Veliki napredak IT zajednica na lokalu, preduzetništvo i pozitivan stav — utisci sa trećeg Znam da možemo

Na trećem Znam da možemo okupilo se više od 1.000 ljudi, a našu poruku da je vreme da gradimo lokalno potvrdili smo najavama novih velikih projekata.

Nevenka Rangelov - 29. Septembar, 2017.

Još jedan Znam da možemo je za nama, a domaća IT zajednica i ove godine nastavlja da postiže uspehe koje smo se potrudili da sažmemo i podelimo sa svima vama koji ste nam se preksinoć pridružili u punom Domu omladine. Veoma smo srećni što se naša poruka da Znamo da možemo zapravo proširila mnogo dalje od Beograda — više od 200 ljudi je pratilo prenos uživo u osam gradova, Zrenjaninu, Vršcu, Novom Sadu, Valjevu, Inđiji, Subotici, Šapcu i Mokrinu.

I ovog puta, najavili smo neke velike stvari koje nas čekaju u narednom periodu.

IT bolji nego ikad

Veliki potencijal IT i startap scene u Srbiji o kom smo govorili još na prvom ZDM-u potvrdila je i ove godine činjenica da je IT najzdravija privredna grana sa izvozom koji se od 2011. uvećao čak šest puta.

Prethodnih 12 meseci je prošlo dosta uspešno i kada su u pitanju investicije — srpski startapi su sakupili 16 miliona evra investicija i još 50 miliona putem initial coin offeringa. Pored toga, ovo je najuspešnija godina i za domaće crowdfunding kampanje. Horor igra Scorn oborila je rekord u visini prikupljenih sredstava sa >150.000 dolara vrednom Kickstarter kampanjom.

Ove godine konačno imamo na šta da budemo ponosni i kada je u pitanju informatičko obrazovanje. Srpskim osnovcima je informatika uvedena kao obavezan predmet na kome će učiti da programiraju u Pythonu i Scratchu zahvaljujući fondaciji Petlja. Osnovana su i specijalizovana računarska odeljenja u 13 gimnazija, a dobili smo i prve Data Science smerove na jednom privatnom i jednom državnom fakultetu. Problem nedostatka prostora na beogradskom ETF-u je takođe počeo da se rešava.

Kada je u pitanju razvoj srpskog IT-a u odnosu na svetske trendove, čini nam se da je najznačajniji pomak ostvaren na polju razvoja lokalne blockchain zajednice. Ovog avgusta smo imali čak dve konferencije i prvi hakaton posvećen ovoj tehnologiji, a veliki broj domaćih preduzetnika i inovatora je u prethodnih godinu dana kreirao svoje proizvode zasnovane na blockchainu.

Lokal sve jači

U samo 12 meseci od kada smo poslednji put pravili ovaj presek, broj gradova sa hubovima za okupljanje i razvoj lokalnih IT zajednica se skoro utrostručio. Pored Startit Centara, Kikinda, Niš, Kragujevac, Bor i Sombor dobili su svoje prostore u kojima se već uveliko održavaju događaji i razmenjuje znanje.

Stoga što smatramo da je razvoj manjih gradova sledeća velika stvar za domaći IT, sve najave naših narednih projekata u fokus stavljaju upravo to.

Do kraja godine otvorićemo Startit Centar u Šapcu, a na proleće 2018. i u Kragujevcu. Ono što smo iz dosadašnjeg iskustva naučili, jeste da su ljudi u Srbiji voljni da se okupljaju, uče i zajedno napreduju — ako im omogućite prostor u kom to mogu da rade. Ipak, infrastruktura je samo deo te priče, jako je važno imati kvalitetan program i motivisane ljude koji će moći to da povuku. 

Našim projektom „Digitalni učitelji” želimo da značajno olakšamo rešavanje tog izazova, kako za nas iz Startita tako i za sve druge organizacije koje rade na razvoju i osnaživanju domaćeg IT-a. Tokom narednih meseci ćemo raditi na sastavljanju baze svih pojedinaca koji su voljni da besplatno dele svoje znanje iz programiranja, dizajna, marketinga i drugih povezanih oblasti. Nakon toga ćemo tu bazu podeliti sa koordinatorima naših Startit Centara, ali i drugim organizacijama koje rade na deljenju znanja i razvijanju svojih zajednica.

Verovatno najambiciozniji projekat u koji se upuštamo jeste Centar za privredu budućnosti. Želimo da probamo da u jednom malom gradu napravimo osetnu promenu nabolje — u Starit Centar u Inđiji će biti uloženo 100.000 evra za infrastrukturu, VR, IoT i 3D printing opremu koja će biti na raspolaganju svima, potpuno besplatno.

Znam da možemo duh

Znam da možemo naravno ne bi bio potpun bez izuzetnih pojedinaca koji nas svake godine inspirišu svojim preduzetničkim pričama i podsećaju da je uspeh u Srbiji itekako moguć. Vukan Simić i Vladimir Mastilović su govorili o svojim usponima i padovima, kao i zabludama o pokretanju startapa u Srbiji — nadamo se da su vas ubedili da se što pre upustite u svoj preduzetnički poduhvat.

Za sve one koji su ga već započeli, dobra vest je da će Telekom Srbija ponovo uložiti 20.000 evra u najbolje startape sa naše Startap akademije.

Važna stvar koja se desila ove godine jeste i osnivanje inicijative Digitalna Srbija, a Nemanja Čedomirović je sa nama podelio šta je to što je postignuto u prvih 100 dana rada ove organizacije.

Želja nam je da pozitivan duh i upornost naše zajednice svake godine proširimo još dalje. U tome ne bismo bili ni blizu tako uspešni da nemamo partnere u svima onima koji su nam se pridružili i koji naš slogan svakodnevno potvrđuju svojim izuzetnim radom, stavom i uspesima.