Koliko frilensera bi bilo oslobođeno duga, prema najnovijem predlogu države?

Četiri od pet frilensera neće ništa platiti, tvrdili su u Ministarstvu finansija kad su objavili svoj predlog o kojem se juče pregovaralo. Međutim, ta brojka se nije poklapala s realnim stanjem, a pitanje je koliko će ih, prema današnjem predlogu, biti oslobođeno duga za poreze i doprinose za pet godina u nazad. 

Prema najnovijem predlogu Vlade, oni koji su u prethodnom periodu zarađivali manje od 56.000 dinara mesečno, odnosno 5.730 evra godišnje, ne bi trebalo ništa da plate. Razlog je taj što kada se od te zarade odbije predloženih 32.000 na mesečnom nivou, inormirani troškovi od 43 odsto, dobija se poreska osnovica koja je gotovo ravna nuli ili u minusu. 

Međutim, broj frilensera koji su toliko zarađivali, manji je od 50 procenata, prema anketama koje su radili Naled i Udruženje frilensera i privrednika Srbije. Kako Naledovo izstraživanje pokazuje, manje od 2.000 evra godišnje zarađuje 12,96 odsto ispitanika, sa prihodom do 4.000 evra ih je 13,77, dok 16,60 procenata zarađuje između 4.000 i 7.000 evra godišnje. Pošto su razmere takve, možemo samo reći da manje od 44 odsto ispitanika zarađuje manje od 7.000 evra, a podsetimo biće oslobođeni samo oni koji zarađuju manje od 5.730 evra godišnje. 

54% radnika na internetu je zarađivalo manje od 60.000 dinara

Današnji predlog koji je iznela država, jeste zapravo rešenje koje je ponudilo samo Udruženje frilensera i privrednika Srbije. Njihova anketa nam takođe ne može dati tačan iznos, ali prema njoj 54 odsto radnika na internetu je zarađivalo manje od 60.000 dinara, što je ujedno i medijalna mesečna zarada frilensera. 

Na osnovu oba istraživanja, možemo zaključiti da najnoviji predlog države zapravo donosi korist manjem broju frilensera. Pritom Poreska uprava kaže da ima podatke od 41.138 ljudi koji su ostvarivali prihode iz inostranstva, a na njih nisu platili poreze i doprinose. Prema procenama više institucija i organizacija, pa i izjavama zvaničnika, u Srbiji ima oko 100.000 radnika na internetu, a prema već pomenutom Naledovom istraživanju, četvrtina njih je te zarade oporezovala kao preduzetnik, a prema Poreskoj upravi manje od jednog procenta kao fizičko lice.

Dakle, pitanje je koje je frilensere Poreska uprava obuhvatila i kakve su njihove zarade, ali to verovatno ne bi previše uticalo na ukupne udele. Kada bi država zaista htela da oslobodi 80 odsto frilensera od plaćanja poreza i doprinosa za pet godina unazad, trebalo bi da ih otpiše za sve koji su zarađivali manje 150.000 mesečno, što je gruba brojka dobijena ukrštanjem istraživanja. 

Zaključak je da i današnji predlog Vlade ostavlja većinu frilensera s dugom. U Udruženju radnika na internetu, koje je učestvovalo na jučerašnji pregovorima, smatraju da je „navodni dug neosnovan”. 

„Merama koje predlaže, Vlada pokušava da umanji bes radnika na internetu. Međutim, ona bes, naprotiv, podstiče, predlažući rešenja koja nam onemogućuju da nastavimo sa radom”, kažu u URI-u.  

Početkom nedelje se činilo da će to biti poslednja u kojoj ćemo pričati o problemu frilensera, međutim situacija se dodatno zakomplikovala. Došlo je do sukoba dva frilenserska udruženja, pošto UFPS delimično prihvata današnji predlog države, dok URI poziva na proteste. Sve je to dovelo do pitanja, ko na kraju zastupa frilensere.