Plate programera u Srbiji — 5 godina iskustva košta 1445€

Koliko košta programer u Srbiji: Obrađujemo podatke iz velikog istraživanja srpske IT scene

Tanja Mladenović - 20. Oktobar, 2017.

Nastavljamo serijal detaljnije analize podataka koji smo dobili iz drugog velikog istraživanja domaće IT scene. Ukoliko ste propustili prethodne tekstove, možete pogledati i generalan pregled istraživanja, razliku između IT preduzetnika i nepreduzetnikapoziciju programerki u domaćem IT-u kao i faktore zadovoljstva programera na poslu. Ovog puta želeli smo da istražimo i podelimo sa vama informacije koje se tiču verovatno najinteresantnijeg segmenta ove ankete — plate programera.

Poprilično lakomisleno, iz istraživanja od pre dve godine smo izvlačili generalni prosek plate. Sabrali smo sve plate, bez obzira na to da li su u pitanju juniori, mediori ili seniori, i dali cifru od 1.225€. Takvim metodološkim huljenjem, prosečna plata programera ove godine je 1.455€.

Plata ne zavisi od obrazovanja, već isključivo od iskustva

E sad, da ne bi svako ko je otkucao “hello world” mogao da traži od poslodavaca hiljadu i po evra, potrudili smo se da ovogodišnje podatke pažljivije obradimo.

U anketi je učestvovao gotovo podjednak broj programera po senioritetu. Treba napomenuti da se ono za šta sebe smatraju programeri — juniorima, mediorima ili seniorima poklapa sa godinama iskustva koje imaju.

Prosečna plata prema senioritetu:

Juniori: 700€
Mediori: 1.299€
Seniori: 2.261€

Ovo pokazuje da, da biste tražili tu čuvenu cifru prosečne plate jednog programera sa bilborda, morate imati bar 5 godina rada u industriji.

Verovatno najisplativiji grad za život programera sa najboljim odnosom troškovi života/plata je Novi Sad. A najneisplativiji, s obzirom na to da i ocena zadovoljstva odnosno nezadovostva to pokazuje, je Kragujevac.

Kretanja plate u odnosu na godine iskustva u određenoj tehnologiji:

Napomena: za neke od ovih tehnologija je uzorak mali, te samim tim se ne možemo slepo voditi podacima (Ruby i Go)

Kada zanemarimo senioritet, i uzmemo u obzir najpopularnije tehnologije dolazimo do podataka da Python developeri u proseku imaju najveće plate 1.593, zatim JavaScript programeri 1.581, pa Java 1.481, PHP 1.472 i na kraju C# sa 1.428€.

Što se tiče obrazovanja srpskih programera, oni su najvećim delom fakultetski obrazovani. Njih 47% ima fakultet, 22,5% ima master diplomu, a sa srednjom školom programira njih 29%. Ipak razlike u plati su gotovo neprimetne i mogu se pripisati i tome što viši stepeni obrazovanja sa sobom nose i više godina, a samim tim i više godina iskustva.

Kada su u pitanju plate i njihova zavisnost od toga da l su u pitanju programeri ili programerke, možete pročitati više ovde.

“Ne želim da radi za nas samo zbog para”

Na pitanje “Zašto su promenili posao, tj. koji faktor im je najbitniji pri odabiru posla”, programeri najčešće odgovaraju da je to zbog zanimljivijih projekata. Međutim, visoko drugo i treće mesto drže plate, tačnije odnos količine posla i plata i visina plate. Takođe, na pitanje koji je najbitniji faktor zadovoljstva, 62% programera u Srbiji kaže “visoka plata”. Kada su u pitanju seniori, 65% njih kaže — plata.

S tim u vezi, vidimo da postoji pozitivna korelacija između zadovoljstva poslom i plate.

PS. Kada se sledeći put dvoumite da stavite raspon plate u oglas, pogledajte ove procente iznad ponovo.

Da li raditi za srpskog gazdu?

Razlike u plati su relativno velike u zavisnosti u čijem je vlasništvu firma. Programeri koji rade u kompanijima u domaćem vlasništvu zarađuju u proseku 1203€, oni koji rade u kompaniji mešovitog vlasništva 1616€ i oni koji rade za strance 1800€.

Kompanije koje rade na sopstvenom proizvodu ili usluzi, više plaćaju svoje programere — 1.743€, dok je prosečna plata u outsourcing kompanijama 1.381€.

Takođe, postoje razlike u plati i u odnosu na kanal primanja. Očigledno je da se mogućnost rada preko agencije još uvek najviše isplati, s obzirom na to da plata “na belo” nosi ogroman porez delom i na uštrb plate.

Nakon teksta koji govori o odnosu programera prema poslu i nakon ovde iznetih podataka, možemo dati zaključak (i savet poslodavcima) da je u oglasima za posao bitnije istaći interesantne projekte i raspon plate, nego dinamičnu radnu atmosferu i tim buildinge. Očekujte više o ovoj temi uskoro.