Globalna studija, koju SZO naziva prvom te vrste, otkrila je da je 2016. godine 488 miliona ljudi bilo izloženo rizicima prekomernog rada. Sveukupno je više od 745.000 ljudi umrlo te godine od moždanih udara i srčanih problema izazvanih prekomernim radom, navodi SZO.
Ljudi koji rade 55 ili više sati nedeljno suočavaju se sa 35 odsto većim rizikom od moždanog udara i 17 odsto većim rizikom da umru od srčanih bolesti, u poređenju sa ljudima koji prate široko prihvaćeni standard rada od 35 do 40 sati nedeljno, SZO kaže u studiji koja je objavljena u ponedeljak u časopisu Environment International.
Studija ne pokriva prošlu godinu u kojoj je pandemija gurnula nacionalne ekonomije u krizu i preoblikovala način rada miliona ljudi. Međutim, autori studije primećuju da prekomerni rad godinama raste zbog fenomena kao što su frilenserski i rad na daljinu — i kažu da će pandemija verovatno dodatno ubrzati te trendove. Autori takođe kažu da bi poslodavci trebalo da budu fleksibilniji u rasporedu i da se dogovore sa zaposlenima o maksimalnom broju radnih sati. Sa druge strane, studija sugeriše da bi radnici mogli da se dogovaraju međusobno i da podele sate tako da niko ne radi 55 ili više sati u sedmici.
Da bi sastavili izveštaj, istraživači su pregledali i analizirali desetine studija o srčanim bolestima i moždanom udaru. Zatim su procenili zdravstvene rizike radnika na osnovu podataka iz brojnih izvora, uključujući više od 2.300 anketa o radnom vremenu koje su sprovedene u 154 zemlje od 1970-ih do 2018. godine.
Izvor: NPR
