Rezultati istraživanja: Domaći programeri zadovoljni poslom, zarađuju još više i žele da uče Python

Ovogodišnje istraživanje programerske scene, po broju popunjenih upitnika, prevazišlo je prethodno — 1849 domaćih programera i programerki izdvojilo je svoje vreme i podelilo podatke koji svima nama pomažu da bolje upoznamo stanje, ali i kretanja domaće programerske zajednicu.

U ovom tekstu predstavićemo osnovne podatke iz ankete — u kojim tehnologijama rade naši ispitanici, kako su učili i uče, gde rade, koliko zarađuju, kakvi su im karijerni planovi i sl., a pojedine stavke ćemo i ukrštati.

Međutim, pratite nas i u narednim nedeljama, gde ćemo detaljnije obrađivati pojedine stavke, a značiće nam i da polja za koja smatrate da treba dodatno analizirati predložite u komentarima.

Demografija ispitanika

Najveći broj ispitanika došao je iz Beograda (42%), zatim iz Novog Sada, te Niša, Kragujevca i Zrenjanina. Međutim, i dalje više od polovine ispitanika radi u Beogradu (56%), 22% radi iz Novog Sada, a 6% iz Niša.

U odnosu na prošli put, imamo 1% porast u broju žena — ove godine anketu je popunilo 12%. I još jednom smo postigli skoro pravilnu razmeru po senioritetu developera (napomena: ispitanici su se sami svrstavali u ove kategorije):

• • 35% juniora, među kojima je prosečan broj godina 27 i 1,67 godina iskustva
  • 33% mediori, koji u proseku imaju 29 godina i 4,57 godina iskustva
  • 32% seniora, sa prosečnih 34 godine i 9,91 godina iskustva

Najviše ispitanika definisalo se kao Full-stack programer (36%), 23% su Back-end programeri, 19% Front-end i 8% Mobile. Svi ostali profili su ispod 5%.

Pored toga, najveći broj ispitanika, čak 73% radi na web platformama, 13% na Standalone i 11% na Mobilnim, a 71% verzioniše kod i to kroz Git, dok tek svaki 10. ispitanik ne koristi ništa.

Nešto više od polovine programera najviše koristi Windows operativni sistem, dok su Mac i Linux skoro izjednačeni sa 23% i 24%.

Ako posmatramo obrazovanje programera, ove godine, podaci se značajno razlikuju od prethodne, a još više odstupaju od svetskog proseka. Naime, 70,88% ispitanika ima šesti ili viši stepen obrazovanja.

Ipak, treba imati na umu da nisu svi ispitanici završili tehnički fakultet. Tačnije, nešto više od petine onih sa fakultetskom diplomom je istu steklo na ne-tehničkom fakultetu.

Među relevantnim fakultetima, ovako izgleda pet najčešćih obrazovnih ustanova i svih 5 je iz Beograda i Novog Sada:

1. Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu — 13,52%

2. Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu — 13,30%

3. Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu — 10,98%

4. Prirodno matematički fakultet, Beograd — 6,65%

5. Visoka škola eletrotehnike i računarstva, Beograd — 6,49%

Na šestom mestu nalazi se Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu, koji je završilo 4,33% ispitanika

Što se tehnologija u kojima ispitanici rade tiče, skoro dve trećine njih radi u Javi, PHP-u i JavaScriptu.

Skoro četvrtina programera želi da se usavršava u tehnologiji u kojoj već dominantno radi — 22% njih, dok je najpopularniji među novim tehnologijama Python, u kome želi da se usavrši 15% programera. Svi drugi jezici su prefererirani od strane ispod 10% ispitanika.

Podaci kažu da 22% ispitanika žele da se usavršavaju u tehnologiji u kojoj već rade, i tu su u najvećem procentu JavaScript programeri, zatim PHP, Java i C#.

Programeri na poslu

Najveći broj ispitanika, čak 86% njih je zaposleno u firmi. Najčešće (49%) rade u firmi domaćeg porekla, 13% njih radi u firmi mešovitih vlasnika, dok 38% njih radi u stranoj firmi.

Kada je u pitanju prekovremeni rad — manje od polovine programera radi prekovremeno, 39%, koji uglavnom nisu kompenzovani za taj rad.

Pored stalnog posla, 36% ispitanika ponekad frilensuje i najčešće manje od 5 sati nedeljno.

Od zaposlenih, skoro tri četvrtine ispitanika je svoje zadovoljstvo na poslu ocenilo ocenom iznad 4, 39% njih baš četvorkom, a 35% njih peticom, dok je manje od trojke dalo svega 7% ispitanika.

Ovo zadovoljstvo poslom ukrstili smo sa nekoliko različitih kriterijuma u okviru kojih je postojao uzorak relevantne veličine (više od 50 odgovora).

Zadovoljstvo prema gradu: Najzadovoljniji su programeri iz Niša sa ocenom 4,06, nakon njih slede oni koji rade u Beogradu sa ocenom 4,01 i odmah za petama su oni koji rade iz Novog Sada (4,00). Jedino Kragujevac ima ocenu ispod 4, čiji programeri svoje zadovoljstvo poslom u proseku ocenjuju 3,86.

Zadovoljstvo prema tehnologiji: Ocenu iznad 4 dobilo je 7 tehnologija, gde ubedljivo prednjače oni koji rade u Pythonu — njihovo zadovoljstvo ocenili su sa prosečnom ocenom 4,31.

Zadovoljstvo i kompenzacija za prekovremeni rad: Samo oni koji su kompenzovani za prekovremeni rad u novcu svom poslu daju prosečnu ocenu iznad 4, tačnije 4,06. Za njima slede oni koji su za prekovremeni rad kompenzovani slobodnim danima, koji u proseku svoje zadovoljstvo poslom ocenjuju sa 3,87, a na kraju su oni koji nisu kompenzovani za prekovremeni rad i svoje zadovoljstvo ocenjuju sa 3,74.

Iako naizgled ne deluje da su velike razlike (svega 0,3 poena), imajući u vidu visoku fluktuaciju na ovom tržištu, deluje kao relevantan faktor koji može da posluži poslodavcima da zadrže ili privuku zaposlene.

Od pogodnosti na poslu, koje utiču na zadovoljstvo ispitanika prema sopstvenoj oceni, preko polovine ispitanika istakla je sledeće (po opadajućem redosledu):

• Visoku platu
• Rad na projektima koji doprinose ličnom razvoju 
• Mogućnost fleksibilnog radnog vremena
• Kvalitet projekta
• Dobar odnos sa poslodavcem

Od pogodnosti koje programeri trenutno imaju, tri četvrtine ima fleksibilno radno vreme, a nešto više od polovine (53%) mogućnost rada od kuća. Zatim slede službena putovanja, plaćene obuke i treninzi, dodatno zdravstveno osiguranje i plaćena odsustva.

Što se promene posla tiče, najznačajniji faktor za tu odluku među ispitanicima su bili zanimljivi projekti na kojima sadašnji poslodavac radi, nakon čega slede: dobar odnos količine posla i plate, viša plata, bolji tim i kvalitetniji odnos sa poslodavcem. Bolje radno vreme presudilo je kod svega 20% ispitanika.

Pored toga, na narednom grafiku možete videti kako su ispitanici stupili u kontakt sa sadašnjim poslodavcem, gde prednjače preporuke kolege i oglasi za posao, koji su čak i kod seniora u značajnom procentu — 25%.

Plate

Ovaj put smo odlučili da prosečnu platu na nivou industrije ne izvlačimo kao podatak, jer nam je utisak da se pogrešno tumačila. Stoga ćemo prikazati prosečne plate prema različitim faktorima, s obzirom da je zaista odgovorno izneti podatak za prosek na nivou cele industrije.

Ono što je, ipak, zaključak ovog istraživanja, je da su neto plate u proteklih godinu i po dana, porasle.

Prosečna plata prema senioritetu:

Junior: 700€

Medior: 1299€

Senior: 2261€

Na narednom grafiku, obradićemo prosečnu platu u odnosu na stepen stručne spreme. Ovde nije uzeta u obzir relevantnost diplome (time ćemo se baviti u nekim od daljih analiza), a pretpostavka je da i senioritet utiče na uzlazni trend u plati.

Obradili smo i odnos plate i vremena koje ispitanici mesečno posvećuju usavršavanju, gde plata raste prateći vreme. Jedini izuzetak primećuje se kod ispitanika koji provode 20+ sati usavršavajući se — pretpostavljamo da veliki deo ispitanika ovde je još uvek na studijama ili je tek počelo sa radom. U nekoj od narednih analiza ćemo i ovo svakako dublje ispitati.

U nekom od narednih tekstova ćemo se detaljnije baviti ovom temom — ukrstiti plate po drugim parametrima, kao i razložiti načine na koji domaći programeri primaju novac.

Učešće u domaćoj IT zajednici

Samo jedna četvrtina ispitanika ne posećuje IT događaje kod nas — 62% ih posećuje, 11% je predavalo na nekima, a 6% su pomagali u organizaciji istih.

Dominantan razlog za neaktivnost onih koji ih ne posećuju je nemanje vremena. Nakon toga sledi (26%) nepostojanje događaja koji su im zanimljivi.

Programeri preduzetnici

Od ispitanika, 10% imaju svoje firme i zapošljavaju druge ljude i u najvećem broju su pre toga radili u struci. Svega 2% ispitanika je u preduzetništvo ušlo iz nezaposlenosti.

Od onih koji nisu preduzetnici, čak 87% je otvoreno za tu opciju — 34% planira da se otisne u preduzetnike, 32% je raspoloženo ukoliko se ukaže dobra prilika, a 14% je već krenulo da radi na svom preduzetničkom poduhvatu, ali mu još uvek nije primarni izvor prihoda, dok je 7% to primarni izvor prihoda.

Odlazak iz zemlje?

Nažalost, 31% ispitanika planira da napusti zemlju, dok 24% nema te planove. Najveći broj njih, pak, nema stav o ovome — 33% ispitanika označilo je odgovor “Ne znam”, a 8% ispitanih već radi na odlasku iz zemlje.

***

Ovo je, tek prvi presek stanja rezultata. U narednim nedeljama dopunjavaćemo ove podatke kroz specijalne analize i pozivamo vas da nam u komentarima predložite šta bi vama posebno bilo zanimljivo.

Hvala još jednom svim organizacijama koje su učestvovale u ovom upitniku:

U prethodnoj verziji teksta postojao je link ka otvorenim podacima, on je privremeno uklonjen dok ne osmislimo način da zasigurno zaštitimo i one koji su odgovorili na pitanja, a iz manjih su uzoraka. Napominjemo da je anketu popunilo ukupno 1913, ali smo mi u analizu uzeli svega 1849, s obzirom na to da su ostali ocenjeni tokom analize kao netačni.

Pogledajte još i:

Plata i projekti najbitniji faktor zadovoljstva programera — šta sve utiče na njihov odnos prema poslu