Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Test samostalnosti sadržaće devet kriterijuma kojim bi se proveravala samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca.

Na zahtev Inicijative „Digitalna Srbija“ i Vojvođanskog IKT klastera da država objavi izmenjen tekst člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti čija je svrha da utvrdi da li preduzetnik ostvaruje prihod od samostalne delatnosti ili je u stvari zaposlen, Vlada Republike Srbije danas je iznela ovaj predlog. Test se sastoji od devet kriterijuma i njime će biti obuhvaćeni i IT preduzetnici, a planirano je da Poreska uprava sa primenom ovog testa počne početkom sledeće godine.

Kako stoji u obaveštenju, reč je o nacrtu koji još uvek nije prošao nikakvu formalnu proceduru, pa su samim tim moguće izmene do usaglašavanja Zakona u Narodnoj Skupštini.

Paralelno sa ovim izmenama Vlada je usvojila i paket mera po kom će oni koji ne prođu test dobiti mogućnost da steknu status novozaposlenih i ostvare olakšice predviđene ovim paketom. Ovaj paket mera za novozaposlene počeće da se primenjuje isto kada i Test samostalnosti i doneće oslobođanje plaćanja dela poreza na zarade i doprinose u naredne tri godine i to do 70 odsto, a koje će se odnositi na mlade, nezaposlene i paušalce koji budu prešli u redovni radni odnos.

Konkretno, podsticaj se odnosi na nezaposlene u periodu od 1. januara 2019. do 30. aprila 2020, pod uslovom da stupe u radni odnos do kraja 2020. godine, kao i na preduzetnike koji nisu bili u radnom odnosu tokom 2019, pod uslovom da stupe u radni odnos do 30. aprila 2020.

Kriterijumi u testu

Test samostalnosti sadržaće devet kriterijuma kojim bi se proveravala samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca. U slučaju da preduzetnik ispuni najmanje pet kriterijuma smatraće se da nije samostalan, te će naknada koju ostvaruje biti oporezovana kao ostali prihod u skladu sa članom 85 Zakona o porezu na dohodak građana, a na takvu naknadu će se obračunavati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26 odsto.

Kao što smo već napomenuli, Test samostalnosti sadržaće devet kriterijuma koji se odnose na devet segmenata koji utiču na radni odnos (paušalno oporezovanog) preduzetnika. U tom smislu član 85. predviđa proveru poslovnog odnosa preduzetnika i nalogodavca, i to po sledećim kriterijumima:

  1. Nalogodavac određuje radno vreme ili odobrava preduzetniku korišćenje godišnjeg odmora i drugih vrsta odsustva uz naknadu
  2. Preduzetnik koristi prostorije ili koristi materijalna i nematerijalna sredstva za rad koje obezbeđuje ili finansira ili poseduje nalogodavac
  3. Nalogodavac vrši osposobljavanje preduzetnika i rukovodi procesom rada
  4. Nalogodavac oglašava pozicije za koje angažuje preduzetnika ili u tu svrhu angažuje recruiter-e
  5. Preduzetnik obavlja posao kod nalogodavca radeći u timu ili timovima sa zaposlenima ili sa drugim preduzetnicima angažovanim od strane istog nalogodavca
  6. Najmanje 70% prihoda u 12 meseci preduzetnik ostvaruje od nalogodavca
  7. Preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti poslodavca i za to ne preuzima poslovni rizik prema klijentima nalogodavca
  8. U ugovoru o angažovanju postoji neka formulacija non-compete klauzule
  9. Preduzetnik je angažovan kod nalogodavca više od 130 dana u 12 meseci

U predlogu člana 85. je definisano i da se nalogodavcem smatra lice koje je angažovalo preduzetnika za obavljanje posalova, ali ne i lice koje isplaćuje naknadu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu za račun drugog lica. Odnosno, u slučaju kada isplatilac naknade preduzetniku ili preduzetniku paušalcu isplaćuje naknadu isključivo u svojstvu posrednika ili zastupnika (kao što to čine posredničke IT platforme popout npr. Upwork-a), odnosno kada to ne čini za svoj račun, već za račun drugog lica, nalogodavcem će se smatrati to drugo lice za čiji račun je isplaćena naknada (kao što su korisnici IT platforme koji koriste platformu za nalaženje i angažovanje lica za obavljanje aktivnosti). Plastičnije objašnjeno, za one koji rade isključvo preko platformi kao što je Upwork i dalje će važiti stara pravila. Ista pravila važiće iz za one koji prođu test samostalnosti. 

Ukupan uticaj na IT industriju

Iako među interesnim stranama već postoje različita mišljenja o načinu funkcionisanja paušala, ovaj sistem oporezivanja ipak predstavja jedan od faktora koji je znatno doprineo razvoju IT industrije u Srbiji, posebno u poslednjih nekoliko godina. Angažovanje stručnjaka koji su registrovani kao preduzetnici posebno je olakšao rad startapima, omogućavajući im da se zbog nižih troškova brže razviju. Na kraju, ovaj sistem omogućio je i bolji uvid u neto plate IT stručnjaka u Srbiji, a doprineo je i konkurentnosti domaćeg IT-a na stranim tržištima.

Zato i ne treba da nas čudi zabrinutost mnogih domaćih i stranih kompanija u Srbiji koje se bave IT-em, a koje su zahvaljujući ovakvom načinu poslovanja uspele da ostvare rast. Sa druge strane, taj način poslovanja mnogim privatnim kompanijama koje se nisu odlučile za ovakav model rada je „trn u oku“, jer iz njihovog ugla on predstavlja zloupotrebu i otvara prostor nelojalnoj konkurenciji.

U tom smislu najavljene izmene mogu da se posmatraju kao pokušaj da se pomire suprotstavljeni stavovi i reši problem koji već neko vreme lebdi u sivoj zoni zakona.

Ovaj paket mera će svakako uzdrmati IT industriju, pre svega s obzirom na to da bi zbog povećanja troškova rada za između 35 i 50 odsto, ove izmene zakona nekim kompanijama mogle ozbiljno da otežaju poslovanje. Takođe, ove promene bi mogle da utiču i na same zaposlene jer bi neke kompanije bile primorane da zbog povećanja troškova svojim zaposlenima smanje plate.

Pitanje obaranja prosečnih zarada IT stručnjaka, otvara i pitanje da li će IT tržište rada u Srbiji postati manje konkurentno i da li će to stvoriti podstrek jačem odlivu stručnjaka iz naše zemlje. Dodatna pretnja po domaći IT je i dislociranje inovativnih startap projekata iz Srbije, a samim tim i najiskusnijih stručnjaka koji predstavljaju snagu razvoja domaće zajednice. 

Da ne bi došlo do ovih drastičnih promena koje bi mogle da ugroze dalji razvoj IT industrije u Srbiji, naročito je značajno što je usvojen i ranije pomenuti paket mera koji će se između ostalog odnositi i na paušalce. Paket mera će se direktno odnositi na one koji ne budu prošli test samostalnosti. Ove olakšice počeće da se primenjuju od januara 2020. godine, isto kao i test samostalnosti i važiće naredne tri godine. O konkretnim merama koje su obuhvaćene ovim podsticajima bavićemo se u narednom periodu. 


Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona:  Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar

Predstavljamo poslodavca
Zuehlke-mini-1.jpg

Zuhlke

Join our house of engineering

We inspire our customers and turn their visions and ideas into real-life results, applying cross-industry experience and our extensive expertise in business and technology. We combine our knowledge of engineering and IT, opening up new paths for our clients and implementing our projects quickly and reliably. We take responsibility for the products, services, and business models of the digital future.

Marija Milutinović

  • Tuesday, 24. September 2019.

    Podsećamo da Startit ima pravila diskusije koja možete da pročitate na sledećem linku: https://startit.rs/smernice-za-komentarisanje/
    Komentari koji su anonimni (koji nisu potpisani imenom i e-mail adresom), koji se ne drže teme ili ne poštuju druge sagovornike, neće biti objavljeni.

  • Tuesday, 24. September 2019.

    sad svi na crno da radimo, pa da ne dobiju ni ovoliko koliko su dobijali!

  • Tuesday, 24. September 2019.

    Izmene zakona se odnose na preduzetnike, ne samo na pausalce.

  • Tuesday, 24. September 2019.

    Evo testa zdravog razuma za drzavu
    1. Da li vam je pametnije da podrzite IT sektor ili da otezavate sve? Da li razumete zasto uopste IT postize ovakve uspehe kao do sada?
    2) Najveci broj pausalaca radi za jednog ili dva klijenta iz inostranstva. Kako planirate da naterate te firme da otvore predstavnistvo u Srbiji? Niko nece da otvori to za jednu ili dve osobe. Ja sam prethodnih godina radio za 3 firme, sve su odbile opciju da otvore ovde predstavnistvo. Ja bih pristao i na smanjenje zarade kako bih mogao da uzmem kredit. Obarate cenu koju mogu da prihoduju programeri, a u isto vreme nas pravite nekonkurentnijim na inostranom trzistu, jer ce ukupni troskovi koje ta firma mora da izdvoji da budu mnogo veci. Dakle usporavate razvoj umesto da ubrzavate.
    3. Da li kapirate da IT pokrece i druge industrije i da cete ovim i to da zaustavite?
    4) Zasto gurate ljude koji rade na belo, da pocnu da rade na crno, a za to postoji minimum 3 nacina?
    5) Da li razumete da programer ili koju god sifru da koristi iz IT-ja ne moze da radi za 5 klijenata godisnje zbog prirode posla? Svaki put bi trebao da se ubaci u kod i upozna nacin rada software-a, za to treba vremena. Dizajneri koji rade UI isto. Naravno da ne razumete, zato sto o tome ne znate nista. Kao ni sta je UI.
    6) Da li razumete da obrazovanim ljudima, koji lako mogu da se organizuju preko interneta pokusavate prakticno da uzmete sto vise mozete, uz kao foru naredne 3 godine ce biti povoljnije da se otvori predstavnistvo firme?
    7) Niko ne spori da treba da placamo porez (sto oduvek i radimo), ali ne nesto sto ce da zakoci celu industriju. Koji je moj razlog da ne odem iz zemlje ili se ne prebacim u druge tokove novca, ili prosto otvorim firmu gde mi je manji porez?
    8) Da li vam je palo na pamet da ce dosta ljudi bas to da uradi, zato sto nece da daje za lazirane tendere za prevoz (od pre), obrtanje kockica po trgu, letece gondole (18 miliona e) i svetlece ukrase? Naravno za zdravstvo, skole i vrtice ne znam sta da kazem, sjajno.

  • Tuesday, 24. September 2019.

    Pitanje za autora teksta: da li ste ikako u mogućnosti da preduzetnike prestanete da nazivate agencijama? Preduzetnik je termin kojim se označava fizičko lice registrovano za obavljanje delatnosti i nema veze sa “agencijom” koja može biti i privredno društvo.

  • Tuesday, 24. September 2019.

    Ovo nekako sad vise deluje kao neki damage control cim komentar o pravilima stoji iznad. Iskreno receno ako se neko direktno ne vredja ili ako ne koristi pogrdne reci, ne vidim razlog da se ne vide sva misljenja kakva god bila. Sto se tice teme, ovo je manje vise svima bilo jasno i pre postojanja testa samostalnosti. Logicno je da lice koje koje radi kod nekoga, prima zaradu, poslodavac usmerava njegov rad, ne moze imati nezavisnost u svom radu koja je kljucna odlika samozaposlenog lica, odnosno preduzetnika. Preduzetnik sam odredjuje svoj rad, odmor i druge aspekte rada. Ukoliko ne postoji subordinacija rec je o preduzetniku ukoliko postoji, rec je o zaposlenom. Sam radni odnos ima cetiri elementa: 1) Dobrovoljnost 2)Licno obavljanje rada 3) Podredjenost 4) Placenost. Dakle, u situaciji kada imamo preduzetnika sa jednim klijentom koji mu predstavlja 70% posla rec je o prikrivenom zaposlenju. Sto se tice ucesca organizacija, udruzenja, pojedinaca bez izvestaja o sednicama radne grupe za izradu dopuna navedenog zakonama, iznetim predlozima, njihov rad se moze smatrati povrsnim, posmatrackim bez informacija koje bi dokazale suprotno. Sto se tice zakonskog resenja, svakako svima je jasno da je nerealno da se placaju minimalne sume na platu od recimo 4000 evra. Prelazno ili mozda i konacno resenje, bilo bi donosenje odredbi za rad IT preduzetnika gde bi do nekih 1500 evra zarada bila oporezovana po postojecem pausalu, dok bi za svaku zaradu iznad tog iznosa, procenat u pogledu doprinosa povecavao, ali koji ne bi presao vise od 35-40% na najvece zarade. Navedeno bi svakako bila polazna osnova za nalazenje zlatne sredine za sve strane, kako za drzavu, tako i za preduzetnike.

  • Tuesday, 24. September 2019.

    Već godinama radim kao preduzetnik paušalac isključivo za jednu stranu firmu i interesuje me da li takva situacija potpada pod zakonski izuzetak koji se spominje u ovom predlogu zakona. Takođe me interesuje da li država Srbija ima bilo kakve mehanizme kojima bi mogla da proveri odnos između mene i te strane firme do ovoliko sitnih detalja na osnovu čega bi mogla da ovaj zakon primeni na mene.
    Hvala

  • Tuesday, 24. September 2019.

    Može da se “diskutuje” i da se spinuje kako hoće. Ovo je čista slepa pohlepa – da se otme pri tom ne gledajući posledice. Ali prvo pitanje: zbog čega je IT industrija toliko štetna za ovu državu i njenu ekonomiju pa se pravi zakon koji će namerno i ciljano dodatno da oporezuje delatnost, u odnosu na, recimo, advokate ili bilo koje druge paušalce? I kako to da država ima uopšte pravo da se meša u to sa koliko klijenata ću ja da poslujem? Šta? Lojalnost se kažnjava? Može da se prodaje magla bezgranično, ali ovde je u pitanju samo i isključivo napad na IT paušalce da bi se očerupalo šta god može. E, pa ne može. Podaci o ponuđenim platama radnika IT struke od Holandije do Australije, su, braćo i sestre, javni a svako ko je iz struke zna koliko se ponuda za posao javlja iz inostranstva direktno u inbox. Pa preračunajte sami prosečnu platu i to uz svesno odricanje od dobre penzije da bi se nešto izgradilo ovde u ovoj državi… i tu prosečnu platu umanjenu za 58% uporedite sa drugim zemljama.

    Tako da, ne vidite ono ključno – meni, kao radniku, ne pada na pamet da pristanem da radim za 58% manje para. Trošak poslovanja pada na nalogodavce, i to bez ikakvog pogovora, koji ili moraju da pretrpe gubitak (o nikakvim “olakšicama” se ovde ne radi, koliko god da spinovali) ili da drastično povećaju cene usluga prema krajnjim klijentima iz inostranstva. A klijenti već mogu da biraju… Belorusija, Ukrajina,… ima jeftinijih development centara koliko hoćeš. Poreskih rajeva tipa Malta, Mauricijus, Dubai,.. koji su isto tako postali development centri u poslednjih nekoliko godina takođe. Argument o “nelojalnoj konkurenciji” pada onog momenta u vodu kada se samo pomene da niko ni jednoj firmi nije branio da svojim saradnicima ponudi isti način saradnje i da poslovanje preko paušalnih agencija ni u jednom svom delu nikada nije bilo niti je sada nelegalno.

    Meni je ova poruka kristalno jasna, kao i mnogima drugima, bez obzira na to koliko komentara bude filtrirano i koliko se spinuje da je ovo nešto pozitivno – beži iz zemlje i ne vraćaj se više. A vi radite šta god hoćete i slobodno idite na to da oporezujete način organizacije posla.

    Niko nema niti će da ima pravo da me dodatno oporezuje u odnosu na to ko mi odobrava godišnji odmor. Može tašta da mi određuje, ali se to državu ne tiče.
    Niko nema niti će da ima pravo da me dodatno oporezuje u odnosu na to gde obavljam svoju delatnost. Mogu da radim gde hoću – od plaže do svinjca, državu se to ne tiče.
    Niko nema niti će da ima pravo da me dodatno oporezuje u odnosu na to ko definiše način rada. To je stvar dogovora u okviru projekta i fluidno je, državu se to ne tiče.
    Niko nema niti će da ima pravo da me dodatno oporezuje u odnosu na to na koji način sam saznao za posao. Samo ova stavka je dovoljno suluda sama po sebi.
    Niko nema niti će da ima pravo da me dodatno oporezuje u odnosu na to da li radim sam ili sarađujem sa drugima.
    Niko nema niti će da ima pravo da me dodatno oporezuje u odnosu na to koliko klijenata imam.
    Niko nema niti će da ima pravo da me dodatno oporezuje u odnosuu na to da li je i kako ugovoren prenos poslovnog rizika.
    Niko nema niti će da ima pravo da me dodatno oporezuje ako sam lojalan jednom klijentu.
    Niko nema niti će da ima pravo da me dodatno oporezuje u odnosu na to koliko dana radim za jednog klijenta.

    A vi i dalje mislite da možete – slobodno, ja vam ne branim. Ali mi ne pada na pamet da ostajem više ovde. Moje znanje i moj rad su i onako više cenjeni u uređenijim zemljama, a to dobro znaju i za sebe svi koji su u struci.

  • Tuesday, 24. September 2019.

    Znaci sadasnji pausalci ce generalno imati bolji status kod zaposljavanja i promene posla od ljudi koji godinama rade na belo, jer za sadasnje pausalce ce postojati subvencije koje nisu male i firme ce se pre odluciti za njih, nego za ljude koji su radili ove godine na belo i nemaju subvencije.

  • Tuesday, 24. September 2019.

    Dragi Žarko i Ivane, hvala na sugestijama, ispravljeno je.

  • Tuesday, 24. September 2019.

    Ne pada mi na pamet da plaćam ni dinar više od ovoga što sada plaćam, a ovo što ova vlada pokušava da nam uvede u najmanju ruku nije po zakonu, čak bi trebalo proveriti i da li je po ustavu. Predlažem da svi mi koji nemamo ama baš nikakvu nameru da pristanemo na ovako nešto svi zajedno zatvorimo firme na dan stupanja ovog zakona na snagu, ja ću to sigurno i uraditi.

  • Tuesday, 24. September 2019.

    @Nikola sa tom jednom stranom firmom moras imati neki ugovor gde je definisana zarada, tj tvoje fakturisanje. Samim uvidom u taj ugovor moze da se proveri dosta tacaka Testa samostalnosti

  • Tuesday, 24. September 2019.

    Meni nije jasno , ako je osnovni cilj ovog ada se spreče firme da postignu povoljniju poziciju na tržištu jer su manji tropkovi kada se angažuju zaposleni kao paušalci, onda umest da se bičuju paušalci prsoto treba zakonom ograničiti firmama koliko mogu da imaju “zaposlenih” paušalaca.

    Ovo kako su namerili će da urniše veliki broj paušalaca koji zaista velikim delom rade za jednu firmu ali s obziromda su nezavisni mogu da rade i sa drugim firmama, manje redovno ali ipak da stvaraju prihodei na taj način.

    Prisiljavanjem da se zaposle će ih onemogućiti da rade i za nekog drugog osim za tu jednu firmu i time će im efektivno smanjiti mogućnost stvaranja dodatnih prihoda.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Ja sam ocekivao da drzava nesto promeni vezano za pausal, posebno za IT. Sasvim mi je uredu povecanje poreza, i regulisanje poreza da se u svakoj opstini placa isto, naravno u gradovima gde su manje prosecne plate, da budu manji porezi.

    Ali s obrzirom na vaznost malih poreza na ovako veliku privrednu granu i dokazanu korisnost za sve, mnogo je bolje da se ne ide na 67% (procenat za standardno oporezivanje) oporezivanja za IT, sto se prakticno ovim zahtevima i radi.

    Ja sam mislio da ce resenje biti povecavanje poreza na godisnjem nivou, po 10-15% do odredjene granice, koja ne bi ugrozila dalji napredak cele IT industrije u Srbiji. Nakon toga dodatno oporezivanje dizajnera, programera i konsultanata svi iz IT delatnosti, koji fakturisu vise od neke cifre. Opet ni to ne bih preterivao, zato sto ce ljudi lako da se snadju, a vi nemate nacin da sprecite nekog, a mi cemo da budemo manje konkurentni na inostranom trzistu. Razumem da drzava hoce vise, to je i cilj ovog zakona, ali ja sa kim god sam pricao danas je rekao da ce na ovaj nacin drzava da izgubi i ovo sto ima sada. Ponasate se kao i uvek, kao dajemo povlastice, vidite u Hrvatskoj ni to nisu dali itd, a cela prica je ocekivana, da uzmete vise. Super je sto se odnosi na sve, sto su povlastice za one koji nisu bili zaposleni, to deluje kao ok resenje za sve grane privrede. Ali stopiranje IT-jevaca sa novim merama, drasticno povecanje poreza i ostalo, pa tim mozete samo da zaustavite razvoj industrije za cije sirenje vi niste ni odgovorni. Treba da olaksate IT-jevcima da se sto vise ljudi zaposli na ovaj nacin, ne da otezate. Pa vi da ste definisali zakone kad je IT poceo, prihod od IT-ja bi bio duplo manji, kaskali bi za svetom kao i uvek.

    Definisite vi uslove kako hocete, valjda drzava na to ima pravo, pa cu ja lepo da vidim ako vise nisam pausalac u Srbiji, kako mi je najpovoljnije da radim. Uslovljavanje stranih firmi da dodju u Srbiju i plate za 3 god 67% poreza mi ne odgovara, zato sto sumnjam da ce to da urade kad i oni imaju bolje varijante, pa ce da odaberu drugu zemlju sa pausalcima.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    @Nikola, Za tebe se ništa ne menja. Tvoj klijent nije iz Srbije, samim tim nije u obavezi niti moze da zaposljava ovde ljude, vec moze samo da angazuje druge kompanije i samostalne preduzetnike

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Oće neko da mi objasni pravila u kojima stoji ili?
    > 5 .Da li paušalac radi sam ili angažuje tim ljudi.
    > 7. Poslovni rizik, odnosno da li ga preuzima kompanija ili paušalac.
    I kako planiraju da sprovedu provere ovog tipa?

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Ja sam gotovo 100% siguran da se ovde radi ili o eksperimentu velikih razmera ili o sistematskom pokusaju da se sa teritorije jedbe drzave istera sve sto misli i sto ima bilo kakavo-takvo obrazovanje i mogucnost da zaradi (legalnim) putem i da ostane samo jad i sirotinja koju mozes da vuces za usi.

    Sto se tice ovoga, sto rece neko iznad, ne vidim sta ce da me spreci da ili otvorim racun na Kipru/Malti i jednom mesecno sa low-cost letom odem da se brcnem i pokupim svoje pare ili spakujem kofere i put EU.

    Komentar na ono kako nije normalno da neko od 4000 e placa minimalni pausal: da je to najnenormalnija stvar kojoj svedocimo svaki dan, ja bih prvi bio u fazonu da se oporezuje kako treba. Ali da od svoje plate ja odvajam 2k za Bajatovice, Babice i ko zna koliko njih cija imena ne znamo, ne pada mi napamet. Zdravstvo je uruseno i ne mozes da ocekujes NISTA, od penzija nema nista, takodje.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Zasto u tekstu pise da ce poslodavac biti oslobodjen do 70% poreza i doprinosa za ljude koji ne prodju test i koji se zaposle, a u tekstu zakona koji je prilozen se pominju samo porezi? Ovo je vrlo vazno pitanje, jer je porez na plate 10%, dok su ukupni doprinosi preko 35%. Ogromna je razlika ako se stimultise samo deo koji odlazi na porez. Proverite jos jednom i ispravite tekst ako je potrebno, da ne bi doslo do kompletne zabune.

    • Wednesday, 25. September 2019.

      Upravo čitamo saopštenje iz Ministarstva finansija u kome se navodi da je Državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savičić jutros na RTS-u izjavila:

      „Predlog je da se oslobode poreza na zarade u prvoj godini od 70%, u drugoj 65% i u poslednjoj 60%. Planirano je oslobađanje od doprinosa za PIO u celosti prve godine, sledeće 95% i treće 85%.”

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Hajde da se kladimo da će ovako da bude, ja mislim da je ovaj nacrt samo probni balon, nije cilj da da se usvoje ovi kriterijum nego će da kažu, dobro pošto je to previše učinićemo ustupak vi ćete da plaćate malo manje gde je u stvari krajnji cilj drugi predlog, klasična šibicarska fora gde vas prvo uplaše pa vam daju bolju ponudu i onda ste vi kao srećni i to nije tako strašno, prosto smešno 😂. Ja nemam nameru da plaćam ni jedan dinar više, ako za samo jedan dinar povećaju namete premeštam posao u drugu zemlju zauvek, mogućnosti su ogromne, kao frilenser imaćete manji porez u Estoniji, Portugalu, Malti itd. Uz to dobićete i njihovo državljanstvo vremenom.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Spinovanju nikad kraja, a glavni argument da su IT privrednici nelojalna konkurencija firmama koje zaposljavaju ljude (u radni odnos) je krajnje smesan. Prvo bih voleo da objasne zasto velike korporacije i to samo strane, imaju subvencije da zaposle nase ljude? Te subvencije se isplacuju iz budzeta! Zar to nije nelojalna konkurencija domacim firmama? Kad se sagleda ovako, jasno je da nije cilj da se eliminise nelojalna konkurencija nego da se bukvalno “otme” iz dzepova ljudi koji rade u IT sektoru.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Ovo je verovatno maslo velikih firmi koje ne zele ovako da zaposljavaju radnike, i kojima su ljudi odlazili na mesta gde su mogli ovako da rade. To se vidi iz toga sto preduzetnik koji ima ugovor o poslovno-tehnickoj saradnji nije imao nikakvu zastitu pred zakonom kada su u pitanju prava zaposlenog, jer ni nije zaposleni. Da se ova prica predstavila kao zastita prava programera koji rade preko agencije, mozda bih im i poverovao jednu trunku, ali ne, cela prica se vrti oko toga da se efektivno smanje plate programerima koji rade kao preduzetnici, i da onda izgube motiv da odlaze iz firmi koje takav vid saradnje ne zele da ponude. Sad, samo je pitanje koje firme ne nude takvu saradnju, koliko su velike, i sve je jasno odakle sve ovo potice. U sustini, unistavaju svoju “nelojalnu” konkurenciju (kakva drskost da se tako nesto uopste i izjavi), unistavaju trziste rada koje je zivnulo i u bukvalno procvetalo, smanjuju sebi troskove i generalno, na kraju mozda naprave novi kartel gde ce promena firme biti jako teska, ako ne i nemoguca, a ionako ce sve nuditi iste uslove, kao sto je bio slucaj pre desetak godina.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Prvo da naglasim da me navedena izmena “ne kaci” – poceo kao pausalac, posao se prosirio, presao u PDV. Cilj mi je svakako da gradim firmu koja ce imati zdrav rast i veliki broj klijenata. Ali u prvoj godini, kad tek pocinjes, obicno imas samo jednog ili dva klijenta.
    Medjutim, voleo bih da dobijem odgovor na jedno pitanje koje se provlaci izmedju redova: predlagac ovih izmena ustvari nije Vlada, vec organizacije “Digitalna Srbija” i “Vojvodjanski IKT klaster”. Mozda kljucno pitanje jeste, sta je nateralo velike igrace koji su osnivaci ovakvih organizacija, da podnesu inicijativu za promenu Zakona? Da li je to prica ako mi placamo full iznose doprinosa za plate, trebaju i pausalci? U prethodnom tekstu na ovu temu sam procitao izjavu suvlasnika jedne od kompanija osnivaca “Digitalne Srbije” – “Mislim da su ove reforme bile neophodne kako bi se uskladilo tržište rada za sve kompanije, od startapa sa dva, tri zaposlena do velikih multinacionalnih kompanija”. Nadam se da kolega nije mislio da treba da budu ista pravila za pausalca koji ostvaruje 40-50k revenue godisnje i multinacionalku koja ostvaruje 1-2 milijarde godisnje?! Jer razlog zasto je napravljena kategorija pausalaca jeste upravo to: promocija konkurentnosti, imajuci u vidu da neko ko pocinje svoj biznis nema snagu da se takmici sa ogromnim igracima. Rekao bih da ako se usvoje ovakve izmene, dolazimo u situaciju da ce u Republici Srbiji ostati samo par velikih outsourcing igraca i nekoliko stranih kompanija koje su otvorile predstavnistva (i ne, nece pausalci preci da rade u tim outsourcing centrima ako im je to bio cilj, vec ce otici napolje).
    Na kraju pitanje za Zarka Pticeka: da li mislis da je podnosenjem ovakve inicijative prekrsen cl.16 “Zakona o zastiti konkurencije”, posebno stav 3?

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Svi znamo a pravimo se ludi da 90% tih pausalaca radi za svog da kazemo poslodavca koji je nasao rupu u zakonu i umesto da ih prijavi trazi od njih da otvore pausalnu agenciju i tako rade za njih.

    Drugi bitan momenat je da svi znamo da ti isti novokomponovani vlasnici firmi sebe prijavljuju na minimalac pa je tako porez na plate minimalan.

    Sve u svemu, da se ne lazemo, nemoze se doveka ocekivati da realno potkradamo drzavu ili ti sistem u kome zivimo, ocekujuci da sa minimalnim porezima i davanjima ocekujemo ne znam kakave boljitke u finkcionisanju istog sistema.

    Svi oni koji se bune su zapravo oni koji rade za domace firme 100% i to samo sa jednom, koja ih je zapravo i uterala u ovaj sistem rada.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Koliko kapiram, a molim da me neko ispravi ukoliko gresim: pausalci, koji rade za jednog klijenta iz inostranstva, a rade od kuce, nece podpasti pod obaveze placanja poreza na dohodak, jer, kako stoji u Zakonu, dve stvari moraju da se ispune:
    1. ОБАВЉА АКТИВНОСТИ УЗ НАКНАДУ ЗА ИСТОГ НАЛОГОДАВЦА, i
    2. Ispunjava najmanje 5 uslova iz navedenog testa.
    Da malo analiziram test za ovaj slucaj (i, opet, molim da me ispravi neko ako uoci da sam negde napravio propust):
    1. Radno vreme, odmor i odsustva paušalca: ne ispunjavamo, jer mozemo definisati sa strancem, da radimo po zelji.
    2. Korišćenje prostorija za rad klijenta i obezbeđivanje materijala za rad: ne ispunjavamo, jer koristimo sopstvene prostorije i sopstveni materijal
    3. Da li klijent određuje način rada paušalcu: takodje, mozemo vrlo lako pismeno dobiti od klijenta da smo potpuno samostalni u odredjivanju nacina rada
    4. Da li je paušalac dobio angažovanje nakon javnog oglasa za posao koji je nalogodavac postavio: vrlo lako se moze dokazati da je odgovor NE.
    5. Da li paušalac radi sam ili angažuje tim ljudi: radimo sami. Ovo je malo nejasno, ali hajde da uzmemo worst-case-scenario, i da kazemo da ispunjavamo ovaj uslov.
    6. Da li 70 odsto prihoda dolazi od jednog klijenta: DA
    7. Poslovni rizik, odnosno da li ga preuzima kompanija ili paušalac: napravimo opet papir gde pise da poslovni rizik preuzima pausalac, dakle NE.
    8. Zabrana rada sa drugima: opet pribavimo papir od klijenta da nam nije zabranjen rad sa drugima, tako da je odgovor NE.
    9. Broj radnih dana u toku jedne godine.(130 ili više radnih dana u toku 12 meseci): opet, pribavimo papir od klijenta, gde stoji da radimo kako sami zelimo, ili cak definisemo maksimum da bude ispod 130 radnih dana.
    REZIME:
    Ukoliko bi se sastavio jedan ugovor sa klijentom iz inostranstva, gde se jasno navedu ove stvari koje sam naveo, onda bi od 9 uslova bila ispunjena samo 2, tako da slucaj kada “Radimo za jednog klijenta iz inostranstva, od svoje kuce”, ne bi potpao pod ovo oporezivanje, i ne bi se nista promenilo po nas.
    To je moj zakljucak.
    Molim vas da pazljivo procitate, i ispravite me ako sam pogresio.
    Hvala :)

  • Wednesday, 25. September 2019.

    @Ateist in IT – Vidi se da ne vladas materijom i da si dosao da kvaris sliku o pausalcima.
    “Poslodavac” nije nasao rupu u zakonu, on radi po zakonu RS.
    “Novokomponovani vlasnici” – se ne prijavljuju na minimalac – drzava propisuje osnovicu
    “Mi ne potkradamo drzavu” – ne bih o tome kako se drzava potkrada i kako se to radi. Sigurno to ne rade graficki, web dizajneri i programeri ;)
    “Svi oni koji se bune su zapravo oni koji rade za domace firme” – Ovde si mozda u pravu. Poslodavcu je svejedno da li placa zaposlenog ili podizvodjaca, njima je iznos isti. Da bi bili konkurentniji, firme su ponudile ovaj nacin zaposljavanja.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Radim kao IT konsultant, s obzirom na iskustvo. Projekti nisu jednostavni ni kratkorocni. Obicno su oko dve godine, najkrace godinu i po. Radim sa dosta ljudi, koji su zaposleni, sedim s njima da bi se posao brze odvijao. Svako ko je radio na daljinu, zna da je komunikacija uvek problem. Idem za inostranstvo cesto. Poslodavci su uglavnom geografski rastrkani. Moram da definisem svoje slobodno vreme (godisnji odmor) i uslove rada, ukljucujuci rizik, naplatu (cena rada ili po satima ili mesecno, zavisi od klijenta koliko je haotican i neorganizovan), NDA… Sto vise detalja, svi su bolje zasticeniji. I poslodavac i ja, koji kao pausalac odgovaram licnom svojinom. Da li je firma ima predstavnistvo u zemlji ili ne, meni nije bitno.
    Na osnovu testa spremnosti, padam na svakoj tacki. A opet, firma sam za sebe, jedinica za sebe unutar projekta.
    Uvek ce biti ljudi koji zele da budu zaposleni i uvek ce biti ljudi koji ce hteti da se oprobaju u preduzetnickom duhu.
    Predlog resenja: uzmite Rumunski model – Exclusion of IT employees from income payroll tax in Romania, Ukrajinski (10%) upravo zbog velikih primanja i velikog odliva.
    Ako se priblize nameti drzave, da je svejedno da li je zaposleni ili podizvodjac, onda ce i ova rasprava stati.
    Ima li nade za preduzetnicki duh u Srbiji koja prica o tome kako bas on treba da se razvija a sa druge strane sve cini da ga ugusi?

  • Wednesday, 25. September 2019.

    A mogli su jednostavno podici pausal za IT sektor u odnosu na ostale, za neki razuman procenat, i svega ovoga ne bi bilo. Ovako treba da razmisljam sta ce da mi traze da dokazujem da ne ispunjavam tih minimum 5 tacaka. Poenta pausala jeste da im platis namet koji ti odrede, i da ne razmisljas dalje o porezima, zakonima, pravilima.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    A sad AAADIOOOO!!! A sad AAADIOOOO!!!!😂

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Odgovor @Dragan: Verovatno je došlo do zabune zbog inicijalne formulacije u Startitovom tekstu, Inicijativa “Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster podnele su zahtev da država objavi izmenjen tekst člana 85 Zakona o porezu na dohodak građana, pošto je bilo mnogo spekulacija u IT sektoru od najave okvirnih mera. Naime, naše dve organizacije odazvale su se pozivu Vlade Srbije da daju svoje mišljenje u vezi sa uvođenjem Testa samostalnosti i uključili smo se u izradu predloga dodatnih podsticajnih mera koje će sprečiti nagle i, naročito za manje IT kompanije, finansijski negativne efekte izazvane uvođenjem Testa samostalnosti, te olakšati prelazak na novi sistem. Na taj način je razvijen paket mera sa olakšicama koji će pratiti uvođenje Testa.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    I imamo odliv mozgova, mnogo sive ekonomije, podrzavamo IT sektor… i ovo dobijemo….

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Postovani iz “Digitalna Srbija” i Vojvodjanskog IKT klastera, nije doslo do zabune. Veoma nam je jasno da su podsticajne mere ukljucene u ovaj predlog izmene Zakona one koje odgovaraju velikim kompanijama koje su i clanovi Digitalna Srbija i Vojvodjanski IKT klaster. Naime, rad preduzetnika pausalaca je bio veoma dobar mehanizam za smanjivanja uticaja vasih organizacija na trziste. Na ovaj nacin smo mogli da direktno saradjujemo sa klijentima, a da to ne bude preko neke od vasih clanica. Vase organizacije su bile ukljucene u donosenje zakona o nama pausalcima, vasoj potencijalnoj konkurenciji.
    Nadam se da ce novonastala situacija naterati ljude iz struke da se bolje medjusobno organizujemo kako bi neka podsticajna mera pretekla i za nas. Zaista je tuzno da ne postoji ni jedna organizacija koja bi zastupala ljude iz programerske struke (sto zaposlene, sto preduzetnike).

  • Wednesday, 25. September 2019.

    @aleksandar: Sve je to priča za glasače koji ne vide dalje od svog TVa.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    @Inicijativa “Digitalna Srbija” U sustini sad ste priznali da i vi podrzavate ovaj sistem, posto ste se sa njima ukljucili u izradu podsticajnih mera pri prelasku na novi sistem, umesto da ste u ime IT zajednice rekli da to ne dolazi u obzir i da cemo pokazati gradjansku neposlusnost ukoliko do toga dodje, posto je to misljenje vecine ljudi u IT-u. Odakle vam pravo da u ime ljudi iz IT-a odlucujete o njihovoj buducnosti zajedno sa vladom bez da ste prvo njih pitali za misljenje. Kakva bre zajednica, Srbi ne znaju definiciju reci zajednica.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    @ Inicijativa “Digitalna Srbija”: pa prema komentarima i reakcijama kolega, strašan posao ste napravili, a o rezultatima istih ćemo iduće godine. Samo bih voleo da vidim neku statistiku, koliko je ljudi ostalo da radi kao paušalci, a koliko ih zaposleno preko Vašeg paketa mera, od trenutnog ukupnog broja paušalaca, a ostali znamo gde su. Zar mislite da će i poslodavcima biti lako posle promena, sa demoralisanim ljudima unutar organizacije, kad legne 30% manje na račun odma u Januaru, a taj mesec svakako zna da se oduži.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Bar tri put mesecno dobijem poziv da odem iz Srbije. Mozda je i vreme.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Radim direktno za jednog poslodavca, tako da generalno verovatno ne prolazim test.
    Međutim
    1) Poslodavac je strana firma, nema predstavništvo u Srbiji. Kako bi mi inače platili?
    2) Preduzetnik sam, nisam paušalac, i imam troškove. Konkretno, ulažem dosta u drugi posao, tako da imam troškova, a sam prihod (bar za sada) ne prelazi 30%. Kako to upada u ovu priču?

  • Wednesday, 25. September 2019.

    @Zoki, dobro si napisao vecinu stvari, ali 130 dana u godini ne mozes da ispunis, jer cak i ako stoji taj broj dana u Ugovoru, ti ces izdavati fakture, pa kontrola moze da te proveri i da kaze ‘radio si vise od 6 meseci’ . Za ostalo se slazem. Jos nije nista zvanicno izaslo tako da polako, videcemo. Mozda uspemo da se zadrzimo na tome da ispunjavamo 4 stavke i sve ce biti po starom.
    Inace, ovaj ko je ovo ‘inicirao’, zelim mu USPESAN rad. Outsourcing je jedna vrsta robovlasnistva i zelim im sve najbolje u daljoj buducnosti, da ispune SVE obaveze i da ne placaju nikakve penale.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    #2 postoje delatnosti kojima je bukvalno u opisu delatnosti da oni rade u prostorijama nalogodavca i na materijalu u vlasništvu nalogodavca. Šta ćemo sad sa njima?

    #3 rukovodi procesom rada? znači project manager ne sme da rukovodi svojim projektom jer mu preduzetnik paušalac radi taj projekat? Glupost!

    #5 pa čekaj ti na primer radiš kao inženjer na popravci/nadogradnji nekog kompleksnog sistema/mašine/čegagod kod nalogodavca i moraš da radiš sa drugima da bi se to obavilo bez negativnih posledica po biznis nalogodavca i šta sad, ne može?

    #6 kao što su i drugi rekli, šta ćemo sa preduzetnicima koji rade samo za jednu inostranu firmu koja nema nameru da otvara išta u zemlji?

    #9 pa gde ovo ima da se ograniči ko će koliko da radi i za koga? kakvo kršenje osnovnog prava na rad

    A šta ako sam preduzetnik paušalac i imam još jednog zaposlenog. Znači već plaćam prvo paušalni porez, pa onda i sve dažbine za tog jednog zaposlenog (i to ne na minimalac). I sad ako radimo za jednog nalogodavca i ne prolazimo test samostalnosti, znači naknada još 26 odsto?? Pa doviđenja zaposleni evo ti keš na ruke a ovih 26 odsto mu dođe isto ko i ranije samo što sad nemaš zdravstveno ni penziono (kao da to uopšte nečemu i služi)

    Kakav nepromišljen spisak gluposti, a šta drugo i očekivati od ovakve države

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Potpuno je jasno da je ovo poteklo od velikih igraca u IT sektoru da bi se ubila konkurencija koja im odvlaci radnike. Samo, bojim se da ce usput zatvoriti i poprilican broj firmi na koje nisu ciljali…
    Nekoliko cinjenica:
    1. Da biste bili pausalno oporezivani pisete molbu poreskoj upravi. Tamo navodite razlog zbog cega bi vam vodjenje knjiga otezavalo poslovanje i bla bla bla. Poreska uprava je uvek imala mogucnost da vam odbije status pausalca i da vas prebaci na knjige. Ne treba novi zakon za ovo. Zasto nisu? Pa zato sto je ovo svima odgovaralo. Inspektori samo prate da li redovno lezu uplate koje su vam propisali, a nama je bivalo odlicno da su nam troskovi mali, cimanja i papirologija nikakva. Problem je sto smo ovakav sistem poslovanja ukalkulisali i cenom izasli pred klijente i sto niko normalan ovako naglo ne menja uslove poslovanja.
    2. Vecina nas koji radimo za inostrane klijente radimo ovako jer isti nemaju nameru da otvaraju predstavnistva u Srbiji. Gde da se od januara zaposlimo i podlegnemo pod paket mera za prilagodjavanje?
    3. Poreski status se definise do 15.og decembra za narednu godinu. Da li to znaci da 1.og januara 2020.e gubimo status a da prethodno nismo presli na drugi, ili to znaci da ce nam 2020.e PU ukinuti status pausalca za 2021.u? Resenja dobijamo na leto – vec smo dobili akontaciona resenja za 2020. po vazecem sistemu.
    4. U mom ugovoru sa klijentom direktno pise da se nas odnos nikako ne moze definisati kao odnos zaposleni-poslodavac. Sada imam situaciju da ugovor kaze jedno, a ovaj test kaze drugo.
    5. Kolege koje vicu da nece da placaju porez samo stete u ovog diskusiji dajuci nekima ideju da je nas vid poslovanja u sivoj zoni, rupa u zakonu, nesto nelegalan. Nase poslovanje je potpuno na belo, legalno, po svim zakonima ove drzave.
    6. Poresku optimizaciju rade sve firme na svetu, pa i nase radnjice. A ako smo krenuli u sredjivanje – onda neka zabrane i vozenje firminih kola u privatne svrhe, lizing za kola kao trosak firme, kupovinu benzina na firmu, vecere na firmu, putovanja na firmu, sve sto vajni direktori iz IKT klastera i Digitalne Srbije obilato koriste. To je ono kada vas na pumpi pitaju da li vam treba gotovinski racun….
    7. Kao amandman, predlozio bih da se ova nova pravila ne odnose na preduzetnike kojima su klijenti u inostranstvu, a koji imaju manje od, recimo, 5 angazovanih preduzetnika u Srbiji. Time bi se sacuvale firmice i pausalci koji se sigurno nece zaposliti kod svojih klijenata jer isti nemaju predstavnistva u Srbiji.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    @milannn paušalac ne sme da ima zaposlenog, ako ima zaposlenog ne ispunjava uslove za paušalca … mada se ovo što si pomenu o može primeniti na Preduzetnika koji vodi knjige i nije paušalac

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Ovo je smisljeno da bi velike IT firme dosle do kadra, jer ce onemoguciti da ljudi rade direktno sa stranim klijentima, kroz model pausalnog oporezivanja. Ako je ovo tumacenje tacno, da ovo vise nece biti moguce. Kako ce onda uopste neko da naplati posao koji obavlja za stranu firmu? Trazice da otvore ovde predstavnistvo? Neverovatno je gde mi zivimo.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    @ivan netačno

    “Preduzetnici kojima je odobreno paušalno oporezivanje mogu nesmetano da zaposle radnike kao i svi drugi privredni subjekti.

    Zapošljavanjem drugih lica preduzetnici paušalci ne gube pravo na paušalno oporezivanje, ali postoji niz obaveza koje se javljaju ovim postupkom, te ih treba sa pažnjom ispuniti.
    Broj zaposlenih je jedan od faktora koji utiču na visinu paušalnog prihoda, a time i mesečne obaveze za porez i doprinose koju Poreska uprava određuje u svom rešenju. Prilikom određivanja osnovice na koju će obračunati porez, Poreska uprava će istu uvećati za 10% za svakog radnika koga ste angažovali. Dakle, sa povećanjem broja zaposlenih možete očekivati i blago povećanje mesečnih obaveza koje imate prema državi.”

    guglaj malo

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Ovaj nacrt zakona ako stupi na snagu može biti oboren zato što je protivustavan, u totalnoj je suprotnosti sa članom 83. – Sloboda preduzetništva – ustava Srbije, država u ovom nacrtu izlazi van svoje nadležnosti i ograničava slobodu preduzetništva.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    @Vlada, pa eto, i ako ne ispunim kriterijum od 130 dana, onda ispunjavam 3, od 5. Sve u svemu, za ljude koji rade samostalno, za jednog klijenta (nebitno da li iz inostranstva ili ne), uz adekvatan ugovor, nece biti problema, nece biti ikakve promene, samo neka se potrude da sklope ugovor u kojem ce biti navedeno sto vise stavki tako da te stavke nedvosmisleno dokazuju da ne prolazimo test na 5 ili vise stavki iz testa.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Sta se desava ako drzava odluci da nismo samostalni? Kada ce drzava to da odluci? Da odlucimo sami otprilike ovo sto su napisali? Pa na kraju godine da nas oporezuju, kao sto i uvek rade.

    Takodje sta znaci ovih 26% u tekstu? Ukoliko neki inspektor odluci da ne ispunjavam uslove, sve sto mi je uplaceno ce da bude oporezovano sa 26%? Ili ce sve da bude oporezovano jednim porezom, pa na taj porez jos 26%? Da li onda gubimo status pausalca naredne godine?

    Ovo je iz teksta

    Test samostalnosti sadržaće devet kriterijuma kojim bi se proveravala samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca. U slučaju da preduzetnik ispuni najmanje pet kriterijuma smatraće se da nije samostalan, te će naknada koju ostvaruje biti oporezovana kao ostali prihod u skladu sa članom 85 Zakona o porezu na dohodak građana, a na takvu naknadu će se obračunavati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26 odsto.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Postovana @Inicijativa “Digitalna Srbija”, hvala najlepse na detaljnom odgovoru. Da sam na Vasem mestu, verovatno bih drugacije postupio ali “lako je biti posle bitke general”. Na nama, preduzetnicima i pokretacima IT scene kod nas (pored software development firme, cofounder sam i u 2 regionalna startup-a), je da se prilagodimo novonastaloj situaciji. Vreme ce pokazati da li ce i kakve posledice ovakve izmene uslova poslovanja imati na preduzetnistvo i posebno male IT firme u Republici Srbiji. Kolegama koje su ucestvovale u diskusiji, kratka poruka: mi radimo na svetskom trzistu, 21-i je vek, bez sikiracije :)

  • Wednesday, 25. September 2019.

    @ Nikola To sam se i ja pitala. Ali koliko sam shvatila, nije samo pio 26% nego i porez 20% i doprinos za zdravstveno, ako nema osiguranja po drugom osnovu. Kao kod ugovora o delu, samo bez normiranih troskova (umanjenja poreske osnovice za 20%).

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Kao sto su vec neki komentatori naveli, ovo je u direktnoj suprotnosti sa ustavom, tako da bi u sto skorijem roku trebalo spremiti tuzbu ustavnom sudu za ocenu ustavnosti, da bude spremna da se podnese istog dana kada ovaj nopaki zakon bude usvojen.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    @Zoran (i ostali) imas jos jedan problem. Snosenje rizika je pozeljno, to znaci da si samostalan.Moglo bi da se unese u ugovor da snosis rizik ukoliko se softver ne isporuci itd, da neces biti placen i tako nesto. Ja cu gledati da sto manje tacaka ne ispunjavam. Naravno potrebna je obostrano poverenje izmedju tebe i nalogodavca. To je moja ideja za sada.
    Treba da se informisemo kako da, kada i ako se pojavi ovaj test samostalnosti, prodjemo u pravnom smislu. To znaci: izmena ugovora. Ko to moze, tj kome nalogodavac hoce da uradi, taj ce moci da ostane kao i do sada, to je neko moje misljenje. Dodatne ideje su dobrodosle.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Ljudi pa sta se stresirate, svi ste vi donori i svakog trenutka neko moze da vas proglasi klinicki mrtvim i oduzme mozak, retinu ili bubreg… koga briga da li ispunjavate 5 uslova ako ste ispunili ovaj

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Molim kolege da naprave neku Fejsbuk grupu ili nesto slicno i da se rasprava prebaci tamo, posto je i Startit jedan od osnivaca Digitalne Srbije, a tamo se lepo moze videti i ko su clanovi, odnosno ko je inicijator ovih promena.
    https://www.dsi.rs/clanovi-inicijative/

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Test, made in Serbia, koji želiš da padneš jer ukoliko prodješ, loše ti se piše.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    @Julkica i ostali ako neko kapira

    U dokumentu pise bruto prihod umanjen za normirane troskove u visini 20%.
    Da li to znaci na konkretnom primeru recimo mesecno imate otprilike 130,000.
    Oni vam vec sada uzimaju 25-30,000 u zavisnosti od opstine i kako im dodje.
    Ukoliko ne prodjete ovih 9 tacaka koje su pravljene ciljano da se unisti IT pausal, oni vas oporezuju sa cim?

    Bruto prihod umanjen za troskove je 100,000 onda? Ili gresim? Onda vam uzmu jos 20% na to, pa jos 26% za PIO, pa jos dodatno za doprinos za zdravstveno?
    Ne tvrdim nista od ovoga, ne bih da unosim zabunu, vec pitam zato sto ne razumem. Ako neko ume da objasni na primeru bio bih zahvalan.

    A da ne pricamo o tome sto ce da ostave sebi prostor da otprilike tumace sta je i kako u ugovoru koji imam, ili kako ce da tumace tacke koje treba da ispunis. Pa na to sve ce da ostave da ipak mogu da ti povecavaju i dodatno kao sto su do sada radili. Naravno niko nece precizno da kaze ako odete u poresku sada ili kad se donese zakon da li ispunjavas uslove. Sacekace kraj sledece godine, i onda ti kazu ajde sad pola sto si zaradio uplati nama.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    @svi
    Fejsbuk grupa ko je voljan, organizovanje i svi na ulice.

    Podelimo se po azbucnom redu, slova od do blokiraju ulice ponedeljkom itd. i nema zabune. Admin da izbaci iz grupe svakog ko ima veze sa Digitalnom Inicijativom, jedini koji su na dobitku su oni koji su ucestvovali u donesenju zakona, tj oni.

    Sve kolege koje se zale sto radimo kao pausalci, razmislite jos malo i pridruzite nam se na ulici. Imacemo par hiljada dizajnera i programera koji ne mogu da rade sa strancima, dakle bez posla, od kojih vecina ima kredite, porodice, tekuce obaveze. Pocnu da traze novi posao, i gle cuda, ovi koji su donosili zakon ih primaju, ali placaju 70% manje poreza 3 godine, nego za vas. Njima veci izbor radnika, manji porezi, sta onda sa vama? Zamislite da neko likuje zbog toga? Bolje da se udruzimo svi i zajedno na proteste.

  • Wednesday, 25. September 2019.

    Zbog ovakvog postupanja od strane Digitalne Srbije i Vojvodjanskog IKT Clustera, spisak kompanija možete videti ovde https://www.dsi.rs/clanovi-inicijative/ i ovde https://vojvodinaictcluster.org/member-categories/full-members/ doživotno ću bojkotovati bilo kakvu saradnju sa kompanijama sa ovih lista, isto tako neću koristiti i njihove usluge i sajtove. Svima njima želim uspešno poslovanje!

  • Thursday, 26. September 2019.

    Nije losa ideja da se recimo bojkotuju firme sa spiska clanica. Ima par banaka, ja sam u jednoj, odem i zatvorim sve i predjem kod konkurencije. I jasno im stavim do znanja zasto zatvaram.

  • Thursday, 26. September 2019.

    Pridruzujem se u bojkotu i podrzavam!
    Moja banka nije na spisku i na srecu ne moram da se zamaram promenom.

  • Thursday, 26. September 2019.

    @Nenad Bojkot i loš imidž će više da im šteti na lokalnoj sceni nego korist od beneficija koje će dobiti od vlade

  • Thursday, 26. September 2019.

    Jedan od osnivača Digitalne Srbije je i SevenBridges, po svemu što znam, firma sa najvećim brojem prduzetnika koji rade za nju.

  • Thursday, 26. September 2019.

    Frame ne bi bio prodat za 165 miliona dolara i ne bismo imali Nutanix u Srbiji da godinama nije plaćao ljude na agenciju dok nešto nisu postigli. Sa sadašnjim zakonom ti ljudi bi radili za FIS na bajatom bankarskom softveru.

  • Thursday, 26. September 2019.

    Imajuci u vidu da je ovo prepisano iz predloga Kalifornijong AB5 zakona o radu a da ozbiljno sumnjam da bilo koja od ovih firmi uplacuje pune iznose na plate koje su i onako male, kolektivna tuzba pocinje da deluje kao dobra ideja.

  • Thursday, 26. September 2019.

    @ Nikola Ja sam to skapirala ovako: Ako je bruto prihod bio 100.000 i nisu ispunjeni kriterijumi, onda se na taj prihod gleda kao na “ostalu zaradu” pa se na taj iznos obračunava 26% pio + 20% poreza. Normiranih troškova nema!! Znači, nema ni umanjenja poreske osnovice. E sad, u kom momentu će se vršiti ovo testiranje, to izgleda da niko ne zna. Koliko sam čitala po forumima, svi imaju istu brigu: radiš cele godine, jer verujes da prolazis test, a onda neko protumači tvoj ugovor drugačije i kaže “Izvol’te platite 46% od svega sto ste zaradili”

  • Thursday, 26. September 2019.

    Molim za komentar @Žarko Ptiček: Ima li nade da test bude sačinjen od pitanja na koja će prosečan ITjevac (a i nas mašine s kojima radimo teraju da se vrlo precizno izražavamo) moći da odgovori sa da ili ne? Ovde vidimo “kriterijume” koji će na žalost opet (i opet) moći da se slobodno tumače od strane inspektora i ko zna već koga…

  • Thursday, 26. September 2019.

    Da li neko može da objasni šta se dešava sa preduzetnicima koji rade direktno sa inostranim klijentima?

    Test je napravljen tako da postoji nekoliko veoma diskutabilnih tačaka, ali recimo da se test padne – šta to konkretno znači za preduzetnika? Klijent je iz inostranstva, neće otvarati predstavništvo u Srbiji i šta i kako dalje onda?

  • Thursday, 26. September 2019.

    Drage kolege i koleginice, cim mi ovde samo diskutujemo o testu, a nismo vec na ulici znaci i da nam nije toliko lose.

  • Thursday, 26. September 2019.

    Predlog ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji – kako tačnije definisati stavke iz testa samostalnosti? (javite se pravnici)

  • Thursday, 26. September 2019.

    Meni nije jasno da li ce da se ovaj Test odnosi na poslovanje u 2019 pa u zavisnosti da li je neko prosao moze da ostane pausalac i u 2020? Ili se za 2020 dobije resenje pa se Test odnosi na poslovanje u 2020 sa kojim se utvrdjuju uslovi za pausalno oporezivanje u 2021?
    Malo je sve ovo cudno, ko ce to sve da radi? Ja recimo nisam jos dobio resenje za 2019 a kad na to dodamo i ove testove…

  • Thursday, 26. September 2019.

    Ja sam stalno zaposlen i uvek sam bio. Ne želim da budem paušalac prosto zato što ne bih uplaćivao u PIO doprinos dostojan moje zarade. Znam da postoje ljudi koji ne veruju u državnu penziju, ali da li treba verovati privatnom fondu da će postojati doveka, a pritom ti ne daje penziju do kraja života. Znam ljude koji su već 30 godina u penziji, pa i doktora nauka koji ima penziju preko 80.000 din. Sa mojom platom uopšte mi ne fali porez koji ide na to.
    A kako shvatam vlast predlaže velike olakšice, a vodiće se da je uplaćeno u PIO isto kao i za pun porez. Meni to zvuči dobro. Jedino ako nisam dobro shvatio nešto. A što se tiče konkurentnosti, imate zemlje koje su i sada jeftinije od nas pa ipak naša IT industrija raste, jer mi imamo kvalitet. A nije samo pitanje odnosa cene i kvaliteta već i apsolutnog nivoa kvaliteta. I nisam SNS bot ako vas zanima.

  • Thursday, 26. September 2019.

    A sta sa pausalcima koji su otvorili agenciju a vec imaju stalan posao na kome su zaposleni, tj. otovorili su agenciju iz radnog odnosa.

  • Thursday, 26. September 2019.

    Za kolege koje su zainteresovani da ovu temu prodiskutujemo dodatno i da smislimo sledeće korake otvorena je grupa na fejsu za diskusiju: https://facebook.com/groups/555301445207134/ . Ovo zaista predstavlja veliki problem naročito za ljude koji su pod kreditima i koje će ove promene dodatno da opterete i ugroze zivotnu egzistenciju.

  • Thursday, 26. September 2019.

    Smatram da je ova tema skakljiva s obzirom da mnogi ljudi imaju porodice te bi gubitak nekih klijenata zbog ovih propisa mogao da ugrozi finansijsko stanje. Pridruzila sam se grupi Digitalstep da bismo pojasnili iznete zakonske izmene i kako na njih odgovoriti.

  • Thursday, 26. September 2019.

    Sjajna vest za sve nas radnike u IT sektoru: firme će morati da nas prijavljuju kao zaposlene, neće više moći da zaobilaze Zakon o radu i teraju nas da otvaramo nekakve preduzetničke radnje. Takođe će biti u obavezi da nam uplaćuju pun iznos u penzioni fond, preuzmu na sebe plaćanje poreza, ispoštuju otkazni rok i sve drugo propisano Zakonom o radu.

  • Thursday, 26. September 2019.

    Pridružio sam se ja DigitalStep grupi (https://facebook.com/groups/555301445207134/) iako me “ne dotiče” ovo, ali se nikad ne zna šta nosi budućnost i valja biti u toku. Ali slažem se da će određeni poslodavci morati da krenu da zapošljavaju radnike u radni odnos jer će jednostavno nestati trenutna finansijska primamljivost rada kao preduzetnik.

  • Thursday, 26. September 2019.

    @Milos Sa jedne strane, ko ima agenciju iz radnog odnosa, ne moze da se zaposli, zar ne? Pa bi trebalo da spadne u onu grupu koju ne dotice test. Sa sruge strane, sav taj prihod u slucaju ne prolaska testa bi se tretirao kao ‘ostali prihod’, sto nije vezano za radni odnos (da li si vec negde u radnom odnosu ili ne). Eto jos jedne nejasnoce…mada s obzirom na cilj ovakvog zakona, nejverovatnije su svi u istom kosu

  • Thursday, 26. September 2019.

    Ako sam dobro razumeo, poreske olaksice se odnose samo za novozaposlene. Odnosno kada se prijavimo kao zaposleni za poslodavca za kojeg radimo. U trenutku kada zelimo da promenimo posao mi onda prelazimo na puni iznos poreza.

    Tako da se zapravo kaznjavaju programeri, bivsi pausalci, koji bi hteli da promene posao.

  • Friday, 27. September 2019.

    Prelazak na crno, a ustedu na račun opozicine stranke koja se zauzme za menjanje ovog zakona. Ne moramo na ulicu, a napravili bi ozbiljnu političku opciju, jer osvajanje vlasti je stvar resursa, svaki glas danas ima cenu, pa što ne bi to i iskoristili.

  • Friday, 27. September 2019.

    Usao u grupu, mada bih predlozio prebacivanje na neki forum, ili poseban sajt za ovo gde mozemo da se registrujemo bez punog imena i prezimena sto nije slucaj na fb. S obrzirom da se radi o porezima, sumnjam da ce ljudi na fb otvoreno da komentarisu. Nismo mi vezani kao u drzavnim ustanovama da nas ucenjuju, ali opet inspektor odlucuje kako i sta.

    https://facebook.com/groups/555301445207134/

  • Friday, 27. September 2019.

    Slazem se sa anon forum idejom, mada, dobro je i iznositi potencijalne probleme javno jer ce mozda i zakonodavci, ako citaju naravno, shvatiti besmislenost i nedokazivost nekih od ovih kriterijuma i povecanje opste nesigurnosti poslovanja kao preduzenik (pausalac ili ne). Uterace deo ljudi koji su radili regularno u crnu ili sivu zonu, a neke ce oterati i iz zemlje verovatno.
    Ponavljam, sustina bivanja pausalcem je da platis drzavi ono sto ti odrede, i da ne razmisljas dalje o knjigovodstvu, porezima, kreiterijumima itd.

  • Friday, 27. September 2019.

    Ma, ograničavanje preduzetnika da ima jednog ili pet klijenata je nenormalno i tačka. Zašto, ali zašto nekome ko je posle godina cimanja sa 2, 3, 5 ili 10 različitih klijenata USPEO da dobije ugovor sa jednim dovoljno velikim da ima potrebu za svim njegovim resursima reći da je sad odjednom nedovoljno samostalan da bi radio samo za jednog klijenta?

  • Friday, 27. September 2019.

    Zamolio bih autora da još jednom pročita 5. kriterijum, jer je jako loše interpretiran u tekstu članka.

  • Friday, 27. September 2019.

    Ovo je trebalo da resi problem ilegalnog zaposljavanja od strane domacih firmi, pa su onda zovnuli predstavnike domacih outsourcing firmi da prave zakon. Potom su isti ti predstavnici outsourcing firmi pisali zakon kojim su sebe zastitili na racun postenog samozaposlenog individualca koji unosi novac u zemlju, ali odbija da placa harac domacim “firmama” za izdavanje ljudi kao da su escooteri.
    Ja evo radim vec 6 godina kao samozaposlen, iskljucivo za inostrane firme po projektu. Nekada projekt traje 2 meseca, nekada godinu i po. Ukratko, meni ovaj test deluje kao da ga je neko sastavljao samo da bi imao test da prikrije ociglednu kradju.

  • Friday, 27. September 2019.

    @Dusan olaksice se odnose na “novozaposlene”, da – ali najzastupljenije tumacenje (za sada) je da se one “vezuju” za pojedinca, vaze tri godine i da su prenosive iz firme u firmu. Zapravo, cela situacija ima neke krajnje zanimljive posledice. Recimo, ako ste trenutno preduzetnik, najmanje vam se isplati da u ovom trenutku postanete klasicni zaposleni, jer cete sebe izbaciti iz povlascene kategorije “novozaposlenog” – jer pravila su da ne smete biti zaposleni tokom CELE 2019. godine. Sa druge strane, najvise se isplati da u ponoc 01.01.2020. predjete kao “novozaposleni” u drugu firmu, jer jedan od uslova za olaksice je da firma sa vasim zaposlenjem uvecava broj zaposlenih. Ako se zaposlite u firmi sa kojom vec saradjujete (po mom tumacenju) necete uvecati taj broj, jer ce se novim zakonom ionako tumaciti (vasim padom na testu) da ste zapravo fakticki zaposleni. Obzirom da imate olaksice, sa time mozete izaci pred poslodavca, i prakticno zadrzati (manje-vise) neto platu koju i sada imate kao pauslac – zavisi od opstine na kojoj ste, naravno, i da li planirate da trazite i uvecanje bruto plate (sasvim normalno kada napredujete u karijeri i menjate firmu).

    Mislim da ovo samo govori koliko je cela ova prica apsurd i koliko se uopste nije razmisljalo o nekim stvarima.

  • Friday, 27. September 2019.

    Sve je ovo navrat-nanos napravljeno. Ako je planirano da primena zakona krene od 01. jan 2020.godine, onda je do sada trebalo da svi preduzetnici već urade taj test i da dobiju rešenja od Poreske uprave da li su prošli ili nisu. Ovako će ljudima da daju test za godinu ili dve i onda će onima koji padnu taj test retroaktivno da zaračunaju poreze kao ostali dohodak sve od početka primene novog zakona. Mnogi će morati da plate državi desetine hiljada eura samo zato što je država neozbiljna prema svojim građanima. Preduzetnici su do sada već trebali da znaju na čemu su i da imaju 2-3 meseca da odluče šta će i kako će dalje.

  • Friday, 27. September 2019.

    (da dopunim prethodni post – u ponoc 01.01.2020. mozete postati “novozaposleni” i u trenutnoj firmi, jer zakon, kako se sada cini, “abolira” period pre toga. Ali sve preko tog datuma znaci da ako imate postojeci preduzetnicki ugovor sa firmom, koji pada na testu – vas prelazak na status “novozaposlenog” ne uvecava broj zaposlenih. Prelazak u drugu firmu nije opterecen tim datumom.)

  • Friday, 27. September 2019.

    Pa da rezimiramo.

    Da bi po ovome bio “pravi preduzetnik”:
    – moraš da odbiješ da se prilagodiš radnom vremenu klijenta i njihovom potrebom za tvojom dostupnosti (planiranje odmora)
    – moraš da odbiješ smanjivanje sopstvenih poslovnih troškova odbijanjem opreme i prostorija (niko ne kaže šta je, na primer, sa serverima, licencama za softver koji klijent koristi,…)
    – moraš da odbiješ obuku na klijentovom softveru, transfer znanja i da odbiješ da klijent vodi sopstveni projekat
    – moraš da odbiješ da sarađuješ sa drugima na projektu
    – moraš da odbijaš dugoročne, višegodišnje ili projekte koji nemaju rok razvršetka (ongoing development/maintenance)
    – moraš klijentu otvoreno da kažeš da si slobodan da radiš za njegovu konkurenciju
    – moraš da odbiješ projekte koji traju više od 130 radnih dana

    To je za vas pravi preduzetnik???

  • Saturday, 28. September 2019.

    Sta se desava sa porezima i doprinosima onih koji prodju test i ostanu samostalni? Da li se uvecavaju, umanjuju (i koliko) ili ostaju isti?

  • Saturday, 28. September 2019.

    Sta mislite da predjemo na status u kojem preduzetnik sam sebi isplacuje zaradu. Ako sam dobro informisana u tom slucaju su doprinosi 37,5% plus 10% poreza na profit. Npr. na 193k prihoda odlucimo da sebi isplacujemo minimalac sto ce koliko znam biti oko 31K i na to onda treba da platimo 12K za doprinose i (193K – 31K – 12K) * 10% = 15K za porez na profit. Samim ti znaci da ce ukupni porezi biti 15K +12K + troskovi knjigovodje sto nije mnogo ili negde gresim. Ovo je onda dobra opcija za nas koji imamo manje od 200K i ne podlezemo porezu na extra profit od 10% je’ da?

  • Saturday, 28. September 2019.

    Back to black

  • Saturday, 28. September 2019.

    Da li može neko da napravi 70% prihoda od jednog klijenta za manje od 130 dana, a da nema drastično različite cene prema različitim klijentima? Matematički, kriterijumi 6. i 9. se u velikom delu preklapaju. Da bi test bio pravedan – moraju kriterijumi da budu nezavisni. A sa druge strane, nalogodavac i ako ne određuje radno vreme i kad se ide na odmor, ako se prosto radi po flat-rate naplati da bi obračun bio lakši (a ne da bi nekome bio “plaćen odmor”), nije jasno koji je ishod kriterijuma br. 1 (mada se bojim da znam).

  • Saturday, 28. September 2019.

    @Milena ovo kaci sve preduzetnike, ne samo pausalce

  • Sunday, 29. September 2019.

    @Milena, ne moze. Ako padnes na testu samostalnosti, moras da placas na ceo prihod sve to, znaci oko 60% na svaki prihod (fakturu). Ove izmene nisu samo za pausalce, vec za sve preduzetnike. Ono sto mozes je da otvoris doo, ali tu onda imas placanje PDV odmah, pa isplatis sebi platu 20 000, platis doprinose oko 15000, platis knjigovodju i sve ostalo sto nosi sa sobom doo, a ostalo podizi pa placaj porez na dobit, ukupno moze da ti izadje oko 30% porez na to sto podignes (nisam siguran treba proveriti).Mozes nesto malo da provuces bez poreza npr gorivo, reprezentacija itd ali to nije dovoljno

  • Sunday, 29. September 2019.

    Bojkot članica članica inicijative i klastera. Oni su faktički predlagači izmena zakona. Ja ne vidim predlagača, a oni daju tumačenja i odgovore na pitanja ko i kako sprovodi test. Sa glupostima u odgovoru tipa “ne testiraju se stane, nego odnos”. Porez ne plaća odnos, nego ili poslodavac, ili klijent ili pausalac.

  • Sunday, 29. September 2019.

    Pa ko nije gledao evo, al naravno zabranili su komentare.
    https://www.youtube.com/watch?v=hsH1iyNTUv8&fbclid=IwAR1rOiAsiFLpSfTgJTFTn5bWPTYnF1I5GkOQ553heo28MVs5bqKCeQZi18g
    Da ponovim podstrek ovih klasteraša i vlade da ostanem u Srbiji je da mi zakine prve godine manje, druge godine više, treće još više, a četvrte :D, pa Bože pomozi. Ako je to podstrek za ostajanje, to je stvarno presmešno, ove godine odbio sam 2 posla napolje, za selidbu, sledeće godine neću. Uživajte u porezu tih par meseci dok ne odemo, a ljudi će vam otići to je sigurno. Uopšte nije problem o porezu, već o kvalitetu života koji obezbeđujemo. Do sada kvalitet je bio dobar ovde u Srbiji, od 2020te, kvalitet života će biti bolji napolje. Pošto vidim da ovi iz N1 možda čitaju ove vesti. Što niste pitali ove iz Klastera i Primitivne Inicijative pardon Digitalne, sa koliko para su Vas lobirale velike firme, a verovatno i vlada?

  • Wednesday, 6. November 2019.

    Gospoda iz vlasti izmslja krive drine umesto da uvede proveru porekla imovine svih gradjana i oduzme sve za sta se utvrdi da je preko kojekakvih offshore kompanija izneto iz Srbije bez placanja poreza. To se lako moze videti prostom analizom finansijskih izvestaja u APRu. Ja za 2 minuta mogu da Vam kazem da li je neko nastelovao mizean profit i ogromne troskove i da li vrsi utaju poreza.
    Porazno je da vecina velikih to radi sto u prevodu znaci da smo tesko korumpirano drustvo gde se drzava vodi politikom. Sto vise krades to si zasticeniji umesto da pokupimo sve sto su pokrali za poslednjih 20 godina i da odmah vratimo kompletan nacionalni dug, vratimo besplatno skolstvo, zdravstvo, sport, nauku, podignemo plate na 2000 evra svima pa da vidite kako niko nece ici iz Srbije i kako ce potrosnja i poslovi da eksplodiraju a BDP da bude kao posle II svetskog rata i meri se u hiljadama procenata.

    Ali ne. Nekome odgovara da nas namern o drzi potcinjene i da radimo sa bednim platama samo malo ste se zeznuli gospodo. Pametni ce uraditi ono sto i vi radite i vise necete videti dinara od poreza. Sve ce se raditi sa inostranstvom a pare necete videti jer ce se dizati karticama preko automata gde vi nemate nikakav upliv jer Visa i Masterkard nisu vase vlasnistvo pa da mozete da to kontrolisete.

    Takodje oni koji to ne budu mogli otici ce kao sto se to i desava pa ce Vam ostati samo priglupi i neuki da vam rade posao a onda cete dobiti jedno veliko n ista od kvaliteta.

    Ponavljam.
    Para ima za sve.

    PREKINITE DA ŠTITITE NAJVEČE LOPOVČINE I UTAJIVAČE POREZA !

    Ili nećete videti ništa od novca uskoro jer svako može da otvori offshore kompaniju baš kao što to rade političari iz svih stranaka i svi tajkuni. Niste vi ništa pametniji od nas gradjana Srbije a niste ni iznad nas pa da za Vas važe drugi zakoni.

    ILI ĆE ZAKONI BITI JEDNAKI ZA SVE ILI IH NEĆE NI BITI !

    mislite o tome … luzeri …

  • Wednesday, 8. January 2020.

    Ah svi do jednog ovde znamo o cemu se radi, namirisali su tokove novca tako da ne mogu da ne zavuku prste u med. Test samostalnosti je potpuna smejurija…tipa sta je pesnik misio, a kako ga svako od nas tumaci. Ovo je smejurija samo sa sa jednim ciljem. Gospodo, predstava koju igrate za IT populaciju, mora biti na mnogo vecem nivou nego ste naucili da jeigrate za dosadasnju publiku. Ako to ne uradite, verovatno cemo da se pozdravljamo.

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu