Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

Saznajte ko je zadužen za izvršavanje Testa samostalnosti i šta se dešava sa preduzetnicima koji isključivo rade za strane kompanije? Koliki je ukupan efekat poreskih olakšica i kako zajednica može da utiče na dalji razvoj situacije?

Marko Marković - 29. Septembar, 2019.

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster diskutovalo se o najavljenim izmenama preduzetničkog oblika poslovanja kako bi ove dve organizacije ponudile svoje tumačenje ovih mera za čiju finalnu interpretaciju i sprovođenje će biti zaduženi državni organi.

Na vebinaru su govorili Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera, Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija” i Aleksandar Budić, nezavisni finansijski konsultant, koji su učestvovali u izradi predloga paketa olakšica koji je Vlada usvojila kao dodatak prethodno definisanom Testu samostalnosti.

U drugom delu vebinara prešlo se na odgovore na pitanja koja su u međuvremenu sakupljena od zajednice i od preko 400 pojedinaca koji su uživo pratili vebinar. Na najčešća pitanja među kojima su i ona na koja nisu stigli da daju odgovor u toku devedesetominutnog vebinara, odgovorili su za Startit.

Test samostalnosti

Na slici: Devet tačaka „Testa samostalnosti”

Ko je zadužen za izvršavanje Testa samostalnosti i kako će se raditi provera?

Na vebinaru je naglašeno kako je ostavljeno nalogodavcu i preduzetniku da urede svoj odnos. U slučaju da na pet ili više pitanja na Testu odgovore pozitivno, na njima je da redefinišu međusobni odnos — ili ka većoj samostalnosti ili ka stalnom zaposlenju.

Takođe, napomenuto je da neće postojati treća strana koja će voditi proces, već će samo ove dve biti zadužene za njega. Ipak, istaknuto je da Test nije toliko subjektivan kako se mnogima u zajednici čini i da je moguće samostalno utvrditi da li se „padaju” ili „prolaze” pojedinačne tačke*.

Pretpostavka je da Poreska uprava neće upravljati ovim procesom, ali će nalogodavci i samozaposleni biti izloženi njenim nasumičnim kontrolama.

*Startit će uskoro objaviti tekst koji će tumačiti svaku tačku Testa samostalnosti posebno.

Da li će se Test samostalnosti sprovoditi retroaktivno?

Test samostalnosti se primenjuje isključivo od 1. januara 2020. godine, a vlada pretpostavka da će se prethodni promet između preduzetnika i poslodavca regulisati prelaznom odredbom u Zakonu o porezu na dohodak građana prema kojoj će se prihodi isplaćeni preduzetnicima do 1. januara 2020. godine tretirati kao prihodi od samostalne delatnosti, što znači da se na njih neće primenjivati Test.

Ovim je obezbeđena pravna sigurnost preduzetnika i nalogodavca za prethodni period kako ona ne bi zavisila od procene pojedinačnih odnosa od strane poreskih organa.

Ukoliko se Test samostalnosti padne nekoliko meseci nakon uvođenja, da li se plaćaju unazad svi porezi i doprinosi?

Na ovu temu Budić je ponudio subjektivno tumačenje: Ukoliko je moglo unapred da se pretpostavi da će poslovanje preduzetnika i nalogodavca tokom vremena rezultirati „padanjem” na Testu, onda će postojati obaveza plaćanja svih poreza i doprinosa od trenutka angažovanja. Svakako, retroaktivna primena pre 1. januara 2020. godine nije opcija.

Ko se smatra „nalogodavcem” koji se spominje u Testu samostalnosti?

Nalogodavac je, kao što smo i prethodno pisali, dosta široko definisan. Prema odredbama člana 85 koji je Vlada najavila, to je domaće ili strano lice (ova podela utiče na to ko vrši testiranje) ili preduzetnik i sa njim sva povezana lica koja su direktno ili indirektno angažovala preduzetnika. To znači da do krajnjeg nalogodavca dolazimo ne tako što gledamo entitete koji vrše isplate već krajnjeg korisnika tih usluga, čak i ako se usluga pruža preko više entiteta. Drugim rečima, čak i ako nalogodavac vrši isplate preko nekoliko povezanih entiteta, zakon na njega gleda kao na jedinstvenog nalogodavca.

Važno je naglasiti da je nalogodavac krajnji korisnik usluga, a ako se pojave posrednici u tom odnosu, nezavisno od toga što preduzetnik prima novac od tog posrednika, oni se ne smatraju nalogodavcem već ono lice koje koristi usluge/proizvod usluga koje pruža preduzetnik.

Šta se dešava sa preduzetnicima koji isključivo rade za strane kompanije?

Na vebinaru je rečeno da strani nalogodavac neće rešavati Test samostalnosti, već da je obaveza preduzetnika da sami procene kriterijume iz Testa i, ako „padaju” Test, da sami izračunaju svoje poreze i doprinose. U tom smislu, nije zanemarljivo ni to što su se govornici složili da je ovo najnepovoljnije rešenje i da je, u tom slučaju, možda čak i bolje da nastave da rade direktno kao fizička lica.

U izjavi za Startit, Aleksandar Budić je ranije objasnio da nalogodavac koji nema registrovani entitet u Srbiji ne može da radi Test niti ga se on tiče. Drugim rečima, preduzetnik bi trebalo sam da uradi Test jer bi u skladu sa zakonom on bio u obavezi da samooporezivanjem izračuna, prijavi i uplati porez i doprinose pri čemu bi ostatak predstavljao njegovu neto naknadu.

U istom tekstu, osnivačica platforme Paušal.rs Sofija Popara, skrenula je pažnju na to da u predlogu Zakona nije izuzet rad sa inostranim klijentom. Ona je napomenula da je verovatni izlaz za preduzetnike koji rade za strane kompanije — rad na crno u tom obliku da će otvarati agencije u npr. Estoniji, koristiti strane institucije elektronskog  novca za naplatu, i neće plaćati porez u Srbiji. Druga alternativa za većinu preduzetnika koji ne ispunjavaju uslove će biti da otvore svoje d.o.o. društvo i da se samozaposle, čime se gubi smisao samostalaca i guši preduzetništvo.

Primer: Ako radimo outsourcing preko neke strane marketinške agencije, nama u principu nalogodavac nije marketinška agencija nego klijenti koji na kraju dobiju aplikaciju/web sajt, a marketinška agencija je posrednik?

Na vebinaru je istaknuto da to nije u potpunosti tačno. To bi se odnosilo na posrednika koji uzima klasične posredničke marže, a u predlogu postoji stav koji to definiše. Ovde je ključno odgovoriti na pitanje: Da li je ta usluga, odnosno odnos između nalogodavca i preduzetnika nemoguća bez posrednika, odnosno, da li svi ti preduzetnici mogu nezavisno i direktno da pružaju usluge tim klijentima?

Ukoliko se non-compete klauzula definiše tako da se preduzetniku onemogući da istovremeno razvija isti proizvod za dve firme, ali mu se omogući da radi i za druge firme na nekom drugom proizvodu — da li se računa da je stavka 8. iz Testa samostalnosti ispunjena ili ne?

Sudeći po onome što je rečeno na vebinaru, ovaj kriterijum je potrebno detaljnije analizirati. Vlada kao predlagač ovog zakona kaže da ako postoji potpuna ili delimična zabrana rada za druge klijente onda se „pada” na ovom kriterijumu. Ovim kriterijumom predlagač zakona pretpostavlja da uslov sa bilo kojom zabranom rada ne ide uz samostalno pružanje usluga. Veliko je pitanje da li delimična zabrana rada upućuje na nesamostalnost preduzetnika i na ovo pitanje bi trebalo potražiti odgovor od državnih organa i predlagača zakona, odnosno Testa samostalnosti.

Šta podrazumeva „radno vreme” iz prve tačke Testa samostalnosti?

Kako se panelistima čini logika koja se krije iza ovog sadržana je u pitanju: Da li nalogodavca zanima rezultat rada ili broj radnih sati i da li ih određuje nalogodavac? Ukoliko preduzetnik treba da isporuči proizvod ili uslugu, a nije mu određeno od strane nalogodavca u kojim periodima dana treba da radi na njima, onda se, bar po ovoj tački, smatra samostalnim.

Šta uključuju olakšice koje će pratiti Test samostalnosti?

Pošto je odlučila da uvede Test samostalnosti, Vlada je donela odluku da zajedno sa objavljivanjem testa objavi i poreske olakšice. Te olakšavajuće mere biće implementirane istovremeno sa uvođenjem Testa samostalnosti.

Pored poreskih olakšica, na vebinaru je istaknuto i da je kao dodatna olakšica dogovoreno da Test neće biti primenjivan retroaktivno, te je za sve korisnike paušalnog sistema u prethodnom periodu sada obezbeđena pravna sigurnost.

Na koje grupe se odnose poreske olakšice?

Podsticaj se odnosi na nezaposlene u periodu od 1. januara 2019. do 30. aprila 2020, pod uslovom da stupe u radni odnos do kraja 2020, kao i na preduzetnike koji nisu bili u radnom odnosu tokom 2019, pod uslovom da stupe u radni odnos do 30. aprila 2020. i uz uslov da kompanije uvećavaju broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. decembar 2019. godine. Pravo na olakšice za ovako definisane novozaposlene će imati i kompanije koje će biti osnovane nakon 01.januara 2020. godine.

U skladu sa tim, Aleksandar Budic vidi tri grupe:

  1. Oni koji su prethodno bili na tržištu rada, ali u navedenom periodu nisu imali zaposlenje.
  2. Oni koji nikada do sada nisu imali zaposlenje. U ovu grupu, očekivano, najviše spadaju mladi.
  3. Preduzetnici, koji u navedenom periodu nisu bili u stalnom radnom odnosu, iako su bili socijalno osigurani po osnovu obavljanja samostalne delatnosti.

Da li poreske olakšice sa sobom nosi novozaposleni ili kompanija?

Poreske olakšice su vezane pojedinačno za kvalifikovanog novozaposlenog, a ne za kompaniju koja ga angažuje. Ukoliko se osoba zaposli u kompaniji A i ostvari pravo na olakšice, pa mu (do kraja roka od tri godine u kome važe olakšice) kompanija B ponudi posao, osoba te olakšice nosi sa sobom. Jedini uslov je da kompanija B povećava broj zaposlenih, a nije važno ni da li su do tada zapošljavali preduzetnike.

Koliki je ukupan efekat poreskih olakšica i kako su one struktuirane?

Budući da se ukupne poreske olakšice sastoje od olakšica na porez na lična primanja (tokom 2020. godine one će iznositi oko 70 odsto ovih poreza, tokom 2021. godine 65 odsto, a tokom 2022. godine 60 odsto) i olakšica na doprinose za penziono i socijalno osiguranje (prve godine 100 odsto, druge 95 odsto, treće 85 odsto), Aleksandar Budić je podelio obračun ukupnog efekta poreskih olakšica, koji se nalazi na sledećoj slici:

Ukupan efekat poreskih olakšica

Važno je napomenuti i da se poreske olakšice neće obračunavati i refundirati naknadno (što je slučaj sa postojećim olakšicama sličnog tipa), već će se u startu znati koliko one iznose i platiti samo preostali iznos poreza i doprinosa. Dakle, neće biti procesa refundacije i čekanja rešenja.

Da li olakšice važe za one koji u navedenom periodu nisu bili u Srbiji ili su povratnici?

Ovim povodom skrenuta je pažnja da je, oslanjajući se na prvu meru u okviru izmena Zakona o porezu na dohodak građana, već objavljeno zajedno sa Testom samostalnosti da će povratnici u Srbiju imati u nizu od pet godina 70 odsto umanjenja osnovice za obračun poreza i doprinosa.

Da li preduzetnik paušalac koji se registruje u d.o.o. u narednom periodu ispunjava uslove za olakšice ukoliko zaposli nova lica?

Na vebinaru je objašnjeno da, ukoliko preduzetnik osniva d.o.o. on od 1. januara 2020. kao novoosnovana kompanija ulazi, poput ostalih kompanija, u priču na tržištu i može da iskoristi olakšice ukoliko zaposli lica koja su predmet ovih mera.

Ukoliko se preduzetnik paušalac samostalno zaposli u d.o.o. i ima uslove da stekne status kvalifikovanog novozaposlenog, u tom slučaju trebalo bi da ima pravo na olakšicu.

Uzevši u obzir poreske olakšice, zar nije za očekivati da će kompanije radije zapošljavati one koji „vuku” olakšice sa sobom?

Učesnici vebinara su se složili da je to donekle tačno, ali su i naglasili da ovo nije mera koja dolazi iz potpuno regulisane situacije. Takođe, istaknuto je da trenutno postoji diskriminacija na nivou kompanija gde je u jednoj kompaniji omogućen rad preduzetnika, dok u drugoj nije. Po njima, ove mere su odgovor koje definišu prelazni period za rešavanje ovog pitanja.

Ukoliko se IT bude razvijao prema dosadašnjem tempu, panelisti smatraju da neće u budućnosti svi poslodavci koristiti olakšice i da će se izjednačiti stopa po kojoj se plaćaju porezi i doprinosi.

Ukazano je i na to da je postojala velika polarizacija IT zajednice upravo zbog ovog pitanja jer je ovaj problem postojao i rastao do sada usled sve veće atraktivnosti „paušalaca” u smislu naknada poslodavcima. Po njihovom sudu, ovo je kompromisno rešenje.

Kako zajednica može da utiče na dalji razvoj situacije?

Budući da predložene izmene još uvek nisu izašle pred Skupštinu, na vebinaru je istaknuto da je procena ove dve organizacije da Vlada i dalje ima vremena da prikupi povratne informacije od svih zainteresovanih strana.


Izjava predstavnika organizatora webinara:

Inicijativu „Digitalna Srbija” (čiji je jedan od osnivača i Startit) i Vojvođanski IKT klaster je pre nekoliko meseci kontaktirala Vlada Srbije, predstavila im odluku da se uvede prethodno definisan Test samostalnosti i pozvala da se uključe u pripremu pratećih rešenja koja bi ublažila negativne efekte izazvane uvođenjem Testa. Predstavnici ove dve organizacije su skrenuli pažnju donosiocima odluka na vrlo verovatne negativne efekte takvog pristupa, te da veliki broj, naročito manjih IT kompanija (a ogromna većina su upravo manje kompanije), ne bi uspeo da preživi drastično povećanje troškova koje nose porezi i doprinosi na primanja iz stalnog radnog odnosa.

Vlada je, nakon višemesečnih razgovora, prihvatila predlog pratećih mera koje obezbeđuju podsticaje za trogodišnji period i pravnu sigurnost za prethodni period, a koje bi stupile na snagu istovremeno sa Testom samostalnosti.

Zbog ove činjenice važno je imati na umu da je sprovođenje predloženih rešenja odgovornost Vlade Srbije, Ministarstva finansija i Poreske uprave.


Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona:  Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar

Pridruži se → prvo predstavljanje rada Tesla Nationa