Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

Pričamo o našoj ulozi u procesu reforme paušalnog sistema, iznosimo naš stav o njoj i predloge šta bi trebalo da nam je sledeće.

Vukašin Stojkov - 30. Septembar, 2019.

Ovo je prvi članak koji objavljujemo na Startitu sa mišljenjima o ovoj reformi i tome šta bi mogli da budu naredni koraci. Pre toga želimo da sa vama podelimo informacije o Startitovoj ulozi u ovom procesu.

Naša uloga u procesu reforme paušala

Krenimo najtransparentnije — ja sam u svojoj organizaciji angažovan kao paušalac, i trenutno na isti način angažujemo još 12 kolega, od ukupno 25 članova tima.

Tokom godina se Startit zalagao za održavanje i proširivanje ovog sistema u IT-u jer smo verovali, a i dalje verujemo, da je ovo bio izuzetno pozitivan podsticaj za IT industriju, te da je IT industrija od ključne važnosti za budući razvoj zemlje i mora biti podsticana.

Kada su prošle godine krenule glasine o ukidanju zapošljavanja na puno radno vreme preko agencija, prva reakcija nam je bila spremanje na javnu borbu protiv ukidanja, ma koliko ona možda bila osuđena na propast (setimo se katastrofalno pogrešnog slučaja Kontinentala).

Nakon što nam je postalo jasno da se zapošljavanje preko preduzetničkih agencija definitivno ukida, doneli smo odluku da kolegama iz zajednice koje su daleko iskusnije i mudrije od nas prepustimo rad na predlogu koji bi učinio da dolazeće promene imaju minimalan negativan uticaj na IT sektor. U skladu sa našim kapacitetima, učestvovali smo na nekoliko sastanaka i koliko smo mogli podržavali smo kolege u njihovim naporima da se izbore za najbolji mogući paket mera.

Nakon svega, uprkos nezadovoljstvu velikog broja naših čitalaca i prijatelja, verujemo da je rešenje do kog se došlo najbolje moguće u datim okolnostima, i veoma smo zahvalni kolegama koje su se izborile za njega. Alternativa je bilo prekonoćno ukidanje bez perioda sa olakšicama, što bi bio potres od kog se domaći IT možda ne bi oporavio.

Šteta, ali moramo dalje

Zapošljavanje preko paušalnih agencija nije moglo da se održi. Predugo se ovaj oblik angažovanja radnika razvijao i rastao sam od sebe, a predugo se kuvao i animozitet unutar same IT zajednice između firmi i ljudi sa obe strane modela zapošljavanja.

U postavci u kojoj nije postojao zajednički stav IT zajednice, već je i dugo kuvani animozitet krenuo da ključa u neprijateljstvo između IT firmi, država je donela odluku da ukine ovu praksu i nije postojao prostor da se ona spreči.

Najbolji potez koji je mogao da se odigra u toj situaciji je bio taj da se šteta minimizuje, i bilo bi fer reći da je to i postignuto u solidnoj meri.

A ipak, šteta je

Šteta je to što je, po našem mišljenju, IT jedina šansa da naše društvo izgradi uspešnu privredu. Uspešna privreda je bazirana na znanju i inovacijama, na skupoj prodaji plodova naše pameti, umesto jeftinoj prodaji fizičkog rada od koje teško može da se pristojno živi.

Šteta je jer je paušalno zapošljavanje neosporno dalo jak vetar u leđa ranom razvoju domaćeg IT-ja. Sad, kada se ovaj slučajni pozitivni podsticaj lagano gasi, gase se i šanse za brzim kreiranjem zdravijeg društva u kojem bi IT bila lokomotiva privrednog razvoja.

Šteta je i to što se mnogi pametni i talentovani IT ljudi iseljavaju iz zemlje, a bez tih ljudi ne možemo da gradimo uspešnu ekonomiju. Šta će se desiti ako se svi komentari sa društvenih mreža ostvare i pretvore u egzodus IT radne snage?

Šteta je i što ljudi ne idu zbog poreza, već zbog boljeg sistema, zdravstva, sudstva, obrazovanja, zbog bolje atmosfere i boljih medija. Kako ne razumeti to, kada ih razvijene zemlje ovih dana vuku za rukav i uvoze cele porodice odjednom zarad samo jednog profesionalca.

Ako posmatramo državu kao proizvod i građane kao potrošače, Srbija je trenutno, hajde da kažemo, rani beta proizvod, a da bi postala dobar proizvod trebaju joj upravo ovi građani koji se bave IT-jem.

Srbija mora dobro da se potrudi da ih zadrži u situaciji gde zemlje poput Nemačke stavljaju crveni tepih pred programere, ali i lekare, druge inženjere i stručnjake čije školovanje je platilo celo naše društvo. Ipak verujemo da je naglasak na IT stručnjacima, jer oni imaju najveći potencijal da kreiraju ekonomske osnove i za druga zanimanja.

Upravo je to stvar za koju mislimo da bi trebalo da bude fokus daljeg delovanja IT zajednice. Pitanje koje glasi šta se dešava kada planirani podsticaji isteknu za tri godine, je pitanje na koje treba da tražimo odgovore danas.

Šta je sledeće?

Trenutno nema mnogo odgovora na to pitanje ali želimo da predložimo nekoliko polaznih osnova koje bi mogle da nam pomognu da do njih dođemo.

1. Za koga ovaj članak nije

Ukoliko ste tip osobe koja razmišlja utilitarno o uslovima za život i nema nikakvu vezanost i emociju za mesto odakle je, i želju da celom društvu bude dobro, ove poruke vam verovatno nisu relevantne.

2. Fokus

Ako prihvatimo situaciju takvom kakva je, hajde da umesto kukanja i gađanja pasošima neko vreme odvojimo na to da razmislimo šta je najpametnije i za IT zajednicu i za društvo. Koje mere možemo da smislimo koje bi imale slične podsticajne efekte? Malo ko od čitalaca je iz advokatske ili državne službe, ali svakako možemo da pogledamo dobre prakse iz drugih zemalja, da se obrazujemo i pre svega da se zrelo postavimo prema situaciji.

3. Hajde da se dogovorimo da samo jednaki uslovi za ceo IT imaju smisla

Nije pošteno da u okviru jedne iste profesije jedna osoba koja je u punom radnom angažmanu plaća 10-15% poreza a druga 65%. To je bio iskonski greh paušalnog modela, i to što se nije rešavao na vreme je razlog što se na kraju urušio. Hajde da bilo koje naredne olakšice budu jednake za sve IT firme i profesionalce, i hajde da krenemo da radimo na njima na vreme, već sada.

4. Hajde da objasnimo celokupnoj javnosti zašto smatramo da je nužno podstaći IT

Da bi se izgradilo zdravo društvo, potrebno je prvo izgraditi ekonomsku osnovu. Nažalost, iz mnogo razloga je jedina grana privrede koja to trenutno može da postigne u Srbiji IT industrija. Jedna zdrava industrija povlači i ostale grane privrede i diže standard celom društvu. Zbog toga je neophodno da kao društvo donesemo odluku da damo još prostora IT industriji da se razvije i postane zamajac uspešnijeg i bogatijeg društva.

5. Hajde da danas krenemo da se bavimo onim što dolazi sutra

U preko 400 komentara koji su nam stigli prethodnih dana, od kojih većina nije bila dovoljno pristojna da bi se objavila, osetili smo na svojoj koži često opravdan bes naših čitalaca. Sada bismo predložili da nam se pridružite u tome da diskutujemo i razmenjujemo informacije o tome koje vrste podsticaja bi mogle da budu dobre za IT i celo društvo, i da na vreme krenemo da radimo na njihovom usvajanju. Danas imamo da predložimo samo jedan mali, verovatno privremeni korak, a to je poziv u ovu Facebook grupu gde možemo da pokrenemo te razgovore.

Na kraju, jedan poziv

Publika koja čita Startit i koja generalno čini IT zajednicu ima tendenciju da je veoma anti-politična. Živimo tu gde živimo i situacija je takva kakva je, i iako ne bismo bacili pet Vladi, fer je prepoznati da je uloženo dosta truda da se ova reforma realizuje uz ograničavanje štete.

Međutim, odsustvo potpunih informacija od strane Vlade kreira veliku količinu straha, neizvesnosti i sumnje, i zbog toga smatramo da je neophodno da država u najskorijem roku u javnost izađe sa zvaničnim i potpunim informacijama, i da stavi na raspolaganje javnosti kanal komunikacije o statusu i persektivi ovih promena.

To je stvar na koju smo malopre pozvali ovim tvitom, i pozivamo vas da nam se pridružite svojim tvitovima ili RT-om ovog.

NAPOMENA — svesni smo da već postoji nacrt najavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali smatramo da bi ovaj dokument trebalo da se nađe i na nekom od zvaničnih sajtova državnih instituacija koje stoje iza predloga (Vlada, Ministarstvo finansija…) i to u onom obliku u kom treba da idu pred Vladu.


Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona:  Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar


Postavite pitanje o potencijalnom uticaju reforme na vas

Putem formulara ispod možete da postavite pitanja o tome kako se ovaj predlog odnosi na vašu situaciju i šta su vam najbolje opcije za dalje.