Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Pored autora Srećka Ćosovića koji radi kao menadžer za finansijsko savetovanje i transferne cene u WTS Porezi i Finansije, u pripremi teksta su učestvovale njegove kolege iz WTS tima Željko Turudić, Sanja Galavić i Dušan Aleksov. 

U prethodnom tekstu smo analizirali troškove predložene reforme oporezivanja paušalnih preduzetnika uz uključivanje oslobođenja plaćanja dela poreza i doprinosa za novozaposlene. U ovom tekstu ćemo se baviti nepovoljnijim slučajevima: koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda ili u slučaju da kompanija ne ispuni uslove za oslobođenje u prelaznom periodu?

Napominjemo da se predložene reforme odnose na sve preduzetnike, ali imajući u vidu da najveći broj preduzetnika iz IT sektora spada u paušalce prevashodno smo u ovom i prethodnom tekstu analizirali uticaj na paušalne preduzetnike.

Obračuni su iskazani u evrima na mesečnom nivou. Obračune smo vršili za različite primere – paušalac mesečno fakturiše kompaniji iznos od 1.000, 1.500, 2.000 i 3.000 evra. Kao osnovicu za poreze i doprinose paušalaca smo primenjivali prosečnu bruto zaradu na nivou Republike Srbije. 

Ko će snositi u većoj meri troškove reforme paušala? Očekujemo da će ovo pitanje biti rešeno pregovorima između programera i poslodavca. Ishod pregovora će zavisiti pre svega od tržišnih prilika i nivoa kvalifikovanosti preduzetnika. Međutim, radi jasnijeg uvida u efekte troškove reforme, analizirali smo dva ekstremna scenarija:

  • Scenario 1: neto iznos koji je paušalac imao kod sebe posle plaćenih poreza i doprinosa će biti neto zarada u radnom odnosu. Dakle, dodatni troškovi su potpuno prebačeni na kompaniju. Iz tog razloga, poredimo koliki trošak kompanija snosi sada po fakturama paušalca i koliki trošak će snositi primenom novih propisa.
  • Scenario 2: iznos koji je paušalac fakturisao kompaniji će biti ukupan trošak zarade po osnovu ugovora o radu. Dakle, dodatni troškovi su potpuno prebačeni na paušalca. Iz tog razloga, poredimo kolika paušalac trenutno ima primanja posle plaćenih poreza i doprinosa i koliku će neto zaradu imati primenom novih propisa.

Prvi scenario (paušalac ima fiksna neto primanja) je prikazan u narednoj tabeli:

U našim primerima, maksimalno procentualno povećanje troškova zarada je u primeru od 2.000 evra. Razlog tome je činjenica da je maksimalna oporeziva osnovica za doprinose bruto zarada („bruto 1’’) koja odgovara neto primanjima od oko 2.000 evra (na deo zarade preko maksimalne osnovice se plaća samo porez na zaradu). 

Drugi scenario (poslodavac ima fiksne troškove) je prikazan u narednoj tabeli:

U drugom scenariju smanjenje neto primanja je i u apsolutnom i u relativnom iznosu najveće u primeru od 3.000 evra, jer se ne prelazi maksimalna oporeziva osnovica za doprinose. 

Napominjemo da u analizu nismo uključivali izdatke po osnovu godišnjeg poreza na dohodak građana (čiji bi obveznici bili lica sa neto primanjima većim od 1.750 evra).


Pored autora Srećka Ćosovića koji radi kao menadžer za finansijsko savetovanje i transferne cene (WTS Porezi i Finansije), u pripremi teksta su učestvovale njegove kolege iz WTS tima Željko TurudićSanja Galavić i Dušan Aleksov.


Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona:  Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar

Predstavljamo poslodavca
MDCS-logo-1-1.png

Microsoft Development Center Serbia (MDCS)

We believe in people

Microsoft’s mission is to empower every person and organization on the planet to achieve more. This is what inspires us to learn and grow every day. MDCS is created with a mission to take an active part in conception of novel Microsoft technologies by hiring unique local talent from Serbia and to contribute components to some of Microsoft’s premiere and most innovative products. MDCS is becoming widely recognized across Microsoft as a center of excellence for the Big Data and Machine Learning based solutions.

Srećko Ćosović

  • Tuesday, 1. October 2019.

    Sto bi znacilo da ja imam 1000 evra manje za svoj rad. I da zaradjujem isto kao taksista koji moze da blokira grad.

  • Tuesday, 1. October 2019.

    Imas strucnjaka koji unosi ciste pare u zemlju. Tom strucnjaku su vrata u gotovo svakoj zemlji sveta otvorena. Ostaje u zemlji jer em patriotizam, em pausalno oporezivanje mu taj ostanak cini i ekonomski prihvatljivim. Resis da uvedes ‘reformu’ i najavis mu da ces mu srezati primanja za 35% u bliskoj buducnosti. Posle se cudis gde su strucnjaci nestali, i gde su te silne pare u budzetu koje si ovim hteo da dobijes.

  • Tuesday, 1. October 2019.

    Treba analizirati troškove iseljenja iz Srbije…

  • Thursday, 3. October 2019.

    Imam američku kompaniju koja u Srbiji angažuje 30-tak paušalaca (20-tak dizajnera i 10-tak ITijevaca), za samo nedelju dana ovih dešavanja, pokrenuli su kampanju traženja novih ljudi u Ukrajini, Rumuniji i Indiji. Hvala državi Srbiji što će 30-tak porodica u Srbiji ostati bez oko 50.000 $ mesečno, a koje su iz Amerike dolazile u Srbiju i u Srbiji trošene! Dakle, prioritet ove države nije donositi devize nego ih iznosisti! Neki od ovih 30-tak već razmišlja o otvarianju firme van Srbije, neki razmišljaju o odlasku, a treći su u panici jer amerikancima apsolutno ne pada na pamet da se bave domaćim idiotlucima ili, da plaćaju više od onoga što plaćaju!

  • Thursday, 3. October 2019.

    Ja sami imam pitanje za poreske stručnjake za koga rade. Ovo je lupetanje nad lupetanjima. Kao prvo preduzetnik koji je paušalno oporezovan i koji nije obveznik PDV-a u nekoj od četvrte do 6-te grupe oporezivanja zna koliki mu je godišnji limit prihoda, i kolike su mu mesečne obaveze po rešenju poreske uprave i koliko mu je odobreno da sebi isplati na ime plate. Sve ostalo do 6 000 000 je njegov lični preduzetnički novac koji ne podleže naknadnom oporezivanju ni godišnjem porezu na dohodak građana. Nema potrebe da rade ugovor o radu nego ugovor o uslugama.
    Sludjujete ljude netačnom informacijom.

  • Saturday, 5. October 2019.

    Vlada će proći kao CZV sa posjetom u LŠ. Povećali cijene ulaznica za 100% u odnosu na prošlu godinu i očekivali da će rasprodati stadion. Dobili su publiku sa dubljim dzepom koja ne navija kao iskreni navijači i 10000 praznih mjesta. I onda su startovale akcije CZV nakon tog debakla u vidu besplatnih ulaznica, kobajagi olakšica na proljeće bla, bla. A masa navijača je upozoravala šta će se dogoditi zbog visokih cijena ulaznica. Uprava je ostala gluva na to. Da povučen paralelu => isto će se dogoditi ovdje.

    1. Veliki igrači na tržištu Srbije misle da će dobiti osvježen jači kadar.
    – Možda u manjoj količini, svega 10% će raditi iz zadovoljstva, velika većina koja ne nađe alternativu će biti nevoljna da radi. Jer se tek sada stvara nelojalna konkurencija, mali startapi i ostale manje kancelarije iz inostranstva će da prestanu da postoje.
    2. Vlada će da napuni budžet.
    – Neće, napuniće kao i CZV što je mislila da će napuniti kasu. Posljedice će biti dalekosežne, jer Vlada ne shvata da je IT “živa roba”. Niko nije došao u Srbiju što voli Srbe i što im je Srbija u srcu. Imali su računicu. Sada kad više neće biti te računice, mnogi će da odu u drugu zemlju gdje će imati računicu, a gdje će ih prihvatiti oberučke. Vlada će da zaustavi razvoj IT sektora, jedno vrijeme će spinovati da je sve odlično, onda kad i vrapcima na grani bude jasno da je vrag odnio šalu, pokušaće se sa čupanjem situacije, ali već tada će mnogi da okrenu glavu od Srbije jer neće znati na osnovu ponašanja Vlade na čemu mogu biti u budućnosti.
    3. Paušalci će preći na Ugovor o radu.
    – Neće. Odmah da vam bude jasno da niko neće pristati da radi za 2000€, ako je prethodno zarađivao 3500€. Ko bude pametan pročitaće koju poruku na Linkedinu i prihvatiće negdje tamo da radi za isti novac i po mnogo boljim uslovima za zdravstvo i školstvo za djecu. Nadležni bi trebali da shvate i da je velika većina odlučila da ostane zbog tih zarada i lagodnog života, iako su ponude za posao svakodnevne iz inostranstva. Ovo će biti tas na vagi koji će da prevagne na drugu stranu.

    Nadam se da su paušalci bili svjesni da će Vlada kad tad probati da zavuče ruku u vaš džep i da imate spremnu odbranu. Ako sad ne istjerate svoje Srbija će pasti na nivo BiH, u kojoj je jako slabo razvijen IT sektor u odnosu na Srbiju. Jedina dobra stvar je što ovdje možeš biti frilenser i za to ti uzmu 10% + 4%. Ali kad bi se razvila industrija kao kod vas, sigurno bi bio isti scenario po pitanju miješanja države.

    Zaista mi je žao što su ljudi zaposleni u Vladi
    Srbije slijepi kod očiju i ne shvataju da će ova njihova politika prema IT-ju imati loš uticaj na sve, pa i na njih same.

  • Saturday, 5. October 2019.

    Analizirali ste samo trosak za domace pravno lice kada angazuje preduzetnika. Za veliki broj nas koji radimo za strane kompanije trosak znacajno raste. Sa 10% na nekih 30% po mojoj racunici ako predjemo na doo. Caka je sto olaksice ne idu radniku nego ostaju firmama.

  • Saturday, 5. October 2019.

    I za desetak godina ce neki ekonomisti pricati: “Tih godina, misleci na drugu deceniju treceg milenijuma, u Srbiji je zabelezen ubrzan rast IT sektora sa snaznom izvoznom komponentom. Godisnji rast je znao biti i do 20%. A onda je vlada resila da pomogne…”

  • Monday, 7. October 2019.

    Eto, konacan udarac mojoj borbi da se ne iselim iz zemlje. Hvala nasoj dobroj vladi na to sto me je naterala da odem u “bolji zivot”. Ne trebaju vama ovakvi, koji su samostalni. Vama trebaju ovi zavisni od vas, koji gledaju Farmu i Parove, kojima moze da se kaze kako da glasaju na izborima. Kojima ne smeta da cekaju 3 dana u redu za pregled kod lekara. Ma srecno vam bilo… Dovidjenja.

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu