniji sigurnost da njen saradnik/konsultant nece raditi za konkurenciju. Nije mi poznata kompanija koja ne zeli da ima ovakvu klauzulu. Ali, da li je pravno gledano legalno da kompanija zabrani preduzetniku da radi za bilo koju drugu firmu koja nije njen konkurent u bilo kom smislu?
JA
ponedeljak, 30. Septembar, 2019.
Bravo @Igor
Igor
ponedeljak, 30. Septembar, 2019.
Preduzetnik, paušalac, plaća poreze i doprinose prema prosečnoj plati na teritoriji opštine u kojoj je preduzetnička radnja registrovana. Ako uzmemo u obzir da 75% zaposlenih u Srbiji prima platu koja je ispod republičkog proseka, znači da od 2 900 000 zaposlehih čak 2100000 plaća manje doprinose nego preduzetnici. Broj preduzetničkih radnji pre svega u IT sektoru se kreće oko 6000, dakle 6000 hiljada ljudi je u masi od 3 000 000 zaposlehin na nivou statističke greške. Bilo kakvo dodatno oporezivanje neće bitno povećati budžetski prihod ali će zato naterati jedan broj preduzetnika da se preseli kod poslodavaca u inostranstvo. Nije mi jasno kako neko u Vladi ne razume na koji način IT funkcioniše, i da je mnogo bitnije da ljudi koji rade u IT branši, svoj novac troše u Srbiji nego negde van.
Milos2
nedelja, 29. Septembar, 2019.
Ovo sve vise izgleda kao da je pokrenuto od strane Digitalne Srbije, ili nekog drugog iz IT sektora, a ne od strane drzave. Kako moze biti diskriminacija to da neke firme svesno i namerno odbijaju jedan legalan vid saradnje sa programerima? Kako su one tu "diskriminisane". U grupi koja navodno zastupa programere preduzetnike, koliko tamo ima programera preduzetnika? Ko su ti koji nas uopste "zastupaju", i odakle im pravo da pregovaraju u nase ime?
Nikola
nedelja, 29. Septembar, 2019.
Zašto inicijativa odgovara na ova pitanja? Gde je predlagač? Hoću da pitam predlagača, ne zanima me šta misli startit. I odakle njima uopšte ideja da pokušavaju da tumače nešto pusano žargonski. Da znam da li odmah da selim firmu ili da čekam.
Marko Marković
nedelja, 29. Septembar, 2019.
Podsećamo da Startit ima pravila diskusije koja možete da pročitate na sledećem linku: https://startit.rs/smernice-za-komentarisanje/ Komentari koji su anonimni (koji nisu potpisani imenom i e-mail adresom), koji se ne drže teme ili ne poštuju druge sagovornike, neće biti objavljeni.
Marko
nedelja, 29. Septembar, 2019.
Što se priča o retroaktivnost kada ni jedan zakon se ne sprovodi retroaktivno. Zašto se ovo ubacuje uopšte u priču?
Mica
nedelja, 29. Septembar, 2019.
Nezaposleni mogu da iskoriste ove olaksice do kraja 2020, pausalci do 30. aprila 2020. Iz kog razloga pauslaci ne mogu da iskoriste do kraja 2020? Da li ce biti moguce da poreska ne izda konacno resenje po par godina, kao sto se to do sada desavalo, i onda nakon 2-3 godine kaze da nismo samostalni i naplati porez? Pauslaci odgovaraju licno za porez, a nemoguce je unapred znati sta ce inspektor u kontroli odluciti. Ko je nalogodavac je jako tesko i meni da utvrdim, a ne poreskom inspektoru koji nema ingerencije nad strancima. Isto vazi i za povezano lice, s obzirom da ni ja ni inspektor nemamo mogucnost da cesljamo ugovore izmedju 2 strane firme. Moja pretpostavka je da ce ove mere dovesti do toga da IT sektor naredne tri godine raste maksimum 10-15%, umesto dosadasnjih 30%. Nakon isteka olaksica za firme bice 5% godisnje, a s obzirom na smanjenje poreza u drugim drzavama, ulaganja drugih drzava u IT sektor, i to ce biti mnogo. Da je drzava regulisala na ovaj nacin od pocetka dosadasnji rast bi bio 3 puta manji.
Maja M.
nedelja, 29. Septembar, 2019.
Pre nego što kao DOO platim bilo šta nekom preduzetnku treba od njega da tražim test samostalnosti?