Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Podsećamo da je neophodno da preduzetnik ispuni najmanje pet od devet kriterijuma iz Testa samostalnosti da bi se smatralo da nije samostalan.

Od kada je Vlada Republike Srbije izašla sa predlogom izmene člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i Test samostalnosti čija je svrha da utvrdi da li preduzetnik ostvaruje prihod od samostalne delatnosti ili je u stvari zaposlen, pojavila su se pitanja u lokalnoj IT zajednici kakav će status imati lica koja rade za stranu kompaniju koja nema predstavništvo u Republici Srbiji.

Iako se još čekaju razjašnjenja oko pojedinosti mehanizma sprovođenja testa, za sada je moguće izvući pojedine činjenice povodom pitanja „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Da bi razumeli status ovih lica važno je bliže pojasniti pojam nalogodavac koji se u samom testu više puta pominje. Nalogodavcem će se smatrati pravno lice, fizičko lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac, odnosno svako ko angažuje nekog drugog preduzetnika. Ova odredba u članu 85 Zakona o porezu na dohodak građana odnosi se i na povezana pravna lica — tj. situaciju kada je jedan preduzetnik angažovan od više entiteta koji čine povezana pravna lica. Takođe, nalogodavcem se smatraju i domaća, ali i strana pravna lica. Samim tim ovim odredbama je obuhvaćen i preduzetnik koji pruža usluge stranom nalogodavcu koji nema registrovan entitet u Republici Srbiji.

Međutim, Aleksandar Budić, finansijski konsultant za IT industriju koji je konsultovan pri izradi paketa olakšica koje prate Test samostalnosti, objašnjava da postoji važna razlika između stranih i domaćih nalogodavaca u odnosu na to ko bi trebalo da radi test.

Test samostalnosti je definisan u Zakonu o porezu na dohodak građana u delu koji se bavi drugim primanjima fizickog lica — članu 85.  Predlagač kaže — ovo ćemo smatrati prihodom fizičkog lica, ukoliko se ne prođe Test samostalnosti. Važno je napomenuti da test ne prolazi preduzetnik već odnos između preduzetnika i nalogodavca. To je ono što se testira. Ako taj odnos ne ispunjava sve te kriterijume, onda je to prihod fizičkog lica i izuzima se iz prihoda od samostalne delatnosti. Ako se radi o primanju fizičkog lica, onda domaći nalogodavac ima obavezu da to izračuna, preda prijavu, obustavi određene poreze i doprinose, a fizičkom licu isplati neto zaradu.

Sa druge strane, kada preduzetnik prima novac od nalogodavca koji nema registrovani entitet u Srbiji, onda taj nalogodavac ne može da radi test niti ga se tiče. Tiče se samo preduzetnika u Srbiji. Drugim rečima taj preduzetnik bi trebalo da izanalizira test jer bi u skladu sa zakonom on bio u obavezi da samooporezivanjem izračuna, prijavi i uplati porez i doprinose pri čemu bi ostatak predstavljao njegovu neto neknadu. Ja ne očekujem da se ovaj scenario oporezivanja uopšte primenjuje jer po mom mišljenju postoji više regularnih načina kako reorganizovati poslovanje i odnos sa nalogodavcem pri čemu bi svi bili poreski optimalniji.

U javnosti su već počeli da se pojavljuju predlozi ljudi iz zajednice na koji način bi Test samostalnosti mogao da se mimoiđe. Neki kao predlog navode otvaranje više računa ili osnivanje više kompanija preko kojih bi uplaćivali novac, kao i menjanje pojedinih uslova u ugovorima. S druge strane, na osnovu informacija koje su trenutno dostupne deluje da ukoliko samo jedna osoba radi za stranu firmu koja nema predstavništvo u Srbiji postoje velike šanse da će ta osoba proći test (tj. neće ispuniti pet ili više kriterijuma). Međutim, ukoliko za pomenutu kompaniju radi više ljudi organizovanih u tim vrlo je verovatno da će se šanse za prolaz unekoliko smanjiti.

Sofija Popara, osnivačica platforme Paušal.rs smatra da će ovakav sistem doneti nekoliko mogućnosti po kojima će preduzetnici nastaviti da posluju u Srbiji.

Izmene Zakona donete su sa idejom da se smanji zloupotreba paušalnog oporezivanja, što svakako treba suzbiti, ali je potrebno uzeti u obzir i ko će sve u ovom procesu nenamerno ispaštati. S obzirom na to da u predlogu Zakona nije izuzet rad sa inostranim klijentom, jedina ispravna alternativa koja preostaje je da inostrane firme otvore svoje predstavništvo u Srbiji.

Kako sami preduzetnici ne mogu uticati na tu odluku, verovatni izlaz iz situacije je rad na crno u tom obliku da će otvarati agencije u npr. Estoniji, koristiti strane institucije elektronskog  novca za naplatu, i neće plaćati porez u Srbiji. To je realnost. Druga alternativa za većinu preduzetnika koji ne ispunjavaju uslove će biti da otvore svoje doo društvo i da se samozaposle, čime se gubi smisao samostalaca i guši preduzetništvo.

Ona takođe skreće pažnju da je Srbija trenutno jedna od vodećih zemalja po broju freelencer-a čiji je broj u konstantom rastu. Ono zbog čega ona brine je da li će ovakve mere uticati na to da se strane kompanije pre okrenu ka zemljama kao što su Ukrajna, Rumunija u kojima freelancer-i lakše mogu da razvijaju svoj posao.

U izmenama Zakona jasno je naglašeno da se posrednici neće smatrati poslodavcem. Ali određene platforme koje obavljaju ovu vrstu posla su one koje svojim uslovima ograničavaju preduzetnike, kao što na primer može biti u slučaju rada sa Toptal-om, a ne krajnji klijent za koga preduzetnici obavljaju posao. Da li će se u tom slučaju sama platforma posmatrati kao poslodavac, jer bi u tom slučaju pali test? Ako ne, šta sprečava ekspanziju posredničkih agencija u Srbiji koje će regulisati sve uslove rada, koje već i postoje ali za sada u manjem broju?

Izmene koje će biti sadržane u Zakonu o porezu na dohodak građana objavljene su pre dva dana, a za to vreme pojavile su se mnoge reakcije ljudi koji su ovim izmenama obuhvaćeni. Ono što treba napomenuti je da je reč je o nacrtu koji još uvek nije prošao nikakvu formalnu proceduru, pa su samim tim moguće izmene do usaglašavanja Zakona u Narodnoj Skupštini.


Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog periodaAnaliza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona:  Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar

Predstavljamo poslodavca
3lateral-logo-1.png

3Lateral

Multidisciplinary team creating digital excellence

3Lateral develops innovative technologies enabling digitization of human motion and appearance at unprecedented level of realism. Our mission is to evolve through exploring abstract landscapes of art and science, exciting new technologies and, most importantly, through nurturing continuous multi-disciplinary communication and company values among our team members.

Marija Milutinović

NAPISAO/la članak     26. septembra, 2019.

  • četvrtak, 26. septembra 2019.

    Molio bih za pojašnjenje kako je “S obzirom na to da u predlogu Zakona nije izuzet rad sa inostranim klijentom, jedina ispravna alternativa koja preostaje je da inostrane firme otvore svoje predstavništvo u Srbiji.”? Ovo pitam s obzirom da predstavništvo prema odredbama Zakona o privrednim društvima nema svojstvo pravnog lica, već je izdvojen organizacioni deo koji može obavljati prethodne i pripremne radnje u cilju zaključenja pravnog posla sa tom inostranom firmom.
    Kako je to “jedina ispravna alternativa” i šta se njome faktički postiže?

  • četvrtak, 26. septembra 2019.

    Podsećamo da Startit ima pravila diskusije koja možete da pročitate na sledećem linku: https://startit.rs/smernice-za-komentarisanje/
    Komentari koji su anonimni (koji nisu potpisani imenom i e-mail adresom), koji se ne drže teme ili ne poštuju druge sagovornike, neće biti objavljeni.

  • četvrtak, 26. septembra 2019.

    Samo da se zahvalim Zarku Pticeku za detaljno citanje i komentarisanje nelogicnosti i netacnih iskaza cime navodi i autore tekstova na vecu ozbiljnost pri pisanju istih.

  • četvrtak, 26. septembra 2019.

    Zasto diraju preduzetnike. Zar nije logicnije da se firmama ogranici koliko ce ljudi da zaposle na taj nacin. Ne da se zabrani, vec da se ogranici. A ne da preduzetnicima ogranice sa kim i koliko ce da posluju. Hajde sad da frizerima nametnemo broj ljudi koje dnevno moraju da osisaju da bi bili samostalni…

  • četvrtak, 26. septembra 2019.

    Problem je sto je i sam test nejasno srocen. 5~6 pitanja su jasna i precizna, ostala su podlozna tumacenju. Sta znaci da nalogodavac organizuje rad? Sta znaci javni oglas i ko to moze da proveri? Sta znaci zabrana – svaka normalna firma trazi non-compete clause u smislu da ne radite za direktnog konkurenta bez njihove dozvole, ali mozete da radite slobodno sa sijaset drugih klijenata? Znaci, nije zabrana nego ogranicenje. Ko ce i kada to da rastumaci? Rok za promenu poreskog statusa i pravne forme je 15. decembar za narednu godinu – nema sanse da do tada saznamo ko prolazi a ko ne prolazi test. Kako su najavili, ako test padnes, retroaktivno te zaduze za sve od pocetka godine, bez prava na bilo kakve odbitke, po stopi od ~57%. Takodje, izmena je u clanu 85 koji regulise ostala primanja fizickih lica, a ne u clanu koji regulise status i ko moze da bude pausalac??? Bacaju nas na milost i nemilost inspektora…

  • četvrtak, 26. septembra 2019.

    @Andrej potpuno si u pravu, unose veliku pravnu nesigurnost u IT zajednicu. Guše preduzetništvo (pogotovu mislim na rad sa inostranstvom i freelancere), i bez razloga će destkovati 30% godišnjeg rasta IT-ja koliki je sada. Na kraju će država sigurno manje para u budžetu imati nego pre ovih izmena.

  • četvrtak, 26. septembra 2019.

    Jedno pitanje- zar nije jedno od mogućih rešenja, pre-registracija paušalca na ‘redovnog’ preduzetnika? Koliko sam ja razumeo, u tom slučaju se plaća 10% poreza na sav prihod, a sa ostalim novcem može slobodno da se raspolaže, što bi nekima moglo da bude prihvatljivo (ukoliko to stvarno tako funkcioniše).

  • četvrtak, 26. septembra 2019.

    Zakon donosi ogromnu pravnu nesigurnost i neizvesnost za preduzetnike.
    Primer. Imate postojeci ugovor sa stranim klijentom koji ne prolazi test samostalnosti po vasem tumacenju.
    Posle 3 godine rada, pojavi se poreska inspekcija koja utvrdi da ste test ipak prosli, što znači da ste dužni da retroaktivno
    od trenutka stupanja na snagu ovog zakona isplatite dažbine u vrednosti do 57% vaših prihoda u tom perodu.
    Pošto se zarade u IT sektoru mere hiljadama evra, potencijalni dug može biti ogroman i siguran sam da niko od nas ne bi bio u mogućnosti da ga isplati sa računa.
    Sto znači da bi morali da prodajemo imovinu ili da, pošto kao preduzetnici garantujemo neograniceno, rizikujemo plenidbu iste uz potencijalno uključivanje izvršitelja.

    Jedina realna opcija je otvaranje D.O.O-a, čime mi koji poslujemo sa firmama koje ne zele da otvore predstavnistvo u Srbiji postajemo nekonkuretni
    u odnosu na zemlje u susedstvu.

    Recimo Rumunija ima mogucnost osnivanja mikrodoo firmi sa porezom na dobit od 1-3%. Madjarska ima 9% opstu stopu poreza na dobit.
    U Hrvatskoj je, ako sam dobro shvatio, i po novom zakonu omoguceno pausalno placanje za preduzetnike koji rade sa stranim firmama koje nemaju predstavnistva.
    Mozda taj prelaz mozemo malo ublazimo ako uspemo sami sebe da zaposlimo u nasem D.O.O-u sa ponudjenim potsticajima drzave,
    ali sam vise nego siguran da ce tu biti birokratskih prepreka.
    Izgleda da su dani IT zamaha u Stbija pri kraju i vreme je da i mi programeri pakujemo kofere i stanemo u red iza lekara, medicinskih sestara, vozaca, varioca,…

  • četvrtak, 26. septembra 2019.

    @Ivane, izmene vaze i za preduzetnike i preduzetnike-pausalce. Preregistracija u doo je jedno od resenja. No, postoji i sledeca recenica – parafraziram – ako preduzetnik prema zakonima ne moze da bude u radnom odnosu kod poslodavca, naknada koju prima se ne smatra drugim prihodom i ne podleze ovim izmenama. Ja to tumacim da posto je nalogodavac iz inostranstva, a ja ne mogu da se zaposlim kod njega, da se na mene ovo ne odnosi…

  • četvrtak, 26. septembra 2019.

    @Andrej, ok hvala. Pa onda će izgleda rezultat svega biti gotovo potpuno uništenje domaćeg IT sektora, nažalost poslednja stvar koja me je zadržavala da ostanem u zemlji.

  • četvrtak, 26. septembra 2019.

    @Andrej mislim da je osnovni problem zaista to sto zakon necemo tumaciti mi, vec „oni“. Spomenuta bojazan za retroaktivno negativno tumacenje i potrazivanje je, po meni, sasvim realna i sustinski unistava bilo kakav pokusaj poslovanja na ovaj nacin u zemlji, a da se to krece legalnim tokovima.

  • četvrtak, 26. septembra 2019.

    Ne razumete vi nešto…

    Ja NE ŽELIM da radm na crno.
    Ja NE ŽELIM da nisam kreditno sposoban.
    Ja NE ŽELIM da me bilo ko, zbog mog poštenog rada, konstantnog učenja i usavršavanja, odricanja i plaćanja istog poreza kao i svi ostali paušalci NAZIVA KRIMINALCEM i proziva.

    Vi slobodno stvorite takve uslove da ova država više ne bude konkurentna na evropskom tržištu rada i slobodno probajte da me nazivate kriminalcem i nabijate neku krivicu ZATO ŠTO UNOSIM SOPSTVENIM RADOM ČISTO ZARAĐENE DEVIZE U OVU ZEMLJU koje ovde u Srbiji trošim na stan, na automobil, na kredite,… na sve ono što druge industrije uvoze, proizvode i prodaju – i pri tom redovno plaćam porez kao i svi ostali paušalci.

    Shvatite da jednostavno NE ŽELIM niti će bilo ko da me natera da se dovijam, nadmudrujem sa državom i bacam u ilegalu. Niti mi pada na pamet da zviždim po ulici, kampujem ispred skupštine, nosim transparente i izigravam žrtvu. Moje zanimanje je dovoljno cenjeno svuda u Svetu, ako ga vi ne cenite ovde to je isključivo vaš problem. Jednostavno ću da se odselim odavde u zemlju koja nudi bolje uslove i za život i za rad i za stvaranje porodice. Jer, iskreno, pored svega što je loše u Srbiji, zadnja slamka nade mi je do sada bilo to da ipak nekako svojim radom ovde mogu nešto da izgradim i doprinesem tome da se više čistog profita od stranaca doveze u Srbiju. Uništite tu mogućnost otimačinom – ubili ste mi poslednju nadu da ovde uopšte mogu da živim i da radim.

    A vi slobodno spinujte, sudite mi i nazivajte me imenima – apsoluutno me nije briga ni za vaše interese, ni za vaše mišljenje ni za politiku. Živeću i radiću onde gde za to postoje uslovi, a da li ćete vi te uslove ovde da stvorite i održite ili ne – to je samo i isključivo vaša odluka. Za mene je ova cela diskusija završena.

  • petak, 27. septembra 2019.

    Do sad sam ostajao u Srbiji uz brojne ponude da se odselim, od danas razmisljam da li Nemacka ili Svedska …

  • petak, 27. septembra 2019.

    @Ivan, slazem se. To je ono sto unosi nesigurnost. Ono sto ja dodatno gledam je sta je cilj ovih izmena. A cilj je da se spreci da domace IT kompanije zaposljavaju ljude na ovaj nacin. Tako da pretpostavljam da nece dirati nas koji radimo za pravo inostranstvo. Veliki igraci na ovdasnjem trzistu se bune protiv ove prakse jer im odlaze ljudi pa su izlobirali ovo. A ovo nije da napadnu samo pausalce i da ih nateraju da vode knjige, vec napadaju sve preduzetnike bez obzira na poreski status… Zato i nisu ovo menjali kod clana koji se tice statusa pausalaca, vec su dodali u clan ‘ostali prihodi’. Znaci, ako hocemo, sav tvoj priliv cemo odvaliti sa 58% poreza, pa ti vidi da li ces ostati preduzetnik, ili ces se lepo zaposliti kod nas… Perfidno, djonom, radi koristi malog broja velikih IT firmi…

  • petak, 27. septembra 2019.

    Andrej, pitanje je samo šta će tim velikim igračima ostati od radne snage. Moje mlađe kolege su već gledale put Nemačke. Zamisli koliko će im sad postati zanimljivija kad razlike u primanjima postanu veće. Oni jednostavno idu gde im je bolje. To su sve pametni ljudi i čisto sumnjam da će pristati da ih neko pravi budalama.

  • ponedeljak, 30. septembra 2019.

    Jedini razlog zašto sam birao da ostanem u Srbiji je to što sam mogao odavde da radim za strance. S obzirom da će se to sada prekinuti, da će me neko zbog poštenog rada nazivati kriminalcem, da će neki parazit iz države želeti nešto što nije zaradio – ja ovde više neću ostati. Prodaću sve i odlazim da se više nikad, ali NIKAD ne vratim nazad!

  • ponedeljak, 30. septembra 2019.

    Ko zeli, moze da se pridruzi (tek napravljenom) Slack workspace-u IT Srbije:
    https://join.slack.com/t/itsrbija/shared_invite/enQtNzc3Mjk2NTM0MzA5LThhZGYwN2IxN2U2NTQwMWQ4MGVhOWE1Y2I2Y2JlZDhlYTc0Zjc1MWQ5NmY1MjlkNjM4MjYzOWIyNTlmNGM0MDQ
    Cilj workspace-a je da se izgradi community, koji sem sto ce biti koristan kod ove teme, moze biti koristan i u buducnosti.

  • utorak, 22. oktobra 2019.

    Ovim izmenama moj rad postaje ili nelegalan ili neisplativ. Zaista, koji je razlog ostati i traciti vreme u ovoj propaloj sredini?

  • sreda, 30. oktobra 2019.

    As a representative from a foreign company that engages 40+ professionals in Serbia through the lump-sum model I am urgently seeking legal advice on this matter. If I am forced to increase my costs my ~60% then I will have no choice but to move most of this part of my business to the Philippines. This will be devastating for me as I have long-standing relationships with many Serbian professionals. I am also very sad for Serbia as it drives away some of it’s best and brightest people. (apologies for writing in English but „Не говорим српски“. Also need to post this anonymously for obvious reasons.)

  • subota, 2. novembra 2019.

    Da zaobidjemo pricu gde idu pare od poreza, to je druga tema… U svakoj zemlji morate da platite porez i te pretnje da cete da odete… E pa i tamo gde odete morate da platite porez, placacete preko firme, jer vam nece dati vizu ako zelite da odete da radite freelance iz npr. Svedske, dakle zele vas, ali vas ubacuju u njihov sistem. Kvalitet zivota tesko da cete imati poput zivota u Srbiji koji upravo imate jer ne placate porez. U San Francisku mozete samo da sanjate da kupite stan ili kucu, a posto vam firma vadi vizu, vezani ste za firmu i vrlo je verovatno da cete, jer vam placaju advokata i vizu koja nije uopste mala, raditi za malo manju platu nego Ameri. A ako ne platite porez – gotovi ste. Prtiom budimo realnu, znamo svi koji smo radili u Srbiji, da nisu bas ni svi srpski programeri za Google i Amazon.

  • sreda, 6. novembra 2019.

    KAPA DOLE! AMIN! “
    Ne razumete vi nešto…

    Ja NE ŽELIM da radm na crno.
    Ja NE ŽELIM da nisam kreditno sposoban.
    Ja NE ŽELIM da me bilo ko, zbog mog poštenog rada, konstantnog učenja i usavršavanja, odricanja i plaćanja istog poreza kao i svi ostali paušalci NAZIVA KRIMINALCEM i proziva.

    Vi slobodno stvorite takve uslove da ova država više ne bude konkurentna na evropskom tržištu rada i slobodno probajte da me nazivate kriminalcem i nabijate neku krivicu ZATO ŠTO UNOSIM SOPSTVENIM RADOM ČISTO ZARAĐENE DEVIZE U OVU ZEMLJU koje ovde u Srbiji trošim na stan, na automobil, na kredite,… na sve ono što druge industrije uvoze, proizvode i prodaju – i pri tom redovno plaćam porez kao i svi ostali paušalci.

    Shvatite da jednostavno NE ŽELIM niti će bilo ko da me natera da se dovijam, nadmudrujem sa državom i bacam u ilegalu. Niti mi pada na pamet da zviždim po ulici, kampujem ispred skupštine, nosim transparente i izigravam žrtvu. Moje zanimanje je dovoljno cenjeno svuda u Svetu, ako ga vi ne cenite ovde to je isključivo vaš problem. Jednostavno ću da se odselim odavde u zemlju koja nudi bolje uslove i za život i za rad i za stvaranje porodice. Jer, iskreno, pored svega što je loše u Srbiji, zadnja slamka nade mi je do sada bilo to da ipak nekako svojim radom ovde mogu nešto da izgradim i doprinesem tome da se više čistog profita od stranaca doveze u Srbiju. Uništite tu mogućnost otimačinom – ubili ste mi poslednju nadu da ovde uopšte mogu da živim i da radim.

    A vi slobodno spinujte, sudite mi i nazivajte me imenima – apsoluutno me nije briga ni za vaše interese, ni za vaše mišljenje ni za politiku. Živeću i radiću onde gde za to postoje uslovi, a da li ćete vi te uslove ovde da stvorite i održite ili ne – to je samo i isključivo vaša odluka. Za mene je ova cela diskusija završena.“

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu