Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?

Na zahtev Inicijative „Digitalna Srbija“ i Vojvođanskog IKT klastera da država objavi izmenjen tekst člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti čija je svrha da utvrdi da li preduzetnik ostvaruje prihod od samostalne delatnosti ili je u stvari zaposlen, Vlada Republike Srbije danas je iznela ovaj predlog. Test se sastoji od devet kriterijuma i njime će biti obuhvaćeni i IT preduzetnici, a planirano je da Poreska uprava sa primenom ovog testa počne početkom sledeće godine.

Kako stoji u obaveštenju, reč je o nacrtu koji još uvek nije prošao nikakvu formalnu proceduru, pa su samim tim moguće izmene do usaglašavanja Zakona u Narodnoj Skupštini.

Paralelno sa ovim izmenama Vlada je usvojila i paket mera po kom će oni koji ne prođu test dobiti mogućnost da steknu status novozaposlenih i ostvare olakšice predviđene ovim paketom. Ovaj paket mera za novozaposlene počeće da se primenjuje isto kada i Test samostalnosti i doneće oslobođanje plaćanja dela poreza na zarade i doprinose u naredne tri godine i to do 70 odsto, a koje će se odnositi na mlade, nezaposlene i paušalce koji budu prešli u redovni radni odnos.

Konkretno, podsticaj se odnosi na nezaposlene u periodu od 1. januara 2019. do 30. aprila 2020, pod uslovom da stupe u radni odnos do kraja 2020. godine, kao i na preduzetnike koji nisu bili u radnom odnosu tokom 2019, pod uslovom da stupe u radni odnos do 30. aprila 2020.

Kriterijumi u testu

Test samostalnosti sadržaće devet kriterijuma kojim bi se proveravala samostalnost preduzetnika u odnosu na nalogodavca. U slučaju da preduzetnik ispuni najmanje pet kriterijuma smatraće se da nije samostalan, te će naknada koju ostvaruje biti oporezovana kao ostali prihod u skladu sa članom 85 Zakona o porezu na dohodak građana, a na takvu naknadu će se obračunavati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26 odsto.

Kao što smo već napomenuli, Test samostalnosti sadržaće devet kriterijuma koji se odnose na devet segmenata koji utiču na radni odnos (paušalno oporezovanog) preduzetnika. U tom smislu član 85. predviđa proveru poslovnog odnosa preduzetnika i nalogodavca, i to po sledećim kriterijumima:

1. Nalogodavac određuje radno vreme ili odobrava preduzetniku korišćenje godišnjeg odmora i drugih vrsta odsustva uz naknadu
2. Preduzetnik koristi prostorije ili koristi materijalna i nematerijalna sredstva za rad koje obezbeđuje ili finansira ili poseduje nalogodavac
3. Nalogodavac vrši osposobljavanje preduzetnika i rukovodi procesom rada
4. Nalogodavac oglašava pozicije za koje angažuje preduzetnika ili u tu svrhu angažuje recruiter-e
5. Preduzetnik obavlja posao kod nalogodavca radeći u timu ili timovima sa zaposlenima ili sa drugim preduzetnicima angažovanim od strane istog nalogodavca
6. Najmanje 70% prihoda u 12 meseci preduzetnik ostvaruje od nalogodavca
7. Preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti poslodavca i za to ne preuzima poslovni rizik prema klijentima nalogodavca
8. U ugovoru o angažovanju postoji neka formulacija non-compete klauzule
9. Preduzetnik je angažovan kod nalogodavca više od 130 dana u 12 meseci

U predlogu člana 85. je definisano i da se nalogodavcem smatra lice koje je angažovalo preduzetnika za obavljanje posalova, ali ne i lice koje isplaćuje naknadu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu za račun drugog lica. Odnosno, u slučaju kada isplatilac naknade preduzetniku ili preduzetniku paušalcu isplaćuje naknadu isključivo u svojstvu posrednika ili zastupnika (kao što to čine posredničke IT platforme popout npr. Upwork-a), odnosno kada to ne čini za svoj račun, već za račun drugog lica, nalogodavcem će se smatrati to drugo lice za čiji račun je isplaćena naknada (kao što su korisnici IT platforme koji koriste platformu za nalaženje i angažovanje lica za obavljanje aktivnosti). Plastičnije objašnjeno, za one koji rade isključvo preko platformi kao što je Upwork i dalje će važiti stara pravila. Ista pravila važiće iz za one koji prođu test samostalnosti. 

Ukupan uticaj na IT industriju

Iako među interesnim stranama već postoje različita mišljenja o načinu funkcionisanja paušala, ovaj sistem oporezivanja ipak predstavja jedan od faktora koji je znatno doprineo razvoju IT industrije u Srbiji, posebno u poslednjih nekoliko godina. Angažovanje stručnjaka koji su registrovani kao preduzetnici posebno je olakšao rad startapima, omogućavajući im da se zbog nižih troškova brže razviju. Na kraju, ovaj sistem omogućio je i bolji uvid u neto plate IT stručnjaka u Srbiji, a doprineo je i konkurentnosti domaćeg IT-a na stranim tržištima.

Zato i ne treba da nas čudi zabrinutost mnogih domaćih i stranih kompanija u Srbiji koje se bave IT-em, a koje su zahvaljujući ovakvom načinu poslovanja uspele da ostvare rast. Sa druge strane, taj način poslovanja mnogim privatnim kompanijama koje se nisu odlučile za ovakav model rada je „trn u oku“, jer iz njihovog ugla on predstavlja zloupotrebu i otvara prostor nelojalnoj konkurenciji.

U tom smislu najavljene izmene mogu da se posmatraju kao pokušaj da se pomire suprotstavljeni stavovi i reši problem koji već neko vreme lebdi u sivoj zoni zakona.

Ovaj paket mera će svakako uzdrmati IT industriju, pre svega s obzirom na to da bi zbog povećanja troškova rada za između 35 i 50 odsto, ove izmene zakona nekim kompanijama mogle ozbiljno da otežaju poslovanje. Takođe, ove promene bi mogle da utiču i na same zaposlene jer bi neke kompanije bile primorane da zbog povećanja troškova svojim zaposlenima smanje plate.

Pitanje obaranja prosečnih zarada IT stručnjaka, otvara i pitanje da li će IT tržište rada u Srbiji postati manje konkurentno i da li će to stvoriti podstrek jačem odlivu stručnjaka iz naše zemlje. Dodatna pretnja po domaći IT je i dislociranje inovativnih startap projekata iz Srbije, a samim tim i najiskusnijih stručnjaka koji predstavljaju snagu razvoja domaće zajednice. 

Da ne bi došlo do ovih drastičnih promena koje bi mogle da ugroze dalji razvoj IT industrije u Srbiji, naročito je značajno što je usvojen i ranije pomenuti paket mera koji će se između ostalog odnositi i na paušalce. Paket mera će se direktno odnositi na one koji ne budu prošli test samostalnosti. Ove olakšice počeće da se primenjuju od januara 2020. godine, isto kao i test samostalnosti i važiće naredne tri godine. O konkretnim merama koje su obuhvaćene ovim podsticajima bavićemo se u narednom periodu. 

Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period

O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala

Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?

Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu

Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja

Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?

U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda

Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?

Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona:  Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?

Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza

Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg priszupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana

Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar