Kako se desilo "nemoguće" i izgradio srpski startap ekosistem

U oktobru 2011, na završnoj žurci Startup Week konferencije (sada Poineers Festival), pričao sam sa jednim investitorom iz poznatog češkog VC fonda. Između ostalog sam mu rekao da sa svojom ekipom želim da izgradim startap ekosistem u Srbiji, i pitao sam ga za savet kako bismo to mogli da uradimo bolje i lakše.

Njegov odgovor je bio nešto poput – “Ne, ne kapiraš kako to funkcioniše, to je nemoguće”. Komentar sam zadržao za sebe ali se jasno sećam da sam pomislio “A je li, bokca li ti poljubim, nemoguće? OK, zato ćemo uspeti.”

Brzo premotavanje na pretprošlu subotu, godinu i po dana kasnije. Pakujem Karlosa Eduarda (partner u Seedcampu) u taksi koji ga vodi na aerodrom nakon Startup Standupa. Upućen u gornju priču, pred pozdravljanje mi kaže: “Čoveče, stvarno ste uspeli, stvarno ste stvorili ekosistem.”

Ovo nam je dosta značilo budući da je u pitanju veoma iskusan i informisan osnivač vodećeg evropskog seed fonda, ali i čovek koji vrlo otvoreno i bez uvijanja govori ono što misli.

Karlos nije jedini imao ovakav utisak — bukvalno svi naši gosti iz inostranstva, većina investitora kojima je u opisu posla obilaženje konferencija i “opipavanje pulsa” startap zajednica koje posećuju, su otvoreno superlativima hvalili energiju lokalne zajednice i kvalitet startapa koje su videli na Seedcampu i StartupStandupu.

Mnogi su nam ovo preneli lično ili putem mejla, a možete videti i utiske Tobija Stouna i Ive Špigela koji su napisali po članak o srpskoj startap sceni.

Utisci gostiju iz inostranstva su nam bitni ali nisu presudni.

Kao deo lokalne scene u neku ruku najbolje znamo kakva je situacija na terenu, kako ljudi razmišljaju, šta se radi, kako u kom pravcu ide… Ali nam jesu potvrdili ono što smo sami osećali već neko vreme.

Raste k’o iz vode

Ako našu startap scenu posmatramo kao malu bebu, mogli bismo da kažemo da je napredna i da je prohodala i progovorila, iako i dalje prlja pelene. Ipak smo pretprošlog vikenda prvo na Seedcampu u petak, pa na Startup Standupu u subotu, dobili razloga da vidimo malu ali značajnu transformaciju.

Iz jednog relativno maglovitog i hajpovitog pojma “srpske startap scene”, mislim da smo došli do “prave stvari”.

Broj ekipa koje pokreću startape i zrelost koncepata na kojima rade je neuporedivo viši u poređenju sa samo 6 meseci, kamo li više od toga. Isto se odnosi na nivo znanja mladih preduzetnika koji posećuju događaje i postavljaju pitanja posle predavanja ili tokom networkinga, mejlom i na druge načine.

Držimo se zajedno

Jedan trend mi se posebno dopada, a prvi put sam ga opazio kod timova Startap Akademije — veoma brzo nakon početka programa su krenuli da se pomažu međusobno i razmenjuju informacije i savete izvan termina nastave. Čini mi se da ova praksa sve više hvata maha i izvan Akademije, i da se tako gradi kultura na tragu “pay it forward“, jednog od temelja uspeha Silicijumske doline.

Na Startap Akademiji smo imali i prve organizovane mentorske sesije, gde su iskusni preduzetnici pričali sa našim timovima i pomagali im da unaprede svoje pristupe razvoju biznisa ili pitchevanja.

Povezivali smo mentore sa “mladim nadama” i izvan Akademije, i rekao bih da se institucija mentorisanja polako ali sigurno uspostavlja kao jedan od stubova budućeg razvoja domaće scene.

Sve je u stavu, zaista

Ipak, ključna stvar u proceni o značajnom koraku srpske startap scene unapred mi je atmosfera koja se oseća među ekipom.

Energija koja je prožimala posetioce Startup Standupa, Seedcampa i mnogih prethodnih događaja je nešto što je malo kome promakla, bilo da pričamo o stranim posetiocima, iskusnom delu ekipe koji je u priči dugi niz godina, ili naprosto ljudima koji po prvi put dođu na neki od malih i velikih startap događaja.

Optimizam, spremnost da se napadnu veliki i kompleksni problemi te vera u uspeh, to su samo neke vrednosti koje se sve čvršće ugrađuju u temelje naše male ali rastuće scene.

A koliko je stav važan za uspešno pokretanje startapa  imali smo prilike da čujemo od, između ostalih, Branka Milutinovića iz Nordeusa i Vladimira Nikolića iz Limunda.

Naši “motori rasta“

Bio bih lažno skroman ako ne bih izdvojio aktivnosti SEE ICT-a, organizacije čiji sam deo, kao jedan od ključnih faktora za napretke ostvarene na našoj sceni.

Projekti poput Startita koji upravo čitate, gde edukujemo zajednicu i rušimo mitove da je odavde nemoguće postići globalni uspeh, Startap Akademije koja je izrodila niz obećavajućih startapa i pomogla da se oblikuju preduzetnici i preduzetnice o kojima ćemo dosta slušati ubuduće, meetupa i drugih događaja gde se ljudi povezuju međusobno,  svi su skupa bitno doprineli današnjem statusu scene, za koju nam neki od viđenijih gostiju iz regiona bukvalno kažu da ih čini ljubomornim…

Bred Feld, koji je napisao prvu (mislim i jedinu) knjigu o izgradnji startap ekosistema u njoj navodi da je ključno da se u ovakav proces uključi celokupna zajednica, ne samo jedna ekipa, a pre svega preduzetnici. Imamo i tu sreću da je sve veći pojedinaca, ljudi i organizacija sve aktivniji na ovom polju.

Sava Marinković (CEO MySkina), redovno organizuje Startup Meetups u Beogradu, Miloš Žikić (CTO Loyalstera) je organizovao više dešavanja, Vladimir Prelovac (Prelovac Media/ManageWP) je nedavno napravio prvi WordPress meetup u Srbiji, Dragan Antonić (Online/eFront) i Ivan Mojsilović (NetDokumenti/Yanado) su skoro organizovali prvi Startup Live u Novom Sadu, ekipa Srpske mreže poslovnih anđela (i sami preduzetnici) redovno dovode investitore u Srbiju, tu su Miloš Došen i ekipa koja pravi Balkan Venture Forum…

Ne samo što se i kraljevska porodica Karađorđević veoma aktivno uključila u izgradnju scene, već je i Vlada Srbije pristupila ovom zadatku, usvajajući sasvim solidan program podrške tehnološkim startapima i IT industriji uopšte, poziv za učešće u kom izlazi za par nedelja.

Čak je i ona jedna stvar koja nam nedostaje da bismo rekli da imamo startap ekosistem, a to je lokalni investicioni fond i ulaganja u mlade startape od strane preduzetnika koji su prošli prvi ciklus svojih karijera, na putu da se jako brzo precrta sa spiska (više o tome uskoro na ovim stranicama).

Sve je veći broj pojedinaca, organizacija i institucija koje se uključuju u rad na razvoju ekosistema i verujem da imamo dosta razloga za optimizam u ono što ćemo svi zajedno postići u dolazećem peroidu.

Na gore i desno

Ipak su ono što se računa kada se podvuče crta, i najveći motori rasta, sami preduzetnici i startapi koje pokreću.

U intervjuu koji sam dao našem dobrom prijatelju Ivanu Brezaku Brkanu iz Netokracije, kao odgovor na pitanje šta je najpotrebnije za dalji razvoj srpske startap scene rekao sam da je praktično najviše potrebno to da se više ljudi posveti svojoj preduzetničkoj karijeri, i pokrenu startap koji će globalnoj publici učiniti život i posao lakšim i lepšim.

Drugim rečima, ne čekajte i ne oklevajte puno, što ranije počnete da razvijate preduzetničku karijeru pre ćete doći u poziciju da napravite nešto sjajno, to je a za sve savete vam ekipa SEE ICT-a i Startita, i siguran sam sve gore navedene organizacije i pojedinci, stoje na raspolaganju.

A kada vam neko sledeći put kaže da nešto ne možete ili da je nešto nemoguće, setite se priče sa početka ovog članka, poželite mu dobar dan, bacite se na ostvarivanje svoje vizije i promenite taj svet.

Za mene lično dosadašnji period i svi projekti koje smo realizovali kao SEE ICT su bili sjajna vožnja i veliko uživanje, veće kada jasno vidimo rezultate oko sebe. Zahvalio bih se svojim ko-osnivačima, Dragani i Vladimiru kao i celoj ekipi na sjajnom iskustvu, Balu Balađiju i GIZu koji su omogućili Startap Akademiju te Jasni Matić i Digitalnoj Agendi uz koje smo pokrenuli Startit, i svim drugim sjajnim partnerima sa kojima smo radili prethodnih godina.