Mnogi direktori velikih kompanija, među kojima je i Tim Kuk, smatraju da je rad u kancelariji neophodan za inovacije, međutim, stručnjaci koji proučavaju ovu temu ne dele isto mišljenje. Prema njima, rad od kuće je u nekim situacijama čak i bolji za inovacije nego rad u kancelariji.
Ideja da spontane interakcije u kancelariji pospešuju inovacije potiče još iz 30-ih godina prošlog veka, ali prema mišljenju jednog profesora sa Harvarda koji proučava ovu temu, ne postoje dokazi da će te interakcije i razgovori pospešiti inovacije. Prema njegovom istraživanju, savremene kancelarije otvorenog tipa dovode i do 70 odsto manje interakcija licem u lice. Ljudima često nije bilo korisno da vode toliko spontanih razgovora, pa su nosili slušalice i izbegavali jedni druge.
Istovremeno, širenje novih tehnologija i alata, kao što su Zoom, Slack i Google Docs, učinilo je da inovativne ideje efikasno mogu da nastanu i onlajn. Profesorka računarskih nauka na Univerzitetu u Kaliforniji, koja poslednje tri decenije proučava uticaj rada na daljinu na timski rad kaže da je rad od kuće i na daljinu sada znatno manja prepreka inovacijama. Sa druge strane, rad u kancelariji nekada može i usporiti inovacije, posebno za žene ili neke rasne manjine koje su morale da se prilagođavaju većini.
Postoje i rizici rada na daljinu, posebno ako su neki ljudi u kancelariji, oni koji nisu za to mogu biti kažnjeni. Sa druge strane, za kreativnost jesu korisne interakcije sa drugim ljudima, mozganje o idejama i saradnja na projektima zahteva poverenje, ukorenjeno u ličnim odnosima. Zbog toga ovi stručnjaci predlažu novu ideju za kancelarije: ne kao sedište firme u koje ljudi dolaze svakodnevno, već kao mesto gde ljudi ponekad dolaze na grupna druženja. Čini se i da su se domaće IT kompanije odlučile za hibridni režim rada, gde će se ceniti fleksibilnost radnog mesta.
Izvor: The New York Times
