Zašto pametni preduzetnici imaju loše ideje i kako to izbeći

Ovaj tekst je nastao u okviru programa Preduzmi ideju koji finansira USAID.

Čak i pametni programeri, hakeri i profesionalci koji imaju veliko iskustvo i potencijal da uspeju, često imaju loše ideje, koje mogu da sputaju njihov razvoj ili im upropaste posao.

To je primetio Pol Grejem, uticajni startap preduzetnik i suosnivač Y Combinator-a, startap akceleratora koji je finansirao stotine uspešnih kompanija, kao što su Airbnb, Dropbox, Stripe i Reddit.

Mnogi hakeri imaju tehničke veštine za pravljenje odličnih proizvoda, ali se često bore da pronađu dobre ideje za startape. Grejem je u svom eseju identifikovao neke od uobičajenih zamki sa kojima se preduzetnici suočavaju kada biraju ideje za startape, i kako mogu da ih prevaziđu. 

Prva ideja je obično loša 

Jedna od najvećih grešaka koju preduzetnici prave je da krenu sa prvom idejom koja im padne na pamet bez dovoljno istraživanja ili provere. Preduzetnici često pretpostavljaju da je njihova ideja originalna i vredna, ne proveravajući da li za njom postoji potražnja na tržištu. Pored toga, kako Grejem navodi, oni koji imaju preduzetnički način razmišljanja često imaju tendenciju da se vežu za ideju i nerado je menjaju, čak i ako naiđu na negativan fidbek. 

Ova greška može dovesti do gubljenja vremena i resursa na nešto što niko ne želi. Primer za to je Artix, startap koji je Grejem osnovao 1995. sa idejom da umetničke galerije izvede na internet. Grejem je verovao da je ideja interesantna, delom i zbog toga što je sam u to vreme pokušavao da pokrene umetničku karijeru, ali se ubrzo suočio sa problemima. Prodavci umetničkih dela često nisu ni došli u kontakt sa internetom, nisu bili zainteresovani da se njihov inventar nađe onlajn, i Grejem nije imao mušterije ni prihoda. 

Iz ovog neuspeha Grejem je naučio da je ispitivanje i istraživanje različitih ideja pre nego što se posveti jednoj neophodno, kao i da bi trebalo da bude voljan da napravi pivot ili napusti ideju ako otkrije da nije održiva. Svaki preduzetnik trebalo bi da uporedi svoju ideju sa alternativama i da se zapita: da li je ovo najbolja stvar koju mogu da napravim? Da li je ovo nešto što će kupci platiti? 

Da bi izbegli ovu grešku, potencijalni preduzetnici trebalo bi da se posvete istraživanju tržišta, customer developmentu, da razgovaraju sa potencijalnim kupcima i korisnicima, testiraju pretpostavke i hipoteze i validiraju svoj problem i rešenje pre lansiranja proizvoda.

Ideja može biti interesantna a neisplativa

Još jedna greška koju preduzetnici prave je da izaberu ideju koja izgleda interesantno, ali nije profitabilna. Prema Grejemu, preduzetnici često biraju nešto oko čega su strastveni ili u čemu uživaju, ne razmišljajući da li za to postoji dovoljno veliko tržište ili jasan poslovni model.

Ova greška može dovesti do toga da se napravi nešto što nema nikakvu vrednost. Dobra ideja možda nije dobra poslovna prilika zbog ponude i potražnje. Ako mnogo ljudi voli nešto da radi, biće više ponude nego potražnje, i cena će najverovatnije biti niska. Na primer, razvijanje programskih jezika je interesantno, ali ne donosi novac, jer ljudi to već rade besplatno.

Ovu grešku je i sam napravio kada je pokrenuo Artix. Zbog svojih sklonosti je želeo da startap delom ostane u svetu umetnosti, što se ispostavilo kao greška. Uz fokus na zarađivanje novca kao primarni cilj, i uz korigovanje perspektive i stava prema konkurentnim tržištima, na kraju je uspeo da dođe do dobre ideje.

Da bi izbegli ovu grešku, preduzetnici bi trebalo da traže probleme koji stvaraju veliki bol, ali čije rešavanje je isplativo. Takođe bi trebalo da traže mogućnosti na tržištima u nastajanju ili rastu, gde je manje konkurencije i više prostora za inovacije. Takođe treba da imaju jasan value proposition i predstavu o mogućem poslovnom modelu za svoj proizvod. 

Ne treba biti suviše oprezan i plašiti se prepreka

Još jedna greška koju Grejem navodi iz sopstvenog iskustva je i problem plašljivosti i loše procene pravog stanja stvari. Dodatni razlog zašto je Artix počeo sa umetničkim galerijama je zbog straha od konkurentnih tržišta i startapa iza kojih stoje fondovi rizičnog kapitala.

Prema Grejemu, preduzetnici ponekad imaju tendenciju da izbegavaju konkurentna tržišta, misleći da su previše teška ili rizična. Međutim, konkurentna tržišta često ukazuju na veliku potražnju i potencijal za inovacije, pa je Grejem tako shvatio da bi mogao da se takmiči sa e-commerce startapima koje podržavaju VC fondovi, jer je bio bolji u pisanju softvera. 

Slična prepreka tiče se i razmišljanja prema kojim je za pokretanje startapa neophodno imati nekoga ko je posvećen samo biznisu, i ko bi bio zadužen za razumevanje korisnika.

Međutim, kako Grejem navodi, preduzetnici mogu da direktno stupe u kontakt sa korisnicima, vršeći intervjue sa klijentima, ankete, eksperimente, itd. a mogu i da uče iz knjiga kao što je Kako ostvariti kvalitetan odnos, zadobiti poverenje ljudi i uticati na njih Dejla Karnegija.

Treba praviti ono što ljudi žele 

Iz svega navedenog, najvažnija stvar koju preduzetnici treba da nauče je kako da naprave nešto što ljudi žele. Ovo može izgledati očigledno, ali mnogi to ne uspevaju, iako je u pitanju veština koja se može naučiti, i kojom se mogu prevazići manjkavosti sopstvenih pretpostavki ili preferencija, ili steći samopouzdanje u sopstveno iskustvo u biznisu. 

Ignorisanje potreba potencijalnih korisnika može dovesti do toga da se napravi nešto što nema product market fit ili trakciju. Kupcima možda nije stalo do toga šta neko pravi, ili možda neće biti voljni da za to plate — tako se propuštaju prilike da se reše stvarni problemi ili stvori vrednost za kupce. 

Jednom kada se stvaralačka energija usmeri na rešavanje stvarnih problema za kupce, bogatstvo jako brzo može da se stvori. Po Grejemu, startapi pobeđuju jer u njima rade ljudi koji su izuzetno pametni, i tom pameću rešavaju ponekad sitne svakodnevne probleme — kao da Ajnštajn dizajnira frižidere.

Promenom načina razmišljanja Grejem i njegov suosnivač shvatili su da treba da preusmere fokus sa ljudi koji ni ne znaju šta je internet na ljude koji zapravo žele da imaju sajt, i to ih je dovelo do Viaweb-a, softvera koji je neprogramerima olakšavao proces pravljenja sajta – što se ispostavilo kao profitabilna ideja.

*Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost Udruženja SEE ICT i ne predstavlja nužno stavove USAID-a ili Vlade SAD.