Posveti se i ne slušaj druge

Autor: Vladimir Nikolić, post originalno objavljen na IT Događajima

Pet godina je prošlo.
Pet godina od prve ideje da pokrenemo Limundo.
Za tih pet godina je Limundo postao najposećeniji ecommerce sajt u Srbiji.
Za to vreme smo dobili investicije u iznosu od preko 700.000 EUR.
U Srbiji!
Dva mladića, braća.
Sve se tako brzo desilo da se i sami pitamo: kako smo do ovoga stigli?
Naravno, znoj je tu uvek na pr(a)vom mestu.
Radilo se, radi se i dalje.
Postoji jedna slika gde sedim ispred računara.
Zaspao sam, glava nagnuta, bale mi cure na žutu duksericu…. a ruke i dalje na tastaturi.
Čim sam se probudio, ukočenog vrata, nastavljao sam da kucam.

I evo me, pet godina kasnije, pišem za ITD o tom putu,
kako to da smo dobili toliku investiciju, da sada već imamo preko 20 zaposlenih (za mesec dana preko 30), da smo pustili još jedan projekat (Kupindo) i da nas treći već čeka (Limundo Cash).

Kako stići do toga da se dnevno preko 3.000 aukcija završi preko jedne fine male stranice u Srbiji?

Bez mnogo razmišljanja, evo odgovora:
Posvećenost.
To je to.
Kad me pitaju na ulici zašto je Limundo tu gde je,
to je moj odgovor.

U kombinaciji sa: ne slušaj druge.
I to i tebi predlažem: Ne slušaj mene.
Ovo što kažem je moje iskustvo,
koje može da ti bude od pomoći.

Davne 2005. smo krenuli sa idejom da želimo nešto da pokrenemo u Srbiji.
Prošao je čuveni 05. oktobar i osetili smo da je vreme da se vratimo (živeo sam dugo u Berlinu).
Da, ja sam jedan od onih koji su rekli: „Želim nazad u Srbiju.“

I tu je bila prva reakcija:
„Pa da li si ti lud, zašto to radiš?
Ovde je sve loše.“

Kao optimista, nisam te stvari slušao.
Vremenom učiš da filtriraš stvari koji ti ne odgovaraju.
A to su za mene izgovori.
Tito je kriv, Sloba je kriv ili je učitelj kriv.

Želeo sam da pokažem da je moguće u Srbiji stvoriti nešto od vrednosti.
I znao sam da nije jednostavan put.
Velika prednost je što sam Limundo zajedno osnovao sa bratom,
međusobno smo se bodrili kada ti je teško.

A teških momenata je bilo.

Svaki mesec smo predali PDV obrazac, gde samo stoje 0 kao prihod.
Ljubazna žena (stvarno je ljubazna), koja u poreskoj upravi vodi firme sa početnim slovom L,
nam je dala svoj majčinski savet:
„Deco, što to radite? Vidite da vam ne ide. Bolje vi zatvorite firmu.“
Nismo je slušali.

Umesto toga smo se prijavili za konferenciju u Zagrebu
u nadi da možemo Limundo da prezentujemo.
I mogli smo!
Kakva je to sreća bila, dobijamo šansu da predstavimo Limundo.
Ali u istom momentu smo se setili: „Pa kako to da platimo?“
S obzirom da smo predavači, ne plaćamo kotizaciju.
Ali dalek put moramo sami da platimo.
I tu je nastala dilema: ili da idem sam, bez Nešine podrške.
Ili da idem sa Nešom, što će značiti dupli trošak i za put i noćenje.
Našli smo rešenje:
idemo zajedno na konferenciju, vozom.
I samo na dan našeg predavanja (inače Nešin rođendan).

I desilo se ono što smo želeli i zašto smo se zalagali:
Limundo je počeo da raste.

Ali odakle taj dalji rast finansirati?
Već je nastao problem, Neša je studirao i ja sam pored studija radio
kao prevodilac (nemački, naravno).
To nam je bio izvor finansiranja Limunda.
A vreme je bilo za nove servere.
Rešenje: prodaj svoju DJ opremu koju voliš (naravno, na Limundu).
OK, imamo sada još malo rezerve.
I onda sledeći izazov sve veće posete: Ne mogu više da odgovorim na poruke na vreme.
Rešenje: zaposlio sam Jelenu (devojku, naravno) da nam pomogne.
U nju sam imao maksimalno poverenje da će se posvetiti kao što i mi.
A česti pokloni zahvale članova (hvala na čokoladicama) i divne poruke su znak da je tako i bilo.

I onda je nastao sledeći problem.
Kada sam radio od kuće ili Jelena duže ostala da odgovara na poruke,
nismo mogli istovremeno da radimo.
Zato što imamo samo jedan telefon i jedan računar.
Rešenje: Ona je kucala i čim zazvoni telefon i ona se javi,
preuzeo sam računar da nastavim sa odgovaranjem na poruke.
Računar smo krstili u server, pošto je radio bez prestanka.

I na kraju se desilo što niko nije sa strane očekivao:
Limundo je dobio investiciju.
To nam je omogućilo da širimo Limundo tim i tu pozitivnu energiju
da prenesemo i na druge (drago mi je da smo u tome uspeli).
A jedan od investitora nas je pitao:
„Momci, šta biste uradili da niste dobili investiciju?“
Kratko sam stao i razmislio:
Limundo je imao sve veće troškove i sa platom kao prevodilac plus prodajom omiljenih
stvari nećemo moći dugo da držimo naš kvalitet.
Tako da je odgovor bio jasan:
„Prodao bih roditeljski stan ili plac i preselio se u manji stan.“

I to su sve lepe priče i uspomene.
A zašto ih pričam?

Ne da kažem kako to trebaš i ti da radiš.
Ne da kažem da je to jedini put.

Samo jedna poruka stoji iza ovog teksta: POSVEĆENOST!

Sve ove probleme koje sam nabrajao nisam video kao probleme.
Velikog broja sam se setio samo kada me je neko pitao (ili kad o tome pišem).
Video sam ih kao situaciju koja treba da se reši da bi se stiglo do cilja.
Nisam razmišljao, plakao ili se žalio što je tako.

Ne slušaj šta drugi pričaju.
Prepreke ne postoje, to što nam se desilo je bio samo test.
Test da li smo posvećeni našem cilju.

Ovaj post je originalno objavljen na IT Dogadjajima u rubrici koja je preteča ovog sajta, možete ga videti ovde.