U Litvaniji je 2014. godine bilo 55 fintech kompanija, ali do kraja 2020. bilo je 230 registrovanih i licenciranih fintech-a. To znači da je ovaj sektor za samo šest godina porastao za gotovo 320 odsto. Kako je do toga došlo? Prema nekim stručnjacima, Bregzit je poslužio kao katalizator, jer je mnoštvo kompanija nakon njega tražilo drugu evropsku državu koja će im postati novo sedište.

Litvanija je uspela da iskoristi priliku uspostavljanjem infrastrukture koja ju je učinila privlačnijom za fintech kompanije. Litvanska centralna banka istražila je moguće probleme sa kojima bi se fintech kompanije suočavale, a zatim je brzo stvorila infrastrukturu za njihovo rešavanje. Pored toga, centralna banka Litvanije radila je sa osnivačima startapa kako bi im pomogla da se bolje snađu sa državnim propisima. Govorilo se i dosta o tome da je litvanska regulativa protiv pranja novca labava. Međutim, mnogi startapi, poput Curve-a, smatraju da su propisi veoma strogi.

Prijavljivanje za EMI licencu, koja je potrebna za izdavanje elektronskog novca, što čine mnoge fintech kompanije, znatno je lakše u Litvaniji. Postupak dobijanja licence je inače naporan i frustrirajuć i podrazumeva puno papirologije. Međutim, usled neizvesnosti koju je izazvao Bregzit, Litvanija je dozvolila kompanijama da se za licencu prijave onlajn, što je znatno olakšalo proces.

Litvanija je iskoristila priliku nakon Bregzita, ali se svakako nameće pitanje da li će moći da zadrži poziciju evropskog fintech šampiona? Prema stručnjacima, u toj borbi će održivost sektora biti sve važnija stavka. Za to vreme u Srbiji postoji 2.600 postupaka za privredu pred državnim organima, a do sada je digitalizovano svega 27.

Izvor: Sifted