Plata i projekti najbitniji faktor zadovoljstva programera — šta sve utiče na njihov odnos prema poslu

Preko analize naše ankete o stanju domaće programerske scene, između ostalog smo saznali da više od trećine zaposlenih programera frilensuje, seniori najređe menjaju firme, a svi cene rad na zanimljivim projektima.

Dino Kukić - 24. Avgust, 2017.

U prethodnom tekstu obećali smo da ćemo uraditi detaljniju analizu podataka koji smo dobili iz drugog velikog istraživanja domaće IT scene. Ukoliko ste propustili prethodni tekst i informacije koje smo prvobitno objavili možete ih pogledati ovde. Ovog puta želeli smo da istražimo i podelimo sa vama informacije koje se tiču odnosa programera prema poslu.

Domaći programeri u proseku rade 8.2 sata dnevno, a svoje zadovoljstvo na poslu na skali od 1 do 5, ocenjuju sa 4. Već ove dve informacije doprinose tome da ocenimo domaću IT industriju kao poprilično zdravu.

Od ukupnog broja ispitanika, odnosno 1.849, njih 1.600 je trenutno zaposleno, a kako smo želeli da saznamo šta misle, rade i kako se osećaju na svojim trenutnim pozicijama ostatak ispitanika u daljoj analizi uglavnom nije uzet u obzir.

Frilensing

Pored toga što radi, 36% zaposlenih ispitanika i frilensuje i tome posvećuje u proseku 6.3 sata nedeljno. Konkretne razloge uzimanja honorarnih projekata van posla nismo ispitali, ali kad se uporede prosečna primanja od programiranja ljudi koji frilensuju sa onima koji ne, gotovo su identična i samim tim dolazimo do pretpostavke da je onima koji frilensuju plata u firmi niža, te novac može biti glavni razlog zašto ljudi rade mimo posla.

Gledajući senioritet, procentualno najmanje juniora frilensuje, tačnije 18% naspram mediora i seniora koji su aktivniji sa 42%, odnosno 39%. Imajući u vidu godine iskustva logično je da su programeri sa više iskustva oni koji rade projekte sa strane, jer su takođe i kompetentniji.

Kako bismo pokušali da uđemo u mindset tih ljudi, pregledali smo zadovoljstvo programera koji frilensuju pored trenutnog posla i saznali da je njihova ocena zadovoljstva trenutnim poslom nešto niža od proseka, tačnije 3.9.

Prekovremeni rad

Jasno je da prekovremeni rad ima uticaj na to kako programeri doživljavaju posao. Četrdeset odsto programera se izjasnilo da radi prekovremeno. Taj rad je u 41% slučajeva plaćen, u 15% kompenzovan u slobodnim danima, a 44% ne dobija nikakvu nadoknadu za duži ostanak na poslu. Očekivano, ocene zadovoljstva poslom se menjaju u skladu sa ovim, pa tako prvi daju ocenu 4, drugi 3.9, a treći 3.7.

Ono što je takođe bilo vredno pažnje jeste pitanje da li zaposleni koji rade prekovremeno frilensuju sa strane. Odgovor je da, među onima koji rade prekovremeno, procenat onih koji i frilensuje je 37%. Shodno tome postavlja se pitanje da li ovo dovodi do kompletnog izgaranja na poslu. Neka od budućih istraživanja koja bi se mogla sprovesti bila bi u cilju da firme provere da li su ljudi koji rade prekovremeno, a zatim i frilensuju produktivni u istoj meri kao i oni koji svoj posao shvataju kao nešto čemu su posvećeni od 9 do 5.

Kako je razlika u zadovoljstvu poslom između onih koji rade i koji ne rade prekovremeno mala, razbili smo ocene po senioritetu i kao rezultat dobili da najveći uticaj prekovremenog rada jeste na juniore. Oni koji ne rade prekovremeno ocenili svoje zadovoljstvo na radnom mestu sa 4, a oni koji rade sa 3.6.

prekovremeni rad zadovoljstvo

Takođe, ne postoji jasan trend koji bi ukazao da su zaposleni koji češće rade vikendom i praznicima manje zadovoljni na poslu. Ono, pak, što jeste očigledno je da su oni koji su na skali od 1 do 5 stavili 5 tj. označili da rade vikendom i praznicima, svoje zadovoljstvo poslom ocenili sa prosečnih 3.8, što je niže od svih ostalih nivoa kao i proseka svih ispitanika.

Godine provedene u trenutnoj firmi

Kad je u pitanju trenutna firma u kojoj ispitanici rade, u proseku se tu nalaze tri godine. Kako bi dobili malo bolji uvid u ovo stanje podelili smo i ovu informaciju po senioritetu i dobili da su juniori u proseku 1.8 godina u trenutnoj firmi, mediori 2.6, dok su seniori na svojim pozicijama 4 godine. Naravno, ovo se može protumačiti na više načina. Na primer, prosek godina provedenih u trenutnoj firmi kod juniora gotovo je isti kao i broj godina iskustva. Oni sa više iskustva, mediori i seniori, firmu menjaju na 1.9, odnosno 2.7 godina. Ovo je takođe jedan od pokazatelja zašto je teže doći do seniora.

Kako bi precizirali koji je to profil ljudi koji ređe menja posao, posmatrali smo ih u kontekstu tehnologija kojima se bave. Na poslu se najduže zadržavaju oni koji se ne bave nijednom od ponuđenih tehnologija već „drugim” – 6.3 godine, a zatim osobe kojima je SQL dominantan jezik. Ovaj profil u proseku menja firmu na 4.5 godine, C na 3.9, C++ na 3.4 i C# na 3.2 godine

Benefiti koje programeri cene vs zadovoljstvo

Kada smo programere pitali zašto su prihvatili trenutni posao i koji su razlozi prelaska na novi, na prvom mestu se ubedljivo našao odgovor „zanimljiviji projekti”, na drugom „dobar odnos količine posla i plate”, a tek na trećem „viša plata”. Evo kako ovo izgleda kad se podeli po senioritetu:

zasto su prihvatili trenutni posao

Bilo nam je interesantno da vidimo i na koji način zaposleni u firmama primaju novčanu nadoknadu. Najčešći način primanja novčane nadoknade jeste putem ugovora na pun iznos – 38%, a zatim preko agencije – 30%.

Što se tiče preferiranog načina primanja novčane nadoknade teško je oceniti. Mogli smo jedino da pogledamo kakvo je zadovoljstvo u odnosu na način na koji primaju nadoknadu. Kad se sve to uporedi sa zadovoljstvom ono što se izdvaja jeste da je zadovoljstvo daleko manje kod zaposlenih koji primaju novčanu nadoknadu manje legalnim putevima kao što su isplate u kešu, ili putem ugovora na prosečnu ili minimalnu platu. Samim tim, oni koji ne primaju platu uopšte tj. volonteri su najmanje zadovoljni.

nacin primanja nadoknade i zadovoljstvo

Kako bi dobili što konkretniju informaciju, pre samog kraja ankete pitali smo ispitanike šta oni smatraju najvažnijim faktorima zadovoljstva na poslu. Pri samom vrhu je sasvim očekivano „visoka plata”, ali da nije baš sve u novcu se vidi već na drugom mestu, jer se tu nalazi „rad na projektima koji doprinose ličnom razvoju”. Ostale odgovore kao i procenat ljudi koji određenu stavku smatra kao prednost možete videti na sledećem grafiku:

najbitniji faktori zadovoljstva na poslu

Jasno je da je IT sektor trenutno najjača industrija u Srbiji, a kao prednosti rada u njoj navodi se sledeće:

prednosti rada u it industriji

Razumevanje odnosa programera prema poslu, naravno, doseže daleko dalje od informacija prezentovanih u ovom članku. Međutim, nadamo da smo bar donekle uspeli da ga rasvetlimo i saznamo šta je potrebno kako bi jedna firma najpre privukla odgovarajući kadar, a zatim ga i zadržala na duži vremenski period.

Pogledajte još i:

Programerke i programeri — žene duplo jače u formalnom obrazovanju, muškarci 30% u zaradi

Preduzetnici u IT-u: zarađuju više od nepreduzetnika, obrazovaniji su — i skloniji ostanku u Srbiji

Rezultati istraživanja: Domaći programeri zadovoljni poslom, zarađuju još više i žele da uče Python