U 2020. srpski startapi uzeli solidnih 21,3 miliona € investicija, hrvatski i rumunski po 13x i 10x više

Prikupili smo dostupne podatke kako bismo utvrdili koliko su investicija uzeli srpski startapi u 2020.

Strahinja Krstić
22/04/2021

Iako je pandemija kovida-19 donela globalnu ekonomsku neizvesnost i u svet startap investicija, evropske zemlje su se brzo adaptirale. Mnoge su čak ostvarile i rast u odnosu na 2019 — za susednu Hrvatsku prošla godina je bila rekordna, dok je prema nekim izveštajima, i Rumunija ostvarila rast. 

Što se tiče Srbije, prikupili smo sve javno dostupne i privatno podeljene podatke koji su bili dostupni da steknemo nešto jasniju sliku ne samo o investicijama u srpske startape, već o stanju celokupnog domaćeg IT-a u 2020, čiji je startap ekosistem deo. 

Preliminarni rezultati nam govore da je u 2020. investirano barem 21,3 miliona evra u srpske startape, dok je u hrvatske investirano 273,1 miliona, a u rumunske 217,4 miliona.

Ovde je važno napomenuti tri stvari. 

Najpre, količina novca investirana u domaće startape i broj investicija nisu definitivni, niti jedini, pokazatelji vitalnosti ekosistema, ali jesu važan signal. Ovaj signal dodatno dobija na značaju kada se uporedi sa zemljama regiona sa kojima se generalno smatra da bi Srbija, u najmanju ruku, trebalo da bude konkurentna. 

Potom, podaci o samim investicijama nisu i ne mogu biti savršeni, posebno za Srbiju i Hrvatsku, gde je teže doći do informacija. Do ovih podataka stigli smo sprovodeći samostalno istraživanje, tako da ih za sada nemojte uzimati zdravo za gotovo. Iako ne možemo znati tačnu cifru sveukupnih investicija, možemo razumno da baratamo sa onim što nam je dostupno. U ovom slučaju, radi se o informacijama od domaćih fondova, podacima sa Crunchbase platforme, uz medijska saopštenja, izveštaje i istraživanja organizacija i fondova iz Srbije i drugih zemalja. Svi zajedno pružaju dovoljan kontekst kojim možda ne možemo da damo definitivne odgovore, ali barem možemo da počnemo sa pitanjima i dobijemo dobru polaznu tačku za dalja istraživanja, koja su neophodna. 

Konačno, šta znači srpski startap? Ovo je predmet diskusije od kako se priča o startap investicijama, a kriterijumi mogu biti relativno široki. Ono čega ćemo se držati ovde je da je to firma u kojoj je barem jedan osnivač iz Srbije i živi i radi ovde, jer su mnogi timovi registrovani u drugim državama zbog, kako navode, uslova investitora, potencijalno bolje poslovne reputacije, percepcije sigurnije vladavine prava i savremenijeg zakonodavstva. 

U ovom tekstu prikazujemo okvirno stanje srpskih, hrvatskih i rumunskih startap investicija u 2020. godini, a detaljnije analize planiramo za neke od narednih tekstova.

U srpske startape investirano oko 21,3 miliona evra

Od investicija koje je javnost mogla da isprati, prošlu godinu je obeležila ona u beogradski startap Orgnostic, koji je uzeo 900.000 dolara. Tabela ispod prikazuje okvirno sumirano stanje za 2020. godinu, a detalji se nalaze u nastavku.

5 miliona evra startapima fonda South Central Ventures

Investicioni fond South Central Ventures kaže da je u 2020. imao samo jednu novu investiciju u Srbiji (Orgnostic). Druge investicije SCV-a bile su dodatne runde finansiranja u startape koji su već dobili novac od njih. Kako navode, prošle godine je u srpske startape u čijem su investiranju i oni učestvovali, ukupno investirano oko 5 miliona evra

Iz ovog fonda komentarišu da je ovo vrlo ciklična industrija i da dosta toga zavisi od individualnih osnivača i njihovih sposobnosti. U 2019. godini, imali su 3 nove investicije (LeanPay, Molo, Videobolt) i 6 investicija u startape u koje su već investirali. 

Za razliku od kriterijuma sa početka ovog teksta, ovaj fond startapima iz Srbije smatra ne samo kompanije kojima je suosnivač ovde, već i kompanije kojima su samo zaposleni ovde. U tom kontekstu, za 2019. godinu, navode da je u njihove startape u Srbiji investirano ukupno oko 6,5 miliona evra. Ipak, zbog tog proširenog kriterijuma izbacujemo kompanije Molo, ConveyIQ i Virtus Via, pa je u pretprošloj godini u sve srpske startape u koje su i oni investirali, investirano 4 miliona evra. 

Dakle, u 2019. godini, SCV je imao dve nove investicije i njihovi startapi u Srbiji su uzeli oko 4 miliona evra, a u 2020. godini su imali jednu novu investiciju, i njihovi startapi u Srbiji su uzeli oko 5 miliona evra.

Dve nove investicije fonda ICT Hub Venture

Iz ICT Hub Venture-a kažu da je generalno bilo mirno more i da je počelo da se ubrzava tek krajem prethodne i početkom ove godine. Oni su u 2020. godini investirali u Trickest, mali dodatan iznos u Daktilograf, a Bitebell investiciju su potpisali u poslednjim danima prošle godine, pa ćemo i ovu investiciju uvrstiti u konačan zbir. Njihovi startapi nisu imali dodatne runde investicija sa strane u 2020. godini, ali su uzeli ukupno još 160.000 evra od Inovacionog fonda, o čijim grantovima će biti reči nešto kasnije u tekstu. 

Kako kažu u fondu ICT Hub Venture, u 2019. godini nisu investirali, već su se fokusirali na menadžment portfolija, interne izmene u timu, ali i pomoć njihovim kompanijama u rastu i prikupljanju sredstava od Inovacionog fonda. Što se tiče drugih investicija u njihove startape, u 2019, investirano je 200.000 evra u startap Publitio.

Dakle, u 2019. godini, srpski ICT Hub Venture nije imao novih investicija, dok su njihovi srpski startapi uzeli 200 hiljada evra. U 2020. godini imali su dve nove investicije ukupne vrednosti od 85 hiljada evra, a njihovi startapi u 2020. nisu imali dodatne runde finansiranja, ne uključujući grantove Fonda za inovacionu delatnost.

Fond za inovacionu delatnost: 3,1 miliona evra u 42 startapa

Fond za inovacionu delatnost je u 2020. godini uložio u 42 startapa sa ukupno 3,1 miliona evra. Poređenja radi, u 2019. godini uloženo je 1,7 miliona evra za 23 projekta. Ovde treba imati na umu da su u pitanju grantovi, a ne investicije. Ipak, ovaj Fond podržava najveći broj domaćih projekata, pa i njihove grantove računamo u totalni zbir.

Dakle, Inovacioni fond je skoro duplirao broj grantova i ukupnu sumu, sa 1,7 miliona evra na 3,1 miliona evra.

Može biti više od 21,3 miliona, ali ne mnogo

Početkom 2020. godine, i blockchain startap Blinking uzeo je 1,3 miliona evra, kako je navedeno na CrunchBase-u. Desile su još četiri veće investicije, za koje imamo informacije, ali koje nisu javne. Takođe, Sounder.fm je u maju prošle godine uzeo investiciju od 1,8 miliona dolara

Sve ovo nas dovodi do cifre od oko 21,3 miliona evra. Stvarna ukupna brojka je, prema procenama investitora verovatno veća, jer iznosi nekih investicija nisu objavljeni, dok su neke ostale potpuno van javnosti. Tu spadaju i moguće neobjavljene investicije pojedinačnih investitora, takozvanih anđela. Međutim, anđeoske investicije mogu uvećati domaći zbir, ali ne toliko da naprave ozbiljnu razliku.

U Hrvatskoj investirano oko 270 miliona evra u bar 60 investicija

U Hrvatskoj je dugogodišnji razvoj tehnološke industrije dostigao svoj najveći nivo, i to ne samo potvrdom statusa Infobipa kao prvog hrvatskog jednoroga, već i brojnim drugim ulaganjima u Microblink i Photomath, Agrivi, i niz drugih startapa. 

Tamošnji startapi su u prošloj godini uzeli bar 270 miliona evra investicija, na osnovu javno objavljenih podataka koji su navedeni u tabeli, a neki hrvatski mediji navode i ukupnu cifru od oko 300 miliona evra. Istina, najveći deo tog iznosa otišao je Infobipu (170 miliona evra), i Microblinku (48 miliona).

Fil Rouge Capital učestvovao u 48 investicija

Ipak, ono što se izdvaja je velika aktivnost fonda Fil Rouge Capital u 2020. godini, koji je, prema podacima na Crunchbase-u, vodio ili učestvovao u 48 investicija u 2020. godini. Ovo su uglavnom seed investicije, obično od po 50.000€. 

Crunchbase prate mnogi strani investitori i na osnovu podataka sa ovog servisa donose odluke i sudove o određenom startap ekosistemu. Hrvatska je u 2020. godini na Crunchbase-u zabeležila 6x više startap investicija nego Srbija — 60 hrvatskih u odnosu na 10 srpskih. Kompletnu Crunchbase listu hrvatskih investicija u 2020. možete videti ovde i ovde, a srpskih ovde

U Rumuniji investirano bar 216,7 miliona evra

U Rumuniji je obim investicija u tamošnje startape prošle godine porastao za 6 odsto, piše u izveštaju o preduzetnom (rizičnom) kapitalu u toj zemlji koji je napravila organizacija How to Web. Međutim, ovaj izveštaj ne podrazumeva startape sa rumunskim osnivačima, ali registrovanim u inostranstvu, a takođe ne računa ni prošlogodišnju investiciju u UiPath. Imajući to u vidu, njihova cifra je sigurno veća, ali ovo je ono što nam je trenutno dostupno od podataka.

Prema ovom izveštaju, u 59 investicija prikupljeno je 30,4 miliona evra. Ono što je važno napomenuti kod Rumunije jeste broj startapa koji su prvi put dobili investiciju. Tako je 2020. bilo 39 takvih startapa, u odnosu na 18 iz 2019. 

Podaci za druge zemlje nisu sjajni, ali dodatnog konteksta radi: u Bugarskoj je, prema drugom izveštaju organizacije BVCA, oko 60 startapa dobilo 29,4 miliona evra. Za celu Evropu, u izveštaju “State of European Tech” se za 2020. godinu navodi moguća cifra od 41 milijarde dolara, što je rast od pola milijarde u odnosu na 2019.

Sve ovo navodi na pitanje — da li je ovo dobar rezultat domaćeg ekosistema? Ovom temom ćemo se baviti u narednom periodu. Činjenica je da je odsustvo velikog jednoroga kao što su Infobip ili UiPath faktor koji ograničava metriku ukupne količine investicija u jedan ekosistem. 

Zabrinjavajuć broj pojedinačnih investicija

Stavka koja na prvi pogled može biti zabrinjavajuća je na drugoj strani — broj pojedinačnih investicija u Srbiji. Ukoliko izuzmemo grantove koje daje država, ovaj broj je dramatično niži od zemalja u regionu. U Hrvatskoj je pojedinačnih investicija bilo oko 60, u Rumuniji 59, u Bugarskoj se navodi 60, dok se u Srbiji prema našim procenama taj broj kreće između 15-18

Sve tri susedne zemlje su razvile sisteme podrške za startape u ranoj fazi pre svega kroz državne i mehanizme EU, i kroz ove brojeve se vide ti rezultati. Iako se već neko vreme o ovoj temi razgovara u Srbiji, još uvek nema naznaka da će se napraviti značajan mehanizam koji podržava investiranje u privatne startape. Kao što smo napomenuli, ovo je jedna od tema kojom ćemo se uskoro detaljnije pozabaviti na Startit Dnevniku. 

Strahinja Krstić

Objavio/la članak.

četvrtak, 22. April, 2021.

IT Industrija

🔥 Najčitanije

ČITAJ JOŠ