Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) objavila je rezultate ankete koju su napravili sa frilenserima čime smo dobili svojevrsan foto-robot prosečnog srpskog frilensera.

U finalnoj analizi je korišćeno 480 odgovora, a na osnovu rezultata se može zaključiti da je prosečni onlajn frilenser u Srbiji:

Najveći broj srpskih frilensera nije zvanično zaposleno

Među ispitanicima se našlo dve trećine muškaraca i trećina žena. Najveći broj njih ima fakultetsku diplomu (37,08 odsto), a slede oni sa završenom srednjom školom (27,29 odsto) i masterom (22,29 odsto) kao najvišim završenim stepenom obrazovanja.

Veoma visok procenat frilensera u Srbiji je zvanično nezaposlen — čak 38,54 odsto. Zaposlenih ima jedva nešto više nego onih koji su registrovani kao preduzetnici — 23,33 u odnosu na 22,92 odsto.

Zanimljivo je da rezultati pokazuju i da kod velikog broja ispitanika frilensing nije kratkoročno angažovanje. Najveći broj njih preko platforme radi preko pet godina (24-30 odsto) ili između jedne do tri godine (24-29 odsto). Dalje, 21-25 odsto ispitanika preko platforme radi više od tri godine, ali manje od pet godina.

Možda i očekivano, najveći broj frilensera je u IT polju — 21 odsto — njih 14 odsto se bavi programiranjem, a još sedam odsto pruža ostale IT usluge. Za njima slede oni koji se bave onlajn držanjem časova sa 18 odsto, grafički dizajneri sa 13 odsto, veb dizjaneri sa 13 odsto i 3D dizajneri i modelari sa devet odsto.

Za četiri od pet frilensera ovo su jedini prihodi

Čak 82 odsto ispitanika je navelo da im je rad preko platforme jedini izvor prihoda.

Kada se priča o motivima da se uopšte počne sa radom na platformama, najveći deo ispitanika (40 odsto) je to uradio zbog nemogućnosti da nađe stalni posao. Nešto manje od trećine ispitanika (30 odsto) radi onlajn jer im to omogućava fleksibilnost u radu, a približno petina (18 odsto) da bi zaradili dodatne prihode. Ispitanici su navodili i da im onlajn posao omogućava da dosegnu do većeg broja često inostranih klijenata.

Pročitaj i: 

2 načina da radite za stranog klijenta, a da vam većina zarade ne ode na poreze

Ministarstvo finansija menja zakone o porezu bez razgovora sa frilenserskim udruženjima

Budući da je frilensing jedini izvor prihoda za veoma visok broj ispitanika, ne čudi da čak tri četvrtine njih preko platforme radi tokom cele godine. Jedna četvrtina nedeljno radi 40 sati — onoliko koliko je i uobičajeni prosek radne nedelje. Polovina ispitanika navodi da „nema radno vreme”, niti obavezne sate kada moraju raditi. Oko trećine anketiranih (36 odsto) navodi da radi u kontinuitetu sa kratkim pauzama.

Čak 89 odsto frilensera radi za stranog poslodavca

Ubedljivo najpopularnija platforma za frilensing u Srbiji je Upwork. Nju koristi 52,48 odsto ispitanika, a na drugom mestu je zapravo direktan rad sa poslodavcem i platforma Toptal sa istim rezultatom — 9,32 odsto.

Najveći broj ispitanika navodi da im je poslodavac fizičko/pravno lice za koje rade preko platforme (47 odsto), dok je 31 odsto navelo da im je poslodavac sama platforma. Čak 89 odsto radi za stranog poslodavca i to u većini slučajeva (62 odsto) za pravno lice.

Čak 72 odsto ispitanika navodi da istovemeno radi za više poslodavaca i to u proseku godišnje za tri do pet poslodavaca (u 31 odsto slučajeva). Preko 80 odsto ispitanika koji rade za više poslodavaca navodi da i na dnevnom nivou rade za više od jednog poslodavca i to najviše za dva ili tri poslodavca istovremeno.

Većina frilensera spremna da plaća poreze i doprinose

Poslednjih nedelja mnogo se pričalo o opomeni Poreske uprave upućenoj frilenserima koji ostvaruju prihode iz inostranstva, a nisu plaćali poreze. Međutim, NALED-ova anketa je pokazala da je čak 69 odsto ispitanika navelo da su spremni da sami uplaćuju poreze i doprinose za svoj rad preko platforme.

U proseku ispitanici su spremni da mesečno izdvoje 13.774 dinara na ime poreza i doprinosa, a u nastavku se nalaze cifre koje su spremni da uplate za prava koja bi ostvarili:

Po rezultatima ankete, polovina frilensera bi poreze i doprinose mogla da plaća samo tokom perioda kada rade, a 35 odsto bi moglo da ih plaća tokom cele godine.

Osnovni razlozi zbog kojih 31 odsto frilensera ne bi htelo da plaća poreze i doprinose jesu:

Rezultate čitave ankete NALED-a možete pročitati ovde, a potpuna analiza, uključujući i druge oblike fleksibilnog oblika radnog angažovanja, biće objavljena na njihovom sajtu.