Programerke i programeri — žene duplo jače u formalnom obrazovanju, muškarci 30% u zaradi

Kada se sedne za rezultate naše ankete o stanju domaće programerske scene i uporede se muški i ženski ispitanici, opšta slika stvari je takva da nema razlike u godinama (prosek je 29 godina i za jedne i za druge), podjednako su raspoređeni po gradovima porekla, muškarci u proseku imaju 5,4 godine iskustva, a žene 4,3. Ovu razliku moguće je tumačiti na različite načine: možda žene kasnije počinju da rade, možda više njih trenutno studira, a možda i rigoroznije procenjuju kada su profesionalno počele da se bave programiranjem.

Prema programerskom profilu, četvrtina i muškaraca i žena se bavi backendom. Međutim, muškarci daleko češće sebe opisuju kao full stack programere (njih 39,78 odsto), dok je među ženama najviše frontend programerki (28,29 odsto). Čak i ovo može da se se uzme sa zadrškom jer činjenica da li će se neko izjasniti kao full stack programer može da bude i stvar taštine i stvar samopouzdanja.

Više od pola programerki su juniorke

Po pitanju senioriteta muškarci su se u gotovo savršenoj razmeri raspodelili u juniore, mediore i seniore – 32,5, 33,23 i 34,27 odsto. Žene su se, pak, u više od pola slučajeva izjasnile kao juniorke (50,7 odsto), zatim kao mediorke u 30,23 odsto i na kraju kao seniorke u 19,07 odsto.

S obzirom na to da za muškarcima po godinama iskustva zaostaju za 1,2 godine, ovo nas je navelo da se zapitamo da li žene sporije napreduju ili se podcenjuju. Uvidom u prosečne godine iskustva žena i muškaraca koji su sebe procenili kao juniore, mediore ili seniore, videli smo da se radi o maloj razlici na sva tri nivoa i zaključili da su se slično procenjivali i da napreduju približno jednakim tempom.  

Odnosno, verovatnije je da svedočimo trenutku u kom su žene masovnije počele da se bave programiranjem ili su kasnije počele da rade jer se duže obrazuju (o čemu će biti reči kasnije).

Duplo je više programerki nego programera sa doktoratom

Godine u kojima su počeli da se zanimaju za informacione i komunikacione tehnologije se neznatno razlikuju kod dečaka i devojčica. Kod momaka se to u proseku dešava sa 17, a  kod devojaka sa 19 godina. Dakle, i kod jednih i kod drugih se interesovanje razvilo pred kraj srednje škole.

Ispitanice i ispitanici slično ocenjuju (na skali od jedan do pet) različite vrste obrazovanja. U okviru toga i jedni i drugi najviše cene samostalno učenje i online kurseve. Pri tome muškarci (13,6 sati) provode više vremena mesečno proširujući svoje znanje nego žene (12,4 sati).

Kada se posmatra vreme provedeno u školskoj klupi, žene se više obrazuju (u smislu da stiču višu stručnu spremu). Njih 1,86 odsto ima doktorat, 27,91 odsto master, 53,49 odsto poseduje diplomu fakulteta ili više škole, 16,28 srednje škole, a 0,47 osnovne. Kod muškaraca su ti postotci istim redom — 0,98%, 21,73%, 46,45%, 30,29% i 0,55%. Odnosno, duplo je više žena nego muškaraca sa doktoratom, a duplo manje sa srednjom školom. Ipak, ovde treba uzeti u obzir da neki od ispitanica i ispitanika još nisu završili svoje formalno obrazovanje.

Broj muškaraca i žena na pojedinačnim fakultetima pokazuje da je najmanja razlika među polovima na Metropolitenu i Matematičkom fakultetu u Beogradu gde je 20,69, odnosno 20,33 odsto žena steklo ili stiče diplomu. Muškarci ubedljivo preovlađuju na Mašinskom fakultetu u Beogradu (95,65 odsto), Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Kragujevcu (95,24 odsto) i Visokoj školi elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu (94,17 odsto).

Ako posmatramo sertifikate, više žena nego muškaraca ih poseduje — 43,72 u onosu na 40,02 odsto. Razlika između prosečnog broja online sertifikata je minimalna — žene 2,82, muškarci 2,67, kao i standardnih — žene imaju 1,90, muškarci 1,49. Međutim, kada su upitani koliko smatraju korisnim to što poseduju sertifikat, većina njih je odgovorila da ne smatra da im je on doneo veliku vrednost. Tek svaka peta žena i svaki deseti muškarac veruju da im je sertifikat pomogao da se zaposle.

Svi koriste Java-u

Možda baš zbog toga što se Java uči na fakultetima, a više je žena sa diplomom i jezik koji žene najviše koriste jeste Java (24,19 odsto). Posle Java-e, najviše korišćeni jezici među ženama su HTML/CSS (16,28 odsto), PHP (13,95 odsto), JavaSript (12,56) i C# (10,23 odsto). U slučaju muškaraca, Java i PHP dele prvo mesto (sa po 20,93 odsto), na drugom je JavaScript (19,03 odsto), trećem C# (12,91 odsto) i četvrtom HTML/CSS (8,38 odsto).

Kada posmatramo koliko je kog roda u pojedinačnim jezicima, žene u najvećem procentu koriste SQL – 32,35 odsto, C – 24,32 odsto, drugo – 21,62 odsto, HTML/CSS – 20,35 odsto i Ruby – 18,18 odsto. Među jezicima koje ispitanici (i muškarci i žene pojedinačno) žele da uče najpopularniji su Ruby, PHP i Java.

Muškarcima je važnija visina plate

Na pitanje „Da li trenutno radiš?”, sa „ne” odgovara 20 odsto žena i 13 odsto muškaraca. Od toga 61 odsto aktivno traži posao. Oni koji rade, pokazuju gotovo jednak nivo zadovoljstva na poslu. Muškarci su trenutan posao ocenili sa četiri, a žene sa 3,97. Što se tiče vremena koje provedu na poslu, muškarci se izjašnjavaju da je ono u proseku osam sati i 14 minuta, žene da je osam sati i tri minuta.

Ukoliko rade prekovremeno, to je u podjednakoj meri. Ipak, žene za prekovremeni rad bivaju kompanzovane pre nego muškarci – od svih žena njih 44 odsto dobija novčanu nadoknadu, a 19 slobodne dane. Kod muškaraca je to 41 i 14 odsto. Programeri oba pola generalno retko rade vikendom i praznicima, a ni posmatranjem po rodovima nema značajnih razlika u tom smislu. 

Razlika postoji u broju dana godišnjeg odmora na koje imaju pravo – muškarci u proseku imaju jedan dan više (22,5 dana), što može biti deo paketa benefita jer su iskusniji nego njihove koleginice. Od drugih benefita na radnom mestu, muškarci za nijansu češće dobijaju službene automobile i dodatno zdravstveno i penziono osiguranje. No, razlika je premala da bismo govorili o nesrazmernoj raspodeli benefita na poslu.

Možemo da govorimo o razlikama tek kada gledamo šta je kome važnije na poslu:

Programerke i programeri u proseku rade tri godine u trenutnoj firmi. Kada su se zapošljavali, žene su bile sklonije tome da se zaposle po preporuci. Takođe, one se pre zaposle u većim kolektivima. Kompanije u kojim rade žene u proseku broje 301,2 zaposlena, a tamo gde rade muškarci ima ih 212,9.

Svaki drugi i svaka treća žele preduzetništvo

Kada govorimo o preduzetništvu, 58 odsto muškaraca ili planira ili aktivno radi na tome ili već ima sopstvenu firmu, dok je isto slučaj za samo 39 odsto žena. Dvadeset dva odsto žena ni ne razmišlja o preduzetništvu, kao i 10 odsto muškaraca. Ostali su se izjasnili sa „možda”.

Žene se ređe odlučuju da osnuju sopstvene firme – tek tri odsto njih. S druge strane, 11 odsto muškaraca pokazuje takvu vrstu proaktivnosti. S obzirom na to, nije iznenađujuće ni što se među vlasnicima kompanija ređe nalaze žene (četiri odsto) nego muškarci (96 odsto).

Prosečan programer zarađuje gotovo 400 evra više od programerke

Na kraju meseca, programer je u proseku zaradio 1.537, a programerka 1.148 evra, pri čemu se radi o aritmetičkoj sredini i jednih i drugih koja nije posmatrana u odnosu na tehnologiju koju koriste.

Već smo videli da muškarci i žene nemaju istu količinu iskustva, nisu istog programerskog profila i ne rade u istim tehnologijama. Zato smo proverili kako plate izgledaju kada se gledaju kroz prizmu ovih kriterijuma.

Najpre, kada bi programerke bile plaćene kao programeri, po godini iskustva plate bi im bile 1.224 evra.

Zatim, po tome kom programerskom profilu pripadaju, naročito velika razlika je između data processing i mobile programera i programerki:

Ako plate posmatramo kroz senioritet, onda je slučaj ovakav:

Razbijanjem muških i ženskih plata po jezicima, dobija se sledeća statistika:

Pošto su se i jedni i drugi slično procenjivali, a imali smo i statistički značajne uzorke, nismo sigurni zašto se pojavljuju razlike u tolikim razmerama, pa bi neko posebno istraživanje moglo da bude urađeno na tu temu.

Uvidom u način primanja novčane nadoknade saznali smo da su žene daleko češće prijavljene na pun iznos, a muškarci su daleko češće plaćeni preko agencije. Iako ovo može da znači da je među muškarcima više preduzetnika, to nije nužno slučaj jer se u većim kompanijama dešava da programeri budu angažovani kao preduzetnici, a ne kao zaposleni.

Zanimljiv podatak je da su žene koje su plaćene preko agencije takođe plaćene manje nego muškarci – 1.352 naspram 2.197 evra. Okretanjem ka freelancingu, saznajemo da je podjednak broj onih koji freelanceuju i rade u firmi. S druge strane, muškarci češće praktikuju freelancing pored posla:

Pri promeni posla, muškarce više motiviše veća plata nego žene, dok na istu odluku kod programerki više utiču društveni faktori (npr. bolji tim) nego kod programera.

Odluku o promeni posla muškarci donose češće. Preciznije, naši ispitanicu su promenili 0,5 firmi u proseku više od ispitanica. Oni su radili u 2,59, a one u 2,09 kompanija.

Ono što ćemo ostaviti umesto zaključka u ovoj priči o rodnim razlikama je lepa slika toga zbog čega se i programeri i programerke bave IT-jem:

Pogledajte još i:

Rezultati istraživanja: Domaći programeri zadovoljni poslom, zarađuju još više i žele da uče Python

Plata i projekti najbitniji faktor zadovoljstva programera — šta sve utiče na njihov odnos prema poslu

Preduzetnici u IT-u: zarađuju više od nepreduzetnika, obrazovaniji su — i skloniji ostanku u Srbiji