Plate programera se nisu duplirale, ali rastu brže poduprte stranim kapitalom

Čak i oni koji nisu novinari znaju da mediji imaju tendenciju da omaške u govoru i polu-informacije senzacionalizuju i bombastično najave. Prošle nedelje mi se desilo da sama napravim jednu takvu omašku, kada sam na (veoma ranom) jutarnjem uključenju u program Prve televizije spomenula da smo čuli nezvanične informacije da su se programerske plate u Srbiji duplirale u poslednjih godinu dana. Nakon toga je usledio mali cirkus – ovu informaciju je prenelo sedam medijskih portala.

Ta izjava se zasnivala na nezvaničnim informacijama koje smo čuli iz jednog legitimnog izvora koji ima značajan uvid u dešavanja na domaćem tržištu IT rada, ali se i odnosila na dosta uske segmente profesionalne IT populacije, a svakako ne na sve programere. Izjava je stoga bila dosta nesrećna, a preneta je još nesrećnije i izvinjavamo što je došlo do ove zabune, dok smo sami naučili lekciju da treba biti veoma pažljiv pri razgovoru sa medijima, a vama predlažemo da istu tu lekciju naučite na našem primeru.

Budući da je nastala zabuna, pomislili smo da bi bilo zgodno da bar malo zagrebemo po površini ove teme i vidimo kako se kreću trendovi plata na domaćem tržištu. Mi smo već dva puta realizovali relativno temeljna istraživanja koja su imala za predmet i ove informacije, i planiramo treće takvo istraživanje uskoro, ali smo želeli da i pre toga probamo da ponudimo jednu sliku trenutne situacije.

Kakva je situacija na terenu?

Za informacije o trenutnom stanju na tržištu rada u IT-u smo se obratili onima koji stoje na izvoru ovih podataka — recruting agencijama koje su aktivne na domaćoj IT sceni.

Prema podacima Omnes Groupa koje je sa nama podelila osnivačica, Nevena Sofranić, prosečan rast plata od prošlog do ovog decembra jeste bio neuobičajeno velik.

Naš pool u Srbiji podrazumeva 70% developera iz Beograda. Ta ekipa su uglavnom senior backend developeri, dok za mediore i juniore nemamo relevantan uzorak budući da nas angažuju uglavnom samo za ovu grupu.

U decembru 2017, za backend developere sa 4+ godina iskustva podaci su sledeći: prosečna bruto plata od 2.683,75€, medijana je 2.502,50€ i mod (najčešće tražena plata) je 3.000€.

Ove godine je situacija za istu grupu sledeća: prosečna bruto plata od 3.144,77€, medijana je 3.200,00€, mod (najčešće tražena plata) je 3.500,00€ bruto preko agencije.

Da podsetimo, u našem prošlom istraživanju iz avgusta 2017, prosečna neto plata za programere sa pet godina iskustva iznosila je 1.445€. Ogromnu razliku u određivanju toga koliko programeri zapravo zarađuju određuje to da li su prijavljeni na pun iznos kod poslodavca ili platu dobijaju preko agencije. Prema rečima ekipe iz ManpowerGroupa, još jedan primetan trend je upravo to da sve više programera traži da platu prima preko preduzetničke agencije.

Kompanija ManpowerGroup u okviru svog tima za regrutaciju i selekciju ima tim od 5 ljudi posvećenih praćenju isključivo IT tržišta. Kao konsultanti, naš zadatak jeste da kompanijama u Srbiji pomognemo da dođu do potrebnih kadrova, ali i da ih posavetujemo o prilikama i kretanjima na tržištu kako bi ostali konkurentni i svojim zaposlenima pružili odgovarajuće uslove.

U našem svakodnevnom radu, najčešće se susrećemo za zahtevima za mid i senior level pozicijama, te upravo ovaj senioritet predstavlja većinu našeg poola sa kojim komuniciramo.

Jedan od najizraženijih trendova u poslednje 2 godine je definitivno rad preko preduzetničke agencije. Ovaj vid poslovanja usvaja sve veći broj IT stručnjaka, a direktna posledica ovog trenda je porast zarada na tržištu. Prilikom prebacivanja sa Ugovora o radu na preduzetnički ugovor, kandidati dobijaju svoju bruto platu što utiče na povećanje njihovih finansijskih očekivanja prilikom naredne promene posla.

Pri svakoj novoj promeni posla, ono što se pokazuje kao motivišuće jeste rast neto plate od 15-30%. Sa skokom uzrokovanim prelaskom na bruto platu (60%), ovo dovodi do skoka ukupne zarade od skoro 100% u periodu od 1-2 godine (ako računamo da je osoba promenila posao u tom periodu). U uslovima velike potražnje, kompanije su primorane da podižu ponuđene zarade kako bi obezbedile resurse za realizaciju projekata.

Još jedan izazov za ovdašnje kompanije, pored već ozbiljnog nedostatka kvalitetnih IT stručnjaka, jeste i ulazak velikog broja novih kompanija na tržište.

Pored borbe postojećih kompanija da učestvuju u tržišnoj utakmici, srpsko tržište još uvek predstavlja povoljniju opciju za ulaganje stranim investitorima, s obzirom na odnos cene i kvaliteta, te je primetan i veliki priliv novih kompanija na tržištu. Iako je deo tih kompanija osnovan ili podržan lokalno, kapital je inostrani, te je sa njihove strane opravdana investicija u davanju viših zarada zaposlenima kako bi ih privukli i izdvojili se od postojeće konkurencije. Iako dobro za IT tržište, ove investicije dodatno otežavanju lokalnim kompanijama stvarajući kompetitivnu klimu koju je neretko teško nadmašiti.

Pored toga, ono što kompanijama pomaže da se izdvoje na tržištu jesu i drugi elementi ponude poput fleksibilnog radnog vremena i rada od kuće, modernih tehnologija i interesantnih i kompleksnih projekata koji su visoko rangirani faktori koji stoje iz odluke o promeni posla.

I FenixHR koji već četiri godine radi istraživanje plata u domaćem IT sektoru sa nama je podelio svoje podatke o stanju na tržištu IT rada u 2018. I prema njihovom istraživanju, uočava se porast u zastupljenosti agencijskih plata kao i porast maksimalnih plata za IT profesionalce.

FenixHR istraživanje plata koje se zasniva na platama dobijenim direktno od IT kompanija (na uzorku od 30 Software Development kompanija u Srbiji, koje obuhvata 1400 IT profesionalaca) pokazuje kontinuiran rast plata u odnosu na prethodne godine.

Medijana neto mesečne zarade za juniorske plate (za Beograd) je 900 eur, za mediore 1375 eura, a za senior developere 2000 eura. Od developera, najviše plate imaju C#, Java, iOS i Andriod developeri, a od viših pozicija najplaćeniji su Software Architects. Uočili smo skok u zastupljenosti agencijskih plata u odnosu na prethodne 3 godine, i veoma izražen porast maksimalnih plata isplaćenih IT profesionalcima u sva 3 grada (Beograd, Novi Sad, Niš) koje za pojedine pozicije dostižu i 4900 eura mesečno (agencijska plata). Istraživanje plata 2018 uključuje i benchmark podatke o zastupljenosti 29 direktnih i indirektnih beneficija za zaposlene u ovoj industriji, i nacionalne benchmarke za brzinu i stopu unapređenja i dobrovoljnih odlazaka zaposlenih.

Posmatrano izolovano i izvan konteksta celokupne IT industrije, rast plata se može gledati kao vrlo pozitivan trend. Ipak, ovakva situacija na tržištu rada dovodi u pitanje opstanak mnogih IT kompanija, a posebno startapa, koji ne uspevaju da konkurišu velikim kompenzacijama.

Za kraj, diskusiju o platama bismo zatvorili komentarom našeg kolege iz Vojvodina ICT Clustera, Milana Šolaje.

Odavno je svima jasno da su plate u IT sektoru iznad proseka. Što se visine primanja IT-jevaca tiče, treba imati u vidu da unutar ove delatnosti postoji mnoštvo specijalizacija pa to, zajedno sa godinama iskustva i nivoima znanja koji takođe utiču na zaradu, čini da su razlike u primanjima značajne – od juniorskih plata koje kreću od 400 evra, pa sve do seniorskih koje mogu biti i preko 3.500 evra. Evo i slikovitog prikaza o tome koliko ljudi radi za kolike plate u IT-ju:

Izvor: ICT in Serbia – At a Glance, izdanje 2018, Vojvođanski IKT klaster

Da, postoje plate u IT-ju iznad 3.000 evra, ali to je 8,7% fonda plata koje prima tek 3,6% radne snage u IT-ju.

Međutim, umesto da razmišljamo koliko ko zarađuje, bilo bi bolje da se zajedno pozabavimo drugim temama vezanim za IT sektor, naročito time kako da uspeh i snagu te industrije da prelijemo u ostatak privrede i na dobrobit celog našeg društva.

Iako je IT u fokusu interesovanja naše javnosti, još uvek ne postoji dovoljno shvatanja o tome kako ovaj biznis funkcioniše, koji su poslovni modeli i njihove mane i prednosti, zašto ove tehnologije (mogu da) imaju tako veliki uticaj na druge delatnosti i svakodnevni život ljudi, te šta je sve potrebno da uradimo kako bismo ih iskoristili da Srbiju uvedemo u red bogatijih zemalja. Ne treba izgubiti iz vida najvažniju stvar u vezi sa informacionim tehnologijama, a to je da one omogućavaju ne samo da stvari radimo brže, bolje i kvalitetnije – nego da pomoću ovih tehnologija možemo da radimo stvari koje su bez njih bile nemoguće.

Dakle, fokus treba staviti na primenu IT-ja u cilju povećanja konkurentnosti naše privrede, optimizaciji javne uprave, unapređenju obrazovanja i povećanju kvaliteta života svih građana. Kada budemo na tom putu, onda ćemo moći da razgovaramo i o tome kako svima, a ne samo informatičarima, rastu plate.