Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Cilj ovog teksta je da prikaže na primerima koliki će biti troškovi predloženih reformi u prelaznom periodu, tokom kog će postojati oslobođenje dela plaćanja za poreze i doprinose.

U poslovnoj javnosti, kao vest nedelje je najavljena promena oporezivanja paušalnih preduzetnika, koji su karakteristični za IT sektor. Naime, najavljenim promenama Zakona o porezu na dohodak građana je predviđeno uvođenje kriterijuma kojim bi se utvrđivalo da li je reč o faktičkom radnom odnosu.

Predlog izmena Zakona bi u realnosti verovatno doveo do toga da se dobar deo paušalaca iz IT sektora (kojih prema podacima Poreske uprave ima preko 6.000) smatra zaposlenima, što bi znatno povećalo troškove poreza i doprinosa na njihova primanja. Međutim, potrebno je napomenuti i da ako kompanija u radni odnos primi lica koje je ranije angažovala kao preduzetnike predviđeno je oslobođenje dela plaćanja za poreze i doprinose: 70.14% za 2020, 66.33% za 2021. i 59.72% za 2022. godinu, pod uslovom da u navedenom periodu ne smanjuje ukupan broj zaposlenih. Sa druge strane, ova povlastica može biti problematična kompanijama koje mahom angažuju paušalce: oni mogu preći u kompanije koje većinom zapošljavaju po osnovu ugovora o radu, koje mogu ponuditi više neto zarade uz manji rast ukupnih troškova i takođe mogu steći uslov za oslobođenja.

Cilj ovog teksta je da prikaže na primerima koliki će biti troškovi predloženih reformi u prelaznom periodu, tokom kog će postojati oslobođenje dela plaćanja za poreze i doprinose (radi bolje preglednosti, u obračunu smo koristili oslobođenje od 65%, kao prosek za navedeni period). Obračuni su iskazani u evrima na mesečnom nivou. Dodatne troškove usled novih propisa smo obračunali za različite primere – paušalac mesečno fakturiše kompaniji iznos od 1.000 evra, 1.500 evra, 2.000 evra i 3.000 evra. Kao osnovicu za poreze i doprinose paušalaca smo primenjivali prosečnu bruto zaradu na nivou Republike Srbije. Radi konteksta važno je napomenuti i da prema različitim istraživanjima u Srbiji prosečna plata programera kreće oko 1.500 evra.

Razradili smo dva moguća scenarija:

  • Scenario 1: paušalac i kompanija se dogovaraju da neto iznos koji je paušalac imao kod sebe posle plaćenih poreza i doprinosa postane neto zarada u radnom odnosu. Dakle, dodatni troškovi su potpuno prebačeni na kompaniju. Iz tog razloga, poredimo koliki trošak kompanija snosi sada po fakturama paušalca i koliki trošak će snositi primenom novih propisa
  • Scenario 2: paušalac i kompanija se dogovaraju da iznos koji je paušalac fakturisao kompaniji postane ukupan trošak zarade po osnovu ugovora o radu. Dakle, dodatni troškovi su potpuno prebačeni na paušalca. Iz tog razloga, poredimo kolika paušalac trenutno ima primanja posle plaćenih poreza i doprinosa i koliku će neto zaradu imati primenom novih propisa

Prvi scenario, u kome paušalac ima fiksna neto primanja, je prikazan u narednoj tabeli:

Iznenađujuće, primena novih propisa uz poreska oslobođenja će dovesti do smanjenja ukupnih troškova poslodavca u primeru od 1.000 evra, kao i do neznatnog uvećanja u primeru od 1.500 evra. U trećem i četvrtom primeru, rast troškova poslodavca je nešto viši.

Napominjemo da u analizu nismo uključivali izdatke po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana (čiji bi obveznici bili preduzetnici iz primera III i primera IV).

Drugi scenario, u kome su troškovi kompanije fiksni, je prikazan u narednoj tabeli:

Iznenađujuće, primena novih propisa uz poreska oslobođenja će dovesti do povećanja neto primanja paušalca u primeru od 1.000 evra, kao i neznatnog smanjenja u primeru od 1.500 evra. U trećem i četvrtom primeru, smanjenje neto primanja je nešto više.

Ova gruba kalkulacija upućuje na to da će, ukoliko poslodavac na sebe preuzme dodatni trošak tokom perioda trajanja olakšica moći da paušalcu sa mesečnom neto platom od 1.500 evra ponudi istu neto platu za dodatnih 36 evra mesečno. U isto vreme ponudiće radniku rasterećenje od administrativnih obaveza pozveanih sa vođenjem preduzetničke radnje, kao i benefite koje radni odnos nosi sa sobom — kao što su radni staž, doprinosi za penziono osiguranje u punom iznosu, kreditna sposobnost, porodiljsko odsustvo itd. 

Krajnji zaključak za oba scenarija može biti da ni u jednom od prikazanih primera povećanje troškova poslodavca ili smanjenje neto primanja programera neće biti veće od 10%. Naravno, za svaki pojedinačni slučaj potrebno je uraditi posebnu kalkulaciju.

U narednom tekstu ćemo analizirati troškove predložene reforme paušala u slučaju da nema oslobođenja od dela plaćanja poreza i doprinosa.


Pored autora Srećka Ćosovića koji radi kao menadžer za finansijsko savetovanje i transferne cene (WTS Porezi i Finansije), u pripremi teksta su učestvovale njegove kolege iz WTS tima Željko Turudić, Sanja Galavić i Dušan Aleksov


Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledice predložene izmene Zakona:  Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar

Predstavljamo poslodavca
tradecore-75-1.png

TradeCore

Everything your brokerage needs in one place.

Svakog dana se na svetskom finansijskom tržištu obavi ogroman broj transakcija. Međutim, većina brokera i dalje radi na zastarelim i neadekvatnim sistemima - naša misija je da to promenimo. TradeCore kreira (stvara) proizvode koji brokerima olakšavaju upravljanje klijentima, dajući im centralizovan sistem sa intuitivnim i modernim interface-om.

Srećko Ćosović

NAPISAO/la članak     27. septembra, 2019.

  • petak, 27. septembra 2019.

    mogao bi i neki web kalkulator….

  • petak, 27. septembra 2019.

    A sta ce biti posle 3 godine? Otkaz ili radnik sam napusta radno mesto, eto sta ce biti.

  • petak, 27. septembra 2019.

    A sta je sa onim dodatnim porezom na zarade pet puta vece od proseka?

  • petak, 27. septembra 2019.

    Meni ovi primeri ne deluju realno jer uzimaju u obzir samo olaksice za prvu godinu, sta je sa drugom i trecom godinom tokom koje se olaksice smanjuju ?

  • petak, 27. septembra 2019.

    Preduzetnistvo nije samo bruto neto to je stanje kada covek nije zaposlen, nije belo roblje i moze da se dogovori o radnom vremenu, odmoru i ostalim stvarima kao (delimicno) ravnopravno pravno lice. Ovim snizenjima zamazati nekom oci, nadam se da nismo toliko glupi. Uostalom da li ce se smanjeni iznosi uplacivati nama za penziju? Sve gore od goreg i bezobraznije. Doduse nikad se i nisam nadao nicemu dobro u ovoj drzavi, valjda tako mora.

  • petak, 27. septembra 2019.

    A sta je sa onima koji rade za stranog klijenta koji ne namerava da ovori predstavnistvo?

  • petak, 27. septembra 2019.

    Kao što reče Nada, zaboravili ste godišnji porez na dohodak građana. Koliko sam ja upućen, onaj ko platom (i ostalim prihodima ukupno) probije godišnje, čini mi se da je oko 2.4 miliona, taj na to što je preko ovog iznosa placa još 10% ako ne grešim. Limit se vezuje za 3 prosečne godišnje zarade. Znači, svako preko 200.000 dinara neto, na to preko ima i ovaj namet. Kao bonus level, ako zaradjujete mesečno preko 400.000 neto (probijete oko 4.8 miliona) onda je porez 15%. Nisam računovođa (i ne želim da zbog ove zavrzlame sa menjanjem zakona postanem ), tako da proverite sve ove detalje. Kao reč utehe, postoje i neki odbici koje država računa na ovu razliku, zato, glavu gore! ;)

  • petak, 27. septembra 2019.

    Gospodo, ovde pogresno informisete javnost. Promene se ne odnose samo na pausalce, vec na sve preduzetnike bez obzira na poreski status. Cilj nije da preduzetnici pocnu da vode knjige, vec da se gase i zaposljavaju.

  • petak, 27. septembra 2019.

    Evo ja cu sada vama da kažem koliki će biti troškovi ove kvazi-države kada ugasim agenciju i odem odavde. Svakog meseca manje 250eur od paušala i doprinosa, i svakog meseca manje uplaćeno oko 200-300eur PDV-a, koliko trošimo mesečno na hranu, garderobu, gorivo, dečije potrepštine itd. Uz to, jedan inženjer elektrotehnike manje, jedan dipl. ekonomista i njihovo dete (za sada). Pa vi računajte.

  • petak, 27. septembra 2019.

    Evo najjednostavnije kalkulacije koju moze svako da napravi. Pomnozite svoj neto iznos sa 1.66 i dobicete iznos koji treba da plati poslodavac da bi sve ostalo isto. Plus za sve kojima bi plata bila preko 205000 (to je iznos od prosle godine) taj iznos preko bi bio dodatno oporezovan (kod preduzetnika ne postoji taj tkz UPG porez). Znaci uzeti na grubo 2000e platu, bruto bi bilo 3320, plus upg cca 360e na godisnjem nivou. Takodje, ako radite dodatno (na pr. preko upworka) to bi trebalo da prijavite i platite kao fizicko lice skoro 50% poreza plus se povecava osnovica za upg. Sve u svemu, kao i uvek, sjajan potez vrhunskih strucnjaka na vlasti, zar ne?

  • subota, 28. septembra 2019.

    Dakle, koliko vidim ovo su samo primeri olaksica da se preduzetnik pausalac zaposli kod poslodavca i to samo u naredne 3 godine. A gde je najavljeni tekst i proracun koliko bi se povecali porezi i doprinosi pausalaca koji nastave da rade kao i do sada, jer poslodavac ima politiku outsourcinga?
    Koliko mi je poznato, po sadasnjem zakonu pausalno odredjeni iznos za oporezivanje ne moze godisnje da se poveca vise od 10%. Da li ce to da se menja?

  • subota, 28. septembra 2019.

    Mislim da bi ovde osnova za obračun trebao da bude trošak koji poslodavac ima prema preduzetniku, dakle bruto plata, bez umanjenja za paušalni porez od 250e.
    Na način naveden u tekstu se implicitno umanjuje ugovorena cena koju preduzetnik naplaćuje za svoj rad i samim tim menja polazna pozicija u pregovorima.

  • subota, 28. septembra 2019.

    Ja se izvinjavam, ali nisam siguran da se za 1000e mesecno otvarao pausalac.

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu