Srbija ima litijum — novu naftu ekonomije 21. veka: Zašto umesto prilike možemo da zamislimo katastrofu?

Zbog rude potrebne za pravljenje litijumskih baterija, Ilon Mask u Srbiji otvara postrojenje Tesla električnih automobila – moglo bi nekada da bude vest. Razlog za tu mogućnost je što Rio Tinto kod Loznice planira iskopavanje ove rude. Dok čekaju najavljenu studiju o uticaju na životnu sredinu, koja bi mogla da da zeleno svetlo za početak, stanovnici okolnih mesta dižu crvene zastavice. Koji su razlozi za brigu?

Gornji tok reke Jadar je važan rudarski region antimona, a poslednjih godina sve se češće priča o minelaru otkrivenom nizvodno u blizini Loznice. On je dobio ime upravo po toj reci – jadarit. Najsličniji je izmišljenom kriptonitu, mineralu sa Supermenove planete, a njegova svojstva bi mogla da učine da se privreda okoline reke Jadar, a potencijalno i cele zemlje, značajno poboljša.

Litijum je nova nafta za baterije električnih automobila 

Jadarit je mineral iz koga se izvlači litijum, trenutno najvažniji element za razvoj baterija i električnih automobila, ali se može koristiti i za brojne druge industrije.  

„S obzirom da se procenjuje da se u ležištu Jadar nalazi blizu 10 odsto istraženih resursa litijuma u svetu, svakako da ima značajnu vrednost”, kaže profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Vladimir Simić za BBC. 

On objašnjava da je ovakvo nalazište jedinstveno na svetu i da se na drugim mestima dobija iz kontinentalnih slanih rastvora i čvrstih stena. Uz litijum, iz ovog rudnika bi se dobijao i bor, ali je ovde pre svega fokus na „novoj nafti” automobilske industrije. 

Sve više kompanija se fokusira na razvoj električnih automobila, a Tesla, najuspešnija firma u ovom polju, beleži konstantan rast. Koliko su promene brze i ključne pokazuje i to što je General Motors promenio logo da bi naglasio tranziciju na električna vozila. 

Da bismo mogli da postanemo lider u proizvodnji ovih vozila, smatra i novinar britanskog Economista, upravo zbog potencijalnog rudnika kod Loznice. Kako on navodi, to bi bio jedan od retkih rudnika u čijoj blizini je i fabrika u kojoj bi se koristio, misleći na već postojeće postrojenje Fiat automobila u Kragujevcu. 

Veliki projekti menjaju uobičajene živote zajednice

Planirano je da se kod samog rudnika izgradi i fabrika baterija, a navode se prihodi u milijardama evra. Poređenja radi, Ujedinjeni Arapski Emirati imaju 10 odsto ukupnih svetskih zaliha nafte, a izvoz tog fosilnog goriva čini gotovo trećinu tamošnjeg bruto domaćeg proizvoda.

Ukoliko dobije sve dozvole, Rio Tinto bi do 2026. trebalo da otvori rudnik. Kako Danas piše, za 10 godina rada rudnika, kompanija će profitirati četiri milijarde evra, a država će od toga kroz poreze i rudnu rentu dobiti 300 miliona evra. Pritom nije uračunata šteta od devastacije područja.

Kako uočava Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta i član Odbora „Čovek i životna sredina” Srpske akademije nauka i umetnosti, u pitanju je veoma obiman industrijsko-infrastrukturni projekat, ne samo po obimu novca o kome se stalno govori, već prvenstveno po obimu istraživanja, projektovanja i izgradnje, koji su se sprovodili ili koji će se sprovoditi.

„Ovako veliki projekti menjaju uobičajene živote zajednice, ne samo uvođenjem novih tehnologija već i kroz nove vodovode, puteve, železnicu, komunikacione linije. Govorimo o novim strukama, obrazovanju, velikom broju novih malih i srednjih preduzeća koja će se na različite načine uključiti u lanac novog privrednog procesa, od proizvođača različite opreme potrebne u rudarstvu i procesu, do servisa, ugostiteljskih objekata, škola jezika i sl. Naravno, tehnička rešenja, koliko god da su savršena, donose i uticaj na životnu sredinu. Kada govorimo o ovom projektu, govorimo o stotinama hiljada tona rude, sirovina, hemikalija, proizvoda i otpada u periodu od više od 40/50 godina”, objašnjava Jovović za Nedeljnik.  

Potencijalno veoma ekološki štetan

Upravo zato je sav taj potencijalni uspeh, koji bi učinio da kriva privrednog rasta Srbije izgleda kao da je vuče Supermen lično, pod velikim znakom pitanja. Tačnije, sprovodi se studija o ekološkom uticaju budućeg rudnika. Njene rezultate očekujemo sredinom godine, kako je najavljeno, a već sada ekolozi upozoravaju da bi takav rudnik mogao da bude opasno štetan. 

Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma, objašnjava Dragana Đorđević, naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu, za Balkan Green Energy News.  

„Ruda koja bi se vadila, nakon usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije.”

Moguća emisija ekstremno toksičnog gasa

Sve te agresivne kiseline koje se koriste u postupku isparavaju u atmosferu i nagrizaju zeleni pokrivač, ali i pluća i kožu ljudi i životinja, kaže Đorđević. Moguće je i stvaranje ekstremno toksičnog gasa, ukoliko se u procesu bude koristila fluorovodonična kiselina. Ono što je problem, jeste što „ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh”. 

„Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere.”

Međutim, teško je dati bilo kakve konačne procene, kada je zagađenje voda i zemljišta u pitanju. Rude na našim prostorima sadrže izrazito toksične elemente kao što su arsen, živa, olovo, a mi ne znamo koliko ih ima u jadaritu, kao ni to koje će se hemikalije koristiti u procesu. Takođe nije poznato ni koliko će se vode dopremati u postrojenje, kao ni to kako će biti tretirane otpadne vode.  

Rio Tinto: Investicija u zaštitu životne sredine veća od 100 miliona dolara

Iz Ministarstva rudarstva kažu kako neće potpisivati nikakav ugovor ukoliko on ne bude u potpunosti odgovarao svim ekološkim standardima.

„Nije interes da se uništi deo Srbije da bi se zaradio ogroman novac, bez obzira na to što je potencijal ogroman. Sve mora biti sa najmodernijim i najboljim tehnologijama, ma koliko one koštale, kako bi životna sredina ostala čista.”

Kompanija Rio Tinto tvrdi da će samo u postrojenje za prećišćavanje otpadnih voda uložiti između 30 i 40 miliona evra, dok će ukupna investicija u zaštitu životne sredine iznositi više od 100 miliona dolara, piše Danas.  

Zašto građani nemaju poverenja? 

Građani opravdano strahuju, i nemaju mnogo poverenja u državne institucije, a ni u pomenutog giganta u rudarstvu. Kako profesor Jovović navodi, ljudi širom Evropske unije protestuju zbog izgradnje određenih postrojenja, ali prag poverenja prema donosiocima odluka je tamo znatno viši.

„I pored povremenih grešaka, građani EU imaju svest da država, pa čak i kompanije, brinu o životnoj sredini. Ne samo zbog propisa, već upravo što su i oni koji rade u kompanijama i oni koji rade u državnoj upravi, postali pripadnici generacija koje su odrasle sa pravilima očuvanja životne sredine, slobode govora, slobode pojedinca, vrednosti pojedinca, za razliku od nas i naših sunarodnika koji smo sve to propustili.”

Rio Tinto optužen za zagađenje reka u Papua Novoj Gvineji

Kako BBC navodi, u septembru prošle godine kompanija Rio Tinto je optužena da je ispuštanjem otrovnih materija zagadila reke u Papua Novoj Gvineji. Meštani tamošnjeg ostrva su se žalili da je postupak Rio Tinta izazvao zdravstvene probleme kod 12.000 ljudi. 

Srpske institucije, nažalost, nisu mnogo bolje u očuvanju ekologije. Posebno je probem kada se povežu strane investicije, rudnici i zagađenje. 

Građani strahuju i za Loznicu, nakon Majdanpeka, Bora i Smedereva 

Ovih dana se Ziđin hvali kako su rudari Bora i Majdanpeka u martu ostvarili najbolji rezultat od dolaska te  kineske kompanije u Srbiju. Međutim, kada bismo pitali meštane, njih na ovu kompaniju asociraju ekstremno zagađen vazduh, kao i izlivanje jalovišta u Pek, reku koja je od zlatonosne postala crvena i siva.

No, posle uspešnog marta, april će za Ziđin biti loš, pošto su rudnik Jama u Boru nadležni zatvorili kako bi zaštitili životu sredinu. U Ministarstvu rudarstva kažu da Ziđin neće moći da počne s radovima, dok im to oni ne dozvole, a dat im je rok i da do kraja meseca završe novo postrojenje za prečišćavanje vode u Majdanpeku. Ove reakcije nadležnih usledile su nakon višemesečnih apela meštana, ali i Ekološkog ustanka, održanog u Beogradu prethodne subote

Pročitaj i: 

Zbog zagađenog vazduha skuplji računi za struju, ako EU uvede takse Srbiji zbog prljave energije

Treba ukazati da nije samo Pek crven, Smederevo je takođe crveno, a vazduh u tom gradu ne samo da ima miris, ukus i boju, već može i rukom da se uhvati. Takav vazduh počeli su da dišu samo nekoliko meseci pošto je još jedan kineski investitor ubacio postrojenja železare u pun pogon. 

Potencijalna korupcija nadležnih 

Dodatnu sumnju uvodi i istraživanje Podrinjskog antikorupcijskog tima (PAKT), koje je otkrilo kako Rio Tinto zapravo finansira one koje bi trebalo da ga kontrolišu. 

„Istražujući tokove novca kompanije Rio Sava, PAKT je na osnovu dokumentacije iz Trezora ustanovio da je samo Rudarsko-geološki fakultet prihodovao od kompanije 100,5 miliona dinara, da je čak primao i donacije, a u slučaju ekoloških akcidenata upravo će Rudarsko-geološki fakultet vršiti veštačenja. Na spisku klijenata Rio Tinta nalaze se i Mašinski fakultet sa 12,05 miliona, Građevinski fakultet sa 10,28, Zavod za javno zdravlje Beograd sa 13,19 miliona dinara”, piše predsednik te organizacije Miroslav Mijatović za Vreme. 

Ekonomija nije u konfliktu sa ekologijom

Kada se vratimo na automobil sa početka priče, njega već godinama istraživači pokušavaju da učine autonomnim. Ideja je da vas pomoću senzora i softvera, vozilo samo odvede do željene lokacije. Na tom putu se sreću s različitim preprekama, a kao najveća se ispostavlja čovek. Tako je i u ovom slučaju. 

Nije sporno da svi želimo ekonomski napredak, a potpuno je lažna vera da je on u koliziji s ekologijom. Zagađena sredina znači češća bolovanja i preranu smrt, jezikom ekonomije – manje novca. Svetska zdravstvena organizacija je 2015. procenila da su ekonomski troškovi prevremene smrti i invaliditeta usled zagađenja vazduha u Evropi blizu 1,6 biliona dolara.

Takođe, ugrožena životna sredina nije mesto na kojem žele da žive obrazovani i talentovani ljudi, pa bi to doprinelo iseljavanju stanovništva. Bez talenta privreda i društvo ne napreduju. Zdrava životna sredina je nužnost, a ne poslednje pitanje za rešavanje.

Ilon Mask je sistem koji ugrađuje u svoja vozila nazvao Autopilot, jer koliko god da je sistem dobro podešen, ipak čovek mora da nadzire kuda ga automobil vodi, kako ne bi došlo do nezgode. Zbog svih potencijalnih problema koji prate ovaj projekat, sasvim je razumno da i građani Srbije budno nadziru svaki korak.

Pročitaj i: 

Kada bi svi automobili u Srbiji bili električni, vazduh bi i dalje bio zagađen

Zeleni fond ne bi mogao da reši zagađen vazduh ni sa svim namenjenim sredstvima

Napomena: Pasus o projektovanoj zaradi kompanije i države je dodat 21. aprila, kako bi se upotpunio kontekst.