Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Od kada je Vlada Republike Srbije izašla sa predlogom izmene člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i Test samostalnosti čija je svrha da utvrdi da li preduzetnik ostvaruje prihod od samostalne delatnosti ili je u stvari zaposlen, pojavila su se pitanja u lokalnoj IT zajednici kakav će status imati lica koja rade za stranu kompaniju koja nema predstavništvo u Republici Srbiji.

Iako se još čekaju razjašnjenja oko pojedinosti mehanizma sprovođenja testa, za sada je moguće izvući pojedine činjenice povodom pitanja „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Da bi razumeli status ovih lica važno je bliže pojasniti pojam nalogodavac koji se u samom testu više puta pominje. Nalogodavcem će se smatrati pravno lice, fizičko lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac, odnosno svako ko angažuje nekog drugog preduzetnika. Ova odredba u članu 85 Zakona o porezu na dohodak građana odnosi se i na povezana pravna lica — tj. situaciju kada je jedan preduzetnik angažovan od više entiteta koji čine povezana pravna lica. Takođe, nalogodavcem se smatraju i domaća, ali i strana pravna lica. Samim tim ovim odredbama je obuhvaćen i preduzetnik koji pruža usluge stranom nalogodavcu koji nema registrovan entitet u Republici Srbiji.

Međutim, Aleksandar Budić, finansijski konsultant za IT industriju koji je konsultovan pri izradi paketa olakšica koje prate Test samostalnosti, objašnjava da postoji važna razlika između stranih i domaćih nalogodavaca u odnosu na to ko bi trebalo da radi test.

Test samostalnosti je definisan u Zakonu o porezu na dohodak građana u delu koji se bavi drugim primanjima fizickog lica — članu 85.  Predlagač kaže — ovo ćemo smatrati prihodom fizičkog lica, ukoliko se ne prođe Test samostalnosti. Važno je napomenuti da test ne prolazi preduzetnik već odnos između preduzetnika i nalogodavca. To je ono što se testira. Ako taj odnos ne ispunjava sve te kriterijume, onda je to prihod fizičkog lica i izuzima se iz prihoda od samostalne delatnosti. Ako se radi o primanju fizičkog lica, onda domaći nalogodavac ima obavezu da to izračuna, preda prijavu, obustavi određene poreze i doprinose, a fizičkom licu isplati neto zaradu.

Sa druge strane, kada preduzetnik prima novac od nalogodavca koji nema registrovani entitet u Srbiji, onda taj nalogodavac ne može da radi test niti ga se tiče. Tiče se samo preduzetnika u Srbiji. Drugim rečima taj preduzetnik bi trebalo da izanalizira test jer bi u skladu sa zakonom on bio u obavezi da samooporezivanjem izračuna, prijavi i uplati porez i doprinose pri čemu bi ostatak predstavljao njegovu neto neknadu. Ja ne očekujem da se ovaj scenario oporezivanja uopšte primenjuje jer po mom mišljenju postoji više regularnih načina kako reorganizovati poslovanje i odnos sa nalogodavcem pri čemu bi svi bili poreski optimalniji.

U javnosti su već počeli da se pojavljuju predlozi ljudi iz zajednice na koji način bi Test samostalnosti mogao da se mimoiđe. Neki kao predlog navode otvaranje više računa ili osnivanje više kompanija preko kojih bi uplaćivali novac, kao i menjanje pojedinih uslova u ugovorima. S druge strane, na osnovu informacija koje su trenutno dostupne deluje da ukoliko samo jedna osoba radi za stranu firmu koja nema predstavništvo u Srbiji postoje velike šanse da će ta osoba proći test (tj. neće ispuniti pet ili više kriterijuma). Međutim, ukoliko za pomenutu kompaniju radi više ljudi organizovanih u tim vrlo je verovatno da će se šanse za prolaz unekoliko smanjiti.

Sofija Popara, osnivačica platforme Paušal.rs smatra da će ovakav sistem doneti nekoliko mogućnosti po kojima će preduzetnici nastaviti da posluju u Srbiji.

Izmene Zakona donete su sa idejom da se smanji zloupotreba paušalnog oporezivanja, što svakako treba suzbiti, ali je potrebno uzeti u obzir i ko će sve u ovom procesu nenamerno ispaštati. S obzirom na to da u predlogu Zakona nije izuzet rad sa inostranim klijentom, jedina ispravna alternativa koja preostaje je da inostrane firme otvore svoje predstavništvo u Srbiji.

Kako sami preduzetnici ne mogu uticati na tu odluku, verovatni izlaz iz situacije je rad na crno u tom obliku da će otvarati agencije u npr. Estoniji, koristiti strane institucije elektronskog  novca za naplatu, i neće plaćati porez u Srbiji. To je realnost. Druga alternativa za većinu preduzetnika koji ne ispunjavaju uslove će biti da otvore svoje doo društvo i da se samozaposle, čime se gubi smisao samostalaca i guši preduzetništvo.

Ona takođe skreće pažnju da je Srbija trenutno jedna od vodećih zemalja po broju freelencer-a čiji je broj u konstantom rastu. Ono zbog čega ona brine je da li će ovakve mere uticati na to da se strane kompanije pre okrenu ka zemljama kao što su Ukrajna, Rumunija u kojima freelancer-i lakše mogu da razvijaju svoj posao.

U izmenama Zakona jasno je naglašeno da se posrednici neće smatrati poslodavcem. Ali određene platforme koje obavljaju ovu vrstu posla su one koje svojim uslovima ograničavaju preduzetnike, kao što na primer može biti u slučaju rada sa Toptal-om, a ne krajnji klijent za koga preduzetnici obavljaju posao. Da li će se u tom slučaju sama platforma posmatrati kao poslodavac, jer bi u tom slučaju pali test? Ako ne, šta sprečava ekspanziju posredničkih agencija u Srbiji koje će regulisati sve uslove rada, koje već i postoje ali za sada u manjem broju?

Izmene koje će biti sadržane u Zakonu o porezu na dohodak građana objavljene su pre dva dana, a za to vreme pojavile su se mnoge reakcije ljudi koji su ovim izmenama obuhvaćeni. Ono što treba napomenuti je da je reč je o nacrtu koji još uvek nije prošao nikakvu formalnu proceduru, pa su samim tim moguće izmene do usaglašavanja Zakona u Narodnoj Skupštini.

Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona:  Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar