Polovina srpskih developera nije završila fakultet, prosečna plata je 1225€, a Javascript je jezik budućnosti?

Prvo veliko istraživanje srpskih programera, pokrenuto od 15 IT organizacija, je dobilo odgovore od 1650 ispitanika. Pogledajte prve rezultate obrade ankete, kao i sirove podatke.

Rezultate ankete iz 2017. godine možete da pogledate ovde

Prvo veliko istraživanje domaće dev zajednice završeno je u ponedeljak sa više od 1600 popunjenih upitnika. Pružiće nam odgovore na pitanja koja nas sve zanimaju, i u ovom tekstu ćemo predstaviti neke koji su nam u prvi mah delovali najzanimljivije.

Za početak, zanimljivo je da je broj programera koji se smatraju seniorima, mediorima i juniorima koji su popuniri anketu skoro potpuno izjednačen (31, 34 i 35%), kao i da su svega (ili čak?) 11% ispitanika žene. Najveći broj ispitanika bio je iz Beograda (56%), zatim iz Novog Sada (24%), a 7% ih je bilo iz Niša.

U kojim jezicima i na kojim platformama radimo?

U okviru pitanja za anketu developeri su označavali svaki jezik i tehnologije u kojima su radili do sada, a na prvom mestu se očekivano nalazi HTML/CSS, nakon kojeg sledi JavaScript i SQL. Više od polovine developera radilo je u PHP-u, a sličan broj i u Javi. Najmanje je zastupljena Scala i oba jezika za iOS — Swift i malo popularniji Objective-C.

Najveći broj developera (75%) dominatno radi za web platforme, 17% za standalone, a svega 8% za mobilne uređaje.

Kada je reč o jezicima u kojima bi developeri voleli da rade u budućnosti, prva četvorka ostaje nepromenjena, ali sa skoro duplo nižim procentima, a generalni utisak je da se biraju uglavnom jezici u kojima programeri već rade. Najmanje poželjan jezik je ovaj put C, sa kojima je ranije radilo 17% ispitanika.

Popularnost i upotreba programskih jezika

Alati koji se koriste

Čak 75% programera koristi nešto za verzionisanje koda i to je u najvećoj meri Git (89%). Mnogi paralelno sa njim koriste i SVN ili Mercurial.

Kada su editori koda u pitanju, u skoro identičnim procentima se koriste Sublime, Visual Studio i Eclipse, dok je četvrto mesto zauzeo PHP Stormom, koji PHP developeri skoro uniformno koriste, nakon kojeg sa 17% slede InteliJ i Netbeans.

Najpopularniji operativni sistem je Windows, na kome radi 70% domaćih developera, dok 44% koristi Linux, a 25% MacOS.

Obrazovanje

Više od 50% developera ima visoku školsku spremu, od čega su samo dve trećine sa nekih od tehničkih fakulteta. Skoro 30% ispitanika je nekada studiralo ili još uvek studira, a 13% ima završenu višu školu.

Činjenica da više od polovine developera nema relevantno fakultetsko obrazovanje uklapa se i sa globalnom statistikom, a samim tim ne čudi podatak i da je formalno obrazovanje ocenjeno sa 2.69/5 kao sredstvo za sticanje znanja o programiranju (mada treba uzeti sa rezervom, jer su ocene davali svi ispitanici, a ne samo oni sa završenim fakultetom). Jedinu nižu od te su dobili raznorazni kursevi i obuke na koje su domaći developeri išli. Najvrednije za dobijanje znanja ocenjeno je samostalno učenje i praksa (4,73/5), za kojom vrlo brzo ide i učenje uz iskusnije kolege (4,15/5).

U prilog ovim  pokazalo je da posedovanje relevantne diplome ne utiče mnogo ni na platu developera.

Prosecna plata programera fakultet

Imajući u vidu ove podatke, ne čudi i prijatno iznenađuje to što je u poslednjih mesec dana čak 30% ispitanika pročitalo knjigu o svojoj struci, 68% pogledalo video tutorijal, 29% posetilo programerski događaj, a 12% pohađalo kurs.

Što se tiče sertifikata za tehnologije kojima se domaći developeri bave, njih 22% poseduje jedan ili više i iako u većini procenjuju da nisu imali uticaja na njihovo zaposlenje ili platu, podaci su malo drugačiji.

plate programera sertifikat

Angažmani i zaposlenje

Od ispitanih developera, 60% njih je zaposleno, 15% su frilenseri, 13% vlasnici svoje firme i 12% su nezaposleni (uglavnom oni koji su još uvek studenti).

Više od 70% ispitanih developera radi na open-source projektima, na kojima provode 4 ili manje sati nedeljno i koji su dominantno postavljeni na GitHubu (72%).

Što se tiče frilensera— najveći broj klijenata dolazi im iz Severne Amerike i Zapadne Evrope, a do klijenata dolaze najviše preko onlajn platformi (41%) i preko preporuke (37%), dok 17% njih uglavnom radi za iste klijente. UpWork je najpopularnija platforma na kojoj tačno polovina developera ima nalog.

Developeri koji su vlasnici svojih firmi, pre preduzetništva su najčešće bili deo neke druge firme (69% njih) i dominantno se bave servisnim biznisom (80%). 82% njih zarađuje (tj. određuje sebi platu) više od 1000EUR, 63% više od 1500, a 20% više od 3000EUR.

Zaposleni koji su popunjavali anketu su dominantno članovi tima (73%), 19% njih su vođe timova, dok 5% ima jednu od vodećih uloga u kompaniji. Više od polovine njih ne radi ništa “sa strane”, van posla (63%), a od onih koji rade, većina tome posvećuje manje od 5 sati nedeljno.

Frilensovanje zaposlenih developera

Skoro polovina kompanija (47%) u kojima anketirani rade u domaćem su vlasništvu, 15% u mešovitom domaćem-stranom, a poreklo klijenata firme je u pozamašnoj većini strano (80%).

Više od polovine developera nije plaćeno za prekovremeni rad (59%), a od pogodnosti na poslu ubedljivo najučestalije je fleksibilno radno vreme.

Pogodnosti programera na poslu

Što se tiče plaćanja zaposlenih, 65% njih je zaposleno na tradicionalni način, preko Ugovora u radu, 17% je angažovano preko preduzetničke agencije. U prilično zanemarljivim procentima su oni koji su plaćeni bez ikakve prijave, ili preko Ugovora o delu, autorskog ugovora, virtuelnih računa i sl.

Dominantan razlog za promenu radnog mesta iz ugla domaćih developera bila je želja za sticanjem novih znanja i iskustava, a viša plata je na drugom mestu.

Razlozi za promenu posla programera

Ono što ste čekali — plate

Prosečna neto plata developera u Beogradu je 1296,3 evra, dok su u Novom Sadu i Nišu za približno 200 evra niže — 1083,7 i 1072 evra. Kada ova tri velika grada izbacimo iz računice, prosečna neto plata programera u unutrašnjosti je 922 evra, a na nivou cele zemlje je 1225€.

Razlike u platama seniora su malo drugačije — Beograd: 1871, Novi Sad: 1623, dok je ostatak Srbije prilično izjednačen sa Nišem — 1408 i 1403 evra. Seniorima i mediorima u ovoj analizi smatraju se oni koji su se tako samostalno opisali, a u narednim koracima ćemo se malo detaljnije baviti time ko je to zapravo.

Kod mediora opet nailazimo na slične plate na nivou Niša i Novog Sada i za 150 evra od njih višu prosečnu platu u Beogradu (1134 evra).

Kod juniora je rezultat zanimljiviji — oni u Novom Sadu su najplaćeniji sa prosečnom platom od 917 evra, za njima su početnici iz Beograda sa platom od 752 evra, dok u Nišu imaju 583, što je približno proseku za ostatak Srbije.

Plata programera — grad i iskustvo

Zanimljiva je i značajna razlika u platama između developera i developerki — prosečna neto plata muškarca je 1265 evra, a žena tačno 300 evra niža — 965.

Takođe, istraživanje je pokazalo da su zaposleni u kompanijama čije je vlasništvo u potpunosti stranog porekla znatno bolje plaćeni od onih u kojima ima domaćih vlasnika.

plata programera domaca strana firma

Od ispitanika koji nisu već preduzetnici, čak 41% njih planira da pokrene sopstveni biznis, a 36% bi to uradilo ako se pojavi dobra prilika. Od budućih preduzetnika, čak 70% razmišlja o planiranju startapa, tj. proizvoda okrenutog globalnom tržištu, dok 27% njih planira servisni biznis.

Od zaspolenih developera, 8% već radi sa strane na pokretanju svog biznisa, i opet u većini slučajeva je u pitanju startap.

U narednim danima nastojaćemo da dublje analiziramo i uporedimo različite aspekte ove ankete, a pozivamo vas da nam u komentarima i sami predložite informacije koje smatrate relevantnim, a nisu obuhvaćeni u ovom prvom koraku.

Podsećamo još jednom da je ovo istraživanje pokrenulo zajedno 15 različitih IT organizacija: Agile Coaching Serbia, DaFED, Drupal Srbija, Hadoop Srbija, HeapSpace, Honorarci.rs, IT Serbia Podcast, JS Belgrade, LevelUp, PHP Srbija, Silicone Drinkabout, Startit, Unity Srbija, WP SrbijaWebinarium. Učestvovali smo svi zajedno u sastavljanju pitanja i distribuciji ankete, a kako planiramo ovo da ponovimo u narednih godinu dana i krenemo da dobijamo i pregled trendova, znači nam i svaka sugestija na sama pitanja i predmete analize.

Za dalje analize, želimo da dobijemo povratnu informaciju od vas — šta bi bilo zanimljivo za uporediti i izanalizirati?

Možete pogledati ili preuzeti ceo dataset na ovoj stranici.

Komentari i predlozi

Hvala svima koji su izdvojili vreme i popunili ovu anketu, mnogi od vas su nam ostavili dodatne komentare i na tome posebno hvala. Neki od njih su konstruktivni, drugi kratki, poneki pohvalni, ohrabrujući, a pojedini i isfrustrirani. Neke od njih smo izdvojili ovde, a pozivamo vas da ih ostavite i ispod teksta.

Nažalost je u našoj prirodi da nismo open source okrenuti i koliko god ljudi delili svoje znanje, uvek može više. tldr; srpska scena je podeljena, i me jako pogađa. Čak i unutar samih zajednica ima nebrojano mnogo struja.” Voleo bih da vidim više kraćih radionica i događaja (npr: spontani meet-up povodom neke nove tehnologije), ali i više hakatona (učestvovao sam 4 u toku 2015. godine i mislim da su fenomenalno iskustvo).

Trenutno se mnogi razgovori u zajednici (ili bar delu zajednice koji dolazi na okupljanja) svode na traženje načina da se što brže, i uz što manje truda zaradi na nekom trendu, korišćenjem poluznanja u nekom polugotovom rešenju. Srećom, i pored toga se uvek može naići na izuzetne inženjere, ali naučnog kadra (videti http://cs.stackexchange.com/) fali. Onako, baš baš fali. To je to neko mišljenje koje sam želeo da podelim. Što se tiče ideje za unapređenje, smatram da bi trenutno bilo najefektivnije organizovati malo više radionica. “We are developers, we write code.” – Erik Meijer

Više besplatnih radionica od strane starijih kolega ne bi škodilo, ja bih prva volontirala. Iako mislim za sebe da sam još uvek junior, nakon 3godine iskustva u istim tehnologijama mislim da bih mogla nekome da pomognem svojim iskustvom.

Polako, ali sugurno se postiže napredak u edukaciji i razvoju što više programera, a samim tim sve više kvalitetnih proizvoda izlazi. Unapređenje bi se svakako postiglo time što bi se izborilo da Programiranje postane obavezan predmet, bar eto u srednjim školama, kao i samom decentralizacijom IT događaja. Pravi primer je WWVršac, takvih događaja bi trebalo biti više u različitim gradovima. Posledice centralizacije i te kako osećamo mi koji smo baš udaljeni od Beograda ili Novog Sada, npr. mi u Novom Pazaru.

Iako se mozda cini da ima dosta dobrih programera, vecina je mediokritet . Jasno mi je da vecina ljudi ne radi zbog pasije nego novca, ali ako stvarno hocemo da poboljsamo scenu treba nam vise jednoroga i ljudi koji idu van komfora, koji ce edukovati (pro-bono) ostale kolege. Na ovim prostorima jako malo ljudi razume “Pay it forward” i sreo sam dosta ljudi koji se ustrucavaju da pruze pomoc zbog toga sto se plasie da ce im neko preuzeti posao i postati bolji od njih. Licno smatram da sam najvise naucio tako kada sam ucio druge.

Dev scena je u ranom pubertetu. Izgleda kao školsko dvorište. Unaprediće se kad sazri, a za to recepta nema, samo godine rada. Trenutno su na “sceni” najglasniji ljudi koji su više dizajneri nego programeri, i generalno je to trend, da je važniji izgled, nego sadržina.

Vidi se dosta pozitivnih pomaka, ali jos nismo na nivou koji mislim da mozemo da postignemo.

Suvise kasnimo sa uvodjenjem novih tehnologija i slabo se koriste funkcionalni jezici. Kvalitet koda koji se isporucuje je na niskom nivou. Najveci broj projekata je posvecen odrzavanju aplikacija koje su razvijane u zastarelim tehnologijama.

Mala, uobražena, neefikasna. U više navrata sam viđao timove koji su skloni višemesečnom razvoju modula koji su dostupni za sitne novce jer lead dev voli tehničke izazove a gazda nije dovoljno tehnički potkovan da bi znao za jeftiniji i brži način i dok god ne probiju liniju profitabilnosti on će ih tolerisati. Imamo privid uspeha jer je novac koji dobijamo odličan za naše standarde, dok i dalje padamo daleko iza nekog US standarda. Tipičan scavenger mentalitet, u ovom slučaju mi kupimo ostatke zapada i presrećni smo sa istima. To je neko najkraće moguće poređenje dev timova ovde i u US iz mog ličnog iskustva u radu sa jednima i drugima.

Malo je inertna, voleo bih da kompanije malo vise eksperimentisu sa novim tehnologijama/frameworcima kao sto su Go, Clojure, React, …

Ništa ja tu ne bih menjao

Suviše konzervativna i “tvrda”. Suviše predrasuda, premalo praktičnog iskustva. Nedostaje i avanturističkog duha, mada su oni koji ga imaju često na svetskom nivou.

Dobijam utisak da pare pocinju polako da uzimaju zamah, nekako se izgubio onaj osecaj da ljudi zele da rade na cool projektima i stvarima i prvenstveno gledaju novac. Sto je ok, svi mi radimo za pare, ali nestaje ta draz za radom sa novim tehnologijama i sticanjem novih iskustava zarad vece kolicine para.

Mislim da ste na dobrom putu i da radite odlicne stvari za srpsku it, a samim tim i dev scenu. Malo bih ubrzao pokrenuto povezivanje dev zajednica ali i to je zapoceto.. Hvala Vam

Više događaja kao što su Pyconn, DjangoCon, ja bih iskreno voleo da Srbija(neki grad po izboru, ne mora to da bude Beograd) hostuje tako neki veliki event. Vise nekih manjih radionica, recimo to rade RoR zajednica, DJango Girls takodje, mislim da toga kod nas nema dovoljno. Ja sam jedan od onih koji nije zavrsio fax, nego različite kurseve, i veoma mi znače ovakve stvari, volim da slušam iskusnije programere, pratim njihove blogove. U suštini vise community rada.

Mnostvo mladih programera ima problem ponasanja u enterprise env. Vecina ocekuje tretman kao u startup-u o kome su procitali u jednom od TC clanaka. Working ethics je vroma nizak kod Junior devs u Srbiji.
Bolja edukacija o radu, timovima, agile metodologijama verovatno moze poboljsati njihov odnos prema zaposlenju.
Seniori su previse “”religiozni”” kada je u pitanju diversifikacija platformi koje znaju i na kojima su stekli iskustvo.
Vise meetup-a preduzetnickog i startup duha bi verovatno pomoglo long-term.”

Promovisati programiranje kod devojčica i žena, objasniti da nije “muško” zanimanje. Rodna, kao i svaka druga raznovrsnost, doprinosi stvaranju zdravijeg i kreativnijeg okruženja.

Treba povezati prave i iskusne programere sa fakultetima i visokim skolama. Oni bi pomogli u stvaranju programa, bez suvisnih predmeta. Studijski programi danas nisu prilagodjeni potrebama na trzistu.

Mnoooogo je napredovala u poslednjih par godina. Bas ima dosta ljudi koji se cimaju da sve ovo bude na visikom nivou i uporedivo sa globalnom scenom. Mozda malo vise naprednijih besplatnih kurseva. Trenutno postoji mnogo načina i mesta gde ljudi besplatno mogu da nauče osnove, ali jako je teško naći nekog iskusnijeg ko hoće i može da se posveti. Pet projekti bi trebali da budu malo ozbiljniji od običnih todo-ova, kalendara, appova za sastanak i managemen-t vremena. Tu se uče osnove, ali da bi se veći broj podigao na viši nivo od početničkog potrebno je nešto ozbiljnije.

More work, less talk :)

Rezultate ankete iz 2017. godine možete da pogledate ovde.

Predstavljamo poslodavca
Telesign_logo-1-1.jpg

TeleSign

Connect & Protect Online Experiences

TeleSign povezuje i štiti svoje korisnike uz pomoć sofisticiranih rešenja za utvrđivanje i proveru identiteta internet korisnika. Uz pomoć API, koji omogućuje samu komunikaciju, registraciju korisnika i data insight, mi smo u mogućnosti da rešimo svakodnevne izazove koje naši korisnici imaju povezujući tako njihovu poslovnu stranu sa složenom stranom globalnih telekomunikacija.

Zoja Kukić

  • Wednesday, 28. October 2015.

    Molim vas da kada pričate o platama navedete da li su u pitanju bruto ili neto iznosi…nije uporedivo da li dobijate 2000e neto kao zaposleni ili to fakturišete kao paušalac. Da li su u textu navedeni bruto ili neto iznosi? ili su izmešani u zavisnosti od odgovora???

  • Wednesday, 28. October 2015.

    Ovo je istina, ja lično sam 72 godište radim kao programer a završio sam ugostiteljsku :) Moja generacija nije ni mogla i da je htela ići ni na kakav it smer !

  • Wednesday, 28. October 2015.

    Da l’ biste mogli da objavite i medijanu plata pored proseka? Mislim da će dati bolju sliku o tome koliko većina developera zarađuje, nego sam prosek.

    • Wednesday, 28. October 2015.

      Ćao, Damire, dobar predlog. Pozabavićemo se u nekom od narednih tekstova malo više platama, pa ćemo i uzeti u obzir i medijanu, sjajan predlog.

  • Wednesday, 28. October 2015.

    Vidim da ste ispravili text i ubacili “neto” ispred plata. Mislim da ste prilikom istraživanja u obzir trebaliuzeti bruto plate, a ne neto, to je pravilan način gledanja na zaradu. Nadam se da ćete ovo ispraviti u narednim istraživanjima…

    • Wednesday, 28. October 2015.

      Ćao, Tole, Hvala na komentaru, ažurirali smo taj deo i hvala na sugestiji — izbegli smo ovaj put pitanje o bruto plati, jer je mnogi ne znaju tačnu, pa smo se plašili da to može dovesti do distorzija, a svakako uz raw podatke možemo uporediti i izračunati bruto plate na osnovu načina prijave, što ćemo uraditi u nekom momentu.

  • Wednesday, 28. October 2015.

    Zanimljivo istrazivanje i rezultati, posebno deo o skolskoj spremi i nacinu ucenja. Sto se tice plata mislim da servis Infoplate daje bolje i preciznije informacije

  • Wednesday, 28. October 2015.

    Mislim da prilikom uporedjivanja plata muskaraca i zena treba uzeti u obzir da li su u pitanju seniori, mediori ili juniori. Tako ce biti jasnije da li je u pitanju diskriminacija ili je ipak do uzorka. :)

  • Wednesday, 28. October 2015.

    Pošto su svi napisali da rad prekovremeno nije plaćen interesantno bi bilo saznati koliko je to u časovima. Plata ima smisla tek kada se podeli sa ukupnim brojem radnih sati (za poslodavca). Takođe bi bilo interesantno saznati koliko vremena i novca troše mesečno na sopstveno usavršavanje/učenje.

  • Wednesday, 28. October 2015.

    Nema na čemu na sugestiji (pošto vidim da ste promenili) i drugi put :)
    Btw. ne bih da zvučim kao hejter, ovo je bila iz dobre namere sugestija, jer pomenuti HTML/CSS i programski jezik kao isto, zvuči jako neozbiljno za nekog ko radi u IT.
    Btw. obzirom da sam zadnjih par meseci tražila posao(Bg-NS) (kao programer sa 3 god iskustva – što mu otprilike dođe medior) retko koja firma(a bilo je tu dosta “zvučnih”) da je nudila više od 600eur(neke su čak nudile i deo na ruke), pa me baš zanima gde to juniorima nude platu od 900+ eur?

  • Wednesday, 28. October 2015.

    Интересантни резултати. Међутим, податак да је просечна плата мушкарца 1.265 а жене 965 евра (разлика 300 евра) је врло забрињавајућ.

    Пошто у упитнику има доста података занимало ме је да покушам да истражим шта би могао бити узрок.

    Да ли су јуниорке мање плаћене од јуниора а сениорке мање плаћене од сениора? Уколико пак овде нема разлике, зашто је мање жена на вишим позицијама? Колики је просечан број година искуства? На пример, уколико је просечан број година искуства код жена значајно нижи, то не мора да буде лоша ствар, напротив, значило би да напори да се повећа број жена у овој струци почели да дају резултате.

    Отворио сам податке[1] и почео да разгледам. Колико видим, износ плате се налази у колони ES. Такође колона FP садржи неке цифре, али у заглављу колоне стоји #REF! (грешка због погрешне формуле =AVERAGE(FP:FP)), тако да не знам на шта се ово односи.

    Кад је у питању ES, већина анкетираних је није попунило. Кад су у питању жене, само 7 је попунило висину плате. Тако мали узорак је нажалост потпуно бескористан за било какву анализу по стратумима, а узгред и за укупно сумирање (ако имају узорак од само 7 жена, аутори су требали да напомену да је узорак мали).

    Друга ствар је да кад израчунам просек целе колоне, добијем вредност 1650 а не 1225, тако да ми уопште није јасно над којим подацима су збројене ове статистике.

    • Thursday, 29. October 2015.

      Zdravo, Gorane — anketa je dosta složena i sadrži pitanje plate za ljude koji su samozaposleni (to je 7 žena o kojima pričaš), dok su podatke o zaposlenim ženama imamo više od 150. Naravno, plan je da se u narednom periodu pozabavimo poređenjem plata muškaraca i žena po senioritetu i hvala što si hteo da pomogneš u tome.

      Proveri sada rawdata, ne bi trebalo da sadrži nikakve reference, u početku su ljudi mogli da edituju, ali smo upravo zbog ovog problema to sada onemogućili.

  • Thursday, 29. October 2015.

    Sto bi rekao moj ortak koji je izbegavao preglede za vojsku – Nisam bio tu da vam vadim prosek

  • Thursday, 29. October 2015.

    Potrebno je plate uvek izražavati u bruto iznosu. Svako bi trebalo da se raspita o tom iznosu. Nije neuobičajena praksa da poslodavci uplaćuju doprinose na minimalac pa time neto iznos biva uvećan.

  • Thursday, 29. October 2015.

    Anketirali ste sitne ribe. Svako ko radi ispod 30 eur/h je nedovoljno siguran u sebe ili nije full stack programer da bi našao ozbiljan posao preko upwork ili freelancer.com Da, kad smo kod para, programiranje je 80-tih godina proslog veka bilo samo intelektualni izazov posetilaca Kluba programera, nije bilo nikakve implementacije softvera pa ni naplate. Danas su samo pare bitne, malo ko uziva u elegantnim programerskim resenjima vec svi teze najbrzim resenjima, a Linux im izgleda kao vrh Himalaja.

  • Thursday, 29. October 2015.

    Cika V. lajkuje ovaj clanak i sprema dodatne troskove poreza na developere, jer buzdet.

  • Thursday, 29. October 2015.

    70% developera radi na open-source projektima? E jesteee… To sto sam pre par godina okacio na github resenje za neki domaci zadatak za faks me ne cini open-source dev-om.

    Inace, bravo za anketu, rezultate i sav trud!

  • Thursday, 29. October 2015.

    Covjek se izvali vec u naslovu. :)

  • Thursday, 29. October 2015.

    917 za juniora u Novom Sadu…ne bi baš rekao.

  • Thursday, 29. October 2015.

    Neke firme ocigledno placaju svoje juniore preko 1500 eura kako bi se postigao ovaj prosek.

  • Thursday, 29. October 2015.

    Sve mi lici da su u pitanju bruto iznosi. Ti iznosi sigurno nisu neto. Takodje ispada da su 10% programera preduzetnici. Sto bi znacilo da postoje bar 1000 IT firmi u NS-u. Jos je i razlika izmedju junior i prosecnog programera je oko 15% na osnovu ankete.

  • Thursday, 29. October 2015.

    Kapiram da je reč o srednjim vrednostima, ali juniorska plata od 900€ mi nikako nije jasna… o.O
    Organizacijama i autoru pohvale za ovakakvo ispitivanje!

  • Thursday, 29. October 2015.

    Interesuje me kako ste definisali uzorak? Da li ste nasumicno ulazili u firme i trazili ko bi popunio anketu ili ste imali neku metodologiju uzimanja uzorka?

  • Thursday, 29. October 2015.

    S obzirom da imate tek 212 izjašnjavanja o visini plate, a 1600 i neki odgovor, to je oko 13%, pitanje je koliko je zaista statistika zarade merodavna. Interesantno je da svi koji su se izjasnili o visini plate takođe samozaposleni (pri čemu ima samozaposlenih bez navedene plate), pa sumnjam da postoji gubitak u podacima.

    • Friday, 30. October 2015.

      Ćao, Petre — postoje 2 pitanja o visini plate, jedno je za samozaposlene (i to je 212 osoba o kojima pričaš), zaposleni su dobili svoje pitanje (visina nadoknade) i tu ima oko 1000 odgovora

  • Thursday, 29. October 2015.

    Smatram da bi bilo dobro zanimljivo da se takodje razgranaju grane IT-a pri ovakvom istrazivanju – da li je neko dev, tester ili admin. Mislim da bi bilo zanimljivo dodati i ove varijable i videti rezultate :)

  • Thursday, 29. October 2015.

    ovo sa open source procentima je bas nice wish, sto dosta govori i o ostalim odgovorima. meni se cini da je vecina odgovaralo kako bi voleli da jeste.
    takodje Mediori, koja rec, zar je moralo prvo da se izmisli rec pa i pozicija?

  • Thursday, 29. October 2015.

    Zanimljivo je da se nijedan .NET jezik nije nasao u prvih 5 a Visual Studio je jedan od 2 nakoriscenija alata. Ukoliko PHP i Java developeri nisu poceli da koriste Visual Studio ti rezultati su u najmanju ruku cudni.

  • Friday, 30. October 2015.

    @Ana – u NSu mozes uloviti platu od 900 kao junior u RT-RK. Ali da se razumemo – moras je zasluziti veoma dobrim intervjuom i poznavanjem kompajlerskog stacka. Jer je dosta juniorskih kolega radilo za 500-600, a bilo je i seniora koji su radili za 1000.

  • Friday, 30. October 2015.

    Било би занимљиво видети медијану плата по програмским језицима (Java, C#, javascript).

  • Sunday, 1. November 2015.

    Mislim da su plate nerealno naduvane, a i apsolutno ne verujem da su zene u proseku placene 300 evra manje.

  • Monday, 2. November 2015.

    Zdrvo redakcijo, napravite nam ko na facetu da mozemo da lajkujemo ili hejtujemo odredjene komentare, ima tu dobrih ideja, da znate sta da nam pisete u narednom periodu (muchas gracias!) :)

  • Monday, 2. November 2015.

    Dodali smo i pokoji komentar sa naše strane u novoj IT Serbia Podcast epizodi: http://www.itserbiapodcast.com/gde-je-i-kuda-ide-srpska-programerska-scena-u-2015/

  • Tuesday, 3. November 2015.

    Kao (između ostalog) regruter u jednom od beogradskih startapa, želim da iskažem izbezumljenje količinom komentara u kojima ljudi koji tvrde da rade u IT zajednici “sa sigurnošću” znaju da prosečna neto (da, neto) plata među programerima nije ni približno tih nekih 1.200 evra.

    Iskreno mi je žao ako vi niste imali prevashodno sreće, a potom i mogućnosti ili sposobnosti da se zaposlite u nekoj od viđenijih IT firmi u Srbiji, ali apsolutno niste u pravu i takođe mi je žao da čujem da radite za mnogo manje pare, naročito ako jeste ozbiljni, full stack developer-i.

    U Srbiji nesumnjivo postoji veliki broj “loših” firmi koje se uglavnom bave izradom vebsajtova ili malih aplikacija za lokalne portale i firme, i tamo se mogu naći i “senior” programeri koji rade za 350 evra, a plate od 600-700 evra su rezervisane samo za miljenike šefova.

    S druge strane, trebalo bi da je bilo kome od nas ispod časti da kaže da su to ozbiljne IT firme, pogotovo u poređenju sa preduzećima koja izrađuju sopstvene inovativne proizvode i slično.

    Samo u Beogradu, u 15-ak najvećih IT firmi, od kojih svaka broji blizu 100 ili više zaposlenih, prosečna NETO plata je iznad 2.000 evra. Stvar je profesionalnosti što ne smem da ih javno imenujem, ali ih SVI aktivni članovi IT zajednice znaju – prosto, to su firme koje se i na ovom sajtu pojavljuju stalno, i prisutne su na svakom koraku lokalne IT sfere, naročito na događajima i u oglasima za zapošljavanje. One rastu i nude ogromne mogućnosti za najtalentovanije i najsposobnije. Čak i u mojoj firmi, koja je mali startap sa 15-ak zaposlenih, prosečna NETO plata programera je 1.479 evra, a taj prosek bi bio značajno viši da tu nisu uračunata i dva mlada praktikanta kojima je ovo prvi posao u nekoj firmi. Kako li je to moguće? Vrlo lako – pravimo “ozbiljan” proizvod i, kao i SVE slične firme, kojih je na desetine, spremni smo da ponudimo dobre uslove rada ljudima koji ga stvaraju. Kada su u pitanju plate za talentovane programere, cenkanja nema – ti ljudi se u Srbiji NE zapošljavaju za 500-600 evra i tačka. Takođe, to je nešto što svaki, opet da kažem, “ozbiljan” developer zna (primera radi, full stack seniori sa 5+ godina iskustva na velikim projektima ne pristaju da rade igde za manje od nekih 2.500 evra neto, i to je kraj priče – i to je sasvim u redu).

    Još jednom, veoma mi je žao da čujem da mnogi od vas rade za neuporedivo manje novca, ali me istovremeno i kopka kako ne znate da su dobri developer-i u sva tri najveća grada u Srbiji IZUZETNO dobro plaćeni i da se za njih mi, “viđeniji” startapi, međusobno doslovno otimamo. Nadam se da ćete i vi uskoro imati priliku da sarađujete s nekom takvom firmom. Bez preterivanja, samo u Beogradu ih ima oko 50.

    Pozdrav

  • Wednesday, 4. November 2015.

    Hoce li mozda biti clanak na engleskom o rezultatima ove ankete? Nekima od nas bi mozda znacimo da pokazemo nasim stranim partnerima…

  • Wednesday, 4. November 2015.

    @Vince Noir Jos ce ispasti da je kod nas veca plata nego u Nemackoj. 2000EUR neto je ~3300 bruto. U Berlinu je prosecna bruto mesecna zarada 3700 EUR (http://www.glassdoor.com/Salary/Accenture-Germany-Salaries-EI_IE4138.0,9_IL.10,17_IN96.htm) Ako je toliko mala razlika, zasto onda uopste postoji outsourcing u Srbiji? Kad vec placaju iste cene, bolje da imaju nekog on-site. Sa tom logikom, da li bi neko iz Srbije zaposljavao nekog u Pakistanu za 2900EUR jer su kao tamo jeftiniji programeri? Nema sanse. Zaposljavace ili ako su jakoo dobri, ili ako su povoljniji.

  • Thursday, 5. November 2015.

    Prosecna plata 1200 eura, a vise od polovine ispitanika nije dalo odgovor na to pitanje. To su verovatno ljudi koji su pri “dnu lestive” takoreci, koji primaju 300-500 eura, tako da kad se sve sabere, prosek je oko 800 eura budimo realni.

    • Thursday, 5. November 2015.

      Rajko, svi koji su za sebe rekli da su zaposleni odgovorili su na pitanje o plati, u suprotnom nije bilo moguće završiti anketu. Sva pitanja su bila obavezna.

  • Tuesday, 26. January 2016.

    Odlicno istrazivanje. Samo napred. Evo par predloga:
    1) engleska verzija bi bila pun pogodak
    2) bilo bi lepo videti koliko vremena su ljudi razvrstani po senioritetu cekali na zaposlenje
    3) vreme je da i mi u Srbiji pocnemo koristiti bruto iznose.

  • Wednesday, 27. January 2016.

    Ovo je stvarno cudno.Ja kao programer sa 4 godine iskustva i znanjem Php,javascript,mysql,html i css necu ni da navodim,par framewor-a i sl. imam neto zaradu od 1400 eura.Takodje svi ljudi koji su samnom zavrsili skolu imaju slicne plate.Ja stvarno ne znam ko radi za 400 eura.Ljudi samo nam rusite ugled i snizavate cenu rada.Cenite sebe malo vise!

  • Friday, 29. January 2016.

    Pregledao sam malo diskusiju, pa da sa strane poslodavca kazem gde se plate krecu. Mora da kazem, da smo preduzece iz svajcarske i od 2001 godine zaposlavamo u Beogradu. Isto da navedem da iskljucivo imamo seniore u oblasti PHP, Java, JavaScript kao i C++. Kao pvo spektrum je sirok, pojave se programeri sa veoma ambicionim idejama oko plate, nazalost su ti skoro uvek samo u tim pitanju napredni. Kod nas su plate bruto ismedu EUR 800 i EUR 2500 a koliko je na kraju neto je stvar dogovora o isplati (da da… kazem iskreno). Preferiramo radnike koji isto cene radni odnos kao i sigurnost, tako da imamo nekoliko koji su 10 i vise godina kod nas. Mora isto nekima malo oci da otvorim, po pitanju plate srbije u IT sektoru nije toliko daleko od nekoliko zemlja u zapadnoj evropi, tako da od 2014 isto u spaniji zaposlavamo, priznajem radnik je oko 25-30% skupllji a zato dobijemo radnike koji imaju osobine neke koje do dan danas na Balkanu nazalost nisu dostigle nivo zapadni zemlja. Za kraj, taj ko ima EUR 2000 ili vise neto sa punom prijavom u Srbi neka uziva :-)

  • Thursday, 7. April 2016.

    Pridružujem se ostalim komentatorima koji ističu da bi u nekoj narednoj anketi bilo interesantno videti bruto iznos plata. Ja bih samo naglasio da bi bilo interesantno videti uporedo i neto i bruto iznose jer bi to dalo još jedan interesantan kvalitativni podatak o IT zajednici tj. o IT kompanijama u Srbiji, a to je disciplina plaćanja poreza i doprinosa. U nekom momentu tokom IT Serbia Podcast epizode na ovu temu je Miloš naveo da ne vidi važnost ove “bruto priče” i da misli da je jedino bitno koliko dobiješ na ruke, iz čega se zaključuje stav da je nebitno da li plaćamo ili ne plaćamo poreze i doprinose (izvninjavam se Milošu ako sam ga pogrešno razumeo). U tome se, i jedio u tome, sa Milošem ne bih složio. Kao što promovišemo razvoj IT zajednice mislim da je isto tako veoma bitno da budemo vodeći promoteri razvoja i šire zajednice u kojoj živimo. A veoma bitan korak u tom pravcu jeste kultura plaćanja poreza i doprinosa u budžet te iste zajednice. Sigurno je da po ovom pitanju IT kompanije u Srbiji stoje neuporedivo bolje od ostatka privrede ali mislim da bi bilo interesantno anketirati i taj podatak, kroz uporedni prikaz neto i bruto zarada.
    Informacija o samoj kulturi plaćanja poreza i doprinosa ne bi bila jedini benefit ovakvog prikaza nego bi se na ovaj način pružila kvalitetna informacija i onima koje zanimaju prosečne vrednosti ukupne cene rada (uglavnom poslodavci i oni koji to žele da postanu) a i onima koje zanima samo koliko u proseku mesečno leže na račun.
    Naravno, sve pohvale za sprovedenu anketu i za prikazane “open source” rezultate! :-)

  • Monday, 13. June 2016.

    Ma ove plate su nerealne za Srbiju, pogotovo kada govorimo o domacim IT firmama, koje cesto i ne placaju na vreme, i sve zavisi od rokova koje zadaju klijenti-domace firme za koje se outsourcuje. U domacim IT firmama za juniora jedva daju 500 evra, za seniore do 800-1000.

  • Monday, 25. July 2016.

    Ja bih ipak vise verovao podacima sa http://www.infoplate.rs gde programer sa visom skolom i 2 godine iskustva u Beogradu u proseku zaradjuje 93 765 RSD. Baciti na sto ovakvo istrazivanje sa 1600 ispitanih od kojih je 1000 odgovorilo moze prouzrokovati samo nezadovoljna lica u kancelariji, ne daje precizan ni relevantan opis ko, koliko, gde i za kakav posao tacno zaradjuje, samo daje jednu poveliku (ja sam poslodavac) i po mom misljenju nerealnu cifru.

  • Thursday, 1. September 2016.

    Bice zanimljivo kada sve ove dugogodisnje outsourcing firme konacno skapiraju da na Filipinima ili u Indiji mogu da imaju TOP developera (sa 5+ godina iskustva) za < $1000 mesecno.. Filipinci recimo govore vrhunski engleski u poredjenju sa Srbima kojima je izgovor i akcenat KATASTROFALAN. Ugostitelji, snajderi, sve ove priucene zanatlije, tamo gde vam je i mesto.. Sramota je da se prica o ovakvim iznosima plata u zemlji kao sto je Srbija..

  • Friday, 14. October 2016.

    Interesuje me zasto niste naveli koliko u Srbiji ima programera tj zapravo koliko Srbiji fali ovih kadrova , to bi ste mogli da ubacite. Inace odlican tekst , pozdrav!

  • Tuesday, 1. November 2016.

    Predjenja radi, na jednoj medjunarodnoj konferenciji mi je kolega, arapin, iz Dubaija pricao da kod njega u firmi Pakistanci rade za 600 e, a da stranci iz zapadne evrope dolaze samo kao menadzeri za plate od 10 000+…

  • Thursday, 22. December 2016.

    @Somi
    “Interesuje me zasto niste naveli koliko u Srbiji ima programera”

    Teško je odgovoriti na to pitanje. Ima nas koji se uopšte ovde ne eksponiramo niti smo deo neke od domaćih zajednica. Već 6 god. unazad razvijam svoje projekte na Internetu i vodim svoj biznis i sve se odvija “tamo negde”, od početka do kraja.

  • Friday, 13. January 2017.

    Ovo istrazivanje nije lose mada mi se cini da je preterano sa prosecima plata. Malo je onako tendeciozno. Javljaju se ovde ljudi koji su shokirani ciframa. Ja na primer nisam programer ali ako bih zeleo da postanem voleo bih da znam koliko vremena i novca bi mi trebalo da se ukljucim u pricu. Da li ce mi se isplatiti ulozen trud i za koliko. Sta mogu da ocekujem? Imam visoku skolu koja nema veze sa IT industrijom ali evo citam ovde da ima vise od pola ljudi koji nemaju relevantno IT obrazovanje, nego su sami krcili svoj put kroz kurseve, samostalno ucenje, priv jednogodisnje skolovanje its. Jel to moguce poceti sa npr 34 godine, ako nekoga to bas zanima i ko je spreman sa zapne i da se edukuje. Drugo, gde da se edukuje? Te neke stvari takodje bi bile interesantno istraziti. IT struka je deficitarna i u svetu a i u Srbiji. I to je ocigledno buducnost. Dobre plate. Itd.. to je primaljivo mnogima. Naravno nije svako stvoren niti ima pravi mentalitet i talenat da bude bar srednji programer/developer ali sigurno bi jako puno ljudi zanimalo u brojkama i nekim konkretnim savetima ljudi koji su prosli tu nekovencionalnu skolu koja je sve cesca. To znaci da su ljudi uspevali da dostignu neki nivo i sada da zaradjuju i zive od programiranja. Evo ja npr. sam dipl.ekonomista sa visokom skolom ali me programiranje jako interesuje i treba mi pomoc da bih pre svega video da li uopste mogu time da se bavim. Odakle da krenem. Da li da krenem. Da li je moguce ili stvaram sebi lazni sliku?

  • Wednesday, 1. February 2017.

    Inače, plate nisu tolike, zapravo, mnogo zavise od poslodavca, t.j. firme za koju i u kojoj radiš. Prosek je vrlo nezahvalno izvući, a znam da se domaće firme krste i čude kad im predložiš 1300€ platu prijavljenu na minimalac za prilično iskusnog mid-senior android developera.

  • Wednesday, 8. March 2017.

    Vladimire, raspitaj se za Visoku ICT školu u Beogradu. Na prijemnom je srednjoškolska matematika, a pošto je to državna institucija, možeš biti na budžetu. Smer IT, modul Web programiranje. Upisala sam sa svojih 35 godina, završila u roku i odmah našla posao u struci, zadovoljna sam. Upisala sam i spec. Softversko Inženjerstvo u istoj školi. Pokušaj, moguće je uspeti!

  • Tuesday, 21. March 2017.

    Kakav prosek u skoli trebam da imam da bih mogao da upisem skolu za Programera?

  • Sunday, 21. May 2017.

    Generalno kao i u svakom poslu i ovde ima svega i svacega, radim 12 godina, nagledao sam se svega i svacega, gurua sa preko 10 godina iuskustva koji rade za 600 eura, kao i juniora koji su i sam ne znam kako izboksovali 1000 eura neto plate, desavale su mi se razne stvari da ponudim coveku platu 3000 eura bruto i on odbije a nema posao, kao i da zaposlimo coveka u firmi na moju sugestiju za 5000 eura bruto i on da otkaz posle 3 dana , kaze mnogo ga smara projekat, Srbi takvi smo kakvi smo, u principu sve zavisi kako se ko snadje, najzad ovo je vrlo dinamicna oblast, sto znaci da i nema neke preterane stabilnosti posla, i da se cesto menja ali je vazno da se ide na bolje, sa svim komentarima koji su napisani mogu da se slozim, dosta kaskamo tehnoloski, slabo se uvode nove tehnologije, i u vecini projekata ovde se radi ono sto na zapadu niko nije hteo da radi pa je projekat “doplovio” do nas, da je bolje ne bi doslo u nase ruke, zato rad i samo rad jer rad oslobadja :D

  • Saturday, 3. June 2017.

    E ovako ja uskoro zavrsavam osnovnu skolu i gledam koji skolu da upisem…Svidja mi se ova ali ne znam koliki bi’ mi prosek trebao.Prolazim skoro svaku godinu kad kad Odlican kad kad Vrlo Dobar :) I da koju skolu da upis da bih postao developer.

    -Hvala Unapred

  • Wednesday, 5. July 2017.

    Slazem se sa vecinom ljudi ovde. Plate su malo nerealne. Mada mozda su u pitanju bruto plate. To vec ima vise smisla.
    No jako mi je bio interesantan komentar koji je postavio Marko: “Bice zanimljivo kada sve ove dugogodisnje outsourcing firme konacno skapiraju da na Filipinima ili u Indiji mogu da imaju TOP developera (sa 5+ godina iskustva) za < $1000 mesecno.. Filipinci recimo govore vrhunski engleski u poredjenju sa Srbima kojima je izgovor i akcenat KATASTROFALAN. Ugostitelji, snajderi, sve ove priucene zanatlije, tamo gde vam je i mesto.. Sramota je da se prica o ovakvim iznosima plata u zemlji kao sto je Srbija.."
    Pa Marko ne znam koliko si upucen ali ovde ce na srecu posao samo da raste ako se nastavi ovim trendom. A zasto? Pa prvo pored cene programera jako je bitan i kvalitet koda. E to je najveca prednost programera u Srbiji. Pravi se kvalitetan kod. Ima toga i u Indiji ali ti programeri daleko vise naplacuju svoje sate od ovih koje su cak i u ovoj anketi. I to mnoooogo vise. Jednostavno kvalitet kosta. A kad hocete nesto da uradite sto jeftinije onda i dobijate i takav kod. Ne znam koliko ste upuceni ali IT u Srbiji se razvija izmedju i ostalog jer ovde dolaze poslovi koje su radili Indijci. Bas me zanima zasto? E sad oko jezika. Govoricu o vecini ljudi a ne o pojedinacnim slucajevima. Sto se tice vrhunskog Engleskog iz Filipina, Indije, Bangladesa i slicnih drzava ne znam sta da kazem. Mislim da je to lepa sala ako si se salio. Takodje nasi ljudi pricaju veoma dobar Engleski. To sam cuo kao komentar vise stranih agencija a ne nekih varijanti rekla kazala. Izmedju ostalog svrati do Americke ambasade u BG pa se raspitaj kakvo im je iskustvo sa znanjem Engleskog jezika u Srbiji i u gore navedenim drzavama.

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu