Prvi jednorog i uspon game dev startapa — kako izgleda regionalna startap scena?

ABC akcelertor sastavio je izveštaj o stanju startap scene u Jugoistočnoj Evropi. Prikupljeni podaci obuhvatili su zemlje bivše Jugoslavije i Albaniju.

Pregled je napravljen na osnovu obrasca za analizu portfolia zemlje. U obrascima su prikupljeni kako kvalitativni tako i kvantitavni podaci, kao i opisna analiza svakog pojedinačnog nacionalnog ekosistema (sastavljena na osnovu stručnog znanja saradnika iz svake zemlje, intervjua sa stejkholderima i stručnjacima za startape, i sekundarnih izvora — saopštenja za javnost, sajtova kompanija, naloga na društvenim mrežama, specijalizovanih baza podataka…).

Prema autorima izveštaja, opšta slika je takva da je scena živa i u dobrom stanju, da postoje startapi, institucije koje im pružaju podršku, zanimljive tehnologije i ambiciozni osnivači. Hajde da vidimo čime je ovo potkrepljeno.

Prvi jednorog

U toku prethodne godine najveći uspeh doživeo je Outfit7. Slovenačka kompanija koja stoji iza igre Talking Tom prodata je kineskoj kompaniji za milijardu dolara, i time postala prvi jednorog u regionu.

U istom periodu, vrednost kompanija poput Celtra-e, Rimaca, NSofta i Nordeusa je porasla, sklapala su se značajna partnerstva i razmatrali izlasci na berzu (IPO).

Ove kompanije su dale primer i ostalima, pa se u Srbiji i Bosni pojavljuje sve više startapa iz oblasti igara, dok je Zemanta (preuzeta od strane izraelskog Outbraina) pogurala digitalni marketing u Sloveniji. Osim Zemante i Outbraina, značajno je da Rimac digao investiciju od kineske Camel Grupe, a domaći Frame je uzeo investiciju od 16 miliona dolara za dalje širenje.

Blockchain tehnologija ušla je u region na velika vrata. Po izveštaju, samo u Sloveniji je u toku 2017. godine sakupljeno više sredstava preko ICO-a (inicijalne ponude koina) nego što je ukupna kombinovana vrednost javne finansijske podrške u celom regionu bila poslednjih deset godina.

Slovenija je ujedno i vodeća zemlja po pitanju razvijenosti startap zajednice. Tamošnji startapi su digli 100 miliona dolara i u 2015. i u 2016. godini, a 2017. su premašili i taj iznos.

Ovo baš i nije ohrabrujuće ako pogledamo iste podatke za najrazvijeniju zemlju (u kontekstu startapa) na Balkanu, Bugarsku:

Za približno istu populaciju kao Bugarska, Srbija prema podacima iz izveštaja ima 631 startap.

Stanje u Srbiji

Kao neki od faktora za ocenu stanja startap scene u Srbiji izdvojeni su Inovacioni fond, Razvojna agencija Srbije i Naučno-tehnološki park. Zahvaljujući fondu od 2011. do 2016. godine dodeljeno je šest miliona evra za 52 inovativna projekta. Prema njihovim tvrdanjama ovo je rezultovalo rastom prihoda ovih projekata za 62 odsto u periodu od 2011. (6,21 miliona evra) do 2014. godine (10,09 miliona evra).

Razvojna agencija Srbije na osnovu 22 ugovora očekuje 236,8 miliona investicija, a uz pomoć Naučno-tehnološkog parka osnovano je 70 novih high-tech startapa.

Među privatnim inicijativama koje pomažu startape su se našli Startit, ICT Hub, Impact Hub, Poslovni inkubator Novi Sad, Erste bank Step by Step program, Razlivalište, StartLabs, South Central Ventures, ICT klasteri, zajednica u Kragujevcu i SeVeN.

Naši naj startapi

Dok s jedne strane kao uspešni stoje već pomenuti Nordeus i Seven Bridges (koji je već treći put proglašen za pobednika Bio-IT Worlda, ovog puta u kategoriji People’s Choice), s druge se u izveštaju navodi da je prošle godine manje od 100 startapa prošlo programe akceleracije/inkubacije, a još manje od toga nastavilo da postoji.

Za broj onih koji su nastali van bilo kakvih programa postoje samo grube procene (oko 200). U zavisnosti od izvora, ocenjuje se da je stepen opstanka startapa između 10 i 21 odsto.

Kako su startapi usko povezani sa inovacijom, posmatran je i položaj Srbije prema Globalnom indeksu inovacija. Po njemu, Srbija se u poslednjih šest godina najbolje rangirala 2012. kada je bila na 46. mestu, a najgore 2016. kada je zauzela 67. mesto. Za prošlu godinu rang je 62 (sa ocenom 35 od 100).

Uz to, godišnje se podnese oko 200 prijava za patenate i 6.200 prijava za registarske i zaštitne znakove.

Značajan deo odeljka koji se tiče Srbije izdvojen je i za startape koji su u povoju. Među njima ABC akcelertor vidi mnoge o kojima ste već čitali i na Startitu: GiftsUwish, Publitio, Good Game Arena, TruckTrack, FishingBooker, CityExpert, CubeTeam, WorkPuls, BeeWeb, Farmia, MySkin, Zumoko, Car:GO, Eipix i Content Insights.

U čemu još treba da se napreduje

Generalni utisak je da još uvek nema dovoljno startapa koji su ostvarili uspešne exite. U njima autori izveštaja vide priliku da se uvedu nove strategije, donese svež novac, generiše iskustvo i kreiraju uslovi za nastanak nove generacije startapa. Dakle, sledeći korak za razvoj scene u čitavom regionu bi trebalo da bude više uspešnih priča i skejlapa.

Loša ocena je otišla na stranu makroekonomske stabilnosti i države koja, po izveštaju, ne pruža podršku startapima ili ne poseduje znanja o tome kako se to radi. U izveštaju je ocenjeno i da su oni koji se zalažu za jačanje startap sistema naučili da ništa ne očekuju od vlasti (mada izveštaj u pozitivnom kontekstu pominje otvaranje tehnoloških parkova u Nišu i Novom Sadu), te da se domaći IT-jevci nadaju boljem poreskom sistemu, unapređenju carinskog sistema i izvršenja finansijskih transakcija. Kao otežavajuću okolnost za razvitak autori vide i nepostojanje zajednice koja bi se jednoglasno obraćala vlastima.

Primetno je i da većina startapa spada u softverske, odnosno IKT, ali i da postoji veliki potencijal za razvoj startapa u drugim industrijama.

Ono što upada u oči je i disparitet između potreba startapa za finansiranjem i mogućnosti za finansiranje (drugim rečima, u Srbiji nema anđela). Upravo taj nedostatak kapitala je krivac za spor razvoj i nedovoljnu održivost.

Na kraju, izveštaj ipak ima pozitivan ton jer naglašava da je uspeh moguće postići iz manje razvijenih zemalja, kao i podstaći mlade preduzetnike da pokreću svoje startape.

Ceo izveštaj možete pogledati ovde.