Koliko su zapravo investicija uzeli srpski startapi — 0, 200.000, 6 ili 10+ miliona, i koliko je to uopšte bitno?

Prema istraživanju o investicijama u regionalne startape koji je realizovala Netokracija, u srpske startape je prošle godine investirano je približno 9.5 miliona evra, u hrvatske je otišlo duplo više (21,5 miliona), a od ranije znamo da su startapi u Sloveniji 2014. privukli čak 60 miliona evra investicija.

Za početak, šta je srpski startap? Kriterijum za domaći startap je relativno širok, to može biti i ona firma u kojoj je barem jedan osnivač iz Srbije. To je neka logika koje se i mi u Startitu držimo kada govorimo o domaćim startapima, s obzirom na to da su zbog boljih uslova i zakonodavstva mnogi domaći timovi registrovani u drugim državama. Usled nepostojanja prethodnih istraživanja, sistematičan pregled nije lako napraviti, ali je smisleno pitanje i koliko bi bilo vredno?

U navedenom Netokracijinom istraživanju osim pojma “srpskosti” startapa (barem jedan osnivač) i pojam investicije uzet je široko, definitivno i preširoko, pa se tako više od polovine sume, tačnije 5,1 milion evra vodi kao investicija u kompaniju Seven Bridges Genomics. Problem sa ovim je to što je zapravo u pitanju ugovor koji je ova kompanija potpisala sa Nacionalnim institutom za istraživanje raka u SAD, što je zapravo poslovni ugovor kojim će se ovoj firmi platiti izrada određenih proizvoda i kao takav, nikako nije investicija. Sa druge strane, kao pokazatelj uspešnosti bar jednog od srpskih startapa je daleko jači.

Konkretno, SBGenomics je samo u poslednjih 6 meseci potpisao dva milionska ugovora — gorepomenuti od 5,1 miliona i drugi od 2,7 miliona od istraživačkih ustanova u Ujedinjenom Kraljevstvu za kreiranje prvog funkcionalnog graf genoma na svetu. Ova kompanija je za 5 godina koliko postoji uzela nekoliko rundi finansiranja investicijama o kojima podaci nisu javni, mada nagađamo da je ova suma u 2014. znatno manja od te.

Druga napomena koju treba imati u vidu pri tumačenju ovog izveštaja je činjenica da je Inovacioni fond je tretiran kao najveći pojedinačni investitor sa ulaganjima od 1,3 miliona evra. Ovde treba imati na umu da su to grantovi (najvećim delom bespovratni), a ne investicije — IF ne uzima nikakvo vlasništvo i nema aktivnu/odlučujuću ulogu u upravljanju kompanijama. Takođe, iznos koji je investiran u 2014. godini nije najprecizniji — IF je prošle godine realizovao 1.1 milion finansiranja domaćih kompanija, od čega je 800.000€ u bespovratnim grantovima, a 300.000€ u formi matching granta (koji se sa grejs periodom od 2 godine vraća kao 5% od prihoda narednih 5 godina ili dok se ne dođe do 120% od izdatog iznosa).

Daleko od toga da Inovacioni fond nije doprineo razvoju domaćih biznisa — mnoge njihove kompanije već uspešno posluju i profitiraju razvijajući svoje inovativne proizvode i, kao što sam u tekstu o top 5 utisaka u 2014. godini naglasila, sigurna sam da će se osetiti prestanak postojanja ovog njihovog programa za domaće preduzetnike.

Treba napomenuti i da je ovo novac čija raspodela je tačno određena — zna se svrha i period u kome sredstva treba da se dodele, pa bi taj iznos postojao nezavisno od kvaliteta kompanija koje su ušle u program i stoga brojka kao takva ne ukazuje obavezno na razvoj scene. S druge strane, jesu finansijeri domaćih projekata i to najznačajniji pojedinačni finansijer, pa ne bi bilo objektivno ne računati ih uopšte.

Prema Netokracijinom izveštaju, od 28 startapa koji su u 2014. godini dobili investiciju, 11 je od Inovacionog fonda.

Dobra je stvar za razvoj domaće scene što je Netokracija pokrenula ovo istraživanje i sagledala jedan aspekat startapa u celini, i s te strane zaslužuje pohvalu i prepoznavanje. Do sada smo se bavili samo osećajem i nagađanjima o napretku scene, a ukoliko ovakva istraživanja i za neke druge teme nastavimo u budućnosti moći ćemo svi zajedno realnije da pratimo njen razvoj.

Kako verujemo da je važno imati što preciznije podatke nadovezali smo se na ovo istraživenje i pozabavili pitanjem koliki je tačno iznos investicija u srpske startape prošle godine, definišući malo jasnije kriterijume šta u to spada. Dakle — fokusirali smo se na finansiranje (te tu ulaze i bespovratni grantovi IF), ali smo razložili i pojam “srpski” koji je prema nekim posmatračima kontroverzan.

Da li su to samo startapi registrovani u Srbiji, oni koji imaju bar 1 srpskog osnivača ili oni koji svoj biznis razvijaju iz Srbije? U zavisnosti od toga kako postavimo kriterijum iznosi idu od tričavih 200.000 do 10 miliona evra.

Startapi registrovani u Srbiji — 1.3 miliona

Što se investicija u kompanije koje su registrovane u Srbiji tiče, ovde broj kompanija počinje i završava se sa onima koje su dobile grant od Inovacionog fonda. Suma je veća za 200.000€ zbog investicija koje su Coprix Media i Strawberry Energy dobili od bugarskog Elevena (uz ogradu da je taj novac otišao njihovim podružnicama u Bugarskoj, pošto je to propozicija Elevena).

Svi drugi investicioni fondovi uglavnom teško investiraju u startape koji su osnovani u Srbiji, pa je većina drugih koji su dobili investiciju registrovano u inostranstvu, i to u Bugarskoj, Americi i Velikoj Britaniji.

Dakle, iznos finansiranja u startape koji su i zvanično srpske kompanije je 1,3 milion evra. Ukoliko bismo bili strogi i računali samo investicije u najužem smislu te reči, to je onda svega 200.000€. Ovaj iznos bi, prema našim saznanjima, bio nula ukoliko bi se gledale investicije od privatnih fondova i pojedinaca, s obzirom da je i Eleven finansiran od strane Evropske Unije.

Ukupno finansiranje startapa registrovanih u Srbiji — 1.300.000 €

Ukupne investicije startapa registrovanih u Srbiji — 200.000 €

Ukupne investicije privatnog sektora u startape registrovane u Srbiji — 0 €

Startapi sa bar 1 osnivačem iz Srbije ~ 6 miliona

Ovo je kriterijum kog se mi pridržavamo u Startitu, koji je i Netokracija usvojila u izveštaju, te je cifra značajno veća od prethodne. Ovde spadaju sve kompanije koje su registrovane u Srbiji i još 20-ak onih čiji su osnivači iz naše zemlje.

Tu imamo značajan iznos investicija od strane bugarskog Elevena koji iznosi 745.000€.

Eleven je ujedno i investirao u najveći broj domaćih startapa — 12 (kako prve, tako i follow-up investicije). Eleven upravo ovog vikenda bira svoju poslednju rundu startapa, pa se očekuje da će im se pridružiti još domaćih kompanija. Ovaj fond je značajno doprineo razvoju ranofaznih domaćih startapa i osetiće se njihov odlazak sa scene (kakav će biti i kvalitativno ostaje da se vidi).

Javno poznata najviša investicija je ona koju je dobio Mainframe2, kompanija Nišlije registrovana u SAD sa uzetih 1,9 miliona evra. Iza njih sledi investicija koju je TruckTrack primio investiciju od 260.000€ od londonskog Passion Capitala, danas prezentuju u Njujorku!” href=”http://startit.rs/trucktrack-primio-investiciju-od-260-000e-od-londonskog-passion-capitala-danas-prezentuju-u-njujorku/” target=”_blank”>dobio TruckTrack od 260.000€, a za njim vrlo blizu je i TeleSkin koji je dobio 250.000€ u Danskoj. Među šestocifrenim investicijama je i ona koju je dobio HealthGames (ne znamo tačan iznos) i Loyalisovih 100.000€ i isti iznos već pomenutih investicija Elevena u Coprix Media i Strawberry Energy (HealthGames i TeleSkin se nisu našle pod Netokracijinim radarom).

Ipak, najveći deo investicija u startape domaćih osnivača su seed investicije, a predvodnik u njima je opet sofijski Eleven, koji ujedno postavlja Bugarsku kao zemlju koja je investirala u najveći broj startapa (iako je to, tehnički, novac EU). Bugarski LAUNCHub nije investirao tokom prošle godine u srpske kompanije, tek početkom ove godine se desila prva investicija i to u zrenjaninski Fliiby, a pošto i ovaj fond mora da završi sa svojim ciklusom do kraja ove godine očekujemo da će i naredne doći uskoro.

Pored investicije SBGenomicsa čiji iznos nije poznat, dodatni kapital prikupilo je bar još 5 startapa (ono što je nama poznato), a to su LegalTrek, InShape, Endtimes Studio, TopChess i Tračara.

Ono što sa sigurnošću možemo da kažemo je da je u startape srpskih državljana ušlo 4.135.000€. Tu bi moglo da se doda još približno 2 miliona na investicije čiji iznosi nisu poznati i na one o kojima se ne zna ni da su dobijene, ali pretpostavljam ne mnogo više od toga.

Startapi čiji razvojni timovi rade u Srbiji ~ 10 miliona €

Osim gorepomenutih timova, postoji i nekoliko kompanija koji su ne-mali deo svog razvoja prebacili u Srbiju i tu ne mislimo samo na kucanje i crtanje, već i na značajan deo poslovnih funkcija.

S tim u vezi, ima nekoliko kompanija kod nas koje uspešno posluju, jedna od najpoznatijih je Humanity (nekadašnji Shiftplanning) koji je na jesen prošle godine obezbedio 3,2 miliona investicija (a početkom ove godine uzeo još 9).

Tu je i Inside Maps koji je prošle godine podigao seed rundu u SAD, što znači da se radi najverovatnije o još jednom milionskom iznosu. Verovatno postoje još neke ovog tipa, koje opet na svoj način doprinose rastu, razvoju i kredibilitetu zajednice.

Uz proširivanje i ovog kriterijuma eventualno bismo mogli da dođemo do cifre od približno 10 miliona evra.

Koliko je važno prisustvo u Srbiji?

Deluje da svakako najveće zbunjivanje u ovom pogledu upravo to šta se može definisati kao srpski startap, jer su razlike u rezultatima prilično velike.

Svoj doprinos ovoj diskusiji dao je na Facebooku i Igor Bogićević, osnivač SBGenomicsa:

Iako je tačno da je ključni deo finansijskih operacija u US i da beogradski ofis postoji pre svega zbog toga gde sam ja, igrom slučaja, bio lociran kao jedan od osnivača, SBG verovatno ne bi uspeo da dođe do tačke gde se nalazi da nije imao/ima operacije u Beogradu, i to ne zbog cene razvoja (svakako pomaže), već zbog talent pool-a koji je “gladniji” izazova i projekata/proizvoda čija je misija ipak nešto ambicioznija od onoga što nam trenutno lokalno dostupno.

SBG ne tretira Beograd kao outsorce ofis, vec je integralni deo SBG-a i najveći deo razvoja samog proizvoda, pri čemu ne mislim samo na inženjerski aspekt razvoja proizvoda, se razvija u Beogradu. Ako je geografija bitna, a nije bitna, najtačnije bi bilo reći da je SBG američko-srpski startup.

Međutim, na to gde će kompanija biti registrovana utiče dosta stvari — pouzdanost pravosudnog sistema, vladavina prava, poreske olakšice, zakonodavstvo, mogućnost onlajn naplate, ali i zahtevi investitora koji često ne žele da ulažu u startape iz onih ekosistema koje ne poznaju ili su nestabilni i nepredvidivi.

Ivan Rašić, osnivač LegalTreka i pravnik je u svom komentaru na ovo istraživanje predložio drugi način gledanja na to šta se može smatrati srpskim startapom.

Smatram da bi ključni element trebalo biti ekosistem u kome se startap razvija, tj. gde je taj startap dobio sve one ključne elemente da bi otišao na sledeći nivo.

Čak i tu klasifikacija postaje mutna (a generalno je i nebitna) jer startap kroz svoje razne faze može migrirati iz jednog ekosistema u drugi.

Ovo jeste dobar način posmatranja stvari, ali je dosta težak za izračunati, jer zavisi od velikog broja faktora. A sigurno nije jednako ni jednoj od prethodnih (donekle) merljivih kategorija.

Verujem da bi bilo zanimljivo pratiti doprinos ekosistema, jer je važno utvrditi koliko on doprinosi povećanju i stvaranju mogućnosti za investiranje. Međutim, nisam sigurna da li je vredan truda, jer smatram da investicije i nisu baš dobro merilo uspeha i rekla bih da nisu prva stvar koja se treba pratiti.

Interesantan okvir ovde pružaju istraživanja Startup Compassa (bivši Startup Genome), koji u rangiranje uračunava rezultate kompanija, finansiranje, dostupnost talenta, infrastrukturu, preduzetnčki duh, trendove i diferencijaciju ekosistema.

Investicije nisu baš toliko bitne

Da se ogradim — investicije su dobar pokazatelj da još neko vidi perspektivu biznisa osim osnivača. Međutim, činjenica da je VC investiranje u poslednje vreme ne baš previše uspešno govori da njihova predviđanja i nisu previše merodavna.

Deo toga se odnosi i na domaću startap scenu — većina startapa koji su dobili investiciju kako ove godine, a tako i prethodnih, još uvek nisu izgradili održiv biznis. Mali deo njih je uopšte došao do plaćajućih korisnika. Naravno, u nekim biznisima radi se o dosta komplikovanom proizvodu ili tržištu i treba vremena da se vide rezultati, a živost domaće scene i praćenje je još uvek mlado da bismo mogli to da vidimo. Prva investicija u rano-fazni startap za koju znamo u Srbiju je ušla tek 2012. godine — Elevenova investicija u VetCloud (koji je, opet, registrovan u Bugarskoj).

Ono što je neupitno značajnije je uspešno poslovanje domaćih kompanija, a to su već pomenuti ugovori koji je za svoje usluge dobio SBGenomics u Americi i Ujedinjenom Kraljevstvu, od ukupno 8 miliona evra ili 11 miliona aktivnih korisnika Nordeusa. Semaphore Rendered Texta se koristi u 80 zemalja sveta, uključujući globalne digitalne brendove poput Dribblea i 500px, Eipix i MadHead Games su svetski lideri u kreiranja HOPA igara i zapošljavaju zajedno skoro 400 ljudi, ActiveCollab — Feather tech stack” href=”http://startit.rs/kako-smo-izgradili-novi-activecollab-feather-tech-stack/” target=”_blank”>activeCollab je izuzetno uspešan alat za projektni menadžment, Devana je kreirala prvi softver koji je rešio problem više naloga u WordPressu, ThemesKingdom ima više od 80.000 korisnika koji koriste njihove teme na svojim sajtovima, FishingBooker je najveći svetski rezervacioni sistem za ribarska putovanja, i tako dalje — zaista ima više primera nego što na prvu ruku pada na pamet.

Vredno je napomenuti i da je većina ovih uspešnih kompanija razvijena bez investicija. Istraživanje uspešnosti domaćeg ekosistema definitivno ima smisla i prvi korak u ovom procesu bi mogla biti diskusija o tome koje faktore treba uzimati u obzir i kako ih je najbolje meriti u koju bi bilo dobro da se svi uključumo, nakon čega bi se u pravilnim vremenskim razmacima i sprovodili. Kako budemo imali više podataka bićemo u boljoj poziciji da ih smisleno analiziramo.

Za početak, možda bi bilo dobro pogledati kod onih koji ovakve stvari već mere (poput već pomenutog Startup Compassa), pa videti šta odatle i u kojoj meri treba prilagoditi našem ekosistemu.