Kako bi se umanjila nejednakosti nedavno je usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Međutim, on ne rešava dugogodišnji problem trudnica, a posebno ne preduzetnica koje nemaju naknade za porodiljsko odsustvo. Nedavnim izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodicama s decom problemi su tek delimično rešeni, pa tako na porodiljskom odustvu žene neće moći da primaju naknade koje su manje od minimalca, ali samo tokom prva tri meseca. Šta to zapravo znači? 

Naknade za porodiljsko odustvo se računaju tako što se sabira sva zarada u prethodnih 18 meseci i podeli s tim brojem. Ukoliko ste bili prijavljeni kraće od godinu i po dana, vama će se za te mesece računati nula, pa tako možete doći i do mesečnih primanja od hiljadu dinara. 

Sada će umesto toga, od 28 dana pre porođaja, pa do navršena tri meseca novorođenčeta, porodilje primati najmanje minimalac, a nakon toga se do navršenja odustva primenjuje staro pravilo, što znači posle 12 nedelja bi mogle da se vrate na pomenutih 1.000 dinara. Pomenuti period od 18 meseci suprotan je međunarodnoj Konvenciji o zaštiti materinstva, prema kojoj on ne sme da bude duži od 12 meseci, kaže za Danas Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac.

Izmenjena je i maksimalna moguća naknada, tako što je s tri povećana na pet prosečnih plata. To znači da će sve žene koje zarađuju više tokom porodiljskog odustva imati manje prihode, bez obzira na to što poreze i doprinose plaćaju već godinama na pun iznos plate. 

„Naš predlog je bio i da se za mesece koje žena nije radila ne računa nula, nego da se računa za taj mesec minimalac kao što se obračunava naknada zarade kod trudničkog bolovanja i to je najpravednije rešenje jer onda niko ne dobija manje od minimalca, a žene koje su radile 12 meseci dobijaju punu naknadu“, napominje Mihnjak.

Za razliku od majki u radnom odnosu, preduzetnice nemaju prava na porodiljsko ili odsustvo radi nege deteta već samo na ostale naknade po osnovu rođenja deteta.

„Svrstane su u potpuno drugu kategoriju i tu su im umanjene naknade zarade za još jedan koeficijent, tokom odsustva nisu im plaćeni porezi i doprinosi i za treće dete nemaju pravo na dve godine odsustva kako imaju ostale mame.”

Zakon o rodnoj ravnoopravnosti zabranjuje „nejednako postupanje na osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu očinstva i materinstva (roditeljstva)”. Kroz više članova ukazuje kako porodiljsko odustvo ne sme da utiče na odluke poslodavca u pogledu napredovanja, zarada, usavršavanja i ocenjivanja uspešnosti zaposlene. Pitanje je samo da li to država svojim postupanjem krši sopstvene zakone? 

Uz to se postavlja i pitanje čemu služe ovakvi propisi, kao i Ministartsvo za brigu o porodici, ako trudnice nemaju adekvatne naknade. Jasno je da porodilja može biti samo žena, ali preduzetnicu izgleda uz Rečnik srpskog jezika Matice srpske adekvatno ne prepoznaje ni država. Priručnici su važni, ali ako zaista želimo da osnažimo žene kao preduzetnice, nije dovoljno da samo imamo reč za njih.