Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

U prethodnom tekstu smo analizirali troškove predložene reforme oporezivanja paušalnih preduzetnika uz uključivanje oslobođenja plaćanja dela poreza i doprinosa za novozaposlene. U ovom tekstu ćemo se baviti nepovoljnijim slučajevima: koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda ili u slučaju da kompanija ne ispuni uslove za oslobođenje u prelaznom periodu?

Napominjemo da se predložene reforme odnose na sve preduzetnike, ali imajući u vidu da najveći broj preduzetnika iz IT sektora spada u paušalce prevashodno smo u ovom i prethodnom tekstu analizirali uticaj na paušalne preduzetnike.

Obračuni su iskazani u evrima na mesečnom nivou. Obračune smo vršili za različite primere – paušalac mesečno fakturiše kompaniji iznos od 1.000, 1.500, 2.000 i 3.000 evra. Kao osnovicu za poreze i doprinose paušalaca smo primenjivali prosečnu bruto zaradu na nivou Republike Srbije. 

Ko će snositi u većoj meri troškove reforme paušala? Očekujemo da će ovo pitanje biti rešeno pregovorima između programera i poslodavca. Ishod pregovora će zavisiti pre svega od tržišnih prilika i nivoa kvalifikovanosti preduzetnika. Međutim, radi jasnijeg uvida u efekte troškove reforme, analizirali smo dva ekstremna scenarija:

• Scenario 1: neto iznos koji je paušalac imao kod sebe posle plaćenih poreza i doprinosa će biti neto zarada u radnom odnosu. Dakle, dodatni troškovi su potpuno prebačeni na kompaniju. Iz tog razloga, poredimo koliki trošak kompanija snosi sada po fakturama paušalca i koliki trošak će snositi primenom novih propisa.
• Scenario 2: iznos koji je paušalac fakturisao kompaniji će biti ukupan trošak zarade po osnovu ugovora o radu. Dakle, dodatni troškovi su potpuno prebačeni na paušalca. Iz tog razloga, poredimo kolika paušalac trenutno ima primanja posle plaćenih poreza i doprinosa i koliku će neto zaradu imati primenom novih propisa.

Prvi scenario (paušalac ima fiksna neto primanja) je prikazan u narednoj tabeli:

U našim primerima, maksimalno procentualno povećanje troškova zarada je u primeru od 2.000 evra. Razlog tome je činjenica da je maksimalna oporeziva osnovica za doprinose bruto zarada („bruto 1’’) koja odgovara neto primanjima od oko 2.000 evra (na deo zarade preko maksimalne osnovice se plaća samo porez na zaradu). 

Drugi scenario (poslodavac ima fiksne troškove) je prikazan u narednoj tabeli:

U drugom scenariju smanjenje neto primanja je i u apsolutnom i u relativnom iznosu najveće u primeru od 3.000 evra, jer se ne prelazi maksimalna oporeziva osnovica za doprinose. 

Napominjemo da u analizu nismo uključivali izdatke po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana (čiji bi obveznici bili lica sa neto primanjima većim od 1.750 evra).

Pored autora Srećka Ćosovića koji radi kao menadžer za finansijsko savetovanje i transferne cene (WTS Porezi i Finansije), u pripremi teksta su učestvovale njegove kolege iz WTS tima Željko Turudić, Sanja Galavić i Dušan Aleksov.

Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona:  Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar