Šta je obeležilo srpski IT u 2017? Evo šta kažu ljudi iz domaćih kompanija i organizacija

Približava se kraj godine, tako da je red da saberemo utiske o tome šta su bile najvažnije stvari koje su obeležile ovu 2017. kada je u pitanju IT u Srbiji. Tim povodom smo rešili da popričamo sa onima koji aktivno učestvuju u kreiranju domaće scene i da vidimo šta su njihovi najjači utisci u godini za nama.

1. Dragan Tomić, Microsoft Development Centar Srbija
2. Dragana Đermanović, Bee Shaper
3. Milan Ivanović, WordPress Srbija
4. Kristina Nikolić, Strawberry energy
5. Milan Šolaja, Vojvodina ICT Cluster
6. Tatjana Zavađa, Byteout
7. Branko Kovač, Data Science Srbija
8. Svetlana Stanković, Salmon SEO
9. Slobodan Marković, UNDP Srbija
10. Jovana Tomić, Heapspace
11. Branimir Gajić, Infostud
12. Marija Ilić, Two Desperados

Pored ovog teksta, uskoro ćemo objaviti i našu rekapitulaciju 2017. u srpskom IT-u.

Dragan Tomić, Microsoft Development Centar Srbija

• Ove godine je postalo očigledno da se kroz poslednjih 10 godina nezavisno izgradila naša lokalna IT filozofija. Samim tim naše ideje su dovoljno sazrele u izolaciji da je došao pravi momenat za formalno ujedinjavanje raznih entiteta (kompanija, zajednica) u jedinstven front. Digitalna Srbija se rodila iz ideje da ujedinjeni možemo da uradimo mnogo više i lokalno i internacionalno.
• sve veći fokus na stvaranje diferencirane vrednosti. Dakle, sve veći broj učesnika u IT-u (outsourcing, startapi, skejlapi, dev centri) se značajno pozicioniraju ka višim karikama u lancu vrednosti.
• sve veći broj naših ljudi iz IT-a koji su preko, pokušavaju da naprave svoj sledeći korak u Srbiji.

Dragana Đermanović, BeeShaper

Srbija ima digitalnu budućnost! Najveći su se, u godini koja je polako iza nas, okupili da nas u to uvere i za mene je danas #DigitalnaSrbija izvesna sutrašnjica. Devojčice, kao i dečaci uče da programiraju. Startit u svojim centrima približava IT najmlađima koji kroz igru uče da kodiraju bolju budućnost. Moja maserka ide na časove programiranja. Kaže: “nema druge, to programiranje je super pos’o”.

Milan Ivanović, WordPress Srbija

Ono što je mene oduševilo u ovoj godini je način na koji je celokupna IT zajednica sazrela. U 2017. smo videli jako ozbiljna okupljanja, ozbiljne i profesionalno organizovane konferencije. To je za svaku pohvalu!

Ove godine smo dobili potvrdu za organizovanje “WordCamp Europe 2018”, najveće svetske WordPress konferencije i to je naš najveći uspeh. Uslov za organizovanje ove konferencije je definitivno jaka zajednica i slobodno bez trunke skromnosti možemo da kažemo da je u Evropi definitivno WordPress Srbija obeležila 2017. godinu.

Milan Šolaja, Vojvodina ICT Cluster

Skoro deceniju pričamo o digitalnoj malini i mogli bismo reći da je u ovoj godini IT konačno u fokusu javnosti. Neki novi klinci su ušli u svet velikog biznisa i doneli u Srbiju nove poslovne paradigme. U samom državnom vrhu najzad ima ljudi koji poseduju dovoljno znanja da shvate ove procese i imaju priliku da pokrenu suštinski preobražaj naše zemlje u pravcu razvoja i boljitka.

Ako se dobro organizujemo i kao društvo formulišemo pravu viziju, ništa nas ne sprečava da iskoristimo nove tehnologije kako bismo Srbiju uveli u red razvijenih i bogatih zemalja. To, međutim, nije izvesno. Ovu godinu vidim kao postavljanje scene za velike izazove i upravo će 2018. pokazati imamo li kao društvo pameti i snage da na te izazove odgovorimo.

Izražavam oprezni optimizam. Optimizam – zato što su prilike koje nam se ukazuju izuzetne. Oprez je rezultat dosadašnjeg iskustva.

Kristina Nikolić, Strawberry energy

Gde su startapi tu je i tema finansiranja istih. Kada se osvrnem na 2017. godinu, jedna od važnijih stvari koje su za mene obeležile ovu godinu bilo je pokretanje teme neophodnosti postojanja alternativnih izvora finansiranja za startape među stručnom i širom javnosti. U ovom konkretnom slučaju, mislim na seriju događaja i diskusija na temu stvaranja zakonskih okvira i generalnih uslova da finansiranje startapa postane raznovrsnije i dostupnije, a jedan od prvih koraka ka tome bi bilo i donošenje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama i Zakona o alternativnim investicionim fondovima.

O ovome se govorilo tokom 2017. godine (posebno tokom serija događaja u organizaciji USAID BEP-a), a nadam se da će se ova tema produžiti i na 2018. godinu sa još konkretnijim aktivnostima i odlukama.

Ilustracije radi, na ovogodišnjem javnom pozivu Fonda za inovacionu delatnost, prijavilo se 237 tehničko-tehnoloških kompanija sa ukupnom vrednošću predloženih projekata/inicijativa od 44,8 miliona evra, dok su ukupna sredstva Fonda i poziva od 2,5 miliona odobrena i podeljena na svega 25 projekata/inicijativa.

Ono što nam ostaje je da pomno pratimo dešavanja u 2018. godini i da se nadamo će sve te super ideje ipak nekako dobiti svoj “vetar u ledja” i naći svoj put do svojih tržišta i korisnika.

Tatjana Zavađa, Byteout

Ove godine moj fokus je bio na velikom broju prilično kvalitetnih zajednica koje su nekako počele da niču na raznim stranama, vrlo ciljano okupljale svoje članstvo i formirale zdravu sredinu za razmenu ideja, znanja i iskustava. Marketing zajednica koja je prvo krenula sa online razmenom ideja u međuvremenu je prešla na okupljanja i radionice, zatim UX Belgrade koji je posle tri okupljanja počeo u Beograd da dovodi ozbiljne američke UX dizajnere… Tu su naravno Startit i DaFed kao neka matica oko koje se dalje širi pozitivni talas.

Zatim, zajednica se okrenula i ka mlađim naraštajima, krstari Srbijom i igra se sa decom otvarajući im neke nove mogućnosti i šireći tu zdravu energiju. Verujem da se na kukanje gubi kvalitetno vreme. Veće pobede odnosi zajednica u kojoj svako da svoj mali doprinos i utiče na naslednike. Tako menjamo društvo, ne čekajući neki veću silu ili gigantsku kompaniju da zavrti točak. Mada ne mogu reći da nisam radoznala da vidim rezultate bitke u koju su, držeći se ruku pod ruku, krenuli naši giganti.

Startit je započeo jednu interesantnu priču, ali da bi ona odjeknula daleko potrebno je još grla i veština koje treba podeliti. Ono što naši prethodnici nisu zatekli, mi možemo kreirati za svoje naslednike.

Branko Kovač, Data Science Srbija

Umesto da pišem o IT-u u celini, napravio bih fokus ka Data Science-u. Najveći pomaci su se desili na polju obrazovanja — u Novom Sadu je na FTN-u zaživeo studijski program koji u dobroj meri pokriva Data Science, a sličan program je pokrenut i na Singidunumu. Bez puno razmišljanja, ovo je definitivno moj najjači utisak za 2017. godinu.

Takođe, Data Science konferencija u Beogradu je otišla nekoliko koraka dalje i sada već možemo govoriti o tradicionalnom događaju koji okuplja ljude iz Srbije i regiona. Na kraju ću se osvrnuti na aktivnosti Data Science Srbija — broj posetilaca na našim meetup predavanjima je solidno porastao i nadam se da ćemo sličan rast gledati u 2018. godini.

Svetlana Stanković, Salmon SEO

Tri reči: Inicijativa Digitalna Srbija. Ovu godinu obeležilo je pokretanje DSI, i okupljanje velikog broja uspešnih, pametnih i motivisanih IT i biznis stručnjaka sa željom da pomognu Srbiji da istraje u onome što svi već znamo, a to je uspeh na polju informacionih tehnologija, u čemu zaista jesmo najbolji. Imamo mnogo super-pametnih, uspešnih mladih ljudi širom Srbije koji rade uz pomoć štapa i kanapa na raznim fenomenalnim idejama i startapima, i drago mi je da vidim da svi počinju da se povezuju i rade na zajedničkim projektima, jer su tako još jači.

Programiranje i Python u osnovnim školama je nešto što meni budi mnogo uspomena, jer sam i sama bila deo eksperimentalnog odeljenja koje je fakultativno učilo informatiku i programiranje od 3. razreda osnovne. Izmene na polju formalnog obrazovanja koje će pratiti korak sa tehnologijom u svetu nam tek predstoje, ali mislim da je 2017. bila prvi i najteži korak u tome da se nešto pokrene.

Nije nas zaobišlo ni ludilo Bitcoina i ostalih kriptovaluta i blockchain tehnologija, u najpozitivnijem mogućem smislu. Videla sam mnogo zanimljivih i vrednih ideja i projekata zasnovanih na blockchainu i očekujem da se neke od njih razviju i koriste u lokalnim zajednicama.

Na SEO polju nam želim unapredjeni SERP, da imamo više prilika da se rangiramo za featured snippets na srpskom, i barem jednog search asistenta na našem jeziku.

Slobodan Marković, UNDP Srbija

• Ekspoze Predsednice Vlade u Parlamentu, gde su digitalizacija državne uprave i ekonomije, kao i obrazovanje, istaknuti kao najvažniji prioriteti Vlade i generatori inovacija i rasta u godinama koje dolaze.
• Formiranje Kancelarije za IT i e-Upravu, kao centralnog tela odgovornog direktno Predsedniku Vlade, koje treba da obezbedi državnu mrežu, cloud infrastrukturu, zajedničke e-servise i podršku drugim državnim institucijama u primeni IT i usluga e-uprave.
• Početak primene novog Zakona o upravnom postupku, koji obavezuje državne institucije na razmenu podataka, kao i paralelno puštanje u rad projekta eZUP, kao platforme za ovu razmenu.
• Uvođenje informatike kao obaveznog predmeta od petog razreda osnovne škole i povezivanje svih škola na Internet.
• Usvajanje novog Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, kojim su stvoreni uslovi za lakše korišćenje servisa e-uprave u budućnosti.
• Pokretanje Nacionalnog portala otvorenih podataka – data.gov.rs
• Mogućnost plaćanja usluga e-uprave platnim karticama i drugim elektronskim platnim instrumentima. Prvo je APR početkom godine omogućio plaćanje naknada za podnošenje završnog računa online, da bi prošle nedelje e-plaćanje postalo dostupno i na Portalu e-Uprava. Osim podrške za procesiranje transakcija preko više banaka, funkcionalnost e-plaćanje na Portalu e-Uprava implementirana je kao modul sa otvorenim API-jem, što znači da će i druge državne institucije moći da ga primene na svojim portalima preko kojih pružaju usluge korisnicima.

Jovana Tomić, Heapspace

Ove godine smo počeli da govorimo ozbiljno o tome u kojoj meri je IT kadar deficitaran u Srbiji. Što je još važnije, počeli smo da vodimo dijalog sa onima koji treba i mogu da učine nešto po tom pitanju, sa državnom upravom i Akademijom.

Uvođenje informatike u sistem osnovnog obrazovanja u Srbiji treba spomenuti kao dobar trend, ali treba da budemo obazrivi kada se radi o implementaciji ovakvih ideja koje imaju veliki uticaj na rigidne, hijerarhijske sisteme. Ko nam garantuje šta se dešava na terenu i na koji način ćemo oceniti da se stvari kreću u dobrom pravcu?

Sve je više novih zajednica, meetup grupa i okupljanja, što znači da se i neformalno obrazovanje razvija jednako brzo kao i potrebe kompanija za tech stručnjacima. Taj šareni ekosistem tehnološkog nevladinog sektora u Srbiji nosi mnogo veću vrednost za razvoj celokupne IT scene, ali još uvek čeka da bude prepoznat kao nezavisni akter od strane države i tehnoloških kompanija.

U 2017. godini HR procesi unutar tech firmi su bili vruća tema u našem IT mehuru. U jednom momentu su HR menadžeri bili izloženi kritikama sa svih strana, a da se nijedan glasnogovornik sekcije “HR menadžeri ne znaju da rade svoj posao” nije osvrnuo na stvarne uzroke problema. Lakše je govoriti kako neko drugi ne zna da radi svoj posao.

U generalnom kontekstu, IT zajednica se još uvek pronalazi u stalno promenljivom okruženju. Samo na taj način što ćemo biti uporni i istrajni, moći ćemo da promenimo način razmišljanja koji nam je zadat u nekim davnim vremenima i konačno pogurati društvo napred.

Branimir Gajić, Infostud

Kako vidim IT scenu u Srbiji? Razne stvari se dešavaju, dinamično je… To je dobro! Ali glavni utisci, koje nosim iz ove godine su:

• veliki broj dešavanja oko blockchain tehnologija i saznanje koliko je Srbija solidno pozicionirana u toj oblasti
• sazrevanje i rast, ne malog broja IT firmi, vodi ka rastu svesti o potrebama organizacije, procesima i sistemima rada. Utisak mi je da se pomeramo jedan nivo više u igrici 🙂
• pokretanje Inicijative Digitalna Srbija i angažovanje IT firmi oko toga. Doduše Inicijativa tek treba da se dokaže u praksi.

Marija Ilić, Two Desperados

Sektor informacionih tehnologija svojim kontinuitetom rasta pokazuje koliki je doprinos i stabilnost srpskoj industriji. Međutim, osnovni problem je to što potražnja za IT stručnjacima daleko premašuje broj ljudi koji se za to edukuju, kao uostalom i kod svih ekonomija u razvoju.

Nedostatak inicijative i plana države da, između ostalog, omogući programe za proširenje kapaciteta obrazovnih ustanova, rezultirao je osnivanjem Inicijative Digitalna Srbija.

Udruživanje uspešnih domaćih kompanija u cilju digitalne transformacije čitavog ekosistema je, po mom mišljenju, obeležilo godinu u domaćem IT sektoru. Samo prave i suštinske promene, za šta verujem da DSI ima kapacitet, kao i generalno promovisanje, odnosno usvajanje digitalizacije od strane tradicionalnih kompanija, mogu dovesti Srbiju na mesto jedne od vodećih digitalnih ekonomija u svetu.

U domaćoj Gaming industriji se takodje dešavaju određene inicijative, o kojima će se više govoriti u narednoj godini. Moj utisak je da se unutar IT sektora dosta dobrih stvari dešava, i mada procesi mogu biti dugotrajni i teški, verujem da će se uz zajdeničke napore promene i dogoditi.