IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
U razgovoru za Startit, Nemanja i Aco koji se nalaze pred prvom konferencijom koju organizuju kao GrowIT, odgovaraju na pitanja zašto su konferencije važne i ima li smisla posvetiti im se “full-time”.
Nemanja Čedomirović i Aco Gagić su toliko dugo u IT svetu da su videli kako on izgleda i iz ugla tehnologije i iz ugla biznisa. Ono što ih je spojilo pre četiri godine bila je organizacija PHP Srbija, gde je Nemanja stupio kao projektni menadžer, a Aco kao iskusni PHP-ovac. Tamo su se, između ostalog, godinama bavili organizacijom sada već dobro poznate PHP konferencije čija je kruna bilo prošlogodišnje gostovanje i samog kreatora PHP-a, Rasmusa Lerdorfa.
Nakon sedam međunarodnih konferencija kroz koje je prošlo više od 3.000 ljudi i više od 50 meetupa koje su organizovali na različite teme procenili su da su spremni za novu etapu u svojim profesionalnim životima. Nedavno su rešili da svoj fokus u potpunosti prebace na organizaciju konferencija osnivanjem nove organizacije na našoj sceni, GrowIT. Danas njih dvojica stoje na pragu svoje prve samostalne konferencije, koja nosi isti naziv kao i organizacija čiji su osnivači i za čiju lokaciju su odabrali Novi Sad, srpski grad sa najviše IT-jevaca i tehnoloških biznisa po glavi stanovnika.
S ovim dvojcem smo razgovarali o tome kako su počeli da se bave konferencijama, šta očekuju od ovog novog poduhvata i zašto smatraju da konferencije u Srbiji mahom nisu kvalitetne, kao i kako će svojim aktivnostima nastojati to da promene.
Aco: Nemanju sam upoznao kada sam postao član PHP Srbije. On je tada vodio konferencije, neke dodatne projekte, kao i celo udruženje kao predsednik. Radio je sto stvari u isto vreme i uporno želeo da radi još sto (smeh). Ono što je mene oduševilo je njegova konstanta potreba za unapređivanjem stvari koje radi. Tada sam postao deo tima koji organizuje konferencije i počeo da radim sa osobom koja uvek sasluša sve moje predloge i ideje i što je još važnije, pomogne mi u realizaciji istih na najbolji mogući način.
Nemanja: Čini mi se da smo „kliknuli” onog momenta kada je prošla konferencija PHP T-Day. Ja sam tada bio na izmaku snaga jer mi je bila potrebna dodatna podrška u vidu još jednog mene (smeh). Tada sam hteo da napravim svetski događaj, a nisam mogao sam. Tu je uleteo Aco i vizije su nam se poklopile. Obojica smo želeli da podignemo nivo organizovanja događaja i da od PHP Srbije napravimo progamerski centar. Tako smo krenuli da radimo bar jedan deo toga. Želeli smo da kreiramo nešto za šta će stranci reći „E, tamo hoću da idem” i to smo kroz PHP konferenciju uspeli.
Mnogo toga se izdešavalo prethodnih godina, ali kada se osvrnem na sve što smo uradili, najveći uspeh je svakako to što nam je prošle godine keynote predavač bio i sam osnivač PHP-a, Rasmus Lerdorf. Sećam se kada smo prvi put sedeli i govorili o pokretanju Udruženja. Tada je neko izgovorio „Znaćemo da smo uspeli kada nam Rasmus bude predavač na meetupu”. Naravno, u tom trenutku nije bilo ideje o konferenciji, a to je rečeno u šali, bez slutnje šta sve može da se dogodi.
Pored tog očiglednog, možda sam još ponosniji na to što je danas PHP Srbija prepoznata u inostranstvu kao organizacija koja pravi neke od najozbiljnijih, najorganizovaniijih premium konferencija. Kada vidite da neko ko je prošao na stotine konferencija, piše o vašem događaju kao nečemu što nikada nije video u svetu, to dosta imponuje. A da ne govorimo kako smo promenili percepciju nekoga ko nije imao lepo mišljenje o Srbiji.
Moj najveći uspeh je zapravo timski rad cele PHP ekipe. Okupljanjem iza PHP Srbije zajedno smo uspeli da podignemo nivo konferencija koje organizuje udruženje na trenutni nivo, gde slobodno mogu da kažem da pravimo jednu od najboljih PHP konferencija u Evropi. Sve ostale usphe, veće i manje, delim sa članovima udruženja i sve ostale aktivnosti koje udruženje realizuje.
Desilo se, kao i većina drugih stvari koje postanu uspešne, sasvim slučajno. Do sada smo organizovali sedam internacionalnih konferencija i više od 50 meetupa na različite teme. U početku je sve događaje radilo nekoliko nas, zato što smo ili imali malo više iskustva ili zato što niko drugi nije hteo time da se bavi.
Kasnije, kako su događaji bivali sve izazovniji i zahtevniji, mi smo sve više voleli da ih radimo. Svako ko je makar jedan događaj organizovao, bilo koje veličine, zna koliki je stres, pritisak, odgovornost. Sada zamislite da svake godine imate dodatni pritisak da događaj bude bolji od prethodnog. To su izazovi koje mi želimo da rešavamo svakodnevno, i to je nešto što nas je navelo da krenemo da se posebno fokusiramo na organizovanje konferencija.
Organizacija konferencija ili bilo čega drugog je zahtevan posao, ako želite da ga uradite kako treba, naravno. Poslednjih nekoliko godina organizovali smo veće i manje događaje i svaki je sa sobom nosio određeni logistički izazov. Kroz taj proces smo dosta naučili i unapredili stvari, ali sa druge strane smo uvideli i gde su nam greške, kao i koje stvari mogu dodatno da se unaprede. To se onda i samo nametnulo kao primarni razlog zašto smo krenuli full time sa organizacijom — želja da budemo bolji i da organizujemo događaje koji će biti bolji, koji će svaki put nuditi nešto više svim učesnicima.
Analizirajući tržište IT konferencija došli smo do zanimljivih podataka koji su se poklopili sa svime što smo radili u PHP Srbiji. To je da se dobar deo konferencija fokusira na jednu usku ciljnu grupu, a ona je uglavnom orijentisana ka progamerima. IT je daleko širi pojam. Nisu PHP, Python, Java… jedini programski jezici, postoji toliko toga što svi tek treba da naučimo.
Tu se rodila ideja da GrowIT pokaže šta su to najnoviji trendovi u programiranju, nebitno koji je programski jezik iza toga, da pokaže zašto nastaju problemi u komunikaciji između biznis ljudi u kompaniji sa jedne strane i programera sa druge. Sve te i mnoge druge stvari želimo da pokažemo kroz konferenciju koja će se održati krajem godine u Novom Sadu, ali i kroz niz drugih aktivnosti koje GrowIT planira.
GrowIT nastupa kao organizator konferencije, dok je sama konferencija i dalje vezana za udruženje koje je i dalje „vlasnik” brenda.
Udruženje PHP Srbija se primarno bavi širenjem i unapređivanjem znanja vezanim za PHP programski jezik. U tom procesu ono je pokrenulo i organizovalo niz edukativnih događaja, kao što su mesečni meetupi, radionice, hakatoni i, kao krunu svega, veliku međunarodnu konferenciju koja se organizuje jednom godišnje. Uporedo sa rastom konferencije rasle su i obaveze oko organizacije svih drugih stvari. Nije više bilo dovoljno znati i pozvati dobre predavače, obavestiti ljude o mestu i vremenu održavanja i govoriti o pametnim stvarima. Kao rešenje tog problema, Nemanja i ja smo osnovali GrowIT koji kompleksnost organizacije i samu realizaciju konferencije može da uradi na najvišem mogućem nivou.
Prethodnih šest i malo više godina sve događaje smo radili uz naše primarne poslove. Kako ne angažujemo eksterne agencije, ceo proces kreiranja je u našim rukama, što je za posledicu imalo da nam radni dani ponekada traju i više od 15 sati. To je dalje impliciralo da neke stvari na kraju ne uradimo dovoljno kvalitetno. Iako slovimo za organizatore uspešnih i kvalitetnih događaja, mi smatramo da to može i mora mnogo bolje.
Da bismo to uspeli morali smo da prelomimo i odlučimo da nam organizacija tech konferencija bude full time posao. Imamo i jednu zanimljivu ideju za razvoj našeg proizvoda, koji je takođe u domenu konferencija, a da bismo ostali „oštri” i na visini zadatka, moramo time da se bavimo svakodnevno. Smatram da je fokus i usmeravanje na konferencije dobar potez, a vreme će pokazati da li smo u pravu.
Kako biti bolji od sebe, kako nadmašiti svoje najbolje? Za mene je to primarni cilj i razlog zašto sam odlučio da pauziram ostale stvari i da se fokusiram na konferencije. Dosta stvari ima koje bih želeo da uradim, da primenim neke nove stvari i da unapredim postojeće, pa čak i da rizikujem i uradim nešto novo. Da bih uspeo u tome potreban je fokus, da se posvetim samo tome i da zajedno sa Nemanjom postavim visoke ciljeve i svakodnevno radim na ostvarivanju istih.
Ove godine smo na PHP Srbija konferenciji uradili nešto takvo, postavili smo velike ekrane na kojima su išla live predavanja iz velikih sala gde su ljudi ležeći u lejzi begovima uz bežične slušalice i pivo mogli da prate oba tracka. I tu nismo stali, dodali smo kamere i uspostavili komunikaciju između tog „virtuelnog” tracka i zajedno sa profesionalnim voditeljima imali interakciju tokom konferencije. Kako smo čuli od predavača i učesnika, to smo uradili prvi na svetu i za sve učesnike to je bio jedan od najhvaljenijih aspekata konferencije.
Konstantna edukacija je osnov svih uspešnih ljudi, ali usled realnosti i težine života često nemamo vremena da učimo koliko bismo hteli. Tu uskaču konferencije. Ako ih banalizujemo one predstavljaju skup ljudi koji dele ista interesovanja, što znači da se mogućnost da naučite nešto, da nađete rešenje za neke probleme višestruko povećava — zato su konferencije važne.
Često čujemo da ako želite da budete uspešni u IT svetu, onda ne možete da budete samo osoba koja radi od devet do pet, sa čim se i slažem, ali samo delimično. Jedan od načina da postignete uspeh je da idete na razne IT događaje. Meetupi su jedna ustaljena forma koja je sada postala mainstream, dok konferencije još uvek, čini mi se, nisu postale pomodarstvo (mada teže ka tome).
Tačno je da sva predavanja možete da odgledate onlajn, ali to nije jedina draž konferencije. To su zapravo njeni ljudi. Konferencije su važne pre svega zbog mreže ljudi. Mnoge poslovne kontakte, pa i same projekte ćete dogovoriti na nekoj od tih konferencija, a siguran sam da će mnogi posetioci naučiti dosta novih stvari, kako kroz predavanja, tako i kroz radionice, koje većina konferencija i pravi. Sa druge strane, ako imate da podelite nešto interesantno, nešto inovativno, biti predavač na konferenciji je sjajna stvar za vaše samopouzdanje, ali i za zajednicu koja će sigurno naučiti nesto iz vaših slajdova.
Takođe, za nas je značaj konferencija i u stavljanju srpske IT zajednice na svetsku mapu. Kroz naše događaje uspeli smo da animiramo svetske stručnjake koji su prepoznali da kod nas ima veoma kvalitetnih inženjera sa kojima su neke kompanije ostvarile velike saradnje i održavaju ih i dan danas. Sve više naših stručnjaka predaje na konferencijama po Evropi, a sve to zahvaljujući konekcijama koje su ostvarili na nekoj konferenciji u Srbiji. Ranije je to bilo daleko teže. Sada je dovoljno da se pozovemo na neki naš događaj i spojimo dve interesne strane. Nismo anonimusi koji su prepoznati kao jeftina radna snaga.
Fokus će prevashodno biti na kvalitetu i njegovom unapređenju. Kako ćemo sada de facto imati više vremena za brainstorming i detaljniju razradu svakog segmenta događaja, naredni događaji će dobiti daleko bolji i detaljniji tretman sa naše strane. Unapredićemo sve stvari koje nisu bile tako dobre i raditi na unapređenju svega što smo dobili kao feedback, a prethodnih godina nismo imali vremena da se time bavimo.
Većina konferencija nosi određena ograničenja sa sobom, nekad su ona dobra, a nekad loša. Pokušaćemo da napravimo nešto drugačije, pokušaćemo da se oslonimo na naše dosadašnje događaje, da usvojimo sve dobre prakse i da unapredimo sve ono što može da se unapredi.
Ne fokusiraju se na celokupan doživljaj delegata, od trenutka kada kupe kartu do trenutka kada sednu u avion i vrate se nazad u svoju zemlju. Greše u tome što su šusteri, ili što bi moj dobar drug rekao „Nemoj da vređaš šustere, oni su dunsteri.” Možda je ovo prejako i nekome može da zvuči pregrubo, ali je jednostavno tako. Najveće greške prave organizatori koji žele instant zaradu, gde im je fokus na kvantitetu, a ne kvalitetu.
Konferencije nisu skalabilne same po sebi, pa onda šusteri pokušavaju da kvantitetom nadomeste skaliranje. Sve to je kratkoročno. Ne prave događaje da traju i da stvaraju vrednost, nego po principu „hajde da ja sad nešto zaradim, pa ćemo posle da vidimo”. Na kraju dana svi gube. I posetioci tih konferencija i kompanije koje žele da se promovišu, pa i sami organizatori na duže staze. Da ne govorim o samoj industriji u kojoj smo mi. Pri ovome se ograničavam samo na IT konferencije.
Đavo se krije u malim stvarima. Svi se fokusiraju na velike stvari, koje su lako uočljive i ujedno lako ostvarive, a retko ko obraća pažnju na širu sliku, odnosno na sve detalje koji čine istu. Primer „detalja” je satnica — kasnimo samo 10-ak minuta, nije frka, onda se to nakon nekoliko predavanja to pretvori u 30-ak minuta, niko više ne zna kada predavanja počinju i nastaje sve samo ne konferencija. Pored šturog organizovanja, sledeća stvar koja utiče na sve to je profit. Na žalost, dosta konferencija se organizuje samo zarad profita i to utiče na sve, to se oseća i to kvari ne samo tu konferenciju već i negativno utiče na sve ostale koje se organizuju na tu temu.
Prvi i glavni fokus do kraja godine je nova konferencija — GrowIT Full Stack Conference. Nakon toga kreće fokus na PHP Srbiju i blaga promena koncepta konferencije. Sve buduće konferencije koje ćemo organizovati biće posvećene isključivo tech temama. To je nešto gde smo najbolji i gde smatramo da imamo najviše iskustva. Premalo je kvalitetnih tech događaja u regionu. Zato želimo da se fokusiramo na te teme, i regionu ali i svetu pokažemo da se u Srbiji prave sjajne konferencije.
Pored toga što je premalo tech konferencija, kod nas je i dalje zainteresovanost ljudi da posećuju iste na veoma niskom nivou. Pored organizacije bavićemo se i približavanjem konferencija ljudima, želimo da približimo njihov značaj i mogućnosti koje mogu da ostvare učešćem na istim.
Postoji nekoliko sjajnih ekipa, ali rekao bih na žalost samo nekoliko, zato što smatram da treba da ih bude više za dobrobit cele IT zajednice. Npr. HeapSpace, sjajna ekipa, pripremaju novi događaj Heapcon. Kada pričamo o tome ko profesionalno organizuje konferencije, oni su mi prvi pik.
Pored njih, WordPress ekipa koja je ove godine dovela WordCamp, kapa dole! Dodatno bih istakao ekipu iz Webiza, sjajnu stvar rade, pre svega za Zrenjanin. Sve ostale ekipe, bez ikakve namere da nekoga omalovažavam, nisu profesionalni organizatori konferencija (u prevodu, ne bave se time full time) — ili su u pitanju kompanije koje rade konferencije ili su pomenuti šusteri ili su to mlade ekipe koje će verujem tek postati profesionalni organizatori konferencija (među kojima bih istakao nekoliko njih: Data Science Conference, Test Conference, Enter Conference, PyCon Balkan).
Naučio sam da ih nemam ili da imam mala očekivanja kako bih se više radovao kada nešto postignemo. Dugoročan plan je, bar što se tiče konferencija, da nas prepoznaju svetski velike konferencije i požele da u Srbiji naprave novi QCon ili novi goto ili Web Summit, što da ne?
Planovi su veliki, ali očekivanja nisu. Negde usput sam naučio da uvek imam više planova, ali da ne očekujem previše od istih, da budem realan i da radom dobijem rezultat, da se na to oslanjam umesto da očekujem nešto.
Tako je i sa GrowIT-em, planovi su da naše konferencije podignemo na mnogo viši nivo, ali i da pomognemo IT zajednicama u ostavarivanju njihovih ciljeva, kao što smo to uradili sa PHP Srbijom. Mislim da je to dosta planiranja i očekivanja za sada, čekaćemo rezultate i onda ponovo razgovarati o tome.
Objavio/la članak.
ponedeljak, 3. Septembar, 2018.