Platforma Original, koju je osnovala Fondacija Novak Đoković, realizovala je 23. septembra u Beogradu konferenciju pod nazivom Original Boost, na kojoj se u okviru panela „Women in business: Kako pobediti statistiku” diskutovalo o ključnim problemima s kojima se suočava žensko preduzetništvo, ali i žene generalno, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Na pomenutom panelu učestvovale su uspešne žene preduzetnice koje su, pričajući o svojim ličnim iskustvima i karijernim putevima, nastojale da osnaže i ohrabre druge žene da pokrenu svoje biznise i dalje razviju već postojeće, te da se odvaže da streme ka visokim pozicijama.

Govornice panela „Women in business: Kako pobediti statistiku” bile su: Dragana Čalija (direktorka IT kompanije Saint Di), Olga Mirković Maksimović (COO kompanije Videobolt), Nataša Filipović (direktorka kreativne agencije Ovation BBDO) i Marija Ilić (suosnivačica studija za kreiranje video igara Two Desperados, Predsednica upravnog odbora Serbian Games Association – SGA).

Kao ključne probleme ženskog preduzetništva, ali i rodne nejednakosti koja je prisutna u poslovnoj sferi, učesnice panela istakle su finansijski položaj žena, brojne prepreke s kojima se mame preduzetnice suočavaju, predrasude koje društvo ima prema ženama, patrijarhalno vaspitanje, kao i marketing IT industrije koji je mahom usmeren na muškarce.

Naime, kako je Olga Mirković Maksimović istakla na početku panela, prema objavi Poreske uprave Srbije, samo 3.128 žena ima veću platu od 200.000 dinara, dok deset puta više muškaraca zarađuje preko te sume, to jest čak 31.625 njih. Dakle, žene u značajno manjoj meri imaju mogućnosti da same finansiraju svoje poduhvate.

Na taj osnovni problem nadovezuje se mnoštvo poteškoća i izazova s kojima se suočavaju preduzetnice koje su ostvarene u ulozi majke.

„Činjenica je i da sa strane investitora u većini slučaja stoje muškarci, pa znaju svašta da vas pitaju, kao npr. ‘Je l imate decu?’. Da li pitaju muškarce na intervjuima da li imaju decu? Ako mene to pitaju, trebalo bi i kolegu da pitaju da li će postati tata. Što je važnije biti mama nego biti tata? Ima tu mnogo predrasuda koje su duboko utkane u naš način razmisljanja, a koje nije lako prenebregnuti kada se radi o ženama u biznisu, pa specifično u IT sferi, pa onda i u startap svetu. Dakle, smatram da ne može samo da se krene od startap sfere zato što su koreni problema mnogo dublji”, naglasila je Mirković Maksimović.

Prema mišljenju Nataše Filipović, položaj poslovnih žena samo je delimično posledica predrasuda, ne samo onih koje ima celokupna zajednica, već i onih koje žene nose same sa sobom. Drugim rečima, problem su i očekivanja i način na koji žene postavljaju svoje ciljeve i ambicije. Ipak, kako ona kaže, Srbija ima relativno dobru prespektivu da pojedine stvari po tom pitanju promeni, te razvije potencijal našeg društva i to ne samo sa feminističkog stanovišta.

„U državi imamo više žena nego muškaraca, pa potencijalni poslodavac ili investitor svakako može da razume da mi u društvu imamo ogroman potencijal koji se ne koristi. U tom smislu, ovo je prilika da jedni drugima to glasno kažemo, da to malo bolje osvestimo i da razumemo da borba za ženska prava nije samo pitanje feminističke agende, već toga da u našem društvu dođemo u poziciju da bolje koristimo i optimizujemo svoje resurse”, rekla je Filipović.

Direktorka IT kompanije Saint Di, Dragana Čalija, nadovezala se da je iz prve ruke iskusila poteškoće pri pokretanju sopstvene firme, te da je zbog predrasuda koje društvo ima prema ženama u tehničkim oblastima, morala da se „koristi raznim igricama”. Prema njenim rečima, kada je nakon fakulteta krenula u preduzetničke vode u svojim dvadesetim, pre 12 ili 13 godina, na našim područjima je to bila neka vrsta tabu teme – da devojka studira elektrotehniku i softversko inženjerstvo, a zatim da se jako mlada odvaži da ima softversku firmu. Iz njenog ugla, izazovi su bili veliki, jer dobiti prvog klijenta bilo je, kako opisuje, mission impossible

„U svim tim izazovima kako doći do prvog klijenta, kako izaći iz tih nekih okvira, koristila sam se igricama. Maltene stavljate mušku osobu ispred sebe koja je referentna tačka za vas. Ja sam se poslužila i time što sam, sticajem okolnosti, bila pozvana da budem asistent na fakultetu. Koristila sam to kao referencu da jesam tehnički kompetentna da razgovaramo o svim problemima. Nekako sam se vodila time i upotrebljavala sve te male stvari koje su mogle da mi pomognu”, objasnila je Čalija.

Nakon što je na panelu zaključeno da je Čalija morala zapravo da bude izuzetna i daleko bolja od proseka da bi mogla da dobije projekat, pomenuta je i činjenica da žene neretko potcenjuju sebe kada su u pitanju prijave za otvorene pozicije. 

Naime, kako je istaknuto, žene se često ne prijavljuju za određene pozicije za koje su prekvalifikovane, smatrajući da zapravo nisu dovoljno kvalifikovane. Jednostavnije rečeno, prema iskustvima žena na visokim pozicijama u kompanijama kod nas, ako devojke i žene ne ispunjavaju 100 odsto uslova navedenih u oglasu, neće se prijaviti, dok muškarci pak hoće, čak iako ispunjavaju samo 50 odsto istih. Panelistkinje su se složile da ovaj podatak, između ostalog, jeste razlog zašto žene moraju jedna drugu da osnažuju.

Olga Mirković Maksimović je mišljenja da je dosta toga povezano sa vaspitanjem, te da moramo kao društvo da se menjamo za dobrobit svih nas.

„Nisu svi imali tu sreću kao ja. Nekima se od ranog detinjstva govori šta mogu, šta ne mogu, šta smeju, a šta ne i šta je žensko, a šta muško. Govori im se ‘To je tvoj domet’ i slične stvari. To su sve pojedinosti koje bi trebalo da menjamo kao društvo i za dobrobit dečaka i za dobrobit devojčica, odnosno za dobrobit svih nas. Sve što radimo, ne radimo samo zbog dobrobiti žena, jer dobrobit žena ne postoji bez dobrobiti muškaraca. Moramo i jedni i drugi da napredujemo kako bismo ispunili pun potencijal”, dodala je Mirković Maksimović.

Na samom kraju razgovora, takođe je zaključila da je u IT sektoru marketing problematičan faktor.

„Kada vidimo način na koji se reklamira bilo šta u oblasti IT industrije, komunikacija je potpuno usmerena na muškarce i to je tako već desetine godina. Zašto onda očekujemo da roditelji, ili devojčice i dečaci, imaju drugačija očekivanja? Ljudi koji se bave marketingom i rade kampanje dobijaju brifove o ciljnim grupama i šta to treba da se pogodi, ali mislim da mnogi nisu svesni dugoročnih posledica onoga što rade.”

Ipak, da nije sve pesimistično kada je u pitanju IT u Srbiji, pokazuje i lokalni statistički podatak koji je iznela Marija Ilić, predsednica upravnog odbora SGA, da oko 30 odsto zaposlenih u gejming industriji sačinjavaju žene. Posmatrano na evropskom nivou, taj procenat je znatno niži, odnosno 18 odsto, što znači da Srbija po tom pitanju ima skoro duplo bolji prosek od Evrope.

 

*Izradu ovog teksta finansirao je Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj – inovacije.gov.rs.