„Rešavanje problema zagađenog vazduha je stvar energetskog sektora, a ne sektora zaštite životne sredine”, ukazuje za Startit Dnevnik direktorka Mladih istraživača Srbije Tanja Petrović, komentarišući to što imamo nefunkcionalan Zeleni fond, koji bi trebalo da služi za budžetsko finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine. 

Najveći deo novca prikupljenog od eko taksi se u Srbiji već devet godina nenamenski troši. Sve je počelo 2012. kada je ukinut tadašnji Fond za zaštitu životne sredine. 

Četiri godine kasnije ponovo ga osnivaju pod nazivom Zeleni fond. Međutim, kako nisu doneta podzakonska akta, i dalje „sva sredstva od naplate naknada za zaštitu životne sredine idu u budžet Srbije”, navodi NALED, ukazujući da se zbog toga još osećaju posledice njegovog pređašnjeg gašenja, 2012. godine.  

Ideja uvođenja ekoloških taksi bila je u tome da zagađivač plaća da se otklone problemi koje on stvara. Međutim, ako se novac dat za te svrhe potroši na nešto drugo, onda same takse gube svoju svrhu. Iako je tako nešto zakonom dozvoljeno, predstavlja problem i veliki prostor za manipulaciju, pa je tako najmanje 500 miliona evra od naknada za zaštitu životne sredine nenamenski potrošeno.

Ono što bi Zeleni fond mogao da reši, kada bi se sredstva od eko taksi preusmerila u njega, jeste druga zagađenja koje stvara ostala industrija. Kako upozorava Petrović, pored vazduha, imamo veliki problem s deponijama, ali i sa zagađenim rekama, nerešenim sistemom otpadnih voda, mini hidroelektranama…

U budžetu se ekologija jedva pominje

Ukoliko se pogleda Zakon o budžetu za 2021. možemo uočiti da je zaštita životne sredine pomenuta šest puta i to pet puta kroz stavke koje se finansiraju iz fondova Evropske unije. Ona šesta se odnosi na kapitalnu investiciju Ministartva životne sredine od 200 miliona dinara namenjenu za nabavku opreme za sakupljanje i reciklažu. Poređenja radi u istoj godini Kancelarija za ITE planira 1,4 milijarde dinara za održavanje softverskih licenci. 

Što se tiče zagađenja vazduha, o kome se najviše priča poslednjih godina, o njemu nema reči u budžetu, iako bi početna ulaganja države u njegovo poboljšanje trebalo da iznose nekoliko desetina milijardi. Za sada imamo investiciju Vlade od 120 miliona dinara u subvencionisanu kupovinu električnih automobila, a Zeleni fond je prošle godine odvojio 35 miliona dinara za pošumljavanje 10 gradova

„Dobro je da je problem zagađenog vazduha uzdrmao građane i da postoji pritisak javnosti, bar tokom zimskog perioda, da se to reši. Problem jeste što je rešenje u energetici, a ne u resoru životne sredine. To zahteva mnogo napora, ali nije obaveza građana da se bave time ko je odgovoran da to sanira”, kaže naša sagovornica, koja je deo Koalicije 27, organizacije posvećene poglavlju 27 za članstvo u Evropskoj uniji. 

Kada se pogleda isti budžet, ni sektor energetike ne zanima da reši problem zagađenog vazduha. Istina, kroz IPA 2013 za zaštitu životne sredine EU je opredelila sredstva od 80 miliona dinara, dok Ministarstvo energetike od kapitalnih projekata planira jedino izgradnju rezervoara u skladištu derivata nafte u Smederevu, za koju bi trebalo da u naredne tri godine izdvoji ukupno 2,5 milijardi dinara. 

Zašto je EPS važan da bi vazduh bio čist?

Za reformu termolektrana i prelazak na čistije oblike proizvodnje struje, Elektroprivreda Srbije nema dovoljno novca. Kako je pisao Fiskalni savet pre 15 meseci: „Kako bi zadovoljio rastuće potrebe za ovim energentom, ali i obezbedio čvrsto poštovanje zahteva za zaštitu životne sredine do 2027. godine, EPS-u su potrebne ogromne investicije od 5,6 milijardi evra. Međutim, profiti koje je ovo preduzeće ostvarivalo u poslednjih nekoliko godina ni izbliza nisu dovoljni za neophodno povećanje kapitalnih rashoda na oko 600 miliona evra godišnje”. 

Da novca nema, jasno je bilo i građanima kada su im porasli iznosi na računima za struju. Možda bi nam bilo lakše ako bismo znali da će nam to poskupljenje doneti čistiji vazduh. To je nešto na čemu insistira i Evropska unija i verovatno će i ona početi da ulaže dodatna sredstva i da prisiljava nadležne da rešavaju ovaj problem, jer nivo zagađenja u Srbiji ugrožava i članice EU. Kada je u pitanju naše članstvo, poglavlje 27, koje se bavi pitanjem zaštite životne sredine, još nije otvoreno. 

„Zašto bismo mi čekali da se neko poglavlje otvori da bismo počeli da se njime bavimo. Znamo šta su nam problemi. Mi te probleme treba da rešavamo, zbog poboljšanja života naših građana”, zaključuje Petrović.