Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

Pričamo o našoj ulozi u procesu reforme paušalnog sistema, iznosimo naš stav o njoj i predloge šta bi trebalo da nam je sledeće.

Ovo je prvi članak koji objavljujemo na Startitu sa mišljenjima o ovoj reformi i tome šta bi mogli da budu naredni koraci. Pre toga želimo da sa vama podelimo informacije o Startitovoj ulozi u ovom procesu.

Naša uloga u procesu reforme paušala

Krenimo najtransparentnije — ja sam u svojoj organizaciji angažovan kao paušalac, i trenutno na isti način angažujemo još 12 kolega, od ukupno 25 članova tima.

Tokom godina se Startit zalagao za održavanje i proširivanje ovog sistema u IT-u jer smo verovali, a i dalje verujemo, da je ovo bio izuzetno pozitivan podsticaj za IT industriju, te da je IT industrija od ključne važnosti za budući razvoj zemlje i mora biti podsticana.

Kada su prošle godine krenule glasine o ukidanju zapošljavanja na puno radno vreme preko agencija, prva reakcija nam je bila spremanje na javnu borbu protiv ukidanja, ma koliko ona možda bila osuđena na propast (setimo se katastrofalno pogrešnog slučaja Kontinentala).

Nakon što nam je postalo jasno da se zapošljavanje preko preduzetničkih agencija definitivno ukida, doneli smo odluku da kolegama iz zajednice koje su daleko iskusnije i mudrije od nas prepustimo rad na predlogu koji bi učinio da dolazeće promene imaju minimalan negativan uticaj na IT sektor. U skladu sa našim kapacitetima, učestvovali smo na nekoliko sastanaka i koliko smo mogli podržavali smo kolege u njihovim naporima da se izbore za najbolji mogući paket mera.

Nakon svega, uprkos nezadovoljstvu velikog broja naših čitalaca i prijatelja, verujemo da je rešenje do kog se došlo najbolje moguće u datim okolnostima, i veoma smo zahvalni kolegama koje su se izborile za njega. Alternativa je bilo prekonoćno ukidanje bez perioda sa olakšicama, što bi bio potres od kog se domaći IT možda ne bi oporavio.

Šteta, ali moramo dalje

Zapošljavanje preko paušalnih agencija nije moglo da se održi. Predugo se ovaj oblik angažovanja radnika razvijao i rastao sam od sebe, a predugo se kuvao i animozitet unutar same IT zajednice između firmi i ljudi sa obe strane modela zapošljavanja.

U postavci u kojoj nije postojao zajednički stav IT zajednice, već je i dugo kuvani animozitet krenuo da ključa u neprijateljstvo između IT firmi, država je donela odluku da ukine ovu praksu i nije postojao prostor da se ona spreči.

Najbolji potez koji je mogao da se odigra u toj situaciji je bio taj da se šteta minimizuje, i bilo bi fer reći da je to i postignuto u solidnoj meri.

A ipak, šteta je

Šteta je to što je, po našem mišljenju, IT jedina šansa da naše društvo izgradi uspešnu privredu. Uspešna privreda je bazirana na znanju i inovacijama, na skupoj prodaji plodova naše pameti, umesto jeftinoj prodaji fizičkog rada od koje teško može da se pristojno živi.

Šteta je jer je paušalno zapošljavanje neosporno dalo jak vetar u leđa ranom razvoju domaćeg IT-ja. Sad, kada se ovaj slučajni pozitivni podsticaj lagano gasi, gase se i šanse za brzim kreiranjem zdravijeg društva u kojem bi IT bila lokomotiva privrednog razvoja.

Šteta je i to što se mnogi pametni i talentovani IT ljudi iseljavaju iz zemlje, a bez tih ljudi ne možemo da gradimo uspešnu ekonomiju. Šta će se desiti ako se svi komentari sa društvenih mreža ostvare i pretvore u egzodus IT radne snage?

Šteta je i što ljudi ne idu zbog poreza, već zbog boljeg sistema, zdravstva, sudstva, obrazovanja, zbog bolje atmosfere i boljih medija. Kako ne razumeti to, kada ih razvijene zemlje ovih dana vuku za rukav i uvoze cele porodice odjednom zarad samo jednog profesionalca.

Ako posmatramo državu kao proizvod i građane kao potrošače, Srbija je trenutno, hajde da kažemo, rani beta proizvod, a da bi postala dobar proizvod trebaju joj upravo ovi građani koji se bave IT-jem.

Srbija mora dobro da se potrudi da ih zadrži u situaciji gde zemlje poput Nemačke stavljaju crveni tepih pred programere, ali i lekare, druge inženjere i stručnjake čije školovanje je platilo celo naše društvo. Ipak verujemo da je naglasak na IT stručnjacima, jer oni imaju najveći potencijal da kreiraju ekonomske osnove i za druga zanimanja.

Upravo je to stvar za koju mislimo da bi trebalo da bude fokus daljeg delovanja IT zajednice. Pitanje koje glasi šta se dešava kada planirani podsticaji isteknu za tri godine, je pitanje na koje treba da tražimo odgovore danas.

Šta je sledeće?

Trenutno nema mnogo odgovora na to pitanje ali želimo da predložimo nekoliko polaznih osnova koje bi mogle da nam pomognu da do njih dođemo.

1. Za koga ovaj članak nije

Ukoliko ste tip osobe koja razmišlja utilitarno o uslovima za život i nema nikakvu vezanost i emociju za mesto odakle je, i želju da celom društvu bude dobro, ove poruke vam verovatno nisu relevantne.

2. Fokus

Ako prihvatimo situaciju takvom kakva je, hajde da umesto kukanja i gađanja pasošima neko vreme odvojimo na to da razmislimo šta je najpametnije i za IT zajednicu i za društvo. Koje mere možemo da smislimo koje bi imale slične podsticajne efekte? Malo ko od čitalaca je iz advokatske ili državne službe, ali svakako možemo da pogledamo dobre prakse iz drugih zemalja, da se obrazujemo i pre svega da se zrelo postavimo prema situaciji.

3. Hajde da se dogovorimo da samo jednaki uslovi za ceo IT imaju smisla

Nije pošteno da u okviru jedne iste profesije jedna osoba koja je u punom radnom angažmanu plaća 10-15% poreza a druga 65%. To je bio iskonski greh paušalnog modela, i to što se nije rešavao na vreme je razlog što se na kraju urušio. Hajde da bilo koje naredne olakšice budu jednake za sve IT firme i profesionalce, i hajde da krenemo da radimo na njima na vreme, već sada.

4. Hajde da objasnimo celokupnoj javnosti zašto smatramo da je nužno podstaći IT

Da bi se izgradilo zdravo društvo, potrebno je prvo izgraditi ekonomsku osnovu. Nažalost, iz mnogo razloga je jedina grana privrede koja to trenutno može da postigne u Srbiji IT industrija. Jedna zdrava industrija povlači i ostale grane privrede i diže standard celom društvu. Zbog toga je neophodno da kao društvo donesemo odluku da damo još prostora IT industriji da se razvije i postane zamajac uspešnijeg i bogatijeg društva.

5. Hajde da danas krenemo da se bavimo onim što dolazi sutra

U preko 400 komentara koji su nam stigli prethodnih dana, od kojih većina nije bila dovoljno pristojna da bi se objavila, osetili smo na svojoj koži često opravdan bes naših čitalaca. Sada bismo predložili da nam se pridružite u tome da diskutujemo i razmenjujemo informacije o tome koje vrste podsticaja bi mogle da budu dobre za IT i celo društvo, i da na vreme krenemo da radimo na njihovom usvajanju. Danas imamo da predložimo samo jedan mali, verovatno privremeni korak, a to je poziv u ovu Facebook grupu gde možemo da pokrenemo te razgovore.

Na kraju, jedan poziv

Publika koja čita Startit i koja generalno čini IT zajednicu ima tendenciju da je veoma anti-politična. Živimo tu gde živimo i situacija je takva kakva je, i iako ne bismo bacili pet Vladi, fer je prepoznati da je uloženo dosta truda da se ova reforma realizuje uz ograničavanje štete.

Međutim, odsustvo potpunih informacija od strane Vlade kreira veliku količinu straha, neizvesnosti i sumnje, i zbog toga smatramo da je neophodno da država u najskorijem roku u javnost izađe sa zvaničnim i potpunim informacijama, i da stavi na raspolaganje javnosti kanal komunikacije o statusu i persektivi ovih promena.

To je stvar na koju smo malopre pozvali ovim tvitom, i pozivamo vas da nam se pridružite svojim tvitovima ili RT-om ovog.

NAPOMENA — svesni smo da već postoji nacrt najavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali smatramo da bi ovaj dokument trebalo da se nađe i na nekom od zvaničnih sajtova državnih instituacija koje stoje iza predloga (Vlada, Ministarstvo finansija…) i to u onom obliku u kom treba da idu pred Vladu.


Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona:  Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar


Postavite pitanje o potencijalnom uticaju reforme na vas

Putem formulara ispod možete da postavite pitanja o tome kako se ovaj predlog odnosi na vašu situaciju i šta su vam najbolje opcije za dalje.

Predstavljamo poslodavca
MDCS-logo-1-1.png

Microsoft Development Center Serbia (MDCS)

We believe in people

Microsoft’s mission is to empower every person and organization on the planet to achieve more. This is what inspires us to learn and grow every day. MDCS is created with a mission to take an active part in conception of novel Microsoft technologies by hiring unique local talent from Serbia and to contribute components to some of Microsoft’s premiere and most innovative products. MDCS is becoming widely recognized across Microsoft as a center of excellence for the Big Data and Machine Learning based solutions.

Vukašin Stojkov

  • Monday, 30. September 2019.

    Podsećamo čitaoce na pravila diskusije — ako želite da vam se komentar objavi ostavite trag do identiteta → https://startit.rs/smernice-za-komentarisanje/
    |
    SVI KOMENTARI KOJI PRATE PRAVILA ĆE BITI OBJAVLJENI, DINAMIKA OBJAVLJIVANJA JE SPORIJA USRED VELIKOG INTERESOVANJA
    |
    |
    |
    UKOLIKO ŽELITE DA DOBIJETE ODGOVOR ILI SAVET OD STRUČNJAKA, POPUNITE OVU FORMU https://forms.gle/qawLgqdJmUMTqqYG7

  • Monday, 30. September 2019.

    Zaustavimo se malo pre ove velike govorancije o tome kako mi u IT-u treba da se odnosimo jedni prema drugima, kako cemo dalje i sta nam valja ciniti. U startu smo krenuli pogresnim putem. Ljudi su bezali i beze masovno u pausal zato sto im drzava skida kozu s ledja. Poenta je da drzava smanji namete. Nije resenje problema uvodjenje ovog zakona kako bi se naterali svi da placaju namete nego da se ti nameti smanje.

  • Monday, 30. September 2019.

    @Vukašin, zašto Startit ili bilo ko drugi nije zastupao interese hiljada i hiljada freelancera, preduzetnika paušalaca i preduzetnika knjigaša koji direkto rade za inostrane kompanije, čiji se IT izvoz sigurno meri desetinama a verovatno i stotinama miliona evra? Svi peru ruke i pričaju da se uradilo sve što je moglo da se uradi da se kontroliše šteta, a dovoljno je bilo samo izbaciti jednu reč iz predloga zakona da nalogodavac nije inostrano pravno lice. Kao alternativu, zašto nije nađen model po kome bi svi ovi ljudi mogli da nastave da rade nego je odgovor “pređite na samooperezivanje kao fizičko lice”?
    ————
    ODGOVOR
    @Marko mi smo zastupali interes celokupne IT zajednice na najbolji način na koji smo mogli i umeli, i to je opisano gore. Smatram da ukoliko IT profesionalac radi samo za jednog klijenta da je to onda pre direktan radni odnos, a verujem i da ne bismo trebali da stavljamo strane kompanije u bolji položaj od domaćih ukoliko bismo njima obezbeđivali defakto poreske olakšice i prednost na tržištu rada, zar ne?

    Što se tog tvog poslednjeg pitanja tiče, nisam stručan da ti dam odgovor.

    Moj stav je da trebamo agresivno uložiti svoju pamet da smislimo i izborimo se za nove podsticaje koji će izdržati test vremena i koje su pravedne za sve domaće IT profesionalce i preduzetnike.

    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Vukasine….u proslom clanku ste napisali “naglašeno kako je ostavljeno nalogodavcu i preduzetniku da urede svoj odnos” sto znaci da ja (pausalac) i moj poslodavac mozemo da definisemo u ugovoru sta hocemo i prosli smo test samostalnosti, ne kapiram?
    ————
    ODGOVOR
    @Miljan najbolje što mogu je da te uputim na https://docs.google.com/forms/d/1UH-GXVBDgsuGS4czengctDdm_lJNuW-d3Y6IjzOVftU/edit da pitaš za tvoj slučaj.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Ajde da postavimo ovako stvari. Neko placa manji porez ali da li je ravnopravan sa onim ko placa veci? Kad se neko prebaci na pausal bira rizik, nije kreditno sposoban, sve sto zeli da kupi mora da skupi parice pa onda pazari, bira da je prijavljen na minimalac i da ce nekad imati zbog toga manju penziju pa ako stedi mozda ima vise… Odmor pada u vodu, prava radnika ne postoje jer vi ste firma a ne zaposleni. Cesto kad predjete na pausal, Vama firma da bruto sumu ali manju od one koju bi izdvojili da moraju da placaju doprinose. Kad se postave ovako stvari, nije korektno porediti stalno zaposlenog i pausalca. Niko nije u IT ni glup ni naivan. Ovaj skup mera je tu da bi firmama olaksale vracanje pausalaca u stalni radni odnos, a niko ne prica sta pausalci imaju od toga. Nema skupa mera za poboljsanje biznisa. Valjda je cilj da skupite neka sredstva i prosirite poslovanje. Necete vecno biti mladi i moci da sljakate po 12h. Ja sam za izbor, trenutno stanje smeta poslodavcima koji ne mogu da dodju do jeftine radne snage i onima koji nemaju hrabrosti da rizikuju, a pljuju po kako oni tamo imaju vise para. Da su uslovi isti ja bih bio prvi da podrzim promene.
    ————
    ODGOVOR
    @Ivan moje informacije su da su profesionalci koji su bili zaposleni u, efektivno, puni radni odnos preko agencije, uživali sva tradicionalna prava radnika, zbog toga što je konkurencija na tržištu rada toliko žestoka da poslodavac nije lud da nekome ne da odmor ili bolovanje samo zato što nema zakonsku obavezu. Znam da je takva praksa bila u mnogim firmama koje su koristile taj model, pa i u mojoj organizaciji. Takođe, upoznat sam sa nizom kreditnih proizvoda namenjenih upravo paušalcima.

    Ukoliko želiš da radiš 12 sati dnevno (svaka čast), čini mi se da ti ostaje ta opcija — možeš imati više klijenata u isto vreme, zar ne?

    Slažem se da je ključan problem u ovoj situaciji to što nema novih mera podsticaja koje će biti sistemske i primenjive za sve IT profesionalce i firme, i smatram da treba da se fokusiramo na njihovo osmišljavanje i usvajanje.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    @Vukasin ja sam bio preduzetnik koji vodi knjige, isplaćuje sebi ličnu zaradu sa 67% poreza, dobit mudro koristim i plaćam propisani porez, imao sam na belo zaposlenog juniora. Sve je to slično ko D.O.O. ali jednostavnije i fleksibilnije, da bi se razvio posao, i prilično jeftinije ako se pažljivo radi. Radio sam za npr. za jednog inostranog klijenta.
    Evo onda pitanja za agresivno ulaganje pameti da se reši: novi zakon me sad stavlja u krajnje nepovoljan položaj mogućnošću da mi inspektor njegovim random tumačenjem naplati porez od skoro 50% bruto prihoda za prethodnih godinu dana. Ko je tu u nepovoljnom položaju, ja ili velike kompanije? Ima mnogo takvih slučajeva. Što onda nisu zabranili paušal i naterali sve da vode knjige, pa ako developeri hoće sebi minimalac da isplaćuju biće im 15-20% poreza ukupno, ako ne onda koliko god žele? Žašto bi mali preduzetnici bili u lošijem položaju i stalnom strahu nego velike kancelarije inostranih korporacija? Činjenica je da je ovaj zakon ubijanje pravog preduzetništva uvođenjem ogromne pravne nesigurnosti, sad uopšte ne pričam o domaćim firmama koje zapošljavaju 200 developera preko paušala u Beogradu.
    ————
    ODGOVOR
    @Marko nemam dovoljno znanja da ti odgovorim na stručna pitanja, ako nisi protivan voleo bih da te povežem sa nekim ko verovatno ima. Generalno se ne bih mogao složiti više sa tobom da bi ubijanje preduzetničkog duha i favorizovanje stranih kompanija ubilo i svaku nadu za to da prestanemo da budemo zemlja na ivici trećeg sveta. Nisam još pametan kojim predlogom mera bismo mogli da osiguramo da to ne bude tako ali verujem da ćemo u narednim nedeljama imati dosta napretka na tom polju.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Ako ste učestvovali u diskusiji, zašto to niste javno objavili? Korist vrlo verovatno postoji kao razlog, samo pitanje kakva. I poenta teksta je da hoćete od mene da plaćam mnogo veće dažbine državi, kojoj u zakonu odnedavno stoji da je okej davati pare doktoru samo ako ne sme da prelazi jednu prosečnu platu? Gde je tu zdravstveno osiguranje koje ću ja papreno plaćati od 1.1?
    ————
    ODGOVOR
    @Stefan bili smo upućeni u postojanje diskusije ali smo jedva učestvovali u njoj zbog manjka stručnog znanja i beskrajnog poverenja u kolege iz zajednice koje su učestvovale u diskusijama. Nismo javno objavljivali vest o tome da postoje diskusije jer smo dali reč kolegama da nećemo.

    Nemamo nikakvu korist od svega ovoga, naprotiv imamo štetu — veliki deo naše publike nas je napustio, oseća se izdano, plus treba uskoro da iz svog skromnog džepa izdvajamo mnogo više novca za dažbine za članove tima angažovanih preko agencija koji nemaju pravo na olakšice.

    Mi se vodimo time da je ono što je dobro za domaću IT industriju dobro i za nas, čak i kad ima direktne negativne efekte na nas, i uprkos tome što ne slavimo ovu reformu, smatramo da je bolja od alternative.

    I smatramo da je najbolji naredni korak da se fokusiramo na osmišljavanje sistemskih podsticaja za celu IT industriju i angažman na njihovoj implementaciji.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Mislim da startit ovde nije postupao transparentno i nije redovno informisao IT zajednicu u kojoj pausalci cine veliku vecinu. Vreme je da se pronadje neki novi svetionik IT zajednice.
    ————
    ODGOVOR
    @Boban potpuno si u pravu da nismo bili transparentni i da nismo informisali IT zajednicu o stvarima koje smo znali, FWIW to smo radili iz najbolje namere. Mi smo pre svega aktivistička organizacija čija agenda je da unapredi društvo razvojem IT industrije, a tek onda medij i informator. S druge strane, nismo navikli da se nalazimo u ulozi nekoga ko nije transparentan i ne informiše svoju publiku, i izvesno ćemo pričati interno o tome da li želimo da formulišemo neka pravila i granice u tom pogledu. Sa svoje strane sam beskrajno ponosan na dugi niz godina iskrenog zalaganja za napredak zajednice, na ogromne količine izvanrednog izveštavanja, informisanja i edukovanja, i znam da ćemo ubuduće biti samo bolji i bolji u tome.

    Verujem da će nekima biti potreban novi svetionik, a lično smatram da je dobro da se što više organizacija bavi poslom razvoja IT zajednice, jer ima mnogo prostora koji treba da se pokrije. Prvi je osmišljavanje i zalaganje za nove podsticaje koji će se odnositi na sve IT profesionalce i organizacije.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Ukoliko se ne resi trenutna situacija registrujte firmu u inostranstvu (Estonija) i necete imati vise problema sa ovom “drzavom”. StartIT, razocarali ste me maksimalno.
    ————
    ODGOVOR
    @Plazma krivo mi je što to čujemo, s jedne strane nikada ne možeš svakoga zadovoljiti, mi se uvek vodimo onim što smatramo da je najbolje za našu misiju, makar i nepopularno
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    “Mi se vodimo time da je ono što je dobro za domaću IT industriju dobro i za nas, čak i kad ima direktne negativne efekte na nas, i uprkos tome što ne slavimo ovu reformu, smatramo da je bolja od alternative.” ~Vukasin

    U kom univerzumu je ovo dobro za domacu IT industriju?!
    ————
    ODGOVOR
    @Plazma u onom u kome je alternativa ukidanje odmah bez ikakvih olakšica.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Nigde nisam video primer olaksica i precizno definisano za koga ce vaziti. Dajte precizan opis za koga ce vaziti i reprezentativni primer (npr. pausal 3k EUR).
    ————
    ODGOVOR
    @Sensei kolege mi kažu da bi dobar deo trebao da bude pokriven ovde:
    https://startit.rs/koliki-su-zaista-troskovi-predlozene-reforme-pausala-u-prelaznom-periodu/
    https://startit.rs/objavljen-test-samostalnosti-po-kojim-kriterijumima-ce-se-utvrdivati-da-li-preduzetnik-nezavisan/

  • Monday, 30. September 2019.

    StartIT, perete se najnaivnije. Zar vi stvarno mislite da imate posla sa Informer citaocima? Podrzali ste alave pokusaje drzave da uzme sto vise i interese domacih velikih IT firmi da pritisnu dobre developere nazad u svoje okrilje ali sada pod svojim uslovima. Firme ce dobiti olaksice, drzava vise para od poreza a developer manju platu. Ja radim 100% za stranu firmu. Posao je ogroman, projekat je velik i traje 4 godine. Nikada nikakve olaksice nisam dobio , niti je ta strana firma dobila, niti njih zanima da otvaraju office ovde. Kada me budu otkacili, koji je benefit za bilo koga ovde? Sta ste vi meni ponudili kao alternativu kada ste se “borili za mene”?
    ————
    ODGOVOR
    @Milan ništa od stvari koje sam napisao u članku ili komentarima nije neistinito, ali mogu da razumem da mi nećeš verovati. Istina je da se nismo borili za tebe lično i druge kolege koje su u identičnoj poziciji, jedva smo bili uključeni operativno u proces, ali smo vagali šta je najbolji interes zajednice i društva u celini. Nije primereno da ti nudim alternative, ali smatram da bi svima nama bilo najbolje da osmišljavamo predloge za podsticaje koji se odnose na sve IT profesionalce i da radimo na tome da se što pre usvoje.
    Vukašin

    PS — od nekoga ko se bolje razume u tehnikalije predloženih izmena sam čuo da je efekat na ljude koji imaju aranžman poput tvog relativno blag uz set nekih koraka, ako nisi protivan povezao bih te sa tom osobom pa se možda ispostavi da situacija nije problematična kao što deluje u ovom trenutku.

  • Monday, 30. September 2019.

    @Plazma u onom u kome je alternativa ukidanje odmah bez ikakvih olakšica.
    Zanime samo da li stvarno mislite da bi to bilo izvodljivo da urade?!
    ————
    ODGOVOR
    @Plazma nemam niti grama sumnje u to, što je egzaktni razlog za naš stav
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Svaka cast na otvorenoj FB grupi ALI trebali ste ranije nesto slicno da organizujete ako ste vec znali da ce do promena doci. Zaista me nebi cudilo sledece god.da opet dodje neka strana kompanija poput Continental-a u NSu i da na otvaranju se slikate zajedno sa ovima iz vlasti! Podrzavate samo velike kompanije… Sta ce biti sa malim firmama koje imaju do 5 zaposlenih…Zar starno mislite da pausalac koji radi samo sa jednim INO klijentom nije pravi preduzetnik? Mozda i advokati koji su isto u 5oj pausalnoj grupi rade isto samo sto je velika razlika izmedju nas i njih stim sto mi zivi kes uvozimo!!!
    ————
    ODGOVOR
    @Norbert pokrio sam razloge zbog kog nismo bili javni ranije, a mislim da nisi upućen u naš rad čim govoriš da se ne zalažemo za male firme, razvoj tehnološkog preduzetništva u Srbiji nam je razlog postojanja i beskraj programa i sadržaja smo tokom ovih 10+ godina upravo usmerili na to, za to smo nagrađivani od EU i ekskluzivni partneri Google-a u Srbiji na tom polju
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Možda nije najbolje rešenje, ali je rešenje. Možda to rešenje već i postoji, nisam pravnik pa ne znam… ali:

    1. Nezavisne stručnjake koji rade direktno za strane kompanije, unose devize sopstvenim radom ostaviti na paušalnom. Oni su i onako jednom nogom samostalno u inostranstvu i bolje je da ostanu ovde, plaćaju porez ovde i troše pare ovde nego da se pokupe i odu.
    2. Reaktivirati “zadrugarstvo” ili, po modernom “hub”. Više nezavisnih paušalaca mogu da se udruže u zadrugu gde bi svako od njih plaćao svoj paušalni porez + zadruga plaća sopstveni standardni porez na dobit. Postaviti limit koliko zadruga sme da zaradi u toku fiskalne godine – ako pređe taj limit mora da se preregistruje u DOO. Startupi imaju prostora da počnu sa poslom i rastu, kada narastu prerastaju u DOO i neće imati problema da plaćaju ostatak poreskih opterećenja DOO-a. Preduzetništvo se ne gasi.
    3. Za klasične kompanije uvesti već predložene mere, refinovane naravno, da bi se zadržala radna snaga u Srbiji, napravilo okruženje koje je jednako za sve, ostavio omogućeno angažovanje nezavisnih stručnjaka i eliminisalo klasično iskorišćavanje radnika forsiranjem rada preko agencije.

    Industrija se ovako segmentiše tako da niko nikome nije konkurencija, a država dobija više para u budžetu.
    ————
    ODGOVOR
    @Nikola hvala na predlozima, nisam pravni stručnjak ali mi deluje kao super kapisla za diskusiju
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    @Vukasin Mene ste najvise razocarali ne zato sto ovo resenje nije dobro prihvaceno nego zato sto niste transparetno izasli u javnost da se nesto desava i onda bi vasim starijim kolegama u koje ste imali beskonacno poverenje bila na raspolaganju pomoc cele pausalne zajednice. Siguran sam da bi u tom slucaju svi bili pametniji i da bi imali uvid u vise primera kako pausalci rade, jer nisu svi preduzetnici nastali tako sto je DOO resio da od svog zaposlenog napravi pausalca. Ovako je po mom misljenju nacinjena steta pravazilazi okvire IT zajednice, o tome pise i ovde: https://blog.pausal.rs/kome-ce-najavljene-olaksice-olaksati/
    ————
    ODGOVOR
    @Draško prihvatam potpuno tvoju kritiku i uvažavam osećanje, odstupili smo od uobičajene transparentnosti iz najbolje namere i vere da je to u najboljem kolektivnom interesu, svakako je za nas vaganje transparentnosti i kolektivnog interesa velika tema za razmišljanje za ubuduće
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Da se ne lazemo. Nije problem u testovima samostalnosti i stavkama zakona. Vec u cinjenici da ljudi ne zele da placaju 60%+ svog prihoda na kojekakve dazbine od kojih ne vide nikakve koristi.
    I da, samo je bilo pitanje vremena kada ce drzava postati alava i hteti da sebi obezbedi jos vise para. A svi znamo cemu to vodi – masovnom preregistrovanju pausalaca na firme u Estoniji i Gruziji. A kada drzava promeni zakon da i to ne funkcionise – masovnom odlazenju nasih ljudi u insotranstvo gde bar znaju sta dobijaju placanjem poreza – normalan zivot.
    Tako da, svaka cast godpodo, ubicete kravu zbog pola litra mleka vise. Brilijantna ideja. Pitam se samo da li cemo nauciti da nekog drzimo odgovornim za takve ideje?
    ————
    ODGOVOR
    @Marko što je egzaktan razlog zašto odmah trebamo da se fokusiramo na osmišljavanje novih podsticaja
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Postoji Small Business Act koji je naša zemlja potpisala a koji kaže “Think Small First ” ili Misli prvo na male kada donosiš neke propise tj analiziraj kako će biti pogođeni najmanji subjekti u lokalnoj ekonomiji. Mikro firme gde ulaze preduzetnici čine 95% svih preduzeća u Srbiji. Ja nisam u IT a nisam čak ni paušalac ali sam iznenađena vašim pristupom. Predali ste se. Naime, izmene zakona su u procesu i nisu još izglasane i umesto da se pobunite vi verujete da mali i veliki treba da igraju po istim pravilima, pri tome nemaju jednake ni šanse ni mogućnosti. Samo da kažem da je sloboda preduzetništva zagarantovana Ustavom, da se ne može ograničiti nikakvim testom samostalnosti, a je ovo atak na slobodu pojedinca kako će obavljati svoju ekonomsku aktivnost (koja nije nezakonita). Ako je trebalo redefinisati paušal onda je trebalo to uraditi a ne praktično terati ljude da se zapošljavaju. Zašto? Zato što velikim firmama to više odgovara? Na kraju, test je nemoguće sprovesti u praksi i dokazati bilo šta formalno. Na primer kriterijum broj 1 je apsurdan. I da nije stvaran bio bi smešan.
    ————
    ODGOVOR
    @Aleksandra verovatno ne pratite naš rad, jer biste znali da smo itekako sposobni za borbu i zalaganje za interese zajednice — na primeru subvencije Endavi smo pritiskom doveli do ukidanja iste, kod subvencije Continentalu smo bili ti koji su otkrili taj užas javnosti i pritiskali Vladu do krajnje tačke. Cilj borbe nije borba već krajnja pobeda, i ponekad se do nje dolazi indirektno, kao što sam uveren da će to ovde biti put.

    Slažem se sa vama oko važnosti malih preduzeća, ali ne prihvatam vaše insinuacije da služimo velikim firmama — naprotiv, već 8 godina realizujemo stotine besplatnih radionica i kurseva za startap preduzetništvo u Srbiji.

    Kao što smo u članku naveli, planiramo da nadalje igramo aktivniju ulogu u zalaganju za nove podsticaje, i podsticanje razvoja startapa je jedna od najvažnijih stvari koje kao društvo možemo da uradimo.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Kao i ostale kompanije, dobili pare da usvoje zakon koji ce da “poboljsa” trziste.
    A svi znamo da se zbog velikih firmi, koje cu/su dali ogromne pare da se ukine pausalno, da bi dosli i “poboljsali” trziste. Srpska posla :)
    ————
    ODGOVOR
    @Maksa ja bih pre rekao da su srpska posla da se stvari fatalistički objašnjavaju korupcijom i sistematskom nepravdom — mislim da bi srpska posla bila mnogo uspešnija kada bismo pažljivo i racionalno analizirali kompleksne stvari oko nas i fokusirali se da smislimo šta nam je najbolji naredni korak
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Dozivotni unsubscribe za StartIT !
    ————
    ODGOVOR
    @Miloš ako ne prepoznaješ 10+ godina našeg rada na razvoju domaćeg IT-a, Miloše definitivno nismo fit

  • Monday, 30. September 2019.

    @Vukasin To i jeste problem. Niste obavestili javnost o tome i čekali ste poslednji trenutak. Ja svakako se slažem da paušal treba da se reformiše i da se nađe bolje rešenje, što je najgore, mene ove izmene ne pogađaju uopšte sobzirom da imam ugovor na belo. Pogađa me etika koju ste pokazali ovim postupcima da nemate.

    I da se razumemo, nije poenta da paušal ne treba da se reformiše, ali je poenta vaše sakrivanje istine. Ovo sad je bukvalno stavljanje 90% ljudi na svršen čin i direktno zavlačenje ruke u tuđi džep. Kako se očekuje da se tako brzo ispregovaraju uslovi sa poslodavcima i klijentima?

    “Dali smo reč kolegama da nećemo reći”, okej, a zašto ja nisam kolega? Zašto uopšte pričamo o bilo čemu kad se ovde očigledno radi o klasifikaciji ljudi prema nepoznatom kriterijumu? Šta se dešava na primer sa ljudima koji su bili zaposleni na belo i sad hoće da pređu kod poslodavca koji radi npr samo sa agencijama? Poslodavac u tom slučaju nema nikakvo pravo na poreske olakšice za tog zaposlenog.

    TL;DR; Samo sakrivanje i prećutkivanje je direktan udarac na prilagođavanje i borbu sa ovim suludim zakonom, koji je tako definisan da većinu ljudi stavlja u poziciju pravne nesigurnosti, bez skoro nikakvog perioda za razmatranje i povlačenje poteza. Sakrivanje tih informacija će rezultirati katastrofom usled nemanja dovoljno vremena za pravu alternativu, ovako će dobar deo preći na “crno”, neki će se pomiriti i biti užasno nezadovoljni, što opet utiče na kvalitet rada, a neki će jednostavno otići.
    ————
    ODGOVOR
    @Stefan smatram da grešite oko etike — mi smo održali našu reč, što je vrlo etički. S druge strane nikada nismo dali reč da ćemo čim saznamo nešto to podeliti sa javnošću. Ono što se zaričemo od prvog dana postojanja je da smo posvećeni razvoju domaće IT industrije i celog društva, i ovu odluku smo doneli u skladu sa misijom i sa potpunom verom da je u najboljem interesu zajednice, iako će vam to zvučati suludo.

    Da li mislim da su svi aspekti ove reforme sjajni? Od vremena objave, do načina objave, do konkretnih rešenja vezanih za bilo koji od dokumenata koji je opisuje…

    Apsolutno ne, za neke mislim da su užasni, kao tajming koji ste izdvojili. Ali i dalje smatram da su bolji od katastrofalne alternative za koju imam razloga da verujem da je izbegnuta za dlaku, i da nas najbrže mogu doneti do održivih podsticaja za koje sada treba da se borimo.

    Razumem i uvažavam vaše razočarenje, nadam se da možete da uvažite mogućnost da smo postupili onako kako smo istinski mislili da je u najboljem interesu zajednice.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Izigrano je poverenje. Država nikad ne bi ukinula u potpunosti rad sa paušalnim agencijama, pošto bi to bio okidač za masovan egzodus (koji svakako sledi jednim dobrim delom). I sama drzava bi smislila neki amortizer, tako da je krajnje upitno koristiti argument da ste izdejstvovali nešto posebno za zajednicu i time pravdati ćutanje.
    Ako govorite da ste za dobrobit društva, onda je trebalo gurati priču o generalnom smanjenju nameta na rad.
    A hvaliti ovu lopovsku vladu za bilo šta, nemam komentar.
    ————
    ODGOVOR
    @Damir tvoja reč protiv moje ali, država se trudi da ukine paušal već jako, jako dugo, i sada kada je to amortizovano, sada je trenutak da se smišlja i bori za podsticaje, taj koji pominješ je svakako jedan od njih
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Sve je ovo tužno, rekao bih. Sa jedne strane, niko ne može reći da napadi na Startit kao najizloženiju članicu Inicijative DS nisu osnovani. Uloga koju je Startit uživao je bila u informisanju više nego u aktivizmu. Verujem da ste vi u Startitu bili okupljeni oko ideje aktivizma, ali proizvod koji ste dali svojim korisnicima je bila platforma za informisanje, bar iz ugla prosečnog korisnika. Za povratak ugleda ćete, u ovim uslovima, morati ozbiljno da poradite.
    No, tema niste vi. Žao mi je što većina kolega napada Startit, u besu i očaju zbog istrgnutog tepiha ispod nogu, namesto da se pozabavi kreiranju rešenja za novonastalu situaciju. Možemo da kukamo koliko god hoćemo. Državni činovnici su pokazali (po ko zna koji put) da nemaju nameru da saslušaju korisnike, da reše ključna pitanja i omoguće dalji rast ove grane. Jasno je da je slast prikupljenih poreza i doprinosa, makar olakšanih, veća od brige istih tih činovnika za povike “velikih IT kompanija koje zapošljavaju po Zakonu o radu” zbog “nelojalne konkurencije”. Šteta. Imali su priliku da pokažu da su razumeli zašto odlaze lekari i drugi medicinski radinici. Imali su priliku da daju jednostavan model koji rešava stvar, koji uvodi progresivno oporezivanje na mala vrata, prvo u našu zajednicu pa nadalje. Naposletku, ima li ikoga ko misli da će ove mere uticati na advokate ili taksiste preduzetnike, na primer? Oni imaju svoje komore i udruženja, i znaju blokirati sudove i ulice. Na moju veliku žalost, mnogi od nas će znati samo da odu. Borba štrajkom, uostalom, nikada nije bila odlika naše zajednice. Nažalost, nije ni zajedništvo.
    ————
    ODGOVOR
    @Momir rekao bih da si jako dobro dijagnozirao deo našeg problema, to da ne komuniciramo javnosti jasno kako doživljavamo sebe. Iako smo najprominentniji kao medij, mi smo aktivistička organizacija za kreiranje pozitivne društvene promene.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Ukoliko želite da krenemo transparentno, zamolio bih vas (StartIT) da odgovorite na nekoliko pitanja.
    Ko je ovlastio vas, da istupate u ime cele IT zajednice, kao i da pravo rada na predlogu prenesete na mudrije i iskusnije kolege?

    Ako je negde bio javni poziv da se prijave pojedinci koji žele da predstavljaju IT zajednicu, ja ga zaista nisam video i ovom prilikom vam se izvinjavam. Ako ga nije bilo, da li bi ste ste nam pojasnili kriterijum
    za odabir mudrijih i iskusnijih kolega? Kranje je vreme da se zajednica više angažuje i oformi strukovno udruženje sa legitimnim predstavnicima. Pod ovim podrazumevam i angažovanje pravnih stručnjaka koji bi proverili koliko je celi process u skladu za Ustavom i trenutno važećim propisima. Sa obzirom da ste prvi pomenuli transparetnost, da li bi neko od vas bio ljubazan da objavi beleške sa sastanaka radne grupe?
    Ton u kome je tekst napisan, ne odaje da se ovde samo radi o predlogu koji još nije prihvaćen. Nije lepo da se koristite tabloidnim trikovima. Još jedan od njih je i pokušaj da nas podelite na “patriote” koje će ostati i one koji žele da ova zemlja propadne. Mislim da je svima nama u cilju da ostanemo ovde.
    Ako uzmemo da je prosečan IT preduzetnik pragmatična osoba koja trezveno razmišlja, za njega ili nju država je neko ko nudi usluge socijalne, zdravstvene i drugih oblika zaštite. Da li ovo što nam se trenutno nudi (penzija nedovoljna za živod dostojan čoveka, zdravstveni sistem pred kolapsom gde smo prinuđeni da za svaku intervenciju idemo kod privatnika, komplikovane procedure administrativnih organa koje često iziskuju uzimanje slobodnih dana – tokom kojih naravno nismo plaćeni) vredi više od ukupnog iznosa paušalnih davanja (uzećemo da je prosek 250 Evra), sa moje a verujem i tačke gledišta većine NE VREDI. Sada će naravno neko da kaže, pa kako država da to obezbedi uz tako malo poreze. Jedan od načina je smanjenje državnog aparata, ali ovim bi rasprava otišla u nedogled. Da sumiram, meni kao IT preduzetniku usluge koje država nudi ne vrede više od 250 Evra. Zbog toga sam i odabrao da sam pruzmem rizik poslovanja i da si sam obezbedim fond za penziju i zdravstvenu zaštitu, što mi je postojanje paušala i omogućavalo. Da li će država zaposlenima u IT-u (kao trenutno vodećoj privrednoj grani) prodavati stanove po ceni ispod tržišne i dati nam druge povlastice ukoliko se odlučimo da pristanemo da dajemo 60% prihoda na ime poreskih davanja?
    Iskoristio bih ovu priliku da vas i vaše mudrije i iskusnije kolege zamolim da prestanete da se ponašate kao naši legitimni predstavnici.
    ————
    ODGOVOR
    @Srđan – nemamo zvanično ovlašćenje, možda bi se moglo reći da imamo neku vrstu moralnog prava kao ljudi koji su posvetili 10+ godina karijere za razvoj naše IT industrije radi razvoja celog društva
    – budući da nema mnogo organizacija sličnih nama koje žele da se bave teškim problemima, kada vidimo takve kolege i prepoznamo da su mudriji od nas i imaju izvanredan kredibilitet, rado im damo podršku kad već mi nemamo dovoljno znanja da rešavamo veoma kompleksne probleme
    – pozdravljamo nova tela, ima mnogo prostora za unapređenje a nedovoljno ljudi koji mogu da se tome posvete, i možda nedovoljno perspektiva
    – mi se nigde ne predstavljamo kao predstavnici srpskog IT-a, već aktivisti koji rade na razvoju istog; to nam je poziv i od njega nećemo odustati, između ostalog i zato što smo tokom godina kreirali izvanredne količine vrednosti za zajednicu… ja bih vas s druge strane pozvao da se aktivirate na ovom polju i zalažete za ono što smatrate da je najbolje
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Vukašine, pratim Tvoj rad već dugi niz godina i neki zajednički prijatelji su mi rekli samo dobre stvari o tebi. Isto važi za recimo gospodina Milana Šolaju. Kad smo to razgraničili, moram ti reći da je gore napisani tekst nejasan pokušaj spuštanja lopte i zamene teza. Nekad jednostavno ne treba ulagati energiju u to da tražiš bilo šta dobro u lošim stvarima. Ovo je jako loše, jako neodgovorno od strane države a posledice će se tek videti, nije mi jasno zašto ih branite. Svima vama koji pokušavate to da opravdate savetujem da ne dajete legitimitet za ovo što država nameće. Ako je već moralo do ovoga da dođe, a moram se složiti da jeste, par stvari su morale mnogo bolje da se urade: PRVO: vrlo jasni zahtevi tog famoznog testa, bez ikakve mogućnosti za različita tumačenja. Kao što je ono: imaš 70% prihoda od jednog klijenta? Padaš. Isto tako je moralo da bude za sve. Šta znači ono: ima otvoren oglas za posao za tu poziciju!?!? DRUGO: IT predstavnici su morali da sugerišu zakonodavcu da je npr. potpuno normalno koristiti opremu klijenta jer tako nalažu ISO standardi i poslovna praksa. I druga pitanja su onako dosta van prakse. TREĆE: u demokratskom društvu je normalno da zakon ide na javnu raspravu a ne da se drži u tajnosti. ČETVRTO: neka pitanja na testu moraju da imaju jači prioritet od nekih drugih. Svako može naštimati ugovor da u njemu ne piše radno vreme ali ne može svako da zadovolji uslov od X% prihoda od jednog klijenta. PETO: ne ulazim u to kako država troši novac, to je posebna tema, ali i dalje imamo advokate bez fiskalnih kasa koji na Twitteru likuju na našu situaciju. Mogli su jednostavno podići porez duplo i ne bi bilo mnogo galame. Ili spustiti limit paušala na 2-3 miliona. Tu bi se zadržala izvorna ideja paušalnog oporezivanja.

Mene je ovaj zakon ukanalio jer radim za stranog klijenta i ne možemo da pričamo o tri godine prelaznog perioda jer je moj prelazni period zapravo do kraja ove godine. Neću da otvaram DOO jer su troškovi mnogo veći i moram neuporedivo više da se bavim birokratijom a drugo rešenje nemam. Pa pobogu, nisu jedini prihodi države od poreza na zarade. Mi sa tim novcem plaćamo akcize, PDV, razne druge namete. Bilo bi zanimljivo izneti podatak koliko su, na primer, poreza na prenos apsolutnih prava platili ti zli paušalci u prethodnih par godina. Ovome se pristupilo ad-hoc, bez ozbiljne analize. Jedva čekam da vidim rezultate ali bojim se da će i oni biti držani u strogoj tajnosti.
    ————
    ODGOVOR
    @Dušane nadam se da će nas zajednički prijatelji povezati i uživo. Ne znam jesu li ti to spomenuli, ali ja sam, onako, malo ložana, baš mi je stalo do toga da kreiramo izvanredno uspešnu IT industriju i da nam to bude poluga za izgradnju boljeg društva. U ovoj situaciji, imao sam razloga da mislim da je ovaj predlog jedino ne-katastrofalno rešenje i zato sam izabrao da ga podržim, da žrtvujem dugo građeni kredibilitet, kako bismo ovo neodrživo rešenje skinuli s dnevnog reda i bacili se na sledeću stvar, a to su podsticaji koji će biti sistemski podržani.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    @Vukasin Druze, ne ukida se pausal, ukidaju se preduzetnici. Ja ne mogu ni da predjem na knjige i da nastavim da radim kako sam radio. Kako to objasnjavas? Aj lepo ja predjem na knjige, isplacujem sebi platu koliko odredim. Dobitak isplatim uz naravno placanje poreza drzavi, i sve super. Sto to ukidaju druze?
    ————
    ODGOVOR
    @Sava izvinjavam se zbog nepreciznosti, u nekom trenutku se kolokvijalno ustalio izraz paušal za oba oblika preduzetničkih agencija. Neformalno, ja bih rekao da su obe forme ukinute zbog onoga što se preciziralo kao zloupotreba, odnosno zapošljavanje na puno radno vreme preko preduzetničke agencije.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    It zajednica je morala i mora da izvrsi jaci pritisak sa jakim i relnim argumentima da drzava na ovaj način ne dobija apsolutno nista samo gubi i to dugorocno mnogo. Ali ocigledno su se interesi velikih kompanija i drzave poklopili jer idu izbori a prosek plata mora da se podigne ovo je idealno resenje za njih.
    ————
    ODGOVOR
    @Mare možda si u pravu, iz moje perspektive sam video izvanredno prekaljene, sposobne i inteligentne ljude koji su pritiskali predstavnike države do krajnjih granica. Možda grešim, ali to je i deo razloga zbog koga sam zaključio da je ovo najbolje što je moglo da se dobije u ovoj rundi.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Preduzetnik sam koji vodi knjige, iz provincije, jasno je kao dan da drzava zeli svoj deo kolaca ovde, jer veliki su novci, i nista nije radjeno za nas male i na nama ce kola da se lome (kao i kod obicnih gradjana). Lobi u IT nije dorastao mafijaskom lobiju koji vodi drzavu, nije kao advokatski lobi, koji je toliko jak da im obezbedjuje da nemaju evidenciju prometa i zaradjuju mnogo vise od programera a mnogo manje rade. Drzava je morala da zna odnos snaga velikih igraca i mali radilica (preduzetnika), i da mali cine veci deo ovde. Ovo ce samo dovesti do toga da se aktiviraju alternativni nacini naplate, kojih ima, i drzava ce tada da dobije sipak. Sto se startit-a tice ne znam ko ste i sta ste, i koliko mocni, a verovatno jeste mnogo cim ucestvujete u konultacijama…sve ovo je totalno neprofesionalno i amaterski. Drugaru preduzetnici, puklo je po nama i nemojte misliti da ce ovde stati.
    ————
    ODGOVOR
    @Bojan kao neko ko se poslom aktivizma i zalaganja u IT-u bavi 10+ godina, nikada nisam video kvalitetnije, inteligentnije i kreativnije pregovarače sa strane IT industrije. Biram da verujem da je ovo trend koji će se snažno nastaviti, i da ćemo ubediti državu da je za nju najbolje da podstiče razvoj jedine industrije koja može da nam učini zemlju bogatom, što je i u njenom interesu.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    @Vukasin video sam da si par puta pomenuo da bi spojio ljude sa “nekim ko se bolje razume u tehnikalije predloženih izmena”, jer kao i par ljudi koji su do sad pisali sam u situaciji da radim za Ino klijenta na projektu koji traje par godina, pa da vidim koje opcije imam.
    Hvala unapred
    ————
    ODGOVOR
    @Ivan u međuvremenu zamolih par ljudi da se uključe pa smo napravili ovo https://docs.google.com/forms/d/1UH-GXVBDgsuGS4czengctDdm_lJNuW-d3Y6IjzOVftU/edit
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Izvestiti zajednicu samo 3 meseca pre planiranog početka primene zakona, ponašati se kao da je to gotova stvar o kojoj nema dalje (javne) rasprave i najzad serija tekstova koji, kao što već reče dosta kolega, izgleda kao pranje od odgovornosti, pokazuje da je deo kompanija i “predstavnika” i te kako imao interesa u ovome.
    Meni je samo žao što je StartIt ovde najviše na udaru, dok se dosta drugih firmi krije iza “klastera” i “inicijativa”.
    Takođe smatram da vreme za razmišljanje šta posle novih mera nije #sada, kako navodiš u tekstu, već je to 1. januar, kada mere budu usvojene.
    #Sada je vreme za javnu raspravu, mišljenje i predloge ostatka zajednice i pritisak da se ovakav set mera ne usvoji (makar to značilo i javni bojkot članica “inicijativa” i “klastera”)
    ————
    ODGOVOR
    @Uroš poenta ti je savršeno na mestu, nisam dovoljno upoznat sa svim detaljima ali 3 meseca zvuči neodgovorno malo, i ako pričamo o narednim koracima možda bi valjalo ukazati Vladi da bi to napravilo nepotrebnu štetu mnogim ljudima.
    Vukašin

  • Monday, 30. September 2019.

    Dragi moji,
    Vrlo je hrabro sto ste napisali ovaj clanak i prihvatili da budete na udaru komentara, ali..
    Uvek to ali..
    Upotrebicu sto blaze reci.
    FBI uvek zaposli najpametnije i najsnalazljivije kriminalce kako bi hvatali druge kriminalce. Oni za uzvrat dobiju slobodu..
    Sad je pitanje sta ste vi dobili zauzvrat? Ako niste, onda ste ispali jako, jako naivni, da ne upotrebim neku tezu rec.
    Vi o ovome niste nikome pricali, jer ste tako obecali? Ne prica se nikome nesto kad treba da se sakrije.. ne znam koji bi bio drugi razlog?
    Pricate o trvenju izmedju IT firmi, pa ko je branio ikome da zaposljava pausalce, ili s druge strane, da sve zaposli kao regularno zaposlene?
    Da se ovo nije krilo, ne bi ni proslo, jer, zasto bi mi prihvatili ovakvo stanje ako advokati, stomatolozi, taksisti i drugi nisu prihvatili.. da li je sad u redu da oni ostanu pausalci, iako neki zaradjuju mnogo, mnogo vise od IT zaposlenih..
    Niko ne moze da me ubedi da je ovo za nasu dobrobit, jer da jeste, zasto onda svako od nas ne dobije 20 000 evra po zaposlenom kao Continental u Novom Sadu?
    Sve u svemu, ja cu pre placati porez nekome kome znam koliko cu uvek placati, a ne da svake godine do novembra ne znam koliko cu placati sledece godine i da li treba nesto da doplatim za prethodnu.
    Vecina ce se sloziti sa mnom, nije problem placati porez, ali porez koji znamo gde odlazi, a ne na otvaranje it-bot centara, gradjenje kilometra auto-puta u ravnici za 10 000 000 evra???
    Sustina je sto necu da me neko pravi budalom..
    A Vama dragi moji, zelim sve najbolje u buducem zaposlenju
    Pozdrav
    Ivan
    ————
    ODGOVOR
    @Ivan uvek smo imali malo tu naivnu crtu, naivno verujemo da je moguće promeniti svet svojim aktivnostima. Ali onda uglavnom uspemo u tome i preko očekivanja. Ovu situaciju vidimo kao nesrećnu ali ireverzibilnu, i kao priliku da kreiramo sistemske podsticaje koji će trajati dugo i podstaći još veći rast IT-a.
    Vukašin

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu