Na ovoj stranici ćemo postavljati mišljenja naših stručnih saradnika, bazirana na pitanjima iz formulara koji smo nedavno postavili. Napominjemo da su ovo dakle mišljenja, i uprkos tome što ih dobijamo od najboljih stručnjaka koje znamo u zemlji, to nisu istovremeno i tumačenja koja imaju punu pravnu težinu. Odgovore postavljamo kako budu pristizali, originalnim redosledom i bez suštinskih izmena. U nekoliko odgovora se napominje da je drugačijom organizacijom poslovanja moguće poreski optimizovati poslovanje u odnosu na zaprećeni način oporezovanja novom izmenom zakona. U ovom formatu odgovaranja nije moguće davati konkretne preporuke ali ćemo u narednom periodu objavljivati zasebne članke na te teme.
1) Vukašine cenim što imenom i prezimenom pokušavaš da objasniš stvari. Ali oni koji treba da objašnjavaju se kriju iza imena Vlada, kao i uvek. Prvo napiši da tvoji odgovori nemaju pravnu težinu, da je to samo tumačenje. Tumači Vlada i inspektori. Pitanja ću postaviti, već sam postavio dosta u komentarima. Za sada samo ova napomena, da ne bude posle reko Vukašin koji je učestovao u pregovorima. I džabe ti pišeš u članku da niste bili stručni za pregovore. Niko to ne gleda, ljudi su kao što vidiš ljuti jer im se najverovatnije ukida prihod od 1-2 strana klijenta, a alternativa je smanjenje plate kod domaće firme, ako ne sad, onda za 3 godine.
Odgovor: U većem delu se ne slažem sa pitanjem. Tačno je da krajnje tumačenje primene zakona za specifična ili nejasna pitanja izdaje Ministarstvo finansija putem npr. mišljenja. To ne znači da su zakonske norme nejasne same po sebi i da se ne mogu tumačiti. Svakako se ne mogu očekivati detaljne instrukcije koje zadiru u opis i pojašnjenje pojedinačnih slučajeva. Nije tačno da se ikome ukida prihod ili pravo na ostvarivanje prihoda. Ono što može biti različito nakon početka primene novih izmena zakona u odnosu na trenutnu situaciju je efektivno opterećenje „neto naknade” porezima i doprinosima i to samo u slučaju kada se za preduzetnika ne može reći da je samostalan u obavljanju delatnosti u odnosu poslovni aranžman koji ima sa konretnim nalogodavcem.
2) Ono što mene buni je da li se Test samostalnosti odnosi samo na paušalce ili i na preduzetnike koji isplaćuju sebi ličnu zaradu. To je model po kome preduzetnik sam sebi odredi zaradu, na nju plati poreze i doprinose a ostatak novca isplati kao dobit na koju plati 10 odsto poreza na dobit (i posle godišnji porez ako pređe limite…).
Odgovor: Testira se odnos konkretnog nalogodavca i preduzetnika, dakle odnos, a ne preduzetnik kao takav. Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovano za obavljanje određene delatnosti. Samom tom registracijom fizičko lice osim određenih obaveza stiče i pravo na „povlašćeno oporezivanje” u odnosu na fizičko lice koje ostvaruje druge prihode (u smislu člana 85 Zakona o porezu na dohodak građana). Naime, obavljanje samostalne delatnosti odnosno rezultat poslovanja prilikom obavljanja samostalne delatnosti se oporezuje sa 10 odsto. Drugi prihodi fizičkog lica se oporezuju sa 20 odsto. Osnovica za porez na dohodak građana u slučaju obavljanja samostalne delatnosti se može odrediti putem izračunavanja poslovnog rezultata ili paušalnim utvrđivanjem od strane poreske uprave. Osnovica za doprinose se takođe može odrediti paušalnom procenom rezultata od strane PU. Ukoliko se porez utvrđuje putem računanja rezultata poslovanja onda za određivanje osnovice za izračunavenje doprinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja postoje dva načina. Doprinosi se plaćaju ili na rezultat ili na ličnu zaradu preduzetnika. U ovoj drugoj opciji preduzetnik ima mogućnost da sam odredi osnovicu za izračunavanje doprinosa i samim tim i da ograniči njihov iznos.
Sve ove opcije su omogućene za slučaj obavljanja samostalne delatnosti. Šta kažu predložene izmene i test samostalnosti? Ukoliko se za nekog preduzetnika u nekom odnosu sa određenim nalogodavcem ne može reći da je samostalan u obavljanju delatnosti onda neće moći ni da koristi mehanizme za određivanje osnovica za oporezivanje koje se odnose na samostalno obavljanje delatnosti. Ti prihodi ili više liče na prihode iz radnog odnosa (platu) ili druge prihode fizičkog lica koji su, rekli smo, nepovoljniji za oporezivanje.
Dakle, za određivanje samostalnosti preduzetnika u konkretnom odnosu sa konkretnim nalogodavcem nije ni od kakvog značaja način na koji je određivana osnovica za obračun doprinosa, odnosno da li je preduzetnik plaćao paušalno utvrđene poreze i doprinose ili je osnovica utvrđivana vođenjem knjiga ili određivanjem lične zarade preduzetnika.
3) Moj slučaj je da plaćam već četiri godine pune poreze i doprinose preko PP OPO prijave. U PIO-u i CROSO su me reigistrovali u kategoriju 222 lica bez trajanja ugovora–honorarac a plaćam kao zaposleni. Mene interesuje da li će država rešiti:
Odgovor: U odnosu na ovo što je napisano, moje mišljenje je da bi ovom fizičkom licu bilo poreski najoptimalnije da registruje svoj DOO, prijavi sebe u radni odnos. U odnosu na ukupan iznos bruto prihoda određuje sebi zaradu iz radnog odnosa i koristi olakčšice. Inače, opisan slučaj i samooporezivanje je u potpunosti u skladu sa važećim propisima. Konkretno na pitanja i za pod 1) i za pod 2) potrebno je imati ili kreirati entitet (pravno lice). U odnosu na izneto, moje mišljenje je da ovo lice ima pravo na korišćenje poreskih olakšica za novozaposlene.
4) Da li država može izvršiti Test samostalnosti prilikom podnošenja zahteva za paušal (do 1. decembra) umesto nasumično? Ovo nije pitanje već predlog za izmenu zakona.
Odgovor: Ne, ovo nije moguće. Ne može nijedan državni organ „izvršiti” testiranje preduzetnika kao takvog ili mu „overiti” status paušalca ili sl. Testom samostalnosti se isputuje konkretan odnos između konkretnog nalogodavca i konkretnog preduzetnika. Taj odnos može da se menja, preduzetnik može imati više nalogodavaca…. Ukoliko se primenom Testa samostalnosti utvrdi da se za fizičko lice ne može reći da obavlja samostalnu delatnost u tom nekom konkretnom odnosu, onda se taj prihod izuzima iz evidencije prihoda odobavljanja samostalne delatnosti i oporezuje kao direktan prihod fičkog lica.
5) Radim part-time za jednog stranog klijenta, ali je to moj jedini priliv novca jer je satnica sasvim zadovoljavajuća i porez plaćam paušalno. Pored toga, ostatak vremena radim na svom proizvodu koji ne donosi novac za sad, tako da smatram da jesam preduzetnik, ali mislim da ne bih prošao Test samostalnosti. Da li se meni menja status ovim promenama?
Odgovor: Status preduzetnika se ne menja u odnosu na rezultate Testa samostalnosti. Padanje Testa samostalnosti ukazuje da bi trebalo da se taj jedan konkretan prihod od tog konkretnog nalagodavca oporezuje drugačije.
Moje mišljenje je da predloženi paket rešenja uz još neke novije izmene zakona o porezu na dobit u potpunosti idu u prilog ovom konkretnom scenariju ako preduzetnik nije bio u radnom odnosu.
Mogući model: DOO i samozapošljavanje, korišćenje olakšica, određivanje plate u punom iznosu. Lice razvija svoj proizvod i kreira troškove R&D-a ali i neki potencijalni IP. Ove stvari su obuhvaćene podsticajima koji bi se ticali umanjenja poreza na dobit. Takođe, trebalo bi proveriti zašto preduzetnik pada Test samostalnosti u ovom scenariju.
6) Kako preduzetnik koji vodi knjige i isplaćuje sebi ličnu zaradu da nastavi da posluje sa jednim inostranim klijentom bez opasnosti da mu poreski inspektor retroaktivno oporezuje 46 odsto bruto prihoda po svojoj volji? Nema alternativa, nema olakšica u novom zakonu za takav slučaj?
Odgovor: Način utvrđivanja osnovice za doprinose ne utiče na određivanje samostalnosti (videti pitanje 2)). Ukoliko je preduzetnik samostalan u odnosu na tog klijenta ne bi trebalo da se boji retroaktivnog utvrđivanja poreza. Argument da neki inspektor može da dođe i da napravi lažan zaključak nije relevantan. Ako jeste, onda može i sad da dođe i ne samo po ovom pitanju i ne samo kod ovog preduzetnika ili ne samo kod preduzetnika koji potpadaju pod ovaj scenario. Ukoliko ovaj preduzetnik nije bio ni u jednom trenutku u radnom odnosu tokom 2019. godine ima pravo na poreske olakšice za novozaposlene ukoliko je angažovan u npr. svom doo-u.
7) Kada se radi za jednog poslodavca u inostranstvu šta se dešava?
Odgovor: Preduzetnik bi trebalo da utvrdi da li je samostalan u smislu Testa samostalnosti. Ako ne grešim, iz pitanja se implicira da se radi o remote radnom angažovanju i da preduzetnik nalogodavca doživljava poslodavcem. Ukoliko ne ispunjava uslove samostalnosti pred preduzetnikom je nekoliko opcija. Ukoliko nije bio u radnom odnosu tokom 2019. godine verovatno je poreski najoptimalnija opcija da se prihodi prebace na postojeće ili novoosnovano pravno lice (doo) i da tu preduzetnik pređe u radni odnos pri čemu bi se koristile i poreske olakšice.
8) Šta se dešava posle perioda od tri godine?
Odgovor: Dobro pitanje. Niko ne zna odgovor. U više navrata je skrenuta pažnja na to da je obezbeđen prostor za razgovor na ovu temu. Nema konkretnih predloga i razgovora šta i kako dalje.
9) Na koji način je preduzetnik po novom zakonu zaštićen od samovolje i samoprocene poreskog inspektora da li ispunjava ili ne neki uslov iz Testa samostalnosti? Npr. ako ja mislim da ispunjavam neke uslove i imam ugovor koji to potvrđuje, i ako nastavim da radim kao do sada, a poreski inspektor tako ne misli i donese rešenje o povećanom porezu u novembru 2020. godine, koje su onda opcije?
Odgovor: Predložene izmene zakona ne menjaju obaveze i prava inspektora. Ta prava i obaveze su definisane Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ako se pitanje odnosi na to kako će inspektori dokazivati pojedine tvrdnje koje mogu biti u suprotnosti sa preduzetnikovim tvrdnjama, to jedino može da odgovori Poreska uprava. Trebalo bi podsetiti na to da načelo fakticiteta omogućava inspektoru da oporezuje prihode u odnosu na ekonomsku suštinu odnosa što se odnosi i na tumačenje pojedinih kriterijuma i da daju prednost ekonomskoj suštini u odnosu na formu, odnosno na ugovor. S obzirom na to da su promene uvedene kako bi poreska kontrola bila izvodljiva trebalo bi očekivati da će se pojedini inspektori pripremiti za kontrolu ovakvog vida odnosa. Preduzetnik koji je u suštini samostalan u odnosu sa nalogodavcem ne bi trebalo da ima problem sa dokazivanjem tvrdnji ili osporavanjem suprotnih tvrdnji.
Opcije su da preduzetnik ili posluje suštinski samostalno od nalogodavca i da zadrži postojeći sistem oporezivanja ili ako nije onda da razmotri druge oblike organizovanja poslovanja koji ima niže efektivne stope za oporezivanje ukoliko je preduzetniku u cilju da optimizuje poreska opterećenja. Poslednje važi pogotovu ukoliko postoji mogućnost korišćenja poreskih olakšica za zaposljavanje u nekom od tih alternativnih modela.
10) Ukoliko bude „100 odsto olakšice” na iznos izdataka za PIO fond prve godine, da li to znači da se ta godina neće računati u penzioni staž?
Odgovor: Ne. Za svako novozaposleno lice za koje se koriste olakšice biće obračunat i evidentiran puni PIO doprinos. Mehanizam za određivanje iznosa olakšice se dešava preko PIO doprinosa, međutim PIO fondu će biti nadoknađen obračunati iznos za konkretnog zaposlenog. Sa stanovišta novozaposlenog ne postoji razlika u evidenciji staža ili iznosa evidentiranih doprinosa u odnosu na zaposlenog za kojeg se ne koristi olakšica.
11) Kakva će biti kazna za poslodavca (nalogodavca) koji drži paušalce kao „zaposlene”? Da li je npr. ista kao da je imao neprijavljene radnike?
Odgovor: Poenta je u tome što je predviđena najveća efektivna poreska stopa u slučaju da je angažovan preduzetnik za koga se utvrdi da ne ispunjava kriterijume samostalnosti. Ukoliko se radi o domaćem nalogodavcu, efektivna poreska stopa za poreze i doprinose iz radnog odnosa (i to bez olakšica) je znatno niža od stope koja bi se platila ako se naknadno utvrdi da preduzetnik nije bio samostalan u odnosu. Najznačajnija „kazna” je rekategorizacija tog odnosa i naknadno obračunavanje svih tih poreza i doprinosa. Na to bi se nadovezale kamate i prekršajne ili krivične prijave za odgovorna lica
12) Da li će se tolerisati izmena ugovora (i faktička izmena načina saradnje) sa aktuelnim nalogodavcem, tako da novougovorena saradnja zadovoljava uslove upitnika? Ko i kada procenjuje da li su uslovi zaista izmenjeni? Npr. da li poreska inspekcija prilikom kontrole ili poreska uprava prilikom donošenja rešenja o paušalu?
Odgovor: Trebalo bi da DA. Poenta je da će se ispitivati odnos nalogodavca i preduzetnika počevši od 1. januara. Samo to može biti predmet kontrole poreskih organa. Ukoliko je nalogodavac u Republici Srbiji, na njemu će biti obaveza da proveri da li preduzetnik zadovoljava kriterijume samostalnosti ili ne. Ovo je zbog toga što nalogodavac ima obavezu da obračuna i odbije poreze i doprinose od bruto naknade. Ukoliko se radi o nalogodavcu iz inostranstva onda bi preduzetnik trebalo da ispita odnos kako bi mogao da zna da li zadržava poreski status ili ima obavezu da nađe alternativni tip angažovanja ili ultimativno da se samooporezuje. Poreska uprava i njeni organi kontrole ne mogu kontrolisati ovaj odnos osim u procesu kontrole. Podsetimo da predmet testiranja nije sam preduzetnik, pa da to neko može da radi prilikom donošenja rešenja već odnos između nalogodavca i preduzetnika. Preduzetnik može da posluje samostalno u odnosu na jednog nalogodavca a da pada na Testu samostalnosti u odnosu na drugog.
13) Da li će paušalac biti u obavezi da dostavi ugovore o tehničkoj saradnji poreskoj inspekciji prilikom donošenja rešenja o paušalu? Da li će biti neophodno eksplicitno pokriti sve tačke upitnika ugovorom?
Odgovor: Ne. Takva provera bi se dešavala u procesu kontrole. Pogledaj odgovor pod 12).
14) Da li može da se razjasni šta će biti sa ljudima koji rade za jednog klijenta, odnosno zaposleni su u remote kompaniji? Priče idu od „ne vidim kako neko ko radi za jednog stranog klijenta može da padne na Testu samostalnosti” pa sve do „za strane klijente koji zapošljavaju ljude iz Srbije, koji usluge pružaju sa teritorije Srbije – se smatra da su radno angažovani (dakle, puni porezi i doprinosi kao na platu)”.
Odgovor: Najviše zavisi od toga šta je suština angažovanja. Glavno pitanje bi bilo da li si remote zaposleni ili konsultanat. Kriterijumi se kreću u tom okviru. Moje mišljenje je da će remote zaposleni najverovatnije pasti na Testu samostalnosti i da neće moći da zadrže trenutni status. Konsultant ne bi trebalo da padne na Testu samostalnosti ako je zaista samostalan. Ukoliko zaključak upućuje na drugi oblik organizacije odnosa poenta je da postoje poreski optimalnija rešenja od „punih poreza i doprinosa” ili korišćenje poreske olakšice za (samo)zapošljavanje ukoliko preduzetnik nije bio u radnom odnosu u 2019. godini.
15) Na koje sve šifre delatnosti se odnosi novi zakon? Na primer, da li se zakon odnosi i na paušalce koji su se bavili marketingom i sl, a ne samo računarsko programiranje?
Odgovor: Odnosi se na sve preduzetnike nezavisno od šifre delatnosti i nezavisno od toga da li primarna delatnost preduzetnika odgovara onoj koja je registrovana.
16) Šta nakon tri godine olakšica oporezivanja?
Odgovor: Isto kao pod 8)
17) Da li postoji šansa da se, po onom upitniku, ispoštuju stavke tako da možemo da ostanemo paušalno oporezovani, a da nas onda šalteruša samo odbije?
Odgovor: Postoji. Ovo nema veze sa bilo kojim šalterom. Ili zaposlenima na šalterima. Ukoliko je u odnosu preduzetnika i nalogodavca taj preduzetnik zaista samostalan, preduzetnik bi trebalo da zadrži poreski status. Ukoliko nije, trebalo bi da razmisli o alternativnim rešenjima u smislu poslovnog organizovanja i optimizaciji poreskih opterećenja ili korišćenju druge forme angažovanja ili korišćenju poreskih olakšica.
18) Ako 2022. godine inspekcija utvrdi da jedan od mojih višegodisnjih ugovora iz 2018. ne prolazi Test samostalnosti šta se desava? Ko plaća, koliko, kome i na ime čega?
Odgovor: pogledaj pod 11). U zavisnosti od toga gde se nalazi nalogodavac obaveza plaćanja poreza i doprinosa, odnosno kamate i penala pada ili na nalogodavca (ako je nalogodavac domaći entitet) ili na preduzetnika (ako je nalogodavac entitet iz inostranstva). Izmene zakona se odnose na promet/prihode nakon 1. januara 2020. godine.
19) Šta se dešava sa paušalcem koji ima jednog inostranog klijenta i ne prođe Test samostalnosti? Naravno, interesuje me opcija gde strani klijent ne želi da otvori predstavništvo u Srbiji — da li ostajem paušalac (i pod kojim uslovima) ili sam primoran da otvaram DOO?
Odgovor: Dobro i konkretno pitanje. Ne bi bilo poreski optimalno da preduzetnik zadrži status i plaća poreze i doprinose za PIO po novom stavu iz predloga zakona. U ovom scenariju preduzetnik je upućen na otvaranje DOO-a ukoliko želi da optimizuje poreze i doprinose.
20) Paušalac radi za stranca koji ne želi da dođe u Srbiju. Stranac plaća bruto iznos u devizama. Da li su uopšte razmatrani ovakvi slučajevi i koje opcije stoje pred takvim preduzetnikom? Da li je urađena procena koliki bi bili gubici ukoliko bi takvi slučajevi napustili zemlju pošto bi po sadašnjem rešenju trebali da damo vise od 60 odsto naše bruto zarade, što je neprihvatljivo? Čak i u susednim zemljama postoje bolji uslovi.
Odgovor: Pogledati odgovore pod: 19), 14), 7) i 5).
21) Da li će pravo na najavljene olakšice imati osobe koje su agenciju otvorile u toku 2019. godine, koje su pre toga bile u radnom odnosu?
Odgovor: Ne, neće imati ako su osobe bile radno angažovane u 2019. godini
22) Ko i kako obavlja taj Test samostalnosti?
Odgovor: pogledati odgovore pod 2), 4), 12), 13) i 17).
23) Koji su razlozi za reformu paušalnog sistema?
Odgovor: Jednostavno rečeno, trenutni status gde za bilo koje radno angažovanje neko može a neko ne može da uredi odnos kao nalogodavac-kontraktor nije održiv. Ili će svi postati „samostalni preduzetnici” bez obzira na suštinu odnosa između nalogodavca i fizičkog lica ili će biti uređeno ko i pod kojim uslovima može da zadrži status samostalnog preduzetnika. Iz svega što smo čuli, za Vladu je neprihvatljivo da se ukine radni odnos kao institucija jer bi to imalo ogromne konsekvence na društvo u celini (efekat na budžet i na prava i obaveze iz radnog aspekta su samo uočljivi deo). Posmatraju se svi zaposleni i preduzetnici i kompletna privreda, a ne samo IT. Promene ukazuju na to da se mora izdefinisati ko je zapravo samostalni preduzetnik a ko radno angažovan i u odnosu na to postoje razlicite opcije oporezivanja. U ovom scenariju samostalni preduzetnici koji jesu zaista samostalni zadržavaju postojeći poreski tretman.
24) Rečeno je da je ovo prva mera reforme. Kako izgleda celokupna reforma, koje su etape i koji su rokovi za svaku etapu reforme?
Odgovor: Nisam siguran šta se tačno misli pod ovim pitanjem. Pomenuto je da je Test samostalnosti jedna/prva od nekoliko zakonskih normi. Druge dve su „amnestija” i poreske olakšice. Takođe, pomenuta je i reforma načina utvrdjivanja paušala. Osnovne teme ove reforme su automatizacija utvrđivanja iznosa i izdavanje rešenja, prelazak sa široko definisanih grupa na šifre delatnosti kao osnov za utvrđivanje iznosa, pravednije i usklađenije određivanje i korekcija osnovica…
25) Zbog čega su paušalci koji su bili zaposleni u 2019. godini isključeni iz podsticajnih mera?
Odgovor: Poreska olakšica za zapošljavanje je definisana tako da stimuliše zapošljavanje lica koja prethodno i određeni vremenski period nisu bila u radnom odnosu. U ovu meru nisu uključeni samo preduzetnici ili preduzetnici paušalci već se ona odnosi na sve nezaposlene (npr. na mlade i sl.). Ova mera košta Budžet RS jer će svaki novozaposleni imati pokrivene pune doprinose u vreme trajanja i korišćenja olakšice. Negde je morala biti podvučena crta u definiciji prethodno nezaposlenih lica i ona su izdefinisana kao lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom cele 2019. godine.
26) Ko je odabrao ove ljude da predstavljaju IT zajednicu i prepustio našu sudbinu u njihove ruke?
Odgovor: Predpostavljam da se pitanje odnosi na aktivnosti Vojvodjanskog IKT klastera i DSI-a. Po onome što je rečeno do sad, ne bih rekao da se radi o „predstavljanju IT zajednice” niti mislim da je to moguće s obzirom na potpuno različite stavove aktera u nečemu što se zove IT zajednica. S jedne strane postoje akteri sa stavom da angažovanje preduzetnika predstavlja nelojalnu konkurenciju i da se ista vrsta prihoda oporezuje na različite načine, pri čemu se prostim reimenovanjem prihoda dobija povlašćeni sistem oporezivanja prihoda fizičkog lica koji je inače namenjen za drugu vrstu delatnosti. Sa druge strane, postoje akteri kojima konkurentnost direktno zavisi od korišćenja takve povlašćene stope oporezivanja prihoda fizickih lica. Postoje i akteri koji su zaista samostalni i koji sa pravom koriste povlašćeni sistem oporezivanja i postoje akteri koji se sa svojim stavovima i poslovnim ponašanjem kreću između ovih grupa članova IT zajednice.
Na osnovu svega što je rečeno ne vidim da su pomenute organizacije mogle da rešavaju bilo čiju sudbinu. Mislim da je ideja predlagača izmena zakona koje se tiču Testa samostalnosti bila da se razvrstaju kategorije prihoda fizičkih lica u adekvatne grupe za oporezivanje. Po mom shvatanju pomenute organizacije su ponudile predlog kako da te promene ne budu nagle i kako da ne ugroze poslovanje kompanija i pojedinaca koje će trpeti posledice reklasifikacije prihoda za oporezivanje u vidu plaćanja većih poreza i doprinosa. U najvećem broju slučajeva predložene poreske olakšice u velikoj meri neutrališu razliku između postojeće prakse oporezivanja i oporezivanja nakon reklasifikacije prihoda.
27) Ko će da obezbedi da su sva prava koja uživaju zaposleni po ugovoru o radu obezbeđena i za one koji rade za strano pravno lice? Mislim na odmor, bolovanje, otpremnine, otkazni rok…
Odgovor: Neko ko individualno radi za strano lice neće biti u radnom odnosu i strano lice ne može da podleže kontroli radne inspekcije i kontroli primene Zakona o radu. Ako se povlači paralela između oporezivanja i prava trebalo bi imati u vidu da pred preduzetnikom postoje drugi modeli angažovanja pored samostalne delatnosti koji pružaju različite modele efektivnih poreskih stopa.
28) Šta je 130 dana? Kako poreska gleda na to? Šest faktura za jednu firmu, tj. svaki mesec po jedna? Iako na fakturama navedem koliko sam sati taj mesec radio na kom pojektu za njih, tj. iako na fakturama kad zbrojiš sate ispadne tri meseca, oni će 130 da gledaju kao šest meseci, zbog šest faktura?
Odgovor: Smisao ovog kriterijuma je kontinuitet angažovanja i procena utrošenih radnih dana. Broj od 130 dana odgovara polovini radnih dana u godini. Kolokvijalno rečeno, preduzetnik bi trebalo da proceni da li polovinu svojih radnih sati troši u odnosu sa jednim nalogodavcem u kontinuitetu. Pretpostavka je da svako ko ugovara takvo angažovanje sa jednim nalogodavcem i obavezuje se na određeni broj radnih dana ili sati se i unapred odriče samostalnosti u obavljanju svoje delatnosti. Kreterijum ne ograničava tu mogućnost ali upućuje na to da preduzetnik u tom odnosu nije samostalan u određivanju svog radnog vremena. Ovo je jedan od kriterijuma koji opisuje samostalnost i trebalo bi ga posmatrati u celini Testa samostalnosti i u odnosu na druge kriterijume.
29) Da li je bolje imati ugovor za svaki projekat za tu firmu, ili jedan ugovor u kome piše koliko ti košta sat, pa ako firma ima jedan ili dva projekta, to navedeš u fakturi? Nemam ni radno vreme, ni odmore, radim od kuće, za stranca, na mom kompu.
Odgovor: Svejedno je u smislu procene samostalnosti. Sve navedeno upućuje na samostalnost i trebalo bi ovo posmatrati u odnosu na ostale kriterijume.
30) Ne smeš da radiš u timu. Da li ima i jedan softver na kome možes da radiš, a da neko ne radi na nekom drugom feature-u istog softvera, a ti ljudi mogu da se nalaze bilo gde u svetu.
Odgovor: Kriterijum ne ograničava mogućnost rada u timu već govori o stepenu samostalnosti. Pitanje je da li je preduzetnik samostalan u obavljanju svoje delatnosti ili je deo nekog tima koji čine drugi zaposleni nalogodavca ili druga angažovana lica. Ako je preduzetnik deo neke organizacione strukture kod nalogodavca to upućuje na zaključak da se radi o drugom modelu angažovanja u odnosu na obavljanje samostalne delatnosti.
31) Ako i smeš šta ja da radim ako oni angažuju još nekog iz Srbije? Kako ja da objasnim poreskoj da ja dobijem projekat i radim na njemu, a da nije moja stvar da li će oni još nekog da angažuju iz Srbije ili bilo koje druge zemlje?
Odgovor: Nije važna lokacija već organizaciona struktura. Ovo je jedan od kriterijuma koji opisuje samostalnost preduzetnika. Kao i ostale kriterijume trebalo bi i ovaj kriterijum posmatrati u celini. Pogledati i pod 3).
32) Za koji period će oni ovo da ocenjuju? Gledaće ugovore iz 2019. ili tek od 2020. godine?
Odgovor: Sve izmene zakona se odnose isključivo za period od 1. januara 2020. godine.
33) Da li se testiranje odnosi na svakog klijenta pojedinačno? Ja radim sa 10ak klijenata godišnje, ali 80 odsto prihoda mi je od jednog.
Odgovor: Da, na svakog pojedinačno. U odnosu na izneto jako je verovatno da je preduzetnik samostalan u odnosu sa devet klijenata i trebalo bi ispitati odnos sa tim „glavnim” klijentom
34) Ukoliko se odnosi na jednog da li ja onda plaćam ovaj porez samo na fakture tog klijenta ili za sve klijente? Tj. ukoliko poreska zaključi da nisam samostalan sa jednim, da li plaćam poreze i za sve ostale fakture?
Odgovor: Odgovor na ovo pitanje zavisi od načina na koji će preduzetnik organizovati odnose sa tim jednim klijentom. Siguran sam da postoji poreski povoljnija opcija od primene načina oporezivanja po novom stavu u zakonu. Takođe, najverovatnije je moguće organizovati odnose tako da preduzetnik zadrži postojeći poreski status za prihode sa ostalim klijentima i da se prihod od klijenta sa kojim nema samostalnost oporezuje drugačije i pojedinačno. Teško je dati univerzalan odgovor koja je prava alternativna opcija organizacije poslovanja u slučaju da je preduzetnik prinuđen da reklasifikuje prihode od jednog nalogodavca. Poreski najoptimalnija opcija zavisi od više faktora i od konkretnih iznosa, te preporučujem preduzetniku da potraži poreski savet pre odabira alternativne opcije organizovanja poslovanja.
35) Sve se svelo na to šta treba da uradim da bi ostao paušalac, tj. koji ugovor da promenim i koliko klijenata mi treba. Ogromna većina radi sa jednim do dva strana klijenta, ja sa jednim stranim uglavnom i 10ak domaćih, ali opet najviše zaradim od jednog stranog. Ja verujem da tako razmišlja većina ljudi, jer 90 odsto ljudi ne želi da bude ograničeno, već da može da bira sa kim će da radi u inostranstvu. Pa ukoliko možemo da radimo i da donosimo pare iz inostranstva, onda nam recite šta i kako, koliko klijenata i šta je zabranjeno. Pričam sa prijateljima danima, pola nas ne spava jer nema pojma šta da radi, svako ima svoje viđenje šta sme, šta ne.
Odgovor: Odgovor se provlači u odgovorima na pitanja do sada.
36) Da li se ovaj zakon de facto odnosi i na paušalce iz drugih delatnosti tj. kojim redom će ići histerija? Ko i kako sprovodi Test samostalnosti? Da li je realno da će se čitati iz ugovora i šta ako ugovor nemaš (ja sam konsultant sa više od sedam klijenata ali jedan donosi skoro 60 odsto zarade). Definitivno sam samostalna, ali u teoriji mogu da padnem Test samostalnosti. I šta sad, taj klijent „mora” da me zaposli?
Odgovor: Da li se ovaj zakon de facto odnosi i na paušalce iz drugih delatnosti — pogledati 15). „Ko i kako sprovodi Test samostalnosti?” — pogledati odgovore pod 2), 4), 12), 13) i 17). Ostatak pitanja: ukoliko preduzetnica nije u odnosu sa nekim klijentom samostalna prema Testu samostalnosti, postoje drugi oblici angažovanja i oporezivanja mimo radnog odnosa.
37) Kako bi se ovo odrazilo na nekoga ko bi radio kao freelance dizajner preko TopTal platforme? Iako se preko te platforme radi sa različitim klijentima na skoro svakom projektu, i dalje je platforma ta koja isplaćuje novac itd, pa me zanima da li se u toj situaciji „prolazi” Test samostalnosti, ili ne?
Odgovor: Postoji stav u izmenama zakona koji platforme tretira samo kao posrednike i definise krajnje korisnike usluga kao nalogodavce. Za precizniji odgovor trebalo bi proveriti da li navedena firma može da se tretira platformom u smislu ovog zakona i trebalo bi analizirati sve ostale kriterijume pri zaključivanju ko je krajnji nalogodavac i da li je preduzetnik samostalan u obavljanju svoje delatnosti. Preduzetnik bi trebalo da ima dosta pouzdanu procenu da li se radi o platformi koja ga ili povezuje sa konkretnim nalogodavcem za konkretan projekat/posao ili je to složeniji odnos i zapravo se radi o indirektnom angažovanju od strane nalogodavca za šta kompnija posrednik ostvaruje druge naknade pored klasičnih naknada posrednika (platformi).
48) Paušalci koji rade za jednog inostranog klijenta jer je dužina projekta recimo četiri godine. Nemam plaćen odmor i nemam min-max broj sati koje moram da radim ali sam radio u proseku sedam sati dnevno za njih. Ova pravila su upravo najviše promašila (ili namerno stavila u najnepovoljniji položaj) upravo nas koji radimo za strance. Da li je predlagač svestan da vrlo lako može da se desi da bilo kakva promena poslovanja sa moje strane dovede da me sam klijent otkači i uzme nekog iz Poljske/Rumunije/Bugarske. I ovako im je teže da posluju sa nama van EU. Kakav je tu benefit za bilo koga?
Odgovor: Moram da se ograničim na deo koji se tiče kriterijuma iz Testa samostalnosti. U odnosu na sve rečeno može se izvesti zaključak da preduzetnik pada na dva kriterijuma iz Testa samostalnosti. Da bi se utvrdilo da li je preduzetnik zaista samostalan u obavljanju svoje delatnosti potrebno je izanalizirati i ostale kriterijume iz Testa samostalnosti. Postoje individualni kriterijumi koji upućuju na samostalnost ili nesamostalnost, međutim, potrebno je posmatrati ih u celini. Niko ne ograničava mogućnost obavljanja delatnosti. Međutim, različite kategorije prihoda imaju drugačiji poreski tretman. Izmene zakona upućuju na to da suština odnosa između nalogodavca i preduzetnika određuje način oporezivanja i da nije moguće proizvoljno odrediti kategoriju prihoda fizickog lica i odabrati način na koji će se ti prihodi oporezovati. Za ostatak odgovora pogledati pod 2).
49) Meni treba konkretno način kako da nastavim sa radom a da ne dam sve što zaradim za porez. Radim u firmi i zaposlen sam regularno. Imam platu i zbog količine novca moram da plaćam porez na ekstra dobit. Sa druge strane imam i agenciju i zarađujem dosta dobro jer sam dugo pravio sistem za klijenta (ino klijent, sve radim freelance, nemam ugovor i nikad nećemo imati) koji je u fazi održavanja (jer ja sam ga napravio) i biće još dugo. E sad, ja plaćam porez kao knjigaš na sve što zaradim + ekstra porez na dobit kad prebacim pare na svoj račun jer je to po zakonu, sve se računa u ekstra profit kad ga jednom pređeš. Godišnje me porezi koje ja platim koštaju više nego polovina limita za paušalca + porez koji firma plati na moju platu. Ako zbog ovih predloga moram da platim i onih 50+ odsto jer padam na Testu samostalnosti, a padam jer svi padaju tu nema šta, ja onda moram da platim porez koliko je i limit paušalca + firma što placa za mene. Pa za šta ja onda radim? Za šta radim svaki dan do jedan i ustajem u osam da idem na posao, svaki dan. Čemu da se nadam ja? Evo na osnovu vasih 10+ godina iskustva recite mi, uputite me jel ima načina na osnovu ovoga za šta se borite ili da bežim odavde?
Odgovor: Ne slažem se nužno sa zaključkom u komentaru u vezi Testa samostalnosti. U ovom scenariju postoji dosta osnova za tvrdnju da je preduzetnik samostalan u obavljanju svoje delatnosti. U odnosu na scenario i sve izloženo za konkretnog preduzetnika iz dopunske delatnosti sasvim je moguće da postoji prostor za poresku optimizaciju i to na nekoliko nivoa i po dosadašnjim zakonskim propisima i po predloženim izmenama zakona. Najbolje bi bilo da se konkretni preduzetnik što pre posavetuje sa profesionalnim poreskim savetnikom.
50) Šta će biti sa poverenjem između angažovanih paušalaca i kompanija? Očigledno je da su poreske olakšice samo način da se kompanije potplate da ne talasaju u ovom procesu, a čak i da nije tako — utisak je takav. Da li pomenuta ekipa (menadžeri firmi koje su učestvovale u tajnim raspravama) planira da objasni svoje učešće u procesu i ko se zalagao da informacije ostanu zatvorenog tipa do sad i pod kojim objašnjenjem?
Odgovor: Ideja iza predloga poreskih olakšica je da trenutno angažovani preduzetnici koji padaju na Testu samostalnosti u najvećoj mogućoj meri zadrže svoja neto primanja. Takođe, ideja je bila da će najavljeni Test samostalnosti ugroziti rast ali i trenutni obim poslovanja IT industrije Srbije u celini (što se odnosi i na manje ili veće organizacije i na pojedince) bez mera u vidu poreskih olakšica koje bi ublažile efekat promena. Zadržavam se na tehničkom delu pitanja.
51) Ja radim za jednog klijenta (Amerika), pored toga što sam paušalac imam i stalno zaposljenje (paušal mi dođe kao dodatna zarada). Da li je negde diskutovan slučaj kada paušalac već ima svoj glavni posao gde dobija normalnu platu i plaćan pun porez a preko paušala se dotira radeći za inostranog klijenta? Pored redovnog posla (btw, dodatni posao mi je odobren od strane firme) teško da bih mogao da imam više klijenata a i nema šanse da zbog mene moj klijent otvara firmu u Srbiji.
Odgovor: Rečeno upućuje na zaključak da je moguće da se radi o potpuno samostalnom preduzetniku. Trebalo bi dobro analizarti odnos sa nalogodavcem i (malo) izmeniti odnos za slučaj da je potrebno a da bi se nedvosmisleno dokazala samostalnost ili odabrati adekvatnu kategorizaciju prihoda i načina oporezivanja. Za ovog preduzetnika svakako nije opcija da se oporezuje u skladu sa predloženim izmenama. Siguran sam da za konkretnog preduzetnika postoje poreski optimalnija rešenja rekategorizacije prihoda i preporučujem mu da potraži poreski savet.
52) Šta se dešava u situaciji kada preduzetnik radi sa ino klijentom na projektu koji traje/će da traje dve, tri godine? I klijent zahteva da zbog osetljivosti podataka se koristi njihov računar?
Odgovor: Trebalo bi ispitati odnos između preduzetnika i nalogodavca i u odnosu na ostale kriterijume Testa samostalnosti. Pitanje upućuje samo na neke od kriterijuma. Ukoliko je preduzetnik samostalan u ovom odnosu ima mogućnost da zadrži postojeći sistem oporezivanja. Za ostatak odgovora pogledati odgovore pod 5), 7), 14) i 19).
53) Sta ako DOO zahteva od mene kao preduzetnika angažovanom na određenom projektu da s vremena na vreme budem kod njih u kancelariji, sastanci, pojašnjenja itd. I u tom trenutku poreske inspekcija dođe i zatekne me tu, a ja u stvari radim od kuće?
Odgovor: Zvučaće repetitivno, ali je jedino ispravno to da je potrebno analizirati odnos između nalogodavca i preduzetnika u celini u odnosu na sve kriterijume. Pogledati odgovore pod 2), 4), 12), 13) i 17).
54) Ja sam firma koja zapošljava i gleda samo bruto iznose, a samim tim na zaposlenima/angažovanima je da biraju na koji način će biti u poslovnom odnosu sa nama. I sada ako prebacim preduzetnika na regularno zaposlenog, ja njega mogu da prijavim na mnogo veći iznos nego drugog zaposlenog koji je tu non-stop bio standardno zaposlen. Jer vodeći se politikom firme od ranije, ponovo ćemo gledati burto iznose. Pitanje je, da li će i ljudi koji su ranije bili regularno zaposleni moći da dobiju neki tip olakšica?
Odgovor: Ukidanje olakšica bi rešilo problem konkretnog poslodavca ali bi i, po mom mišljenju, kreiralo probleme mnogo većih razmera za većinu nalogodavca na tržištu IT usluga. Pred konkretnim poslodavcem se nalazi puno opcija kako može da reaguje na najavljene promene pri čemu mora da ima u vidu vremensko ograničenje najavljenih poreskih olakšica. Npr. može da izbalansira plate i poreska opterećenja i da rasporedi olakšice za novozaposlene na ukupan broj zaposlenih što dovodi postojeće zaposlene u bolju poziciju. Ako je politika firme da isključivo rasporedi bruto trošak na konkretnog zaposlenog opet imamo problem nakon isteka perioda trajanja olakšica. To upućuje na zaključak da je sasvim moguće da bi konkretni posladavac trebalo da revidira postojeći policy itd. postojeći predlog poreskih olakšica ne predviđa olakšice za zaposlene koji si imali taj status tokom 2019. godine.
55) Da li kada poreska uprava/inspektor utvrdi da ne prolazimo Test samostalnosti, mora da se plati porez za sav period od kada smo primali novac od kompanije koja nas angažuje? Ili je to samo za preiod od 01. januara 2020. godine ili samo od trenutka kada je to utvrđeno pa na dalje?
Odgovor: Za ceo period unazad počevši od 1. januara 2020. godine.
56) Pošto utvrđivanje Testa samostalnosti ide između preduzetnika i kompanije, i ja kao kompanija koja angažuje preduzetnika prođem kroz sve delove i utvrdim da preduzetnik u tom trenutku prolazi Test samostalnosti. Ali se desi da on izgubi ostale klijente i onda primanja predju nivo od 70 odsto od strane mene, a ja toga nisam svestan jer ne znam za dešavanja tog preduzetnika sa njegovim ostalim klijentima. Zašto sam ja onda dužan da platim porez? I slična situacija ako preduzetnik slaže i kaže da prolazi?
Odgovor: Dobro pitanje. Međutim, suština Testa samostalnosti je da se utvrdi da li je preduzetnik samostalan ili ne a ne da se tačno nabode određeni broj kriterijuma. Nalogodavac u velikoj meri utiče na definiciju ili postavku odnosa između svoje kompanije i preduzetnika. Razumna je pretpostavka da nalogodavac tačno zna da li konkretnog preduzetnika angažuje na puno radno vreme, skraćeno, remote ili kao samostalnog konsultanta. Ukoliko postoji rizik i postoji granični slučaj, preporuka nalogodavcu bi bila da definiše tako svoje odnose sa samostalnim konsultantima da procena samostalnosti ne zavisi od jednog kriterijuma. Alternativa tome je da nađe odgovorajući oblik angažovanja koji podrazumeva i adekvatno oporezivanje pri čemu bi izbegao rizik od pomenute situacije.
57) Da li mislite da je ovaj zakon sve sa Testom samostalnosti visoko koruptivan?
Odgovor: pogledati 23).
58) Ukoliko paušalac radi za dve firme i sa jednom padne Test samostalnosti, a sa drugom prođe Test samostalnosti, šta se dešava u tom slučaju?
Odgovor: Za prihod za koji se utvrdi da nije prihod od samostalne delatnosti bi trebalo da se nađe adekvatna i poreski optimalna alternativa. Preduzetnik može da zadrži postojeći poreski status u odnosu na ostale prihode od obavljanja samostalne delatnosti.
59) Ukoliko paušalac dobije neki feature da implementira, i ukoliko on to radi, niko ga ne kontroliše za vreme, može kad hoće, nema zabranu konkurencije, radi na svojoj opremi. Da li pada na nekoj tački ukoliko on to što je radio komituje na GIT koji je u vlasništvu nalogodavca?
Odgovor: Trebalo bi Test samostalnosti i kriterijume posmatrati u celini i zaključiti prirodu odnosa. Sve izneto upućuje na samostalnost u odnosu.
60) Da li se pada u nekoj tački ukoliko se demo server nalazi kod nalogodavca, i nalogodavac taj kod što je komitovan od strane paušalca deploy-uje na demo server.
Odgovor: Ovo pitanje može da se odnosi na kriterijum koji definise korišćenje opreme nalogodavca. U opisanom slučaju ne bi trebalo da se pada na ovom kriterijumu. Poenta kriterijuma je da li je nalogodavac ustupio ili finansirao demo server na kome preduzetnik razvija kod.
61) Nalogodavac daje nešto paušalcu da implementira, nigde nije specificirano kako on isporučuje kod i da li mogu poreski inspektori da imaju različita tumačenja oko isporuke koda.
Odgovor: Ovo je dobro pitanje u smislu toga koje prihode ostvaruje preduzetnik i nema direktne veze sa Testom samostalnosti. U jednoj opciji on pruža usluge kodiranja i kod koji je deo neke celine kod nalogodavca. U drugom slučaju preduzetnik može da razvija neku celinu (IP) i da ustupi tu celinu nalogodavcu. Ovo može da utiče na neke druge poreske zakone ali nije predmet ovih promena.
62) Molim vas da mi detaljno objasnite svako pitanje, pošto mi je projekat koji razvijam u SRBIJI upravo moj lično startap i trenutno je stopiran development zbog ovih promena. Trenutna situacija: rad preko paušalne agencije full time plus povremeni angažmani. Nova situacija: rad preko ugovora o radu plus ekonomski neisplativ povremeni rad jer sada samo taj dodatni rad treba da otplati porez za paušalnu agenciju. Da li smo mi kolateralna šteta?
Odgovor: Za ostatak prihoda nije paušalno plaćanje poreza i doprinosa jedina opcija. U opisanom scenariju radilo bi se o obavljanju sporedne delatnosti i agencija bi bila rasterećena doprinosa za zdr i nez. Ako to nije poreski optimalna opcija postoje druge opcije koje ne podrazumevaju preduzetničku delatnost pri čemu bi se obračunali i platili porezi i doprinosi na samo ostvaren prihod. U pomenutom scenariju ne postoji opcija da se za side job ne plate nikakvi porezi i doprinos za PIO.
63) Država je uradila ono što je uradila, nismo ništa drugo ni očekivali. Ali, zašto to da prihvatimo? Kad će neko da izadje sa predlogom za one, koji žele da na legalan način smisle bolje rešenje, umesto da pokleknu. Npr. firma u Estoniji, Engleskoj, Americi itd. Sa većim rizikom dolaze i veći prihodi. I do sad je bilo tako. Paušalci su svesno prihvatili mnogo veći rizik (manja penzija, nikakva kreditna sposobnost, nikakva zaštita prava radnika itd.), i na taj način ostvarili veće prihode. Risk-reward ratio je prirodni fenomen u poslovanju, a u Srbiji se ograničava.
Odgovor: Ostvareni prihodi u drugoj državi su takođe oporezivi ukoliko se radi o rezidentu Republike Srbije. Po mom mišljenju se ovde risk-reward odnosi na utaju poreza pod pretpostavkom da PU to ne utvrdi. Dakle, risk je da budes uhvaćen, reward je utajeni porez. Alternativa je regularno poslovanje i organizovanje delatnosti sa ciljem ostvarivanja poreske optimizacije u odnosu na konkretne slučajeve i postavke odnosa sa klijentima.
64) Ukoliko otvorim DOO, da li i dalje moram da prođem Test samostalnosti? Da li je DOO opcija?
Odgovor: Ne ispituje se samostalnost odnosa pravnih lica već samo fizičkih. Da, sasvim je moguće da je organizacija posla preko formiranja pravnog lica poreski najoptimalnija pogotovu ukoliko je moguće koristiti najavljene poreske olakšice.
65) Da li se zna i ako ne, kada će se znati, šta će biti sa nama koji radimo sa jednim inostranim klijentom.
Odgovor: Odgovoreno gore.
66) Da li je dovoljno da se padne na pitanju u vezi 70 odsto prihoda ili moramo da odgovorimo pozitivno na minimum pet?
Odgovor: Potrebno je odnos između nalogodavca i preduzetnika sagledati u celini. Kriterijum vezan za prihode je samo jedan od devet kriterijuma.
67) „Nakon što nam je postalo jasno da se zapošljavanje preko preduzetničkih agencija definitivno ukida.” Šta je vama postalo jasno? Otkud pravo da se donose zaključci? Kako ste to došli do zaključka pa odlučili da svojevoljno, sa vašim drugarima, za celu IT zajednicu predlažete određene zakone? Prošle godine se načulo ukidanje na 100 odsto rada, načulo se, znači načuli i nije se desilo, pritom ukinuli bi rad na 100 odsto ne i sam rad, a vi ovim zakopavate bilo kakav paušal nadalje. Zaslužujete veliki bojkot.
Odgovor: Preduzetnici koji su samostalni u odnosu sa nalogodavcem zadržavaju postojeći poreski tretman. Za drugi deo pitanja bih preporučio 23).
68) Zanima me slučaj rada za inostranu kompaniju. Dakle, reč je o kompaniji koja nema predstavništvo u Srbiji i za koju radim uz definisano radno vreme, u timu sa drugim ljudima itd. Uglavnom, gotovo je sigurno da će definisani Test samostalnosti zaključiti da nisam samostalan. Da li sam u pravu što se toga tiče i koje preporuke imate u pogledu dostupnih opcija?
Odgovor: Dobro i lepo postavljeno pitanje. Postoji nekoliko mogućih vidova angažovanja i odabir pravog u smislu poreske optimizacije u odnosu na nove okolnosti zavisi od konkretne situacije i konkretnih iznosa.
69) Ovo je više predlog nego pitanje, da Poreska uprava da objašnjenje, mišljenje, uputstvo… Kako će se izvršavati Test samostalnosti, svaka stavka posebno, i da taj dokument bude obavezujući za poreskog inspektora, da se proizvoljnost njegove odluke svede na nulu, jer ovako kako je, čini se da je prozivoljnost testa jedna od namera vas i države u kreiranju ovih izmena. Druga stvar, da inspektor ima obavezu da jednom u šest meseci obavi Test samostalnosti i da izda rešenje da je preduzetnik samostalan, kako bi se izbegla mogućnost da posle šest godina dođe i da donese odluku da je preduzetnik nesamostalan, što preduzetnika i njegovu porodicu može da uvede u bankrot i ko zna šta sve ne još.
Odgovor: Ovo je u dobroj meri već adresirano do sad. Npr. pogledati odgovore pod 2), 4), 12), 13) i 17).
70) Kada (u kom trenutku) se vrši Test samostalnosti? Da li na kraju 2019, pa se onda oporezuju svi prihodi iz 2019, ili na kraju 2020, ili u nekom trenutku u 2020-oj?
Pozadina pitanja:
Dodatno pitanje u istom kontekstu: Kriterijum “broj dana” ovde nema smisla – ja svakodnevno radim na oba posla, “Glavni” do ispunjenja norme, “Sporedni” koliko mi vreme dopušta. Kako se to boduje u smislu kriterijuma samostalnosti?
Odgovor: Na pitanje kada se vrši test je odgovoreno u 2) 4) 12) 13) 17). Preduzetnik bi trebalo dobro da izanalizira odnos sa “glavnim” klijentom i da, ukoliko je moguće, pokuša da preuredi svoj odnos kako bi suštinski bio samostalan. U tom slučaju će moći da zadrži trenutni poreski tretman. Odnos ukupnih prihoda od jednog nalogodavca u odnosu na ukupne prihode je samo jedan od kriterijuma za određivanje samostalnosti. Pitanje o kriterijumu “broju dana” je adresirano u odgovoru 28) pod 1.
71) Da li će zaposleni koji su bili u radnom odnosu (na belo) 2019.godine dobiti neke povlastice u 2020.godini, poput paušalca koji pređu u radni odnos? Zašto ne i zašto se stvara diskriminacija među kandidatima i zaposlenim? Da li postoji svest da se stvara time dodatno nezadovoljstvo u IT sektoru i samim tim implikacija da će produktivnost namerno smanjiti od strane istih?
Odgovor: Poreske olakšice se odnose na zapošljavanje prethodno nezaposlenih lica. Prethodno nezaposlena lica definisana su kao lica koja nisu imali radni odnos odnosno radno angažovanje u bilo kom trenutku tokom 2019. godine. Slažem se ocenom da će postojati razlika između lica za koje postoji pravo na korišćenje olakšice i lica za koje neće. Trebalo bi imati u vidu da se mera za zapošljavanje odnosi na sve delatnosti u privredi. Ne slažem se u potpunosti sa ocenom da se “stvara” diskriminacija. Diskriminacija postoji i u režimu poslovanja pre donošenja izmena zakona i predloženih poreskih olaksica. Trenutno postoje fizička lica koja za isti posao nemaju isto socijalno osiguranje, odnosno doprinose za penziono osiguranje. Takođe, postoje lica koja za isto angažovanje i za iste bruto naknade poslodavca ostvaruju različite neto zarade u zavisnosti od načina angažovanja.
72) Imam paušalnu aganciju iz STALNOG radnog odnosa. Ovo nije priča da poslodavac da minimalac i ostalo plaća preko agencije – puna (pristojna) plata je u stalnom odnosu sa svim doprinosima, dodatna aktivnost je nevezana sa stalnim zaposlenjem.
Ja sam administrator, dodatni posao je ODRŽAVANJE, tako da se ne može brojati brojem dana – posao je promenljivog obima, a plaćanje je konstantno. Primanje je veće od plate, sve od jednog INOSTRANOG klijenta
Gledano sa strane 9 kriterijuma – svi prilivi su od jednog klijenta, znači 100%, realno se može reći da za njega radim 365 dana u godini.
Gde se ja uklapam u ovaj zakon?
Šta ako PREDUZETNIK ne prođe test samostalnosti, iako bi kombinovano stalno zaposlenje + preduzetnik sigurno prošli?
Odgovor: Trebalo bi pazljivo razmotriti sve kriterijume u kontekstu odredjivanja samostalnosti. Kriterijum o broju dana trebalo bi posmatrati u kontekstu utrosenih radnih sati. Po mom misljenju ideja ovog kriterijuma je da utvrdi da li preduzetnik provodi vise od pola uobicajenog radnog vremena (260 radnih dana godisnje) na jednog klijenta i predpostavljam da bi u tom kontekstu trebalo posmatrati ovaj kriterijum. Navedena kombinacija radnog odnosa i ostalih primanja utice samo na jedan kriterijum i ukoliko je preduzetnik samostalan u odnosu sa nalogodavcem uzevsi u obzir i ostale kriterijume, preduzetnik ce moci da zadrzi trenutni poreski status. Ukoliko je pak zakljucak da preduzetnik nije samostalan u odnosu sa nalogodavcem trebalo bi razmotriti opciju i oporezivanje prijave priliva iz inostranstva kao druge prihode, odnosno kao direktne prihode fizickog lica. U pomenutom scenariju trebalo bi racunati na to da je postoji maksimalna godisnja osnovica za obracun PIO doprinosa i da se preko obracunatog maksimalnog iznosa PIO doprinos refundira. Takodje, ukoliko postoji obavezno socijalno iz radnog odnosa na te prihode se ne bi platio doprinos za zdravstvo. Konkretan obracun zavisi od konkretnih brojeva i predlazem preduzetniku da se konsultuje sa poreskim savetnikom u slucaju da ne moze sa sigurnoscu dokazati samostalnost u odnosu sa nalogodavcem.
73) Jedna stvar a koja je jako bitna nije mi jasna, a i vecini kolega saradnika sa kojima sam razgovarao. Drzava daje subvencije na zaposljanjavanje ljudi u radni odnos, tako sto ce smanjiti poreze na PIO. Sad, postavlja se pitanje, da li ce se u tom slucaju uplacivati PIO ili ne, fakticki, vodice se radni staz (te tri godine ili koliko vec olaksice traju), a prosek za obracun za PIO za to vreme je 0 rsd. U sustini, znam poslodavce koji ce bez problema prijaviti radnike na pun iznos, samo mi nije jasno da li ce drzava njima refundirati ili ce ih osloboditi placanja doprinosa, a drzava placati ili ne placati. To mi deluje kao diskutabilno, a bitno za pojedince, dok se poslodavcu nista ne menja konkretno u tom slucaju.
Odgovor: Za svako novozaposleno lice za koje se koriste olaksice bice obracunat i evidentiran puni PIO doprinos. Mehanizam za odredjivanje iznosa olaksice se desava preko PIO doprinosa, medjutim PIO fondu ce biti nadaknadjen obracunati iznos za konkretnog zaposlenog. Sa stanovista novozaposlenog ne postoji razlika u evidenciji staza ili iznosa evidentiranih doprinosa u odnosu na zaposlenog za kojeg se ne koristi olaksica.
74) Sta se desava sa pausalcima koji imaju otvorene agencije iz radnog odnosa?
Odgovor: Pogledajte odgovor pod 52). Generalni komentar, nevezeno za cinjenicu da li preduzetnik obavlja samostalnu delatnost kao osnovnu ili kao sporednu trebalo bi da testira svoj odnos sa nalogodavcem. Po mom misljenju, poenta testa je da se prihod fizickog lica razvrsta u odgovarajucu grupu za oporezivanje i da se zapravo odredi da li ti prihodi zapravo predstavljaju prihode od samostalne delatnosti ili bi ih trebalo razvrstati u neku drugu grupu prihoda za oporezivanje (npr drugi prihodi fizickog lica). Samostalnost se odredjuje analizirajuci konkretan odnos izmedju nalogodavca i preduzetnika i na to ne utice cinjenica da li je preduzetnik vec u radnom odnosu. Fizicko lice se ni na koji nacin ne sprecava da ostvaruje prihode vec je predlozena zakonska regulativa koja bi trebalo da razvrsta te prihode u odgovarajuce grupe za oporezivanje.
75) Sta se desava kada je neko zaposlen uz poreske olaksice koje pruza ovaj zakon, a nakon nekoliko meseci pozeli da predje u drugu firmu? Da li on sa sobom nosi poreske olaksice koje je dobio prvi poslodavac? Jer u suprotnom zaposleni bi u tom slucaju na neki nacin ostao zarobljen kod trenutnog poslodavca, posto je mala sansa da ce dobiti iste ili bolje uslove bez poreskih olaksica kod drugog poslodavca.
Odgovor: Poreske olaksice su vezane za konkretno fizicko lice i bilo koji poslodavac ce moci da racuna na te olaksice ukoliko to fizicko lice stekne status kvalifikovanog lica za olaksice. Konkretno na pitanje, da, nosi olaksice sa sobom i nije “zarobljen” kod trenutnog poslodavca. Podsecam na uslov koji se odnosi na uvecanje broja zaposlenih od strane poslodavca. Iako se npr zaposljava lice kvalifikovano za olaksice da bi poslodavac mogao da koristi olaksice morace da uvecava broj zaposlenih u odnosu 31/12/2019.
76) Pausalac koji vec 3 godine radi kod istog stranog klijenta jer projekat ima ogroman roadmap. Nemam fiksno radno vreme, placen sam po ucinku. Nemam placen odmor ni bolovanje. Radim od kuce. Posao sam nasao preko poznanstva, cak nisam imao ni testiranje. Mogu da ne radim kad zelim i to naravno nije placeno. Nikakva usavrsavanja nisam dobio. Koristim sopstveni sw/hw kupljen u SRB. Mogu da radim i za druge ako zelim, ali zasto bih (nista u ugovoru me ne sprecava osim GDPR koji se zna cemu sluzi) Ima jos par pausalaca koji rade za istog klijenta, ne radimo na istom projektu, ja sam ih samo uveo u pricu. Da li ja prolazim taj cuveni test ili ne?
Odgovor: Po svemu recenom najverovatnije se radi o slucaju gde je preduzetnik potpuno samostalan u obavljanju svoje delatnosti u odnosu na nalogodavca. Predpostavljam da bi pozitivno odgovorio na 3 od 9 pitanja iz testa sto bi znacilo da moze da zadrzi trenutni poreski status i da zakonske promene ne uticu na oporezivanje ovog preduzetnika. Trebalo bi voditi racuna o tome da preduzetnik trebalo blagovremeno da reaguje ukoliko se u buducnosti menja poslovni odnos i ukoliko to moze da utice na opisani stepen samostalnosti.
77) Da li ova reforma pausalnog zakona utice na nas “prave” preduzetnike, koji saradjujemo sa vise razlicitih klijenata, tj nismo stalno zaposleni ni u jednoj kompaniji?
Odgovor: Ne, ne utice, niti je poenta predlozenih mera da na bilo koji nacan menja oporezivanje samostalnih i nezavisnih preduzetnika. Preporuka je da se u smislu testa samostalnosti, iz predostroznosti, provere poslovni odnosi sa onim nalogodavcima sa kojima saradnja traje duzi vremenski period, ukoliko uopste ima takvih.
78) Ocigledno su na pregovorima sa Vladom bili ljudi koji nemaju bas puno iskustva u pregovaranju, u najboljem slucaju (ako pretpostavimo da nije bilo zle namere).
Naime, kako je to trebalo da izgleda. Dodju ljudi iz Vlade i kazu “ukidamo pausalac totalno”, i tako postave osnovu pregovora. Odgovor je trebao biti “OK, onda organizujemo masovno iseljavanje programera iz zemlje i gasenje velikog broja firmi”. Na taj nacin se postavlja nova osnova i pravac pregovora se menja. Ovako ste naseli na tipicnu foru gde vam zaprete necim negativnim, pa ste “uprpljeni” pristali i na vise nego sto je Vlada zelela. To je jedna varijanta.
Druga varijanta, za koju imam informaciju od ljudi koji su ucestvovali u pregovorima, je da su velike IT kompanije vrsile pritisak za ove promene. Zasto to ne objavite? Ako vec niste bili transparentni dok su trajali pregovori, zasto nastavljate da budete netransparentni?
Odgovor: Pogledati odgovore pod 23) i 26)
79) Ako radim za 3 domace firme, svakoga meseca izdajem fakture za njih a imam i ugovor s njima, da li me ‘pogadja’ ova promena zakona?
Odgovor: Nazalost ovde nema dovoljno informacija za davanje misljenja ili odgovora. U sustini, trebalo bi analizirati odnos sa pojedinacnim klijentima u smislu testa samostalnosti. Moguce je situacija da je preduzetnik potpuno samostalan u odnosu sa jednim klijentom a da sa drugim klijentom “pada” na testu. Ovo prethodno pod pretpostavkom da razliciti klijenti nisu povezana lica u smislu Zakona o porezu na dobit.
80) S obzirom da je Zakona o porezu na dohodak građanja jos uvek u nacrtu, hajde da probamo u dva slucaja da se izmene uslovi koji se ticu subvencija za zasnivanje radnog odnosa. Slucaj 1) da pravo na subvencije moze staci pasusalac koji je registrovan do avgusta meseca, jer je cela prica oko ovog zakona krenula septembra. U nasoj firmi imamo dva pausalca koji su registrovali agencije pocetkom 2019 godine zbog cega ne ostavaruju pravo na subvenciju. 2) da pravo na subvenciju imaju ljudi koji su zasnovali radni odnos nakon septembra. U nasoj firmi imamo dva programera koji su zasnovali radnmi odnos bukvalno nekoliko dana pre nego sto smo culi o najavljenim izmenama zakona. medjutim oni nemaju pravo na subvenciju . Da li mozete nekako da predlozite ovo zakonodavcu ? Hvala puno unapred
Odgovor: Nemam odogovor s obzirom da je ovo u sustini predlog.
81) Kako ce se vrsiti provera tacnosti odgovora koje preduzetnik dao na predlozeni test samostalnosti? Da li ce retroaktivno naplacivati porez ako se pao test samostalnosti ili ce od tog trenutka poceti naplata poreza kao da je bruto plata svaka uplata?
Odgovor: Pogledati odgovore pod 9), 11), 18).
82) Zanima me ako imam vise klijenata u Srbiji i jednog u inostranstvu. Posto radim za vise u Srbiji u za tu jednu u inostranstvu skoro cele godine(Odrzavanje, itd…). Pitanje je ne mogu oni mene svi da zaposle za stalno, za koga da se zaposlim i kako to da uradim da ne izgubim i ostale klijente. Da mogu da nastavim sa saradnjom sa svima?
Odgovor: Pravo pitanje je da li je konkretni preduzetnik samostalan u odnosu sa pomenutim nalogodavcima pojedinacno (ukoliko se ne radi o povezanim licima). Pitanje eventualnog radnog angazovanja zavisi direktno od odnosa sa nalogodavcima. Predpostavljam da je preduzetniku prilikom pocetka angazovanja jasno stavljeno do znanja koji nalogodavac zeli na koji nacin da angazuje u smislu full-time, part-time, remote work, kao konsultanta ili za pojedinacne projekte. U scenariju gde preduzetnik udje u radni radni odnos kod jednog nalogodavca moze da zadrzi trenutni poreski status pod pretpostavkom da je samostalan u odnosu sa ostalim nalogodavcima.
83) Zašto su paušalci koji su osnovali agenciju nakon 01.01.2019. godine u nepovoljnijem položaju od ostalih?
Odgovor: Svi preduzetnici koji obavljaju samostalnu delatnost i koji su samostalni u smislu odnosa sa nalogodavcem (ili nalogodavcima) su istom polozaju nezavisno od datuma registracije. Sto se tice predlozenih olaksica trebalo bi imati u vidu da se ona odnose na sva nezaposlena lica a ne samo na pausalce. Naime, poslodavac ima mogucnost da dobije poreske olaksice ako zaposli prethodno nezaposleno lice pod uslovom da uvecava broj zaposlenih. Prethodno nezaposleni je definisan kao neko ko nije bio u radnom odnosu tokom 2019. godine. Predpostavljam da ce ove olaksice imati znacajan efekat na Budzet RS s obzirom da ce fondovima socijalnog osiguranja biti nadoknadjeni svi obracunati doprinosi koji nece biti uplaceniod strane poslodavaca tokom koriscenja olaksica, odnosno da ce te nadoknade ici iz Budzeta RS. Suzavanje ili sirenje grupe ljudi bi u tom slucaju imala ogroman efekat na Budzet RS s obzirom da se radi o kompletnom trzistu rada a ne samo na pausalce u jednom sektoru. Inace, kad god je neophodno odrediti datum kao definiciju neke grupe neko ostaje iznad. Isto se pitanje moze postaviti za 01.02. Ili za 01.07. Ovo su sve moje pretpostavke ali nadam se da daju siri kontekst u vezi sa poentom iz pitanja.
84) Kako opravdavate cinjenicu da se izjednacavaju preduzetnici koji saradjuju sa jednim (ili vise) inostranim klijentom bez pravnog ogranka u Srbiji sa preduzetnicima koji saradjuju sa domacim klijentima, imajuci u vidu sledeci scenario, a odnosi se na predlozeni test samostalnosti:
-preduzetnik A je potpuno samostalno zapoceo saradnju sa inostranim klijentom na projektu koji prakticno nema kraja. Bez ikakvog ugovora, usmenim dogovorom.
– preduzetnik A je zadovoljan saradnjom sa tim klijentom i nisu mu potrebni drugi izvori prihoda. Pada na jednoj tacki testa, sto je u redu, potpuno samostalno je doneo tu odluku
– preduzetnik A je potpuno samostalno izborio ugovor sa klijentom. Tokom dugogodisnje saradnje i kroz vise iteracija, preduzetnik A je potpuno samostalno ugovorom obezbedio sebi povoljnije uslove, kao sto su finansiranje opreme, licence za software, edukaciju… Nadam se da vidite sta ciljam sa ovim, preduzetnik A je doveo sebe u poziciju da sad padne nekoliko tacaka testa a pritom i dalje prihvata rizik da u sledecoj iteraciji ugovora ostane bez svega jer se, po uobicajenoj praksi, ovakvi ugovori najcesce potpisuju na godinu ili dve, dakle, nema ugovora na neodredjeno. A pritom je to uradio potpuno samostalno, preuzimajuci sve rizike koje idu uz to (pritom, iako se ovde radi o povoljnijim uslovima za preduzetnika, iskustvo je pokazalo da ih nije nimalo lako ostvariti – najjednostavniji primer: uvoz opreme iz EU je komplikovan i veoma skup zbog raznih okolnosti kojih verujem da ste svesni i ne bih Vas njima zamarao)
– klijent je zadovoljan saradnjom sa preduzetnikom A, zeli da otpocne saradnju sa jos nekim ljudima iz Srbije. Preduzetnik potpuno samostalno preporucuje svoje kolege preduzetnike koje, opet potpuno samostalno, otpocinju saradnju pod istim ugovorom (iz prakticnih razloga klijent nudi iste ugovore kako ne bi diskriminisao ljude iz Srbije). Iako ovo izgleda kao veliki uspeh za sve, sada svi preduzetnici imaju dodatni rizik da, uz sve sporne tacke navedene iznad, padaju jos jednu tacku testa – ovo moze biti protumaceno kao rad u timu. Klijent i dalje nema interesa da otvara pravno predstavnistvo i na sebe prihvata dodatne troskove administriranja vise ugovora.
Nadam se da razumete sta zelim da kazem. Razumem da bi razumno bilo otvoriti DOO ali raditi to iz pogresnih razloga moze da deluje diskriminatorski, uzimajuci u obzir gore navedeno. Pored toga, preduzetnik moze, opet samostalno, da zloupotrebi svoju samostalnost i isposluje novi ugovor koji bi osigurao da se odredjene tacke testa ne padnu. Ali ovo nosi ogroman rizik narusavanja tesko stecenog poslovnog ugleda i obesmisljava sve ono za sta se preduzetnik godinama, samostalno, borio. Zelim da verujem da vecina preduzetnika iz ovog scenarija ne zeli da zloupotrebljava svoj polozaj. Cak razumem i potrebu zastite kompanija ali mislim da treba uzeti u obzir da je trziste vec takvo da nijedna ozbiljna strana kompanija nece da prihvati i rizike i troskove administriranja velikog broja preduzetnickih ugovora i da na taj nacin zloupotrebi ovaj zakon. Nakon odredjenog broja, jednostavno, ne isplati se.
Na kraju, da sumiram pitanja: da li mislite da je predlog zakona diskriminatorski u odnosu na gore navedeni scenario tj. da li on rusi princip samostalnosti preduzetnika? I ako tako ne mislite, da li ste spremni da dodatno uticete da se predlog zakona u tom smislu izmeni, koristeci potencijale koje posedujete? Hvala.
Odgovor: Po mom misljenju, u ovom pitanju se pojam samostalnosti preduzetnika ne podudara sa onim sto se podrazumeva samostalnoscu u predlozima izmene zakona. “Samostalnost” bi po mom misljenju trebalo posmatrati u kontekstu odnosa sa konkretnim nalogodavcem. Sasvim je regularno da neko fizicko lice koje ima registrovanu preduzetnicku radnju potpuno samostalno ispregovara i udje u poslovne odnose iz kojih se prihodi ne tretiraju vise prihodima od samostalne delatnosti u smislu testa samostalnosti i predloga izmene clana 85. Zakona. Ukoliko ima vise pozitivnih odgovora na testu, predlagac zakona kaze da ovo vise lici na drugi tip odnosa izmedju nalogodavca i preduzetnika npr remote-work nego na prihode od samostalne delatnosti, naravno, sve u smislu odredjivanja nacina oporezivanja prihoda. Ne postoji diskriminacija jer je svakom omoguceno da ostvaruje prhode i postavlja se jedino pitanje kako ce ti prihodi biti oporezovani i u tom smislu u koje grupe prihoda razvrstani. Moze u vezi ovog postaviti jos nekoliko pitanja npr da li bi primanja od remote work-a trebalo da budu oporezovani drugacije u odnosu primanja iz radnog odnosa i da li bi se dislociranjem zaposlenih mogao obezbediti drugaciji poreski tretman de facto zarada. Ili npr pitanje da li bi u istoj grupi za nacin oporezivanja trebalo da se nadju samostalni preduzetnici koji imaju kratkotrajne, privremene i nestabilne prihode od velikog broja nalogodavaca i preduzetnici koji su po sustini “remote” zaposleni itd.
Prvobitnu vest o reformi paušala možete pročitati na sledećem linku: Dugo najavljivana reforma paušala sada stvarno kreće — čekaju se detalji, za sada najavljene olakšice za tranzicioni period
O prvim reakcijama IT zajednice, uključujući i poslodavce i preduzetnike, možete pročitati na sledećem linku: Od „najboljeg mogućeg rešenja” do „učite nemački” — prve reakcije na predloženu reformu paušala
O predlogu izmenjenog teksta člana 85 Zakona o porezu na dohodak građanja koji sadrži i takozvani Test samostalnosti možete pročitati ovde: Objavljen Test samostalnosti — po kojim kriterijumima će se utvrđivati da li je preduzetnik nezavisan?
Ovih dana jedno od najčešće postavljanih pitanja povodom objavljivanja Testa samostalnosti jeste: „Šta će biti sa preduzetnicima paušalcima koji rade za jednog inostranog klijenta?’’ Na tu temu više čitajte ovde: Šta predložene izmene Vlade znače za preduzetnike koji rade sa klijentima iz inostranstva?
Kalkulaciju troškova zbog najavljene reforme paušalnog sistema, možete pročitati na sledećem linku: Evo koliki će biti troškovi predložene reforme paušala u prelaznom periodu
Na vebinaru koji su organizovali Inicijativa „Digitalna Srbija” i Vojvođanski IKT klaster odgovarano je na najčešća pitanja zajednice: Odgovori na najčešće postavljanja pitanja IT zajednice u vezi sa reformom preduzetničkog oblika poslovanja
Ukoliko želite da saznate više o stavu i ulozi Startita u čitavom procesu, pročitajte: Paušal je morao da ode — šta treba uraditi da svi ne odu?
U ovom tekstu izračunali smo koliki će biti troškovi nakon prelaznog perioda: Analiza troškova predložene reforme preduzetničkog oblika poslovanja nakon prelaznog perioda
Na sajtu Ministartsva finansija objavljeni su predlozi izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje: Ministarstvo finansija objavilo zvanične nacrte novih poreskih izmena, a da li će otvoriti i javnu raspravu?
Tekst suvlasnika IT kompanije iz Novog Sada, o tome kako iz njegovog ugla izgledaju problemi i potencijalne posledicama predložene izmene Zakona: Koje probleme unose izmene zakona u IT industriju?
Nezadovoljni IT-evci zbog reforme Zakona odlučili su da osnuju različite inicijative, među kojima se zbog najkoherentnijeg pristupa najviše ističe Digitalna zajednica: Nova IT organizacija, Digitalna zajednica: Pozivamo Vladu da organizuje javnu raspravu povodom Zakona o porezu na dohodak građana
Na sajtu Advokatske komore Srbije osvanulo je obaveštenje da je ovoj organizaciji Ministarstvo finansija uputilo dopis u okviru kog se nalazi Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje: Nakon uvođenja novih kriterijuma za određivanje da li je preduzetnik samostalan, Vlada pripremila i Predlog o tome kako se određuje visina paušalnog poreza
Po prvi put se kao mogući termin za početak primene novih mera pored januara, pominje i 1. mart sledeće godine: Predstavnici Vlade pozivaju na razgovor o paušalu, usvajanje zakona najavljeno za novembar
