Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

Komentarisanje na internetu užareno, poslodavci nisu previše uznemireni, svi očekuju da država u narednom periodu nastavi da se bavi problemom oporezivanja paušalaca.

Sanja Vatić - 24. Septembar, 2019.

Vlada Srbije juče je najavila zakonske izmene koje donose Test samostalnosti čiji će cilj biti utvrđivanje da li je preduzetnik zaposleni ili nezavisni dobavljač usluga i da li može da bude paušalno oporezovan. U isto vreme, najavljene su i poreske olakšice i do 70 odsto koje će važiti naredne tri godine, a koje će se odnositi na mlade, nezaposlene i paušalce koji budu prešli u redovni radni odnos. 

Sasvim očekivano, izmene koje će biti sadržane u Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje otvorile su mnoga pitanja u poslednjih 20 i nešto sati — od toga šta će biti sa onima koji rade za strane klijente, preko toga kako će izgledati famozni Test samostalnosti koji je samo najavljen ali ne i predstavljen u celosti, do toga šta će biti kada prođe prelazni period od tri godine.

Dok čekamo da Vlada izađe sa detaljnijim informacijama koje će odgovoriti na ova pitanja, okrenuli smo se predstavnicima domaće IT zajednice kako bismo saznali koje je njihovo viđenje ovih novina. 

Komentari sa interneta: „Pucaju sami sebi u zdravu nogu’’

Prema prvim reakcijama na internetu, nagoveštaji i talasanja koji su stigli od Vlade jedan deo zajednice nije dočekao blagonaklono.

Naravno, bili bismo naivni kada bismo bili iznenađeni time što su novi predlozi Vlade po pitanju oporezivanja paušalaca dočekani kao nešto što ubija srpski IT. Mnogi komentari širom interneta govore o tome kako je ovakvo uplitanje države u jedan od najperspektivnijih sektora (iako se mere ne odnose samo na IT) znak da mu je došao kraj i da je vreme da se spakuju koferi i krene ka „zelenijoj travi’’. 

Za to vreme, drugi već smišljaju načine kako da „obrnu igricu’’ i prevare sistem, a pojavile su se i neke nazvanične verzije Testa samostalnosti (doduše, sa 11 umesto sa najavljenih devet kriterijuma).

Kako je na konferenciji za novinare povodom novih mera naglašeno od strane predstavnika države, povod za uvođenje Testa samostalnosti bila je činjenica da se u privredi sve više pojedinaca angažuje na ovaj način. Iako je ovo bila do skoro praksa karakteristična za IT sektor, počela je da se proširuje na mnoge druge industrije. Tako je ovakva praksa angažovanja radnika veoma zastupljena i u građevinskoj industriji, marketing i konsultantskim oblastima, mada iz ovih industrija još nismo čuli reakcije.

Od poslodavaca dosta umerenije reakcije

S druge strane, neki od ovdašnjih IT-evaca ipak nisu toliko uznemireni povodom budućnosti industrije usled najavljenih promena. Tako Nenad Milanović CEO COING-a, kao predstavnik jedne od kompanija srednje veličine koje će biti pogođene izmenama, nije previše zabrinut. Iako priželjkuje da je sve ostalo po starom, Test samostalnosti ipak ne doživljava kao nešto dramatično:

Na osnovu predloga koji vidim, deluje da se Vlada snašla relativno dobro. Bilo bi idealno da se ništa nije promenilo, ali dosta zemalja pristupa sličnim zatezanjima onoga što uprave tih zemalja vide kao rupu u poreskom zakonu. Drago mi je da nisu samo promenili sve tako agresivno preko noći nego su dali prostora od tri godine da se firme prilagode novoj finansijskoj realnosti. 

U Hrvatskoj su državni organi objavili „ej, od sada svi plaćate mnogo više i ne zanima nas što mnogi nećete preživeti ove nove namete’’. Mnoge firme u Hrvatskoj će morati da se zatvore zbog nepostojanja prelaznog perioda. Sigurno je da će i jedan deo firmi u Srbiji biti zatvoren čak i sa ovim modelom.

Ninoslav Adžibaba suosnivač startapa VRlabs u sređivanju utisaka nakon vesti targetira ono što se već pojavljuje u nekim komentarima po internetu — nalaženje drugih načina da paušalci i dalje posluju kao do sada. Odnosno, uprkos očiglednim namerama da ukine angažovanje paušalaca na puno radno vreme, Ninoslav ne vidi da Vlada nešto suštinski menja niti da poseduje mehanizame kojima će sprečiti fiktivno zapošljavanje paušalaca protiv kog se bori:

Meni je sve to nekako neskladno. U suštini verujem da šta god da se osmisli — ko hoće da izbegne tu vrstu obaveza — naći će način. U isto vreme stimulacije za prelazak u status zaposlenog deluju kao ona situacija gde imaš pola ljudi koji plaćaju struju i pola koji ne plaćaju, pa ovi drugi dobiju stimulaciju da otplate dugove. Tako ovi koji su plaćali ispadaju budale.  

Kako dalje objašnjava, najavljene izmene će svakako uticati na VRlabs jer su unutar njega opredelili bruto plate i dali ljudima da izaberu šta žele — da uplaćuju staž ili da budu paušalci — i većina se opredelila da bude paušalac, što sada nije sigurno da li će biti izvodljivo. Kako kaže, u trenutku donošenja te odluke smatrao je da je to korektno i dodaje: 

Ja sam deklarativno za radnička prava i mislim da svi treba da budu zaposleni na belo, ali s obzirom na to da se za taj novac plaća menjanje kocki i odlazak helikopterom na pečenje onda razumem naginjanje na drugu stranu. Mislim da je to najveći problem. Ljudi nemaju problem sa plaćanjem poreza već s tim kako se troše pare od plaćenog poreza. 

Suština je da postoji nepoverenje u penzioni sistem, nepoverenje u zdravstvo, generalno nepoverenje u institucije. To se u stvari oslikava na plaćanje poreza i dok se to ne promeni ljudi će naći način da ne plaćaju porez. Mislim da je to stav i odluka, a ne prilika da se izbegne plaćanje. Celo to polje je dosta sivo i treba da se reguliše na neki način, ali svakako mislim da predložene promene otvaraju priliku za raznorazne „egzibicije’’ i da nisu rešenje problema.

„Nije idealno, ali je najbolje što je moglo da bude’’

Značajno je i to što su poslodavci stava da država nakon uvođenja testa i olakšica ne treba da zaboravi na IT, već da se i u narednom periodu aktivno bavi položajem preduzetnika koji izgube samostalni status. Ovo mišljenje Nenad Milanović deli sa Sašom Popovićem CEO kompanije Vega IT. Saša trenutno stanje stvari ne vidi kao konačno, te po njemu treba zahtevati od države da nastavi da se bavi problemom paušalaca u IT industriji:

saša popović vegaAko uzmem u obzir sve što znam o ovoj temi, verujem da će ova mera negativno uticati na domaće kompanije koje se bave informacionim tehnologijama, ali i da je ujedno to, verovatno, najbolje rešenje do kog je moglo da se dođe u postojećim uslovima. 

Država je uz Test samostalnosti uvela i određene poreske olakšice koje su organičene na period od tri godine. Verujem da će posledice po domaću IT industriju biti katastrofalne ukoliko se do isteka tog perioda ne smisli neko dodatno rešenje koje bi domaćim kompanijama pomoglo da opstanu i budu konkurentne na globalnom tržištu.

I Igor Bogićević, suosnivač Seven Briges Genomics-a, koji je zajedno sa Sašom bio deo grupe koja je učestvovala u kreiranju predloga paketa mera olakšica koji se uvodi paralelno sa Testom samostalnosti, izrazio je mišljenje da podržava ove promene iako je svestan da one ne idu u potpunosti na ruku ni njegovoj kompaniji ni samom IT sektoru. U tom smislu, Igor ističe:

Mislim da su ove reforme bile neophodne kako bi se uskladilo tržište rada za sve kompanije, od startapa sa dva, tri zaposlena do velikih multinacionalnih kompanija. Siguran sam da niko neće biti u potpunosti srećan ovim paketom mera, ali, takođe, mislim da je ovo daleko najbolji paket mera/olakšica koji je bio moguć, da nije bilo moguće bolje uskladiti interese svih strana i da će ovo smanjiti broj nepoznanica i tumačenja zakona. 

Ovo, takođe, predstavlja dobar prvi korak i daje nekoliko godina za posmatranje efekata ovih mera, kako na kompanije, tako i na budžet Srbije. 

I Igor i Saša Test samostalnosti vide kao naročit izazov za manje kompanije i startape, te napominju da su upravo zbog toga podsticajne mere još važnije. Ili kako Saša objašnjava:

saša popović vegaNaša kompanija posluje duže od 11 godina, veoma je uspešna i uspeva da se izbori sa ovakvim izazovima povećanjem efikasnosti i efektivnosti svoga rada, a time i povećanjem cena usluga. Drugim rečima, Test samostalnosti će se sigurno negativno odraziti na naše poslovanje, ali verujem da efekat neće biti katastrofalan. S druge strane, ova mera bi mogla da bude veoma nepovoljna, čak i pogubna, za manje firme. 

Uveren sam da je za prosperitet naše zemlje ključno to da se osnivaju, razvijaju i osnažuju domaće kompanije. One koje će novac zarađivati u Srbiji i koje će u našoj zemlji plaćati porez na dobit. Osim toga, bez podsticaja/poreskih olakšica, uz troškove poslovanja (prvenstveno zarada) koji su se značajno povećali u prethodnih nekoliko godina, teško da domaće kompanije mogu na duge staze da ostanu konkurentne u odnosu na kompanije iz nekih drugih zemalja u kojima su troškovi poslovanja značajno niži. 

Podele i u IT industriji

Reakcije na predloge Vlade potražili smo i od onih koji su do sada plaćali pune namete za sve svoje zaposlene. Iako smo pokušali da dođemo do više sagovornika među ovim kompanijama, do sada smo dobili izjave samo od Aleksandra Marjanovića, generalnog direktora Zuhlke Engineering-a. (Ukoliko nam se neko naknadno javi, tekst će biti dopunjen.)

Tako Aleksandar na temu toga kako će izmene uticati na IT ističe da bi bilo dobro da su poznati detalji onoga što će se naći u Testu samostalnosti jer je ovako teže proceniti šta će država konkretno da uradi. Ipak, on napominje da ovaj način rešavanja nije neko iznenađenje s obzirom na to da slična praksa postoji u drugim zemljama i u regionu i u Evropi, i dodaje:

Svakako očekujem dvojake efekte. Prvo mislim da će neke IT kompanije ispuniti uslove ad hoc: staviti ono što se od njih zahteva u ugovore, a nastaviti da rade van ugovora kao i do sad. Mislim da će primena toga zavisiti od kontrole države, da ne bude samo zakon koji je donet na papiru. S druge strane, mislim da će se velika većina kompanija prilagoditi najavljenim izmenama i doneti odluku da zadovolje nove uslove a i dalje nastave da rade sa kolegama s kojima su radili i do sada.

Za sam Zuhlke pak novine neće biti problem jer ova kompanija radi po modelu koji ni u jednom trenutku nije podrazumevao zamenu za zaposlenje. Međutim, po Aleksandru postoji deo priče u kom bi mogao da nastane problem:

Mislim da mere neće imati direktnog uticaja na nas, ali mislim i da će imati uticaj na to šta će se dešavati sa platama — kako će se paušalne plate preneti na plate zaposlenih nakon toga. To je nešto što u ovom trenutku ne možemo da predvidimo. Pitanje je da li će sada ono što je neto postati bruto 2 ili bruto 1 ili ostati neto.

Aleksandar ne ignoriše ni postojanje podeljenih stavova unutar industrije. Oni koji su plaćali pune namete lako mogu da vide one koji su zapošljavali paušalce kao nelojalnu konkurenciju koja je prolazila sa nižim troškovima. Ipak, Aleksandar nema radikalne stavove po ovom pitanju:  

U medijima se pominje postojanje nelojalne konkurencije. Ni ja lično, ni mi kao kompanija nemamo ništa protiv onih koji koriste taj model zapošljavanja. Mi nismo koristili taj model zato što je bilo u najblažu ruku sivo. Ipak, predloženim rešenjem ni ja nisam presrećan jer mislim da se radi o parcijalnom rešenju i da će ovaj problem morati da se rešava i u naredne dve, tri godine i koriguje ako bude bilo potrebe. Ovo je ok za prvi korak, ali treba da se revidira za šest do devet meseci da bismo videli da li je bio korak u pravom smeru.

Jedino dobro što vidim je to što je država izašla sa nečim i rekla: Ok, sada imamo neka pravila. Kakva god da su pravila, dobra ili loša, mislim da je to bolje nego nemati pravila. Pristalica sam toga da imamo loša pravila koja možemo da menjamo. Nepostojanje pravila stvara prostor za nerazumevanje unutar IT zajednice iako nerazumevanje između ljudi u suštini ne postoji. Pre bih rekao da je država zakasnila sa ovim potezom. Ovim će postojati pravila, ali će biti neophodno da se menjaju pošto IT nije industrija koja je statična i država bi trebalo da jednako nestatično posmatra ove stvari. 

Upravo na ovom tragu je još veće pitanje koje se odnosi na sve vrste kompanija, a to je ono šta će se desiti nakon prelaznog perioda. Aleksandrov predlog je sledeći:

Smer u kom bih ja voleo da država ide jeste donošenje poreskih olakšica na plate uopšteno, tj. smanjivanje poreza i doprinosa. Video sam da su najavili jedan odsto što je korak u pravom smeru, ali nije džinovski korak koji će napraviti veće promene. Ultimativno smanjivanje poreskih osnovica na bilo koji način i približavanje nivou paušalnih poreza će uticati na to da masa kompanija zbog legalnosti pređe na ovaj sistem rada i nakon te tri godine. Mislim da je to konačno rešenje ovakvog problema. 

Ipak — još uvek je neizvesno

Da li će preduzetnici naći neko alternativno rešenje, da li će se pozatvarati kompanije, da li će srpski IT stručnjaci početi da napuštaju zemlju, da li će se usporiti rast čitave grane, smanjiti prosečne plate, tržište učiniti manje konkurentnim…? Pitanja je moguće ređati u nedogled, ali je prerano za bilo kakve zaključke. 

Kako god bilo, sasvim je sigurno da je dosadašnja praksa angažovanja IT stručnjaka preko paušalnih agencija imala veoma povoljan efekat na razvijanje domaćeg IT ekosistema. Upravo zbog ovoga, ali i potencijala koji ima ova najperspektivnija grana srpske privrede, svojevremeno smo pisali o opasnostima zaustavljanja njenog uspona i skrenuli pažnju da ‘’ukoliko se u periodu izuzetnog rasta i razvoja domaćem IT-u stavi klip u točkove neadekvatnom reformom institucije paušalnog oporezivanja koja u njemu igra važnu ulogu, ovaj rast, razvoj i potencijal se mogu izgubiti’’.

Međutim, ne treba ostati slep ni na činjenicu da je poslovanje koje je uključivalo najam preduzetnika paušalaca umesto angažovanja radnika na puno radno vreme omogućilo niže poreske izdatke kompanijama koje posluju po ovom principu, te na taj način potpirivalo nezadovoljstvo onih koji su plaćali pune namete za svoje zaposlene i smatrali da se time otvaraju vrata nelojalnoj konkurenciji. Istovremeno, kompanije koje su angažovale paušalce kretale su se u veoma rizičnoj zoni koju je država počela da vidi kao utaju poreza.

Nema sumnje da će pokušaj države da reši ovo pitanje i pomiri dve suprotstavljene strane uzdrmati domaću IT industriju, kako zbog povećenja troškova i potrebe za rekonstrukcijom sistema zapošljavanja tako i zbog eventualnog smanjenja plata.

Zbog svega navedenog je od izuzetne važnosti da Vlada što pre izađe sa konkretnim izmenama (čitaj kriterijumima za Test samostalnosti i mehanizmom korišćenja poreskih olakšica), stane na kraj nagađanjima i neizvesnosti, i zaustavi gomilanje pitanja o tome šta će biti sa paušalcima od naredne godine.


Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona:  Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar