Zašto je vreme da smanjimo hajp i sagledamo i dobre i loše strane domaće IT industrije — utisci sa četvrtog ZDM-a

Sumiramo najvažnije podatke o srpskoj IT i startap zajednici iz 2018. i najvažnije najave onoga što nas čeka u 2019.

Nevenka Rangelov - 13. Februar, 2019.

Četvrti po redu “Znam da možemo” događaj je za nama, a prošlo je dovoljno vremena da se utisci slegnu i da napravimo rekapitulaciju prethodne godine i najava za 2019. za sve pripadnike zajednice koji nisu bili u prilici da nam se pridruže na događaju, ali i da sagledamo kako se to srpski IT promenio od 2014. godine kada smo došli na ideju da napravimo prvi ZDM.

Veoma smo srećni i zahvalni što se uprkos ogromnoj količini snega koji je pao na dan četvrtog ZDM-a veliki broj vas pojavio na događaju i što smo zajedno popunili veliku salu Doma omladine.

2014. vs. 2018.

Kada smo pripremali prvi Znam da možemo, IT scena u Srbiji je izgledala dosta drugačije nego danas. Iako se već tada videlo da ova industrija ima mnogo potencijala, toga je u to vreme bila svesna prilično mala grupa domaćih IT-jevaca, dok je srpski IT “boravio” na marginama javnog mnjenja.

Na proleće 2015. godine smo osmislili i napravili Znam da možemo kako bismo i unutar i izvan ove relativno male zajednice skrenuli pažnju na taj ogroman potencijal, i kako bismo doprineli tome da se zakotrlja stvar u koju svi verujemo.

Hajp je još od prvog ZDM-a nekako bio sastavni deo tih okupljanja, i mi smo ga videli kao način da podignemo kolektivno samopouzdanje koje je bilo na dosta niskom nivou u Srbiji generalno, ali čak i među tadašnjom IT zajednicom.

Od tada se situacija značajno promenila, i u smislu obima i veličine domaćeg IT-a, ali i u smislu njegovog ulaska u mainstream srpske javnosti.

Zato je sada u situaciji kada klasični mediji tri puta više izveštavaju o IT industriji, i kada ljudi iz izvršne vlasti govore o IT-u kao glavnoj razvojnoj šansi za srpsku privredu, verovatno vreme da smanjimo hajp i sagledamo ceo spektar ove naše industrije i da razgovaramo i o pozitivnim i o negativnim događanjima i trendovima, naravno zadržavajući pozitivan stav, jer samo on može kreirati pozitivne rezultate.

Šta nam je donela 2018?

Rast izvoza je već postao nešto na šta smo se navikli iz godine u godinu, ali se 2018. razlikuje po tome što smo skoro pa izvesno postavili novi značajan milestone – više od milijardu evra izvezenih IT usluga (ovaj podatak još uvek nije zvaničan).

Pored izvoza, još jedna od metrika kojom merimo uspešnost lokalnog ekosistema jesu investicije u domaće startape. Na tom polju se situacija nije značajno promenila u odnosu na 2017, ukoliko u ove podatke ubrajamo i novac koji su startapi prikupili preko ICO-ova. Međutim, bez ICO-ova, srpski startapi su u 2018. uzeli duplo više novca nego 2017.

Tržište rada

Na četvrtom ZDM-u smo podelili neke od preliminarnih podataka iz našeg trećeg istraživanja programerske scene u Srbiji kao i istraživanja o tržištu rada u IT-u u okviru kog smo anketirali poslodavce. Kada je u pitanju raspoređenost programera po gradovima u kojima rade, najveća promena se desila u Novom Sadu:

Jedna od najpozitivnijih promena desila se u pogledu porasta procenta žena koje sada čine 14,2 odsto programerske scene nasuprot 12 odsto koliko su činile pre godinu i po dana.

Iako je tokom 2018. bilo dosta priče o tome kako tržište rada divlja, posebno u pogledu plata, ovaj utisak se nije oslikao i u našem istraživanju. Rast plata je bio značajan, ali ne i dramatičan i prema trenutnim preliminarnim podacima generalni rast za sve senioritete zajedno iznosi oko 11 odsto.

S druge strane, čak 41 odsto poslodavaca tvrdi da im je zapošljavanje programera u 2018. bilo teže nego u 2017, za 47 odsto je bilo isto, dok je samo 12 odsto reklo da im je prošle godine bilo lakše da zapošljavaju programere. Slično je i sa fluktuacijom zaposlenih koja je za 81 odsto poslodavaca u 2018. bila veća ili ista u odnosu na 2017.

Zajednice i događaji

U 2018. su i IT zajednice podigle svoje aktivnosti na viši nivo, posebno u pogledu konferencija kojih je bilo više nego bilo koje prethodne godine. Tako je WP Srbija prošle godine po prvi put u Srbiju dovela najveću evropsku WP konferenciju, Wordcamp Europe, Heapspace se odvojio od Devoxxove franšize i krenuo u autorski poduhvat sa Heapconom, a ekipa koja već godinama uspešno organizuje PHP Srbija konferenciju je krajem prošle godine organizovala i svoju prvu konferenciju u Novom Sadu, GrowIT. U 2018. smo imali i prvu konferenciju posvećenu Pythonu, Pycon Belgrade, kao i prvu R konferenciju, SatRday.

U 2018. se održalo oko 640 IT događaja, dakle skoro dva dnevno. Iako ova “inflacija” događaja sama po sebi nije ni dobra ni loša, zabrinjavajući je podatak iz našeg trećeg istraživanja programerske scene, gde je čak 45 odsto ljudi reklo da im odlasci na IT događaje ni malo nisu značili u razvoju karijere i sticanju novih znanja. Samo 12 odsto je IT događaje označilo kao izuzetno vredne u smislu uloge u svom ličnom razvoju. Kvalitet događaja je definitivno polje u kome imamo još dosta prostora za napredak i nadamo se da će se tu desiti najveće promene tokom 2019.

Država i obrazovanje

Kada su u pitanju aktivnosti države na polju IT-a, one su bile na obe strane spektra, od korisnih, do nekih štetnih. Subvencija od 9,5 miliona evra kompaniji Continental i novi Zakon o prevozu putnika kojim je zabranjeno korišćenje digitalnog taksimetra su definitivno najniže tačke prošle godine. S druge strane, bilo je tu i nekih dobrih inicijativa, poput finansiranja razvoja regionalnih startap centara u osam gradova u Srbiji, novog kruga finansiranja projekata u okviru Fonda za inovacionu delatnost i pokretanja platforme Serbia Creates.

Dok je IT obrazovanje u okviru fakulteta uglavnom ostalo netaknuto, najveće promene su se desile na polju srednjoškolskog obrazovanja. Trinaest specijalizovanih IT odeljenja u gimnazijama koliko ih je bilo u 2017, naraslo je na čak 44. Naravno, kao i sa uvođenjem informatike u osnovne škole, implementacija novog programa i spremnost profesora da se uhvate u koštac sa novim zahtevima koji su postavljeni pred njih je još uvek veliki izazov.

Katarina Anđelković iz fondacije Petlja je sa nama podelila neke od prvih javnih informacija o tome kako na terenu izgleda uvođenje programiranja u osnovne škole. Napravljeni su materijali za sva četiri viša razreda osnovne škole, Scratch za peti, Python za šesti, 2D grafika i animacije uz Pygame u sedmom i osnove Data Science-a uz Jupyter u osmom razredu. Do sada je više od 90% nastavnika prošlo obuke za Scratch i Python.

Startap scena

Već smo se dotakli teme investicija u domaće startape, a prošla godina je bila značajna i po tome što smo imali nekoliko akvizicija, od kojih je najveća bila akvizicija Frame-a za (nezvaničnih) 200 miliona dolara. Pored toga, deo Nove Iskre koji je usmeren na coworking kupljen je od strane jednog najvećih svetskih coworking operatera, rent24. Iako je realizovana u 2019. ovde vredi pomenuti i akviziciju novosadskog 3laterala od strane jedne od najuspešnijih gaming kompanija u istoriji, Epic Games.

Dobra vest za domaće startape je i to što je od prošle godine u Srbiji prisutan i Google kroz svoj Launchpad program za podršku startap ekosistemima u zemljama u razvoju.

Krajem 2018. je Inicijativa Digitalna Srbija sprovela i prvo istraživanje srpskih startapa koje nam je pružilo nešto širi pogled na domaći ekosistem. Zanimljivo je da su domaći startapi uzeli 143 miliona evra investicija (od toga je svega 3,45 odsto startapa uzelo 85 odsto ovih sredstava), većina ih je registrovana u Srbiji i zapošljavaju 1.700 ljudi.

Šta nas čeka u 2019?

Nedavno smo unutar našeg tima razgovarali o sentimentu koji sve češće primećujemo oko sebe, a tiče se toga da sve više ljudi razmišlja o odlasku ili se već preselilo u inostranstvo. Jedan od intervjua koji nam je prošle godine ostao posebno urezan u pamćenje je onaj sa Vojom Antonićem u kom objašnjava zašto je u 65. godini odlučio da se odseli u Ameriku. To što se jedan od velikana računarstva na ovim prostorima odselio iz Srbije jeste tužno i zabrinjavajuće, ali je mnogo veći problem to što Voja nije jedini.

Zbog toga nam je posebno važan deo ovogodišnje ankete o programerima bio posvećen upravo tome. I podaci nisu sjajni.

Ipak, nešto su bolji nego pre godinu i po dana kada je samo 25 odsto ispitanih reklo da ne planira da se odseli iz Srbije. Svejedno, ono što posebno zabrinjava jeste što su našim istraživanjem pokriveni samo programeri koji u Srbiji makar sa ekonomske strane zaista dosta dobro žive. Ovaj procenat je među nekim lošije pozicioniranim profesionalcima verovatno značajno veći.

Zato ne čudi da najveći broj anketiranih kao glavne razloge za odlazak iz Srbije navodi lošu političku situaciju, neuređen sistem i korupciju. Ne čudi ni to da najveći broj onih koji planiraju da ostanu u Srbiji to čine zbog porodice i prijatelja. Ima i onih koji su slični nama pa ostaju zbog rodoljublja, ali i aktivizma i volje da nešto promene. Plata je takođe za neke programere još jedan faktor koji ih zadržava u Srbiji.

Može se reći da je situacija sa te strane sumorna, a ne doprinosi joj ni to što su se mnoge države, od Nemačke, preko Velike Britanije do Holandije, strateški usmerile ka tome da privuku što više stručnjaka koji bi se sa svojim porodicama preselili da rade u njihovoj zemlji. Pristup ovih država je naravno potpuno ispravan i donekle očekivan, ali stvara problem za našu privredu kojoj već sada manjka stručnjaka u oblasti IT-a.

Druga stvar koja u ovom kontekstu može biti posebno izazovna jeste i dugo najavljivana reforma paušalnih agencija. Potpuno i naglo ukidanje statusa quo bi moglo značajno da uzdrma industriju, i da dovede do toga da se mnogi novi inženjeri i profesionalci odluče na iseljavanje iz zemlje i da se značajno oteža nastanak novih i opstanak postojećih startapa.

Međutim, uprkos svim ovim preprekama, neophodno je da zadržimo pozitivan stav, jer bez toga sve negativne stvari postaju proročanstvo koje se samo ispunjava.

A nije ni da se dosta dobrih stvari već sada ne dešava i uprkos nekim okolnostima koje nisu idealne, IT industrija zaista impresivno raste. Kako bi se ovaj rast nastavio u njega moramo strateški da ulažemo, da podstaknemo sve one oblasti koje donose najviše vrednosti društvu i ekonomiji.

Poznato je da glavnicu srpskog IT-a trenutno čine uslužni biznisi. Ovaj tip biznisa je potpuno legitiman i vredan poštovanja, ali verovatno će se većina nas složiti da mnogo veći potencijal za kreiranje vrednosti imaju startapi, odnosno biznisi zasnovani na sopstvenom proizvodu, pre svega zbog svoje prirode koja im omogućava da mnogo lakše skaliraju svoj biznis. Srbija ima dobru osnovu da svoju IT industriju nastavi da izgrađuje kroz startape zbog velikog broja izuzetnih inženjera koji već poseduju tehnička znanja o izgradnji tehnoloških proizvoda. Element koji nedostaje je znanje iz biznisa, marketinga i ispitivanja tržišta i korisnika.

Zbog toga smo u novembru prošle godine sebi zadali cilj da znanje i iskustvo koje smo stekli kroz rad sa startapima na Startap akademiji proširimo dalje i to kroz formalno obrazovanje, da mlade inženjere motivišemo na pokretanje sopstvenog biznisa dok su još uvek na fakultetu.

Veliko nam je zadovoljstvo što je prvi fakultet koji je prihvatio naš poziv Računarski fakultet u Beogradu, gde će kurs Tehnološkog preduzetništva zasnovan na programu Startap akademije i podržan od strane Google Launchpada krenuti već od sledećeg semestra.

Međutim, pored svih sjajnih inicijativa i rezultata domaće IT industrije, postoji još jedan veoma važan deo slagalice koji nedostaje.

Najveći deo srpskog IT-a posluje sa inostranstvom i zavisi od inostranstva i to uopšte nije loše, jer su tamo investitori, tamo su bogatija i razvijenija tržišta i tamo su partneri i klijenti. Međutim, kada naši preduzetnici idu u inostranstvo da pregovaraju za investicije, projekte i parnerstva, njihovi sagovornici najčešće nikada nisu čuli za Srbiju, a posebno ne za srpski IT. Iako IT u Srbiji ima status najrazvijenije privredne grane i iako imamo veliki broj uspešnih priča, u inostranstvu je poznat samo delić toga.

Ukoliko bi smo, nasuprot trenutne situacije, u svetu bili prepoznati kao zemlja izuzetnog tehnološkog talenta i inovacija, dolazak do novih i mnogo većih partnera, klijenata i poslova bi postao mnogo lakši.

To je oblast u kojoj vidimo prostor za sledeće velike stvari u srpskoj IT industriji i zbog toga će narednih 10 godina našeg rada biti usmereno upravo na konzistentnu promociju i izgradnju brenda srpskog IT-a u inostrantvu, sa ciljem da naši preduzetnici dobiju bolje prilike i da budu prepoznati kao poželjni i pouzdani partneri koji će samim tim kreirati i mnogo više vrednosti za ljude u Srbiji.

Smatramo da je najbolji način da se to uradi kroz brend koji smo nazvali Tesla Nation, a više o razlozima za pokretanje i ideji iza Tesla Nationa pisao je naš Vukašin Stojkov.

Želja nam je da dobar glas o našim profesionalcima i preduzetnicima proširimo i izvan granica Srbije i zahvalni smo što smo dobili podršku od svih vas koji svakodnevno svojim izuzetnim radom potvrđujete naš slogan ,,Znam da možemo”.