„Sistem stvara nefer uslove poslovanja” — šta o angažovanju preduzetnika i reformi misle oni koji angažuju po ugovoru o radu?

Svoje stavove s nama su podelili suosnivač i direktor razvoja u Infostudu Stefan Salom, direktor kompanije Elbet Danko Vuković, i direktor Microsoft-ovog Razvojnog centra u Srbiji Dragan Tomić.

Ovih dana problematika oporezivanja preduzetnika je bez sumnje glavna tema u domaćem IT-u. Do sada je jasno da su predložene reforme ovog oblika poslovanja odjeknule u različitoj meri među različitim grupama — kompanijama koje angažuju preduzetnike, kompanijama koje plaćaju pune namete za svoje zaposlene, samim preduzetnicima, ali i onima koji su zaposleni po ugovoru. 

Najglasniji su svakako bili preduzetnici i oni koji ih angažuju, dok se glas onih koji plaćaju pune namete za svoje zaposlene do sada nije čuo u tolikoj meri. Iako je o izmenama koje preduzetnike čekaju od januara (po nekim navodima i marta) naredne godine bilo reči godinama pre nego što je Vlada odlučila da ih adresira kroz Zakon o porezu na dohodak građana i Predlog uredbe о bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, o nekima od ovih kompanija se ovih dana govorilo kao o inicijatorima najavljenih promena (čak je i na informativno-konsultativnim sastancima koje je Vlada organizovala bilo reči o ovome). 

Kako smo u ranijim člancima imali izjave rukovodilaca kompanija koje su angažovale preduzetnike, ovog puta smo pokušali da saznamo kakvi stavovi vladaju među kompanijama koje ne angažuju preduzetnike. 

I pre mesec dana, kada su najvljene izmene Zakona, i sada, mnoge kompanije koje smo kontaktirali su odbile da se javno izjasne o ovom problemu kako ne bi time stekle negativni publicitet. Od 10-ak kompanija čije komentare smo pokušali da dobijemo, svoje mišljenje na ovu temu s nama su podelili suosnivač i direktor razvoja u Infostudu Stefan Salom, direktor kompanije Elbet Danko Vuković i direktor Microsoft-ovog Razvojnog centra u Srbiji Dragan Tomić. 

„Neodrživ sistem”

U prethodim nedeljama mnogo puta se čulo da je mogućnost angažovanja preduzetnika predstavljala svojevrstan podsticaj domaćem IT sektoru, kao i da tu vrstu angažmana neki doživaljavaju kao zloupotrebu. To je uslovilo i da se pokrenu rasprave o tome kome ovakav sistem pogoduje a kome ne pogoduje i podelilo domaći IT. Upravo s ovim pitanjem obratili smo se našim sagovornicima. Tako Dragan Tomić smatra da smo do sada imali situaciju u kojoj, zahvaljujući odluci države da prećutkuje nepoštovanje zakona, postoje dva paralelna sistema oporezivanja za iste ili vrlo slične poslove:

Desilo se da imamo neravnomerne pozicije na tržištu rada i to u korist onih koji manje vraćaju društvu kroz plaćanje poreza i daju manju zaštitu za svoje radnike. Da, takav sistem je omogućio dodatno ubrzanje u rastu IT sektora, ali na potpuno nezdravim osnovama. Odbijam da prihvatim argument da je to bio jedini način da uspemo jer na tržištu postoje izuzetno uspešne domaće kompanije kojima se svi mi ponosimo, a koje su od prvog dana zapošljavale isključivo po ugovoru o radu.

Što se tiče direktnog uticaja na Microsoftov Razvojni centar u Srbiji — mi direktno nismo bili bitno oštećeni paušalnim oporezivanjem jer smo uvek lako nalazili i zadržavali najkvalitetnije ljude, ali smo uvek bili ubeđeni da je naš sektor taj koji mora da posluži kao primer odgovornog ponašanja i odnosa prema društvu, za početak kroz plaćanje svih poreza.

Iako i sam smatra da je angažovanje preduzetnika već pomenuti nenamerni podsticaj IT industriji, Stefan Salom u isto vreme skreće pažnju da je bilo potrebno da se reši postojanje nefer uslova na tržištu koji su nastali usled ovog modela zapošljavanja:

stefan salomOčigledno je da je na dugi rok taj sistem neodrživ — prvo, stvara nefer uslove poslovanja na tržištu između kompanija koje zapošljavaju na puno radno vreme i plaćaju standardne poreze i doprinose, i onih koji su koristili to što je država tolerisala paušalno zapošljavanje. Drugo, i bar podjednako važno je i to što je sadašnji sistem bio nefer i unutar društva — ne verujem da iko misli da na platu programera koji prima 3.000 evra mesečno treba da se plaća isti iznos poreza i doprinosa kao na plate profesorke u školi ili komercijaliste u kompaniji koje iznose 450 evra.

Za razliku od Stefana, Danko Vuković situaciju opisuje iz ugla svoje kompanije, Elbeta. Prema njegovim rečima angažovanje preduzetnika je problem jer veće kompanije koje praktikuju ovaj model poslovanja sebi mogu da obezbede infrastrukturu i sve ono što im omogućava realizaciju zapošljavanja preduzetnika, dok male firme poput njegove, nemaju osobu koja bi se bavila time:

Stvar je u tome da nisu isti uslovi za sve i to automatski stvara probleme i nefer konkurenciju. Angažovanje preduzetnika je otišlo u potpuno drugu stranu za koju uopšte nije namenjeno. Preduzetništvo je namenjeno frilenserima, međutim, to je počelo da se zloupotrebljava — klasični zaposleni dođe u firmu, a faktički nije zaposleni nego radi kao preduzetnik. Time su obesmislili postojeći sistem poslovanja preduzetnika koji je namenjen za potpuno drugačiju svrhu. Sada jedan deo onih koji su pravi frilenseri, koji zaista rade i zarađuju kao frilenseri, to verovatno više neće moći na isti način zbog svih onih koji su ovaj model zloupotrebljavali.

Kao što je poznato, razlog iz kog „frilenseri to verovatno više neće moći’’ leži u tome što je Vlada odlučila da reguliše postojeći sistem oporezivanja. Sada već svi uveliko znaju da je to rezultiralo proverom samostalnosti preduzetnika tj. Testom samostalnosti, paketom olakšica i izmenom načina na koji se određuje visina paušalnog poreza. S tim u vezi, naše sagovornike smo pitali kako se Vlada snašla u rešavanju problema oporezivanja preduzetnika i šta misle o predviđenim rešenjima. Ovim povodom Vuković je istakao da u poslu „nema mesta za duple aršine’’ te još jednom ponovio da svi igrači na tržištu treba da rade po istom modelu:

Očekujem da će ovo poravnati tržišnu utakmicu. Za nas će to imati bolje efekte jer se mi trenutno takmičimo sa firmama koje rade sa preduzetnicima. A takmičimo se tako što moramo da dajemo veće neto plate, što nije pitanje samo jednog programera. Postoje kompanije koje fiktivno zapošljavaju 300 ljudi i ako na svakog od njih plaćaju porez od 30, 40 odsto, oni onda imaju mnogo bolju poziciju da nekom senioru koji ne želi da radi kao preduzetnik daju mnogo veću platu i time donekle prođu jeftinije. 

Ipak, ni jedan od naših sagovornika nije slep za činjenicu da nova pravila predstavljaju problem za one kojima je sada nametnuto da drugačije organizuju svoje poslovanje. U tom smislu Salom navodi olakšice kao dobar korak u tranzicionom periodu:

stefan salomSvakako, šok prelaska sa 15-20 odsto poreskog opterećenja koji je važio na paušalu na 63 odsto opterećenja prilikom standarnog zaposlenja jeste povelik i zato je od velikog značaja postojanje tri godine podsticajnih mera koje je država uvela, kako za preduzetnike, tako i za studente i druge koji ulaze na tržište rada. U te tri godine kompanije treba da se pripreme za realniju tržišnu utakmicu i da postepeno dovedu plate zaposlenih na održiv nivo, bilo podizanjem sopstvenih prihoda bilo smanjenjem dela plata. Paralelno sa tim, IT sektor treba da nastavi da traži dodatne olakšice od države koje bi stupile na snagu nakon što ove privremene mere isteknu i omogućile rast i konkurentnost naše zemlje na svetskom tržištu.

Dakle, šta posle?

Kako se prelazni period pominje kao dodatno vreme za nalaženje sistemskih rešenja i kako se već stavlja pod znak pitanja da li Vlada zna koji su dugoročni efekti predloženih izmena, kao pitanje se nametnulo i šta bi bilo smisleno da država uradi da podrži dalji razvoj IT sektora. Iako ima ideju kako bi država mogla da stimuliše sektor, Vuković nije optimističan po pitanju toga da će se išta značajno desiti kako bi se podsticao rast industrije:

Porezi i doprinosi uvek mogu da budu manji. To bi sigurno podstaklo zapošljavanje i time bi više ljudi iz „sive” i „crne” zone prešlo u „belu”. Međutim, ako pogledamo Srbiju u odnosu na ostatak Evrope, naši porezi i doprinosi od 60-ak odsto u odnosu na neto platu uopšte nisu mnogo veći. Čak bih rekao da su osrednji. 

Pomalo je nerealno očekivati da će država da donese neki lex specialis isključivo za IT — da IT ne plaća nikakv porez ili da plaća manji porez, a da svi ostali rade po drugim uslovima. Čak i da država smanji obavezu plaćanja za 20, 30 odsto, IT-u to neće značiti ništa jer se preko angažovanja paušalaca štedelo mnogo više. Jedino što država može da uradi je da se pobrine da utakmica bude na jednakom nivou za sve.

Osim ovoga, postoji bojazan da će nakon tri godine biti kasno da se bilo šta promeni. Već sada postoje pretnje nekih preduzetnika da će ukoliko izmene stupe na snagu otići iz zemlje. Međutim, na ovu temu Stefan kaže da je pre donošenja odluka tolikih razmera potrebno sagledati širu sliku:

stefan salomPrvo, mislim da je standard života koji ITevci imaju u Srbiji, s obzirom na troškove života, viši nego u većini zemalja Evrope (u Nemačkoj je prosečna plata programera 3.000 evra i ta plata je tek nešto veća od nemačkog proseka). Po mom mišljenju, jači argument za odlazak iz zemlje od same visine plate jeste nezadovoljstvo našim školstvom, zdravstom i, uopšte, atmosferom kod nas. A za rešenje dela tih problema potrebno je da država obezbedi veće plate našim lekarima, medicinskim sestrama, nastavnicima… Za to je nužno da svi plaćamo fer porez, konstantno vršeći pritisak na državu da se taj novac troši pametno i na prave stvari.

Dodatno, kod nas se uvrežila jedna netačna slika — da su kod nas porezi i doprinosi na plate na puno zapošljavanje visoki. A to nije tačno — Srbija je jedna od jeftinijih zemalja u Evropi kada se gleda trošak poslodavca prilikom zapošljavanja pojedinca. U Nemačkoj, na primer, opterećenje na prosečnu IT platu od 3.000 evra mesečno iznosi 75-80 odsto naspram naših 63.

Prvi čovek Microsoft-ovog Razvojnog centra u Srbiji po pitanju toga šta treba da se radi u budućnost gleda još širu sliku i postavlja pitanje zdravlja domaćih obrazovnih institucija. Po njemu je jedno od glavnih pitanja za državu koja je vizija za našu zemlju. Kako kaže, ljudi među kojima se on kreće žele da Srbija bude jedna od vodećih zemalja u tech sektoru u Evropi, što po njemu znači da bi kad se pomene tech sektor i lista najvažnijih destinacija u Evropi, Srbija trebalo da bude na svakoj listi.  

Mi smo uspeli da se izborimo za ovaj status unutar Microsoft-a, za to nam je trebalo skoro 15 godina. Sada treba skalirati pozitivna iskustva uspešnih kompanija na celu našu industriju. Za takvu viziju/cilj će nam verovatno trebati još 15 godina. 

Ako se gore pomenuto uzme kao naš zajednicki cilj, onda država najviše škripi na nivou visokog obrazovanja. Naši tehnički fakulteti su uglavnom teaching institutions (nastavne institucije, prim.aut.), a istraživanja se gotovo i ne rade. Kad se na primer pogleda veštačka inteligencija, u Srbiji imate malu grupu ljudi na Matematičkom fakultetu i pojedince na drugim fakultetima koji se bave domenom za koji se predviđa da će biti budućnost naše industrije. 

I dalje otvoreno pitanje efekata predviđenih mera

Na kraju, očigledno je da naši sagovornici trenutnu situaciju vide kao postojanje dva paralelna sistema oporezivanja, te ne dovode u pitanje postojanje nefer konkurencije. Ipak, iako se može napraviti argument da način zapošljavanja ne bi trebalo da bude razlog ili izvor konkurentnosti neke firme, to ne znači da pokušaj rešavanja ovog problema sa sobom ne povlači neželjene posledice. I to neželjene posledice koje najvećim delom pogađaju one koji su do sada zaista radili kao preduzetnici.

Za frilensere je preduzetnički način poslovanja savršeno stvoren. Međutim, ceo taj sistem je doveden do perverzije zbog fiktivnog zapošljavanja. Jedan deo njih je na žalost kolateralna šteta svih ovih koji su radili kao preduzetnici a nisu frilenseri. 

Imajući to na umu veliko je pitanje kakve će kumulativne efekte imati predviđene mere, a samim tim je i veći pritisak na državi da nastavi da se bavi podsticajem jedne od najrazvijenijih grana domaće privrede.


Redakcija Startita nastoji da predstavi poglede celog spektra publike, preduzetnika i radnika u IT industriji. Ukoliko imate pogled koji želite da podelite kao sagovornik, ili želite da nam ponudite gostujući članak budite slobodni da nam se javite na redakcija@startit.rs

Predstavljamo poslodavca
admin-ajax.php-3-1-1.png

Quantox

Tim iz cele Srbije.

Quantox je posvećen tim IT stručnjaka sa više od decenije iskustva u proizvodnji web i mobilnih aplikacija za klijente iz preko 15 zemalja širom sveta. Veoma samouvereno kreiramo apsolutno svaku vrstu digitalnog proizvoda, od desktop i mobilnih aplikacija, do uređaja za virtuelnu realnost.

Sanja Vatić

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Oprostite, ali ja odlučno odbijam da budem bilo čija kolateralna šteta, niko nema pravo da me proglasi kolateralnom štetom, pogotovo ne u dogovru iza zatvorenih vrata! Umesto da se fokusiram na startup, da pičujem ideje, da razvijam nešto, ja u ovoj zemlji ispadam kolateralna šteta! Uz dužno poštovanje, razočaran sam!

  • Wednesday, 30. October 2019.

    @Aleksandar Здраво Александре. Мислим да су једина “колатерална” штета ових промена људи који раде директно за компаније из иностранства јер нису били повод ових промена, а промене се тичу и њих, мада ја лично никад не бих користио тај термин. Међутим, чак и они могу да наставе да раде уз минималне промене услова уколико отворе доо; са друге стране заиста јесте отворено питање јесу ли они де факто запослени те иностране фирме или независни предузетници.

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Ulozio sam 20 godina ucenja/rada da bih postao srednja klasa ove (pa i bilo koje druge zemlje) i sada, jednim potezom, vracate me na pocetak (mene, 10000 kolega i njihove porodice)… E, zemljo Srbijo…

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Ма јел то исти овај Мајкрософт у чијем, и даље актуелном огласу, стоји следеће: ”This position can, but does not have to, be a position of direct employment with Microsoft, i.e. it can be a position through external agency.” Извор: https://www.helloworld.rs/posao/Senior-Software-Engineer/Microsoft-Development-Center-Serbia/264165

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Zanima me izvor sledeceg podatka “U Nemačkoj, na primer, opterećenje na prosečnu IT platu od 3.000 evra mesečno iznosi 75-80 odsto naspram naših 63.”

  • Wednesday, 30. October 2019.

    @Luka – U nemackoj se porez obracunava u zavisnosti da li si ozenjen ili ne, koliko imas dece, da li ides na posao biciklom… Potrazi kalkulatore, ima ih dosta. Tako da je ta cifra cista izmisljotina. Zapravo, ceo ovaj clanak se granici sa naucnom fantastikom. Pocevsi od Microsofta koji ranije nije imao problem da radi sa pausalcima, ali je imao druge probleme.

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Ne znam tacno da li ovo postoji i kod nas. Ali u nemackoj postoje 2 bruto nivoa. Dakle, recimo ako je bruto plata 5000 mesecno, ja kao zaposleni dajem oko 2000 na porez i doprinose (poslodavac radi to u moje ime) i onda jos on top of that poslodavac mora da izdvoji neku sumu, Recimo ako je suma za obavezno dzavno zdravstveno oko 350 evra u onih 2000, poslodavac mora da uplati jos 350 dodatno. Komplikovani su nemacki sistemi i stari su. Ako nisam dovoljno jasan procitajte ovde https://nemackikutak.com/vodic-o-obracunavanju-plate-kako-se-dobija-neto-od-bruto-u-nemackoj/ U svakom slucaju, ovo nije nemacka i nama nisu potrebne iste mere kao i nemcima, stoga treba da se udruzujemo i zahtevamo sta nam treba. Ali svakako ne mozete ocekivati ok infrastrukturu, skolstvo i bolnice ako drzavi placate 200 evra poreza. S druge strane, drzava mora da razume i nas. Potreban nam je dialog. Smanjite malo emocije i razmisljajte o interesima vas i ljudi oko vas, pa da zahtevamo sta nam treba.

  • Wednesday, 30. October 2019.

    “Ne verujem da iko misli da na platu programera koji prima 3.000 evra mesečno treba da se plaća isti iznos poreza i doprinosa kao na plate profesorke u školi ili komercijaliste u kompaniji koje iznose 450 evra.” – Evo ja bas mislim, sta ja dobijam za te vece pare koje placam, ako sedim u istom redu sa profesorkom ili komercijalistom ili vozacem kamion? Znaci kaznjen sto sam kvalifikovaniji i uspesniji :D Gospodin direktor suosnivac Infostuda d’odgovori….

    ” Za to je nužno da svi plaćamo fer porez, konstantno vršeći pritisak na državu da se taj novac troši pametno i na prave stvari.” – Je l’ gospoda direktori Salom i Tomic imaju drzavno zdravstveno osiguranje sa svojim platama ili idu privatno kod lekara? Pitam jer mi od pausalnog oporezivajna placamo privatne lekare ali nemamo plate kao oni, pa sad kad to ukinu, je l’ to ta kolateralna steta, sto cemo kopati po kontejnerima bez penzija za 20 godina?

    Apropo kolateralne stete, ako direktor Tomic moze da nam podeli iskustva svoje firme koja je zavrsila na sudu zbog formirajna kartela i namestanja plata. Eto, bili bi zahvalni…

    U svakom slucaju cestitke Tomicu koji je priznao da obaraju plate i ogranicavaju slobodu izbora poslovanja (po projektu ili u firmi) ljudima da bi mogli da pokupe najbolje iz struke. On i ostali ce sa svojom platama da placaju i stanove i zene i decu i privatno penziono i privatno lekarsko.Nama ce sve to biti oduzeto jer je fer

  • Wednesday, 30. October 2019.

    @Ненад Скоро све државе света примењују систем пропорцијалног, процентуалног пореза при ком се људи опорезују за проценат својих прихода. Плаћање фиксног износа пореза и доприноса (што је де факто био случај са паушалом) је аномалија на свестком нивоу.
    Што се здравствног осигурања тиче, ја лично немам приватно али многи моји познаници имају. А наравно да имам државно, као и сви ми. Ми који радимо у ИТу или имамо добре плате, имамо избор да платимо посету лекару (што ја често радим) или искористимо приватно осигурање; али остали људи немају тај избор јер немају пара за приватно и зато је неопходно да се плати и државно осигурање, од ког се плаћају сви лекари и државне установе. Верујем да свако од нас има пријатеље који су ишли код државног лекара или познанице/жене који сеу се породиле у државном породилишту. Ако имају лоше плате, да ли то значи да не треба да добију лекарску заштиту? Јер то је оно што би се десило ако би људ са већим платама престали да плаћају пропорицијелни порез. Настрану што и дан данас постоје интервенције које се раде само у државној болници, а не и у приватним.

  • Wednesday, 30. October 2019.

    @Luka и @Vladimir имате калкултар на, нпр, https://www.payroll-services-germany.com/german-employment/how-much-will-an-employee-in-Germany-cost. Ту можете видети да на бруто плату од 5.000 евра, запослени невенчан појединац без деце добија тек нешто испод 3.000 евра, док је укупан трошак запослодавца нешто преко 6.000 евра. То значи да је у том случају трошак преко 100% у поређењу са наших 64%. Не могу да се сетим под којим условима сам добио 80ак% поменутих у чланку, али слободно испробајте сами.

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Samo da vas obavestim da se spremam za traženje posla od januara (iz ličnih razloga tek tad, inače bih odmah počeo). Za porez koji budem plaćao živeću u normalnijem društvu. Više nije pitanje para.

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Ne razumem kako neko može da prelazak sa preduzetničkog statusa na d.o.o (setite se pritom od čega dolazi d) nazove “minimalnom promenom uslova” i da prvo očekuje od nekog da ga ozbiljno shvate i drugo da ga sam ovaj sajt ozbiljno shvata. Ta “minimalna promena statusa” je upravo dobar razlog da svako preispita koliko im se uopšte isplati da nastave sa poslovanjem a koliko da se posvete drugim opcijama od kojih svaka podrazumeva da budžet Republike Srbije gubi dosadašnji skromni “prilog”. Ovo je nivo demagogije kakvu ni mnogi političari ne bi bili u stanju da dostignu.

    Ovo ne govorim iz ugla paušalca nego iz ugla preduzetnika koji vodi knjige. Koji radi sa inostranstvom, nezavistan je u odnosu na sve klijente, i kome su sve knjigovođe i pravnici sa dugogodišnjim iskustvom sa poreskom upravom rekli da ako tekst koji je izašao u javnost bude usvojen nikako ne sme da ostane u svojstvu preduzetnika.

  • Wednesday, 30. October 2019.

    @Stefane,
    Ako vec filozofiramo, onda je totalno bespotrebno ogranicavati protok radne snage radnim dozvolama, geografskom lokacijom, drzavljanstvima i slicno. Razlog zbog koga smo mnogi ovde preduzetnici, a radimo za inostrane klijente je sto po zakonima obe zemlje ne mozemo ni biti zaposleni. Zasto bih morao prelaziti u doo? Ovo ‘d’ znaci ‘drustvo’. Mene sa samim sobom? Ako je problem flat-rate, dozvoli mi da budem preduzetnik koji vodi knjige. A ni to se ne dozvoljava – test kaci i knjigase… Biti contract-or je legalno bilo gde u svetu sa kojim se poredimo.
    Sto se olaksica tice, posmatraj to ovako: Kompanija A ima dva zaposlena, a oba je kostaju 3000 eur. Prvi je na plati i nosi kuci 1600eur, drugi je preko agencije i nosi kuci 2600eur. Nefer? OK, ali je ovaj drugi manje zasticen, manja penzija, nema kredita, itd…. Sutra, nakon izmena i uz olaksice, i ovaj drugi se zaposljava na platu od recimo 2500eur, a ovaj prvi i dalje ima 1600eur. Sta mislis, kako ce to uticati na odnose u firmi? Ili ce firma jednostavno olaksice zadrzati za sebe, a ovog drugog uceniti da predje na 1600eur ili sledi raskid…

  • Wednesday, 30. October 2019.

    @stefan, “Међутим, чак и они могу да наставе да раде уз минималне промене услова уколико отворе доо; ” – ово је озбиљна неистина. Промене су осетне и огледају се у 15% пореза на добит и 15% пореза на дивиденду и обавезном вођењу књига и свим осталим дрндањима које доноси ДОО у Србији.
    Твоје паралеле са Немачком су нелогичне јер се тамо порез обрачунава далеко другачије него што је то случај код нас (од различитих савезних држава, преко црквеног пореза, пореске групе, бр. деце итд). Заправо, било какве паралеле између Србије и Немачке су нелогичне. Наша конкуренција су Румунија, Бугарска и Украјина, немојте нас правити будалама јер то свакако нисмо.

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Bas me zanima kako ce aktivno ucesce ovih firmi u smanjivanju efektivne plate svih nas, zaposlenih i pausalaca (Agencijske plate su podizale i plate zaposlenima da bi firme ostale konkurentne) uticati na njihovu reputaciju kod trenutnih i buducih potencijalnih saradnika. Da li su uzeli u obzir da ce im otezati nalazenje ljudi, ili se nadaju da ce ovom i drugim merama koje planiraju da u buducnosti donesu u saradnji sa drzavom postati jedini na trzistu pa ljudi nece imati izbora?

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Ok, hajde da se problem prihoda ove drzave sagleda iz jos jednog ugla. Gde zavrsava dobit pomenutih preduzeca? Koliko od njih ustvari glavni deo para drzi vani, za razliku od preduzetnika? Porezi recimo od gore pomenutog MS-a za zaposlene su statisticka greska u odnosu na glavni prihod na koji ne plate porez i koji ode van nase zemlje. Zasto se sve gleda tako usko? A ko ustvari ostavi pare u zemlji da kupuje u lokalnim prodavnicama i da kupuje usluge lokalnih firmu. Mislim da je ocigledno sta lobisti velikih su hteli na kraju – Jeftinu radnu snagu i nista vise.

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Posle ovog vaseg teksta svaki dan cu se zahvaljivati bogu sto sam u Srbiji i sto na svu srecu nisam otisao u Nemacku. Sad vec pocinjem i da zalim sve moje poznanike koji su vec otisli, razmisljam se cak i da im ponudim neku finansijsku pomoc…gospode boze sa kakvim mi ljudima imaom posla i koji to mozdani sklop moze da predpostavi da ce 35.000 fakultetski obrazovanih ljudi da se sagne i skine gace da ih…zezate…na ovaj nacin…..

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Imam nekoliko dilema u vezi sa ovim člankom: i. Da li je kolegama @Dragan-u i @Stefan-u jasno kojoj populaciji se obraćaju; ii. Da li je zamena teza slučajna ili namerna; iii. Da li StartIT, iako je obećao da se neće “stavljati ni na jednu stranu” još uvek mora da “otplaćuje” neke zaostale dugove pa nastavlja sa zakopavanjem IT zajednice.
    i./ ii.) Kolege su time što rade na poslovima direktora ili “prvog čuveka” izgubile dodir sa tkivom IT ekosistema i misle da se poruke koje šalju sa njihovih pozicija direktno implantuju u stotine hiljada preduzetnika. Na našu sreću, to nije slučaj. Prvo, zato što su poruke i “podaci” izmedju dezinformacije i neistine, a drugo zato što su nedobronamerne, a zapakovane u “najbolje namere”.
    iii. Trenutak kada ste @Dragan-a baš sada slučajno pitali za mišljenje se poklapa sa otvorenom kampanjom koju je Majkrosoft Srbija lansirao i bespoštedno vodi kako bi izvršio poslednje pritiske na Vladu RS i širu javnost.

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Niko se nije bunio protiv povecanja poreza, niti sprecavanja izvlacenja para iz domacih d.o.o.

    Ono sto stvarno nije fer jer donosenje zakona zbog par firmi. Gusenje napretka cele industrije zbog istih. Slanje sadasnjih, a tek buducih da ne pominjem, pametnih i obrazovanih ljudi u inostranstvo. Donosenje zakona bez obavestavanja ljudi na koje on utice. Sprecavanje online rada za inostrane firme u 21. veku. Pa IT preduzetnici umesto da dobiju povlastice i zahvalnice za to sto punimo budzet i ostajemo u zemlji pored vecih ponuda iz inostranstva, dobijamo najnepovoljnije poreze, kriminalizaciju u medijima i clanke u fazonu “Ja sam ovde biciklom”.

    Hocete fer? Borite se da se IT izmesti iz regularnog oporezivanja kao u Rumuniji. I IT firmama, i IT preduzetnicima 20% poreza jednako, i jedni i drugi pravimo ovu zemlju boljim mestom za zivot.

    Sto se mene tice plan je jasan, borba za svoja prava. Vlada neka razgovara sa DZ i uvazi zahteve, u suprotnom ima nas 11000 + studenti, svi na ulice. Adrese znamo, od Vlade do Majkrosofta, prijatna setnja i sjajna slika koju cemo poslati u svet.

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Hvala @Stefan Salom na odgovoru. Da li možeš detaljno ovde da obrazloziš koje su to “minimalne promene uslova”, budući da sam ja drugačije obavešten. Da li i ti preduzetnici zaposleni ili stvarno preduzetnici je sasvim legitimno pitanje. Zar ne primećuješ da ova tema i predlog zakona nisu razrađeni kako trebaju, jer su bili razvijani iza zatvorenih vrata, jer sve strane nisu bile uključene. Zaista ne želim da mrzim svoje kolege, želim čvrst IT kolektiv, gde se svi zajedno borimo za ovu državu, ali ovaj potez je bio krajnje neprijateljski pogotovo od kolega iz naše struke. Nadam se da će se sprečiti veća šteta, da će se vratiti za pregovarački sto i rešiti na ne/zadovoljstvo svih, da li se slažeš sa ovim, ili je pak bolje usvojiti zahtev po hitnoj proceduri?! Hvala, verujem da ćeš odgovoriti. Svako dobro

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Ja se najveci deo dana trudim da ne budem veverica. Ne znam sto se gospoda iz clanka trude da se me ubede u suprotno. Osecam se neprijatno u tom stanju…

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Naravno da je nefer. Pa preduzetnici se i bore da imaju fer uslove kao npr advokati i taksisti koji su profesije buducnosti. Oni su u rangu recimo vestacke inteligencije koju ste spomenuli. Ne moraju da nam daju subvencije kao taksistima, u redu je mi castimo.
    Pozdrav od mene i da se ne ljubimo…

  • Wednesday, 30. October 2019.

    Iz celog clanka bih izdvoji deo koji glasi “U te tri godine kompanije treba da se pripreme za realniju tržišnu utakmicu i da postepeno dovedu plate zaposlenih na održiv nivo, bilo podizanjem sopstvenih prihoda bilo smanjenjem dela plata.” U prevodu tri godine cemo da kuvamo zabu koja ce imati to vreme olaksice ali nakon toga treba da svesno pristane na smanjenje plata za nekih 50ak %. Ja, a i odredjen broj kolega koje znam nemamo nameru da cekamo tri godine na taj ishod na koji se vec sada kroz clanke kao sto je ovaj spremamo. Kao sto rece @Mare, pozdrav i da se ne ljubimo.

  • Thursday, 31. October 2019.

    Ja sam već 6 god. samostalni programer u Austriji, sam radim svoj godišnji obračun poreza. Poreska stopa jeste progresivna i do 2016. nije prelazila 50% (na svaki zarađeni evro iznad 60.000 €, državi se plaća 50 centi), dok se od 2016. plaća 50 centi na svaki evro iznad 98.000. Na svaki evro iznad miliona se plaća 55 centi.
    To dakle uzimaju nakon što se plate troškovi osiguranja od nekih 27.5%, i ostali troškovi. Ovi “ostali” troškovi se mogu paušalirati, a jedan deo zarade je oslobođen poreza, itd. Ispada da mi na kraju ostane 57% od ukupnog godišnjeg netto obrta (s tim da osiguranje ne smatram troškom nego investicijom u moje zdravlje i penziju). Mislim da je to neki prosjek IT-ijevca. U Nemačkoj je taj procenat nešto veći.
    Nisam govorio o bruto iznosima pošto PDV ionako ne pripada nama, ali čak i sa PDV-om je procena od 75-80% za Nemačku nerealno visoka.
    I pored toga, izdaci jesu visoki (guglajte “Tax Freedom Day” ili “Steuerzahlergedenktag”) ako se morate lišiti nešto manje od pola novca koji ste zaradili. Mene lično je to najviše frustriralo, ponajviše zbog toga što sam pored toga imao utisak da smo mi samostalni preduzetnici žrtveni jarci i krave muzare kad državi zatreba novac. Međutim, u međuvremenu to mišljenje se promenilo.
    Poučen mojim iskustvom, mislim da bi se trebalo raditi na sistemu oporezivanja koji će biti pravedan, a istovremeno i dalje stimulativan za IT-ijevce. Uzimati 50% nemačkim frilenserima znači da će njima ostajati 5.000-6.000 € evra mesečno, što će ih i dalje činiti 1% najbolje plaćenih Nemaca, i neće se lišavati ničega, dok bi kod nas to značilo skok u nižu srednju klasu, što definitvno nije stimulativno.
    Govoriti o kolateralnoj šteti meni zvuči kao korištenje brutalne sile da bi se samo jednoj određenoj grupi stalo u kraj, umesto da govorimo o ljudskim bićima, koji nepravedno bivaju kažnjavani umesto stimulisani.
    Jabuka razdora je naravno uvek visina poreza, ali ovo sa paušalnim oporezivanjem je vic, po mom mišljenju.

  • Thursday, 31. October 2019.

    @Stefan Argument za zdravstvo nije validan. Svi placamo drzavno zdravstvo, cak i oni sa manjim platama. Ono sto nije uredu jeste da ja od svih mojih prihoda placam 26% za to isto zdravstvo. Ok mi je da drzavno zdrvastvo bude neka socijalna kategorija za koju se odvaja odredjeni fiksni iznos ali nije ok da ovaj novac, koji bih ja inace potrosio na privatni dom za stare (jer u drzavnim nema mesta) i na privatne laboratorije (jer u domacim nema testera), ide u drzavnu kasu gde mogu samo da se nadam da ga neko nece proneveriti.
    Drugo, jeste ja kao pausalac radim za jednog stranog klijenta, ali nije uredu da budem necija kolateralana steta. Moji klijenti su uglavnom startup-i, njihove finansije su neizvesne, nekad radim za jednog klijenta 3 meseca a nekad 2 godine, i to je veliki rizik koji ja snosim, jer kad se obavezem da radim za klijenta a on mi otkaze desava se da nekad po par meseci ne mogu da nadjem drugog, a trazenje drugog je full time posao koji ja sam finansiram, kao i opremu, kao i prostor, kao i sve ostalo… a pritom nemam prava ni na kreditnu karticu. Ako vec imate toliki problem sa pausalcima koji rade u domacim firmama nadjite drugi nacin da se obracunate sa tim, npr. kaznite te firme… ili vam se mozda iz nekog odredjenog razloga ne svidja ta opcija, hmm?

  • Thursday, 31. October 2019.

    Niko da promomentarise gospodina direktora koji nema “osobu” da mu pomogne da zaposli pausalca. Osobu? Jel to neki slozen proces, jel sam ja ustvari supersposoban? I na tome se zasniva nefer trziste? Gospodin je nesposoban da obican template ugovor potpise sa drugom firmom i nista vise? Gospodine, uslovi su super ultra fer, zaposlite preduzetnika. Ili lepo kazite, ja sam ovde samo da malo produzim tekst i da podrzim kolege koji iz sebi poznatih razloga pre 3 (slovima tri) godine su zakucali gospodji Jorgovanki na vrata iz njima znanih razloga (@Stefan da, neko i to zna). Da li info stud, ms, nord, prodyna i ko vec igra istu trzisnu utakmicu kao neko ko tek pokrece posao? Ne radi sa drzavom ista, ne moze da dobije ijedan tender, ima nekog amera ili izraelca koji ubaci u zemlju tek onoluiko novca koliko vi potrosite na kafu i vodu?

  • Thursday, 31. October 2019.

    Vrlo zanimljivo, ali da krenemo od pocetka, za promene se zalazu svega nekoliko velikih kompanija, ne svi. Drugo kompanije poput Microsofta iznose novac iz zemlje, druge dve kompanije postoje dvadesetak godina, pa opet zanimljivo je primetiti da je IT najveci izvoz u Srbiji postigao u prethodnih deset godina, na osnovu cega se moze zakljuciti da birate sagovornike iz pogresnih kompanija ili pak onih koji lobiraju u Vladi za sopstvene interese a ne interese IT sektora u Srbiji. Nisu oni jedini, ali prakticno za sve vazi isto pravilo bili su ili su jos uvek subvencionisani od strane drzave, a vecina njih (ako ne svi) vecinu poreza ne placaju u Srbiji.. Nadam se i verujem da u Vladi jos uvek mudrih ljudi koji nece prodati interes drzave zarad interesa svega nekoliko kompanija, koji verovatno i nisu doprineli razvoju IT izvoza u znacajnoj meri.

  • Thursday, 31. October 2019.

    Sve ove apologete zakona se uporno prave ludi i forsiraju taj jedan slučaj zloupotrebe kao što je recimo SBG. Namerno zanemaruju slučaj preduzetnika početnika, frilensera, preduzetnika koji rade za jednog inostranog klijenta, preduzetnika knjigaša koji već plaćaju veće poreze kao i nelojalnu konkurenciju koju uvode između zaposlenih po ugovoru o radi i bivših paušalaca. Zašto bi preduzenik knjigaš koji već vodi dvojno knjigovodstvo morao da otvara D.O.O?
    Možda bi država trebala da napravi beli spisak velikih firmi koje “doprinose razvoju srpskog IT-ja” i da zakonom propiše da IT stručnjaci moraju samo za njih da rade ako žele da rade u svojoj struci.

  • Thursday, 31. October 2019.

    Има баш пуно коментара и због времена које имам на располагању не знам да ли и када ћу стићи да одговорим на све, али ћу пробати. Гледаћу да се што мање понављам у одговорима, тј. иста или слична питања ће имати нижи приоритет/можда не стигнем да одговорим
    @Darko Изгледам сам врло неозбиљна особа :). Али ме стварно занима да научим – зашто је проблем отворити доо и искористити велике пореске олакшице које се нуде токо 3 године, испратити како се примењује нов закон и тада видети да ли се исплати наставити као доо, или можда има простора да се вратите у предузетника јер ће се временом формирати пракса или нешто треће? И ако сте независни, зашто је онда проблем да наставите да радите као предузетник?
    @Petar Нисам стручњак за област, али није легално свуда у свету бити контрактор, ако континуирано радите за истог послодавца и испуњавате друге критеријуме. Иматер пример теста на https://www.tax.service.gov.uk/check-employment-status-for-tax/reason-for-using-tool. Ако се падне тест, појединац треба да се запосли. Коментар о нефер односу према два запослена (бивше паушалцу и стандардно запосленом) апсолутно стоји, али нисмо успели да смислимо прелазни режим који не би значајно угрозио пословање фирми базираних на раду са паушачцима и био апсолутно фер. Шта ће фирма урадити у хипотетичком слчуају не знам, али сумњам да има толику силу да тек тако неког “уцени” да на нижу плату, с обзиром на стање на тржишту.

  • Thursday, 31. October 2019.

    @Богдан Мислио сам да наставе да раде под сличним условима током трајања олакшица. После тога ће се услови променити тако да се изједначе са другим запосленим (или буду нешто бољи у случају исплате новца преко дивиденде).
    На линку који сам дао су покривене све те опције (слободно га посети пре него што одговориш) и у свим варијантама које сам пробао пореско оптерећење превазилази 80%. Постоје неки ситни непокривени аспекти али они сигурно не прелазе неколико процената. Немачку сам узео за пример јер се често помиње као земља у који људи планирају да оду и има транспарентне податке.
    Што се осталих земаља тиче (оних који немају де факто полу ратни сукоб на свом тлу, другим речима не знам шта је све у хаотичној Украјини), Србија је међу најјефтинијим. Ако се добро сећам, само су Македонија и Бугарска у Европи јефтинији од нас за запошљавање (сада не могу да нађем податак, али мислим да је у Бугарској негде око 55%, док је Румунија слична нама). Слободно потражи тачне износе на нету па подели са нама. А последња ми је жеља да неког правим будалом.

  • Thursday, 31. October 2019.

    @Stefan Salom
    Nije otvoreno pitanje da li je preduzetnik koji radi sa jednim inostranim klijentom de facto zaposlen kod njega. Nije zaposlen kod njega. Danas radi sa njime, sutra sa drugim, nema nikakve garancije. To je ono što se zove preduzetništvo. Nadam se da ne zamišljate da je ova vrsta zaposlenja kao da ste se zaposlili u državnoj firmi preko veze, pa ste mirni do penzije, a plata 3000 EUR. Ljudi, projekti se završavaju i prekidaju, a mi smo dužni visok paušalni porez i onim mesecima kad nemamo nikakvih prihoda. Godišnji odmor ili bolest, nikakvi prihodi (porez i dalje dužni). Kreditno nesposobni. Ovde su izvučene samo prednosti paušala uz totalno ignorisanje mana i problema ove vrste preduzetnika. Ako je sporno bilo neravnopravno zapošljavanje paušalaca od strane domaćih DOO-a, onda je trebala da se radi reforma DOO-a, koji su i napravili ovu zloupotrebu, pa njima uvedite uslove i testove, a ne paušalcima.
    Cela ova priča je spin nekoliko većih firmi, koji žele jeftinu radnu snagu. Kapirajte, ne želimo da radimo za vas, domaće preprodavce, već direkno za strance.
    Niko ne spominje da te iste domaće forme ovde plaćaju programera po 10 EUR na sat, a preprodaju ga napolju po 50 EUR? Koliko je to nelojalno? Na kraju što neko reče, hoćete da nam date adresu jedne firme u Srbiji gde svi smemo da radimo? Idealno kao robovi?

  • Thursday, 31. October 2019.

    @Rajko Порез на добит је за приходе државе занемарив у односу на порезе и доприносе од плата (они су око 7 млрд евра годишње и чине око пола прихода државе ако пензиони фонд посматрамо као део буџета што је најлогичније с обзиром на нашу ситуацију; порез на добит је мање од милијарде). А, иначе, Инфостуд, фирма у којој сам суоснивач, редовно плаћа порез на добит.
    @Aleksandar По правилима ЕУ забрањену је истицати законски неку индустрију (тако ми је бар речено кад сам поставио то питање). А све и да није, изузетно је тешко дефинисати критеријуме шта је ИТ и ко треба да добије ниже порезе и повластице – свака фирма има данас немали број програмере. Коме онда иду повластице, под којим условима (стандардна стопа је 40ак% у односу на бруто
    )? Ко спада у ИТ фирме а ко не спада? Да ли је продукт менаџер у ИТ фирми ИТевац или не? Динкић је то, ако ме сећање добро служи, покушао пре око 8 година али је, због немогућности прављења критериума и негативног мишљења Фискалног савета због потенцијално великих злоупотреба које се отварају давањем таквих олакшица, на крају одустао.

  • Thursday, 31. October 2019.

    Znao sam jos pre godinu-dve sta se valja iza STARTIT brda… ali posle ovoga sve je izaslo na videlo. Hvala vam na tome.

  • Thursday, 31. October 2019.

    Da li imate hrabrosti da organizujete neku tribinu na ovu temu, pa da se pojave i gospoda iz MAJKROSOFTA i ostala uvazena gospoda, i svi mi glodari sistema? Navedite vreme i mesto tribine, ovo prevazilazi okvire online komunikacije i zahteva tet-a-tet raspravu, kada vec nismo imali javnu raspravu o svemu.

  • Friday, 1. November 2019.

    Čitam i pitam se što ti programeri iz Nemačke ne dođu kod nas?

  • Friday, 1. November 2019.

    I kada nezadovoljni pausalci zapucaju u Nemacku, Nemacka drzava odbije da im izda radnu vizu jer su u Srbiji kao pausalci uplacivali dosta malo na ime penzionog doprinosa (posto u Nemackoj ne mozete ostvariti pun staz, a godine prolaze, potrebno je imati nesto za svoju buducnost i pre te Nemacke, ne zele oni bas da uvoze buduce socijalne slucajeve, a zivot je i tamo sve skuplji).

  • Friday, 1. November 2019.

    @Rasti I onda se probudis i otkrivene ti noge?

  • Friday, 1. November 2019.

    @Rasti A vidim vešto si izbegao napomenu da to važi za 45+ godina starosti…

  • Friday, 1. November 2019.

    Eh kad bi smo ovoliku energiju koja se troši na odbranu paušala usmerili na neki vid borbe za javnu kontrolu trošenja budžeta koji punimo plaćanjem i doprinosa.

  • Friday, 1. November 2019.

    znaci hajka na preduzetnike je pocela zato sto su neke velike (“domace” i domace) kompanije iskoriscavale rupu i zaposljavale ljude preko Ugovora. I sad, posto drzava (namerno malim slovom) nema snage da “napadne” kompanije, pokusava da to prelomi preko ledja frilensera koji za razliku od kompanija ne iznose vec unose novac u ovu drzavu.
    Neka jednostavno unesu klauzulu da zakon ne vazi za frilensere koji rade sa inostranstvom i to je to.

  • Saturday, 2. November 2019.

    Stefan Salom je napisao: “A za rešenje dela tih problema potrebno je da država obezbedi veće plate našim lekarima, medicinskim sestrama, nastavnicima”. Pa obezbedila bi da je drzava a ne krminalizovano drustvo. A to za nastavnike sve smo videli kako se izbacuju nastavnici a ubacuju clanovi partije. http://rs.n1info.com/Vesti/a430480/Martinovic-i-Orlic-predavaci-u-medicinskoj-skoli-u-Cupriji.html .

  • Saturday, 2. November 2019.

    @Toujours Ali onda gospoda Tomic i Salom nece moci da zaposle seniore, koji se ustvari odbijaju od freelancing rada, umanjivanjem zarada, da bi se odobrovoljili da dodju da rade 12h dnevno za manji novac. Ovako, oni malo ulozili u prljave politicare, seniorima sasecena zarada, firme koje dobijaju tendere i imaju novca jer su godinama radili sistemom koji im sada ne valja, i za malo vise para dobiju nesto sto bi kostalo mnogo vise para

  • Saturday, 2. November 2019.

    “jer smo uvek lako nalazili i zadržavali najkvalitetnije ljude” – Pa gospodine ipak ste Vi Microsoft. Necemo se porediti sa “firmicama” .

    A pitam se da li ekipa koja se ovim bavi zna da kompanije i pre ovih mera nisu i jos uvek ne nalaze tako lako programere, narocito seniore. A kako ce tek posle ovoga biti…

  • Sunday, 3. November 2019.

    Nije mi jasno zasto se protiv novog zakona najvise ne bune oni koji su trenutno prijavljeni na ugovore o radu i dobijaju NETO plate, naredne 3 godine ce oni biti najpogodjeniji reformama, a tek posle svi mi zajedno. Ovim zakonom ozbiljno stvaraju razdor medju ljudima. Na 10000 pausalaca imamo bar jos toliko ljudi koji su na ugovorima o radu, a oni ce bas biti u nepovoljnoj poziciji narednih godina. Naime, placace pune doprinose, a na uplata za penziono ce im ove 3 godine biti tretirana isto kao nama preko agencija. Na primer, neko ko sada ima 3000 preko agencije, ce uz olaksice imati oko 2600, a neko bez olaksica samo 1900. To znaci da ce oni te 3 godine drzavi dati priblizno 700 * 12 * 3 = 25000EUR vise od nas, a dobiti apsolutno istu “uslugu” kao mi koji ne placamo! Prakticno ce im biti oduzete velike pare, bez ikakvog razloga. I da, da ne pominjemo porez na “ekstra profit” od 10 % na kraju godine na plate od preko oko 1500EUR. Neko ko nije bio pausalac ce i to morati da plati na kraju svake godine, a mi ne. Poenta moje price je da smo svi jako glasni kada se nama licno udari po dzepu i tada smo veliki borci protiv nepravde, a ne vidimo jos vecu nepravdu koja se desava nasim kolegama. Treba svi ujedinjeno da trazimo olaksice i iste za sve. Ovako stvaramo nezdravu energiju, u mojoj firmi gde vecina ljudi nije mogla da se zaposli agencijski, vec osecamo dosta negativne energije prema nama koji jesmo i bicemo u zantno boljoj poziciji u naredne 3 godine, bez ikakve njihove krivice.

  • Sunday, 3. November 2019.

    @Tojours Закон је донет превасходно због тих великих домаћих компанија које су масовно запошљавале преко паушала. И оне ће морати да престану да то раде.
    Фриленсери немају никакав проблем са овим законом јер су то људи који, по дефиниције, раде за више послодаваца, тј. често их унајмљују различите фирме на различитим пројектима. Ово о чему ти причаш су појединци који су тзв. remote worker-и, и имају сталног послодавца у иностранству.
    Због њих се није могао направити изузетак који предлажеш јер би то омогућило домаћим компанијама које запошљавају преко паушала да отворе правно лице у иностранству и да наставе све по старом, тј. да задрже људе запослене преко паушала. А невезано од тога упитно је да ли је фер да је јефтиније фирми из Француске да запосли тим у Србији преко паушала, него да то исто уради фирма из Србије.

  • Sunday, 3. November 2019.

    @LosZakon Слажем се са описом који си изнео и сматрам ту ситуацију подоста нефер. Врло лепо си то приметио. Ипак, треба узети у обзир да и сада то де факто важи (људи који раде преко паушача су јефтинији за запослење од оних који раде на бело), мада свакако то што ће од 1. јануара све ово бити легализовано иде на руку повећања неправедне разлике између та два слоја ИТеваца. Ипак, пошто знам да ја пуно енергије и промишљања уложено у ово решење, верујем да је најбоље могуће.
    Без овако неког прелазног решења биле би угрожене све ИТ компаније које запошљавају паушалце а таквих је пуно – на овај начин имају прелазни период од 3 године да се прирпреме за то да сви имају исте тржишне услове; до тада, као индустрија, можда осмислимо још неке олакшице које ћемо заједно да тражимо. Алтернативна решења су промишљења и одбачена: нпр, немогуће је да се порески стимулише само нека индустрија (правила ЕУ) и да се дају повластице само тој индустрији (све и да је то могуће, како данас када свака савременија компанија има озбиљан ИТ сектор дефинисати ко има прво на олакшице а ко нема). Исто је тешко спроводива идеја смањења пореза ИТевацима (мада, то врло вероватно не би било ни уставно) – где повући црту? Да ли је продукт менаџер ИТевац? QA? Пројект менаџер на ИТ пројекту? Дизајнер? Специјалиста за дигитални маркетинг на ИТ пројекту?… Разамтрана је идеја и замрзавања тренутног статуса, тј. да се повластице односе на радни однос послодавца и бившег паушалца и да се евентуалном променом посла те повластице губе. Осим упитне правне изводљивости таквог решења, то би бивше паушалце “закључало” у радни однос са истим послодавцем и то би, рекао бих, довело до још горих последица него ово решење.

  • Sunday, 3. November 2019.

    @Stefan Salom
    “Frilanceri nemaju problem jer su to ljudi koji rade za više poslodavaca.” Tu pretpostavljam misliš na kolege koji nemaju jednog jačeg klijenta gde mogu na miru da rade na jednom projektu u jednom trenutku, već na ove koji nabadaju tu i tamo po koji manji poslić na fajveru, upworku i sl? A taj problem od januara nemaju tako što će porez umesto od 250 EUR da plaćaju 400 EUR? Svi srećni i zadovoljni?

  • Monday, 4. November 2019.

    Fino se mi raspisasmo ovuda. Bice kako su naumili i ocigledno ih boli uvo za posledice, kao i hiljadu puta za razlicite stvari. Malo cemo pogubiti zivce, a u stvari treba da ih cuvamo. Ja samo znam da ako odem, a sve sam blizi toj odluci, svoju decu cu uciti da postuju zemlju u koju su dosli vise nego onu iz koje sam ja dosao jer me ta zemlja nije htela kao dostojanstvenu osobu, vec kao roba. Na kraju krajeva zivot je jedan i ne treba ga trositi uzaludu. Svet je sada lepsi i pruza mnogo vise mogucnosti nego pre samo 20 godina, iskoristimo ih. Na kraju krajeva najuspesniji Srbi su to postali van Srbije.

  • Monday, 4. November 2019.

    U nas postoji problem sa time ko je zaista preduzetnik. To je onaj koji radi na više strana samostalno, pogađa gigove, prodaje svoje aplikacije i sl. To je onaj koji pokušava u malom timu da napravi svoj proizvod. Taj zaista ima nepredvidive prihode i ostaje pausalac po novom. Ako si remote developer za samo jednog klijenta iz inostranstva i to duže od godinu, onda izvini ali su svakoj zemlji na ovom svetu moraš platiti full porez i doprinose na tu jednu uplatu koju primis tj. ostace ti u džepu 50-60 posto na kraju, i to je skroz pošteno. Prosto nije normalno da radiš tako godinama i placas fiksno cca 300 evra.

  • Monday, 4. November 2019.

    “Алтернативна решења су промишљења и одбачена”. Citam i ne verujem. Covek vec tri godine lobira protiv razvoja industrije, u tajnosti, bez ikakvog ucesca tih ljudi za koje promislja, bez konsenzusa ikoga sem svog novcanika, i jos nema srama da kaze kako je za nas sve opcije promislio i odbacio. Inace da, iz istog izvora odakle znam da to radi zadnje 3 god, znam i da ce proci zakon. Ne zanosite se, gasite agencije i saljite novac van tokova, ovim ljudima je cilj da se smanje primanja industrije i to je sve, obrni okreni, oni ce postici svoje, niko ne zeli da radi kod njih, razumite, a novac veliki se vrti i upitan je nadalje. Crno ili napolje, ovde nema buducnosti za industriju, samlece je ovi povezani sa radikalima

  • Monday, 4. November 2019.

    @De facto О променама износа паушала врло слабо знам и нисам се тиме бавио. Оно што ми се чини је да увек постоји опција преласка на вођење књига која може бити повољнија (минимална плата + 10% пореза на добит).
    @Zoran Ја сам уложио доста свог личног и пословног времена одговарајући на питања људи овде. Да ме “боли уво” сигурно не бих то радио. Ако имате неко конкретно питање, потрудићу се да Вам одговорим, а кроз претходне одговоре итекако сам се потрудио да појасним зашто је овакав систем био недоржив и неправедан и зашто су биле нужне промене… А што се промена тиче, у кратким цртама – фирме које су запошљавале паушалце и предузетнике имају 3 године да се прилагоде. Прави предузетници који раде за више клијената неће осетити разлику. Појединци који раде за једног клијента у иностранству треба да процене да ли са сигурношћу пролазе остале тачке теста (најбоље је да се ту сачека финална верзија теста јер знам да су рађене измене на основу повратних информација са разговора), или им је сигурније да отворе доо и искористе олакшице у следеће три године а након тога, кад цео систем буде имао више искуства, донесу одлуку да ли да остану доо, пређу у предузетнике или закључе да им више није одржив овакав начин рада.

  • Monday, 4. November 2019.

    @Ilija Иницијатива Дигитална Србија (ДСИ), где сам члан УО, је добила информацију да од 1. јануара креће тест самосталности. ДСИ је заједно са Војвођанским ИКТ кластером кренула да ради на прелазном решењу које би спречило угрожавање рада великог броја ИТ компанија које упошљавају паушалце. То решење је усвојено (и на основу њега смо добили значајне пореске олакшице у следеће три године) а сем усвојеног прелазног решења, анализирана су и гомила алтернативних прелазних решења – зато знам зашто нису спроводива. И, наравно, нисам то ја радио већ су то радили људи који су много стручнији по питању пореске политике и спроводивости решења.

    Што се осталих ствари тиче – верујем да је слика света много једноставнија ако Вам је особа са којом се не слажете зао човек који само мисли на свој новчаник и на то да заради више пара. Рекао бих да је та премиса контрадикторна са мојим понашањем, између осталог, и на овом сајту, али ми се чини да не желите да промишљате на тај начин. А можда немате проблем са контрадикторношћу – написали сте да ми је новчаник најважнији али и да ми је циљ да смањим примања индустрије (!?). А, иначе, да су ми паре најбажније – зар онда не бих просто могао да у оквиру своје компаније пребацим људе на паушал, значајно повећам профит и будем велики борац против овог сређивања система?

  • Monday, 4. November 2019.

    De facto
    Da li igde u inostranstvu postoji zakon da preduzetnik (“independant contractor”) ne može da ima 70% prihoda od istog klijenta? Potpuno izmišljen kriterijum sa ciljem da pogasi male preduzetnike. I neustavan, po mom mišljenju, jer ograničava pravo na rad jedne kategorije zaposlenih dok druge favorizuje.
    U vezi sa time, zašto se ne uvedu isti uslovi za DOO? Ne može 70% prihoda od istog klijenta i za DOO. Koliko DOO firmi prolazi ovaj uslov? Dajte iste tržišne uslove za sve.

  • Monday, 4. November 2019.

    @De facto Држава је направила тест, тако да не знам детаље о томе. Ипак, заинтересовао си ме па сам прогуглао Нови Зеланд (њега су помињали као један од узора) – Mainly working for one entity Employee:Yes Contractor:No A contractor may work for multiple principals at the same time eg a builder having contracts to do work for Company ‘A’, Company ‘B’and Company ‘C’.
    Не користе проценте, али смисао критеријума је исти. Извор https://www.employment.govt.nz/starting-employment/who-is-an-employee/difference-between-a-self-employed-contractor-and-an-employee/, одељак Fundamental/economic reality test.
    Лично се слажем са овим критеријумом – ако имаш једног клијента, сигурно си мање независтан (више запослен) него ако имаш више клијената. Ово, свакако, не треба да буде и није једини критеријум већ је један од 9.
    ДОО не мора да пролази овај тест јер не постоји значајна финансијска разлика између запошљавања и упошљавања ДООа, тј. не постоји велики мотив за злоупотребу у ком ћеш све своје запослене натерати да отворе ДООове а де факто их третирати као запослене. Суштински, то смеш да урадиш.

  • Monday, 4. November 2019.

    @De facto Evo teksta za Nemačku, pominje se 5/6 prihoda ako je od jednog poslodavca kao jedan od testova da li si preduzetnik ili lažno zaposleni https://scheller-international.com/blog-beitraege/freelancer-and-the-false-self-employed-phenomenon.html

  • Monday, 4. November 2019.

    @Stefan Salom
    Zanima me tvoje mišljenje o glavnom problemu u vezi sa izmenama zakona. Dosad je objavljeno 60 komentara i ni jedan nije objasnio taj problem. A to je, vrlo jednostavno, konkurentnost naših stručnjaka u odnosu na tržište. Ne postoji ta opcija da ja radim i vraćam društvu srazmeran deo kolača kao ostali. Ili ću raditi kao do sada, ili će moj poslodavac otići kod Ukrajinca, Rumuna, Belorusa… To su oni sa kojima se mi takmičimo na tržištu. Ne sa profesorkom u srednjoj školi, ne sa lekarom u domu zdravlja. Konkurentske zemlje su značajno ili potpuno ukinule porez na IT industriju jer su shvatile da ona može da povuče celu privredu napred. Nisu oborile mesečna primanja paušalcima za 1000 evra (možda je nekome i pala ta ideja na pamet, ali tamo očito nije prošla.)

    Zašto je fer da srpski IT paušalac plaća 6 puta veći porez od kolege Ukrajinca? Kako će ostati konkurentan na tržištu? Ako mi to objasniš, otvaram doo odmah!

  • Monday, 4. November 2019.

    @Stefan Dakle, verovatno se ne secas, ali si meni licno rekao pre 3 god da pregovarate sa Jorgovankom Tabakovic o tome kako da se promeni pausal. Inace, ne volim da se preganjam sa ljudima, niti da ih ubedjujem u to sta verujem ili ne, tada nisam razumeo razloge zasto to radite, sada razumem. Sve ostalo (ukljucujuci i to “znamo od 1 Jan” – ne, znate od ranije) nekome ko ume da koristi glavu, ne pije vodu. Ne bih dalje ulazio u diskusiju, vise sam objasnjavao drugima, vidim da ne razumeju svi zasto sada odjednom neki testovi, zasto bas ove firme pregovaraju o izmenama zakona itd. Nista nije odjednom i nije cudno sto su “pregovaraci u korist industrije” bas firme kojima smeta to sto ljudi mogu lako da dobiju puno para radeci za inostranstvo.
    @Vlada Ako si citao sta sam napisao, zasto bi interesovalo jednog direktora Microsofta ili Nordeusa, ili eto, Info Studa, da li ce “nas” strucnjak da bude konkurentan na trzistu? Da moze lakse da NE radi za njih? I na kraju se samo zapitaj kome koristi ako “nas” strucnjak zaradjuje 1000E manje nego juce. Uopste ti nije potrebno moje misljenje ili recimo, gospodina Stefana, Tomica, cak ni svih ovih ljudi koji se javljaju, a protive se usvajanju zakona. Ako ti padne na pamet kako se ustvari druge firme bune jer zele da se budzet puni vise, mozda je vreme da nastavis da sakupljas lesnike.

  • Monday, 4. November 2019.

    @Vlada Ово је скоро па филозофска тема, али да пробам да артикулешем свој став. Ако је успех наше ИТ индустрије базиран на нереално ниским порезима и доприносима онда ту нешто не ваља. То би практично значило да касирке у максију, комерцијалисти у фирмама и сви остлаи које плаћају пун износ пореза и доприноса субвенционишу ИТ сцену да би расла. И то не само неко време (тј. пар година уназад) већ треба да наставе да раде унедоглед, јер ће аргумент “да има неко јефтинији” увек стајати. Генерално, као и у многим другим индустријама, ми нисмо довољно велика земља да треба да идемо на то да будемо најјефтинији (долазе генерације Африканаца који су у истој часовној зони као ми, те су погодни са аутсорсинг Западној Европи, и могу да раде за много мање паре). Да је цена једина битна ствар, не бисмо имали програмере у САД или у Западној Европи или у Чешкој.. јер увек постоји неко јефтинији од њих. Али тих програмера ипак и даље има јер имају посебне експеризе који новопридошлице не могу да одмах скупе и могу да наплате премијум. То и јесте будућност коју ми треба да одаберемо – скупљање специфичних знања (технолошких и/или везаних за реалне индустрије) која ће омогућити да наплаћујемо премијум у односу на Африканце/Украјинце/Белорусе и наставимо са растом плата.

    Што се земаља које си побројао тиче – чуо сам да је Румунија имала нешто ниже порезе за ИТ али су их укинули кад су сви живи, чак и свештеници, почели да се пријављују као ИТевци (тако ми је бар речено). Ако имаш неке информације/линкове о томе како је у Румунији и како ствари раде, слободно подели – ако има смисла и одрживо је, можемо да укључимо у предлог пакет подстицајних мера за ИТ индустрију за период после истека олакшица. Што се Украјине тиче, мислим да то није реална земља за поређење с обзиром на политичку ситуацију тамо – они су земља на ивици грађанског рата.

  • Monday, 4. November 2019.

    @Ilija Ја заиста већ неколико година причам да је актуелни систем неодржив. А чињеница да сам помињао одлазак код Јоргованке да бих лобирао (не сећам се тога, али немам разлога да ти не верујем), сведочи да тада нисам превише познавао тематику пошто НБС нема ама баш никакве везе са пореским третманом паушалаца. Што се хронологије тиче, било је неке приче још 2018. године о увођењу теста самосталности и то из два разлога – пракса упошљавања паушалаца је озбиљно почела да се из ИТа сели у друге индустрије (што би и једна фирмала, ИТ или неИТ, плаћала порезе и доприносе од 63% кад може 20ак и мање); други је разлог што су неке компаније тражиле од државе да се изјасни да ли је запошљавање преко паушала по закону и пошто је држава рекла да није онда су те копманије, директно али и путем разних асоцијација тражиле да се омогуће иста правила игре на тржишту. Иначе, иако потпуно разумем компаније које су то тражиле, Инфостуд тада није имао везе са тим. Тада се ништа није десило јер је велик део индустрије био против те идеје (укључујући и ДСИ) пошто није било јасног предлога олакшица које би олакшао прелазак на пуно опорезивање ИТ фирмама које упошљавају паушалце.

    Почетком ове (или крајем прошле, не сећам се) смо добили информацију да је држава преломила да од 1.1.2020. креће са тестом самосталности, no matter what, али да је отворена за разговоре о прелазним моделима. Тада су се стручни људи из ДСИ, заједно са Војвођанским ИКТ кластером, бацили на посао да предложе прелазно решење које неће у већој мери угрозити ИТ индустрију и тако смо добили садашњи предлог.

    Оно што мислим да људи не виде довољно у овом предлогу јесте управо давање правне сигурности. Данас, практично, било који инспектор из пореске може да дође и процени да по начелу фактицитета неко јесте запослен иако је паушалац и онда фирма и њени власници имају огроман проблем. По овом закону уводи се и амнестија за све потенцијалне пореске прекршаје направљење пре овог новог закона.

    А што се мотива тиче – ја стварно верујем да овај дуални систем плаћања пореза није одржив, није фер и, самим тим, није добар за нашу државу и друштво. То је главни разлог што сам био и што јесам против њега. Као што ти већ рекох – моја фирма би била много профитабилнија да смо запослене пребацили на паушал, али то нисмо хтели да урадимо баш зато што би било лицемерно да урадимо нешто што сматрамо системски неодрживим и нефер.

  • Monday, 4. November 2019.

    @Stefan Salom
    “Što bi i jedna firma, IT ili neIT, plaćala poreze i doprinose od 63% kad može 20tak…”
    Ali vi (velike firme) ne plaćate 63% na profit, već na plate. A kad isplatite te plate, imate visok profit koji je u IT popriličan. Ti sad to porediš sa malim preduzetnikom (pojedinac, jedna osoba, ne korporacija), koji kada pored svih rizika i izazova, napravi neki prihod, ti zamišljaš da mu naplatiš 63% na ukupan iznos koji je doneo kući.
    To je adekvatno ideji da DOO treba da plati 63% na ukupan profit, a ne na plate.
    Pošto nam objašnjavaš ovde šta je fer i nefer, i uredno brineš o kasirki iz maksija, evo ja predlažem da se donese zakon da DOO plaća 63% na kompletan profit, od svega što zaradite 63% u budžet. Pa će da procveta i država i kasirke i svi mi zajedno. I da se taj zakon donese iza zatvorenih vrata i uvede za 2 meseca. Ravnopravno za sve.
    Inače paušal nikada nije bio raj za prave male preduzetnike, upravo zbog tih rizika i izazova samostalnog rada. Naprotiv, godinama su ga koristili upravo DOO da izvlače pare iz svojih firmi, a sad se ušlo i u ovo nesrećno zapošljavanje preko istog. Krivac u oba slučaja: DOO. I sad ovaj zakon guraju ljudi koji drže DOO.
    Pravi mali preduzetnici su sa paušalom uglavnom bili na šteti. Ko je stvarno uspeo da samostalno nagura do onih 6/8 miliona, pa mu je porez procentulno bio manji, izvini ali zaslužio je.
    Ukinite paušal potpuno, i dajte realnu progresivnu stopu poreza tako da mali preduzetnik može da živi i radi. Hint: 63% nije realno. Evo ja predlažem 20% do nekoh limita prihoda. Kakvo nam je stanje u državi, i to je mnogo. Dajte progresivnu stopu, dajte iznos granice siromaštva, prosečne korpe i tako dalje pa da vidimo neke normalne uslove za male preduzetnike i u ovoj državi.
    Kvalitetan IT kadar je deficitaran, ložili ste ljude van struke par godina unazad kroz razne kurseve i akademije, obećanjima o visokim zaradama u industriji, kada je to imalo ograničen i mixed efekat, sad bi ste da preuzmete kvalitetne samostalne preduzetnike, za sitne pare. Bojim se da će vam se sve ovo obiti o glavi i da će rezultat biti upravo suprotan.
    Što se tiče dokumenata/linkova za poreski sistem Nemačke i Novog Zelanda, hvala na tome, razmisliću u koju od ove 2 države da se preselim, pa da barem znam za šta plaćam taj porez.

  • Tuesday, 5. November 2019.

    @De facto Ако си стартап/предузетник који равија свој производ и/или је независтан онда и даље можеш да будеш паушалац плус, како сам чуо, постоје програми за подршку стартаповима, нарочито иновативним (не пекара, него развој сопственог производа). Али ако је твоје предузетништво у томе да радиш за послодавца из иностранства, онда не видим зашто би нужно добијао икакве повластице у односу на рад за домаћег послодавца (у пракси има солидне шансе да ћеш добити ако је страни послодавац спреман да прилагоди форму вашег односа како бисте прошли што више ставки теста).
    Иначе, пробај сам да смислиш системско решење за неки подстицај али такво да не омогућава гомилу злоупотреба, јер то је оно прво што људи из државе и пореске гледају. Како би диференцирао малу од велике фирме, а да то буде фер и спроводиво? Хоће ли мале фирме плаћати 20% доприноса на плате, а велике 63%? У том случају би свако поделио велику фирму на гомилу малих и сл. Слично, ако би рекао да се профит опорезује са 63%, сви власници фирми би себи само повећали плату себи у децембру на преко 5 просечних, тиме оборили доприносе, и тако исплатили сав профит као плату, уз много ниже пореске стопе. Зато држава избегава тако радикалне промене, јер зна да не би успела их смислено спроведе. Или као што ДОО-ови ваде паре преко паушала – ако осмилиш системски начин да се то спречи свака част али мени лично делује нерешиво.
    И само да појасним, пореска стопа не иде на 63% од оног што зарадиш, већ на оно што нето добијеш, 63% треба да платиш држави (40аки% од бруто износа). При чему би то важило тек за 3 године, кад истекну олакшице.

  • Tuesday, 5. November 2019.

    @Stefan Salom
    Interesantno je da svi ponavljate identičnu priču, i ti, i onaj iz Microsofta i Sveta Kostić koji sam sebe zove carem i bogom. To se odnosi na ove tvrdnje: da test samostalnosti predstavlja sužavanje mogućnosti poreskim inspektorima, da je loše što smo konkurentni zbog niskih poreza, da je put za nas skupljanje specifičnih znanja.

    Priznajem da mi je ovako sinhron nastup svih vas vrlo intrigantan. Nije ni čudo što ljudi sve ovo shvataju kao zaveru protiv njih :)

    Problem prve tvrdnje: knjigovođe, računovođe, pravnici koji imaju mnogo iskustva u direktnom kontaktu sa poreskom upravom tvrde da se ovo isto tako može shvatiti i kao uputstvo poreskoj upravi kako da uništi preduzetnika. I ti i Microsoft i Kostić-car-i-bog ste teoretičari, oni imaju prasku. Zato njima verujem više nego vama, jel to razumljivo?

    Problem druge tvrdnje, van vašeg koordinantnog sistema nema ništa lošeg u tome što smo konkurentni zbog niskih poreza. Niži porez, veći uvoz deviza, veća potrošnja. Nemoj tu demagogiju sa kasirkom iz Maxija, nema ona veze sa nama. Mi ćemo većinom otići u inostranstvo, čak i ovako matori kao što sam ja, a ona će i dalje svoj porez plaćati ako bude imala tu sreću da zadrži posao.

    Problem treće tvrdnje, “specifična znanja”. Outsourcing je omogućio više specifičnih znanja srpske IT zajednice nego ijedna od članica te vaše inicijative. Posledica ovoga je da će Srbija dosta tih specifičnih znanja pokloniti zapadnoj Evropi, Kanadi i Sjedinjenim Državama.

  • Tuesday, 5. November 2019.

    @Vlada C. Мене не чуди што имамо сличне ставове јер – Драган и ја јесмо у ДСИ-у заједно и временом ставови кроз разговор конвергирају; а Свету познајем и чуо сам његова тумачења која су ми деловала логично. Што се тиче пореске, како књиговођњ, рачуновође и слични објашњавају то што порески инспектори не дирају фирме које врло јасно третирају паушалце као запослене (анегдотално знам за фирме које у уговорима са паушалцима имају или су имале у последњих 5 година радно време, годишњи одмор и бенефиције… више него довољно да порески инспектор по начелу фактицитета процени тај однос за однос радник-фирма)? Тако да врло сумњам да ће и убудуће порески инспектори злоупотребљавати положај и осуђивати ИТевце без разлога и ризиковати огроман бунт целе ИТ заједнице.

    Што се другог аргумента тиче, он не стоји. Ваша “олакшица” се не може објективно и оправдано сузити само на вас (ко год “ви” били), и ако се не заустави нужно ће је користити све више фирми. А наша држава не може да функционише са пуно запослених чији су укуни порези и доприноси 20% посто, невезано одакле тај новац долазио. А принципијелно сматрам да је аргумент “нек само за мене и људе попут важе посебна правила игре којих нема скоро нигде у свету или идем напоље” некоректан и претећи. И, у крајњој линији, ако је једини начин да ти останеш у земљи прављење система плаћања пореза и доприноса који се шири и који ће зато, временом, значајно смањити порезе и буџетске приходе и тиме угрозити функционисање здравства, школства и сл., онда нисам сигуран да се ситем може прилагодити твојо жељи.

    А што се трећег аргумента тиче – слажем се, мислим да наше компаније, аутсорсинг или не, имају гомилиу специфичног знања и да ће моћи да издрже утакмицу на светском тржишту за три године кад олакшице прођу. Лакше ако људи попут тебе остану, али, верујем, и без вас.

  • Tuesday, 5. November 2019.

    @Stefan Salom
    pa upravo je ovaj zakon i način na koji se donosi dobar pokazatelj da je moguće rizikovati ogroman bunt cele IT zajednice i da se ne desi ništa loše po vlast i sistem. i zato je za nas male preduzetnike (as in sole trader, not as in enterpreneur) sasvim realna opasnost da će se poreski inspektori iživljavati nad nama i zbog toga je ostanak u tom statusu neprihvatljiv. no, zanimljivo i da ti se ovde omakao freudian slip da vi pod IT zajednicom ne računate nas male preduzetnike (as in enterpreneur, not as in sole trader), već samo vas iz vašeg kroni lobističkog udruženja.

    što se tiče ovog drugog, nisi baš razumeo pa da ne gubimo vreme na dalju razradu.

    treće, ja sam siguran da većina naših kompanija neće moći da preživi ovaj udarac. ali opet, ono što ja zovem “naše kompanije” (u vašem kroni udruženju ih nema mnogo) nisu isto što vi tamo zovete “naše kompanije” pa je jasan i taj nesporazum.

    nadam se samo da ćete se makar jednom do kraja života pogledati u ogledalo i razmisliti o tome u kakvoj ste užasnoj stvari učestvovali i čemu ste bili apologeta.
    vaarwel

  • Tuesday, 5. November 2019.

    @VladaC Naravno da nece, covek ovo radi za novac. Ko normalan bi se trudio da nam objasni kako drzava nece moci da prezivi bez da od, slucajno, bas nas, uzme jos poreza, dakle, trenutno prezivljava, sa novcem koji placamo, ali sutra vec nece, pa eto, nasao se nas direktor da pokrene ukidanje pausala i doprinese zemlji. Jer, on ne radi ovo za novac, on se brine za drzavu. Ljudi, prestanite da ocekujete ljudsko i normalno ovde, ti ljudi nemaju sram, ne interesuje ih nista sem novca i godisnjih bonusa, imaju problem, to su velike plate i puno mogucnosti, to ih sprecava da zarade, jer, ljudi su samo zarada u takvim firmama, i ne prezaju da uniste drugima firmu da bi njihova napredovala. Svaki normalan razgovor sa takvima se svodi otprilike na razgovor sa ovim radikalima sa kojima saradjuju. Ne vodi nicemu. Treba upamtiti i vratiti. Najbolje sto mozemo sada je da uticemo na prijatelje i poznanike da, kada vide oglas za neku od njihovih firmi poslaju karaktere tipa, .!., Kao odgovor. I tako dok god rade.

  • Tuesday, 5. November 2019.

    @Stefan Salom
    Test samostalnosti je tako neodređeno napisan da je de facto cart blanche poreskom inspektoru da zatvori svakog preduzetnika kako mu se svidi. Pri tome da njega (i njegovu porodicu) retroaktivno ojadi za nenormalne pare i ljudima da bukvalno oduzmete egzistenciju i teško zarađenu imovinu. Umesto da se u 2020 godini uvede neka pravna i poreska sigurnost za preduzetnika, mogućnost da planira poslovanje unapred, da zna na šta može da računa kao teret, vi podižete nivo nesigurnosti 10x.
    “Startap/preduzetnik koji ravija svoj proizvod jeste nezavistan” ne stoji nigde u tekstu, ni u ovoj verziji od juče. Znači ovo nije tačno. Dodajte to u tekst ako jeste.
    O socijalnim doprinosima (državi nikad dosta).
    Školstvo, zdravstvo i penzije, u ovoj državi praktično NE FUNKCIONIŠU. Prinuđeni smo da paralelno izdvajamo za privatne vrtiće/škole, privatne lekare, da lično štedimo novac za penziju.
    Ja sam do sada kao preduzetnik državi ostavio *desetine hiljada evra* za porez, pio i zdravstveno, za uzvrat nisam dobio *NIKAKVU* uslugu, i onda kad to uplatim, skupljam pare da ponovo to sve platim privatno. Izdržavao sam staro lice u domu, to košta 500-1000 EUR / mesečno. U državnom nema mesta. Kada za x godina dođe vreme da koristim svoju penziju, očekujem da mi država objasni kako su penzije ukinute jer to nikad nije ni bio realan sistem. Kao što mi sad ti objašnjavaš za paušal da nije realan. I vi sada tražite *JOŠ* novca za ovo.
    2020 godina je sutra, solidarni sistem je propao, ne možemo više da se igramo toga sa vama.
    Dajte nam izbor da plaćamo privatno zdravstveno, privatno penziono. Da znamo gde ide naš novac. Ne možemo da plaćamo fiktivne usluge. I ti Stefane, kad se uhvatiš za novčanik, pretpostavljam da očekuješ nešto realno za uzvrat a ne “obećanje ludom radovanje”. Hoćemo državno zdravstvo? OK, dajte da potpišemo ugovor sa državom koji paket usluga je uključen da ga ostvarimo bez čekanja po redovima i “nije ti overena knjižica”. Znači ne može “nemamo testere” za tu analizu. Ako država ne ispuni, nismo dužni ni ZDR ni PIO. Vidi kako je jednostavno, 1 tačka (nije 9 tačaka).

  • Tuesday, 5. November 2019.

    Davno sam pročitao, mislim izjavu Ante Markovića, ne temu problema u ekonomijama u tranziciji koja glasi otprilike ovako: “Realno neodrživa stanja morate promeniti. Ili će ih život promeniti. Ako ih sami promenite možete da probate da utičete da bude bolje, ako ne, život će ih promeniti stihijski i to na makronivou vodi u haos”. Sistem neprogresivnog poreza za paušalce nije održiv na dugi rok i vodi masovnom pretvaranju zaposlenih u paušalce, kao i nefer poreskom opterećenju. Neko korak dalje je dakle neophodan. Da li je ovo najbolji put ne znam, ali je korak napred, pa ako treba menjaće se. A prosto 2 minutno googleanje “new rules for freelancers” vec samo na engleskom odmah daje rezultate koji pokazuju da se slične stvari dešavaju i u drugim državama, npr UK https://moneyweek.com/511268/freelance-workers-face-ir35-tax-trap/ ili Holandiji https://aquent.nl/blog/freelance-work-new-rules-new-game. Bez bilo kakve dublje analize, ali dovoljno da pokaže da je tema utvrdjivanja sta je radni odnos a sta stvarni freelancing aktuelna i u drugim državama i da će svi pre ili kasnije to nekako regulisati

  • Tuesday, 5. November 2019.

    @ZoranP Ovo nije nikakav korak napred. Od 1. januara ljudi koji su normalno radili, prehranjivali porodice, plaćali deci školovanje više to neće moći. Kakav je to korak napred?

  • Wednesday, 6. November 2019.

    @Darko Po meni to jednostavno nije istina. Zašto tako misliš? I ne znam na koju katergoriju ljudi misliš. Kolko ja vidim ovde će se desiti sledeće stvari: 1. u većim firmama firmama će vremenom plaćati veće poreze, zaposlenima će ostati ista ili vrlo uporediva plata čak iako budu imali manje smanjivanje, glavna promena će da će firme imati manji profit napravljen na nelojalnoj prednosti u odnosu na duge. I neće tu biti nekih velik promena 2. pojedinci koji rade pod paušalom ili kao agencija knjigaš će se snaći. Da li kroz DOO ili kroz agenciju gde će malo “prilagoditi” način rada ili ugovor ili nešto treće… Snalažljivi smo i sposoban narod. A ako neko može da savlada C++, može i da nauči razliku izmedju agencije i DOO i da to primeni. I funkcionisaće ili u beloj zoni ili eventualnoj sivoj, ostaće im troškovi poreza na prihvatljivom nivou i biće ok. I ne verujem da će ih država ili inspektori dirati ikada. Ja nisam nikad čuo za takav primer. Nemaju ni inspektora ni vremena, da se bave time. Ni potrebe, jer to nije problem. Nije državi ciljna grupa ovih promena pojedinac koji radi sam, već prelazak ovoga u masovno zapošljavanje po firmama, što je problem na makro nivou. Mislim da u ovim reakcijama ima malo efekta izreke “u strahu su velike oči”, a realno verujem da će biti “tresla se gora, rodio se miš” i da će stvari da nastave da rade kao i do sada, samo će veće firme (15+ programera) koje su radile sa agencijama plaćati više poreza.

  • Wednesday, 6. November 2019.

    @Vlada C Уз ризик да почињем да се понављам, везано за инспекторе – сада ти инспектори имају апсолутну моћ да без икаквих објективних критеријума процене да ниси у односу предузетник-клијент, него запослени-фирма. Но, не знам да ли вреди даље да елаборирам, време ће показати ко је у праву.
    @Ilija Стванро сам имао добру намеру и вољу да се трудим да појасним своје ставове и логику. Након ових увреда и претњи стварно немам никакву жељу да наставим ову комуникацију.
    @De facto Нисам ја писао тест самосталности, њега је дала држава па не могу да додајем и одузимам ствари. Колико чујем, направили су неке измене и по коментарима бих рекао да су сада критеријуми боље дефинисани. Ово са стартапом не разумем – како можеш да паднеш тест ако сам развијаш нов производ? Што се твојих осталих коментара тиче, они доста превазиле тему и тичу се реалне економије, финансирања пензионог и здравственог система и слично. Делимично их се дотакао Света Костић у тексту: https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/koliko-zapravo-nove-mere-pogadjaju-it-sektor/
    @Darko Мислим да је више пута у горњим комнетарима да је једини ко може да падне тест самосталности и да има проблем појединац који ради за страну компанију као remote worker; остали нису у проблему бар три године. А најсигурније решење за таквог појединца је да отвори доо ако не може да прилагоди свој однос са страном компанијом на начин да сигурно пролази тест.

  • Wednesday, 6. November 2019.

    @Stefan Salom
    D.o.o nije rešenje jer je preskup za jednu osobu. Nemojte nam to podmetati. Realno ovaj zakon kažnjava ljude koji su to radili. Zašto je problem nazvati stvari pravim imenom?

    @ZoranP ne postoji matematika kojom d.o.o sa jednom osobom može da ima poreze na prihvatljivom nivou. Problem ljudi ovde i jeste što stalno moraju da se snalaze umesto da rade ono što su odabrali i da se usavršavaju u tome.

  • Wednesday, 6. November 2019.

    @Darko, evo na brzinu ja napravio neku matematiku gde stopa izadje oko 23% za doo sa jednim zaposlenim koji se prijavi na minimalac. https://gyazo.com/c8661910c84ac46167e8753c5bb2c99a Što je korektna stopa skroz. Ali tu ima više eksperata od mene da ovo prečešljaju. Pozivam Milana Trbojevića, Knjiški moljac da da svoje mišljenje. A postoje sigurno i drugi modaliteti (payon…) I naravno slažem se da živimo u državi koja nije uredjena i koja ima puno problema, i ovo mišljenje nije opravdanje za druge loše stvari. Samo ne vidim ništa katastrofalno u ovoj konkretnoj zakonoskoj promeni, već korak napred. Koji ako bude trebalo se može i korigovati u budućnosti, na još bolju varijantu, verujem.

  • Wednesday, 6. November 2019.

    @ZoranP
    Nerealna vam je računica. Npr. 60.000 na ime materijalnih troškova firme je potpuno nerealno za pojedinca. Ja kao preduzetnik sa knjigama ako izvučem 20.000 mesečno na upotrebljive troškove sa sve telefonom, internetom, kafom, pićem, sredstvima za čišćenje i nameštajem, odlično sam prošao. Realno teško je proći bez bar 30-35% od bruto sume što je apsolutno previše. Onda se ceo posao više ne isplati.

    I ako mi je dozvoljena gorka ironija, jedino gde se d.o.o. isplati je za one koji planiraju da izvrše samoubistvo. Jer dugovi preduzetnika se nasleđuju, dugovi firme ne.

  • Wednesday, 6. November 2019.

    @Darko Ја причам да је ДОО решење у следеће три године због олакшица (од 70%, 65% и 60% на порезе и доприносе). Зашто је то прескупо за појединца? А током те три године појединац треба да процени, на основу дотадашњег понашања пореске, да ли може да прође као паушалац или не. Ако не може, онда треба да види да ли му је ДОО прихватљив са пореском стопом од 28% на порез на профит+дивиденду + могућношћу пребацивања дела личних тропкова на фирми или мора да тражи неко треће решење. Није ми јасно које ствари ја не називам правим именом и кога кажњава овај закон?

  • Thursday, 7. November 2019.

    Treće rešenje ćemo da tražimo Stefane.
    Olakšice za DOO u naredne 3 godine ste sebi namestili, da vaše firme u tom periodu izađe teret otprilike kao i do sada što se zapošljavali ljude preko agencija. Umesto da dobijete kazne za to što ste radili (ako je država to već proglasila nelegalnim), vama ide oprost i olakšice, ko je zapošljavao u radni odnos je de facto oštećen jer je radio pošteno, a male preduzetnike ćete da pozatvarate jer ne prolaze “test”. Milina. Eto neki ćete da si isplaćujete novogodišnje bonuse, a neki ćemo da pozatvaramo firme. Napredak IT-a.
    Koga kažnjava ovaj zakon: poštene DOO i male preduzetnike.
    Nazivanje stvari pravim imenom: DOO je namenjen za firme sa više ljudi i većim profitom, za pojedinca je preskup i nefleksibilan.

  • Thursday, 7. November 2019.

    @De facto, из назива овог самог чланка (а и из неколико мојих коментара) сте могли да видите да Инфостуд никад није запошљавао преко паушала, тако да нам је опрост потпуно ирелевантан; по Вашој дефиницији ми, чак, спадамо у оштећене. ДОО можда и јесте превасходно намењен за веће фирме (стварно нисам експерт), али је сасвим у реду и легално да се користи и за мање фирме са само једним запосленим. Предузетничка форма тек није намењена за запошљавање (чак је било кажњиво по начелу фактицитета) па су је људи и поред тога масовно користили. Што се сада не би користио ДОО са једним запосленим ако омогућава велике пореске олакшице бар прве три године? И сигурно је мање флексибилан од рада преко агенције, али и даље се може користити. И осим паушалног понављања да је “прескуп” за појединца, веома бих волео да то аргументујете па да разумемо зашто се у ове три године не исплати људима да отворе доо и узму олакшице? Где су ту проблеми?

  • Thursday, 7. November 2019.

    @Stefan Salom, hajde prvo da krenemo od cinjenica. 1. IT -> Informacione Tehnologije -> IT-evci su ljudi koji su informisaniji ljudi od prosecnog stanovnika Srbije. 2. Srbijom vlada mafija (Vlada = Mafija). 3. Ne postoji NIJEDNA institucija u Srbiji koja funkcionise i koja nije u raljama prethodno navedene Mafije. E, sada, kada smo utvrdili cinjenice hajde da se osvrnemo na ovaj zakon. Vecini nas u IT-u je dobro poznato da je ceo ovaj zakon posledica pritiska par velikih firmi (imam informacije za FIS) koje su izvrsile pritisak na Mafiju da se zaposljavanje pausalaca mora zaustaviti iz jednog razloga jer centrale tih firmi ne dozvoljavaju taj vid zaposljavanja. Te firme su usle u problem jer su im svi seniori odlazili i dogadjale su se situacije gde je C level menadzment morao HQ-u da objasni zasto do toga dolazi i pozicija tog C level menadzment-a je bila ugrozena. Sa obzirom na cinjenicu broj 2, isti ti menadzeri koji su u raznim “kombinacijama” tako da im nije bilo tesko da dodju i kazu “Hej, ovaj zakon mora da se donese inace nam propadose ove i ove kombinacije”. E sada, svi mi u IT-u vrlo dobro znamo da su se onda ukljucili u celu pricu i predstavnici drugih firmi, iskljucivo iz interesa njihove kompanije odnosno licnog interesa koji je vezan za tu kompaniju, i gle cuda zakon se prelomio samo na onima koji nemaju nikakvog upliva kod Mafije, na malim preduzetnicima. Dakle, deo kompanija koje su donele ovaj zakon je to ucinio jer je imao problema sa regulativom sopstvene kompanije, deo kompanija koje je radio sa pausalcima je izboksovao to da dobiju oprost za grehove pocinjene pre 01.01.2020, a deo kompanija se ponadao da ce doci do zatvaranja konkurentskih firmi i pada cene rada programera i smanjenja troskova + kao slag na tortu, olaksice za sledece 3 godine, odnosno veci profit. Sta su dobili pausalci ovim zakonom? Manite me tih prica o fondovima za startup-e i sl., svi dobro znamo kako to funkcionise i da o tome Mafija odlucuje i da ako nisi sa njima u kombinaciji mozes da zaboravis na to. Kolika bese standardna tarifa, 10-15% iznosa? Sada je u toku kampanja smirivanja zajednice kako ne bi masa senior-a otisla iz zemlje sto bi za posledicu imalo povecanje cene rada i povecanje vasih troskova, odnosno smanjenje profita, a to bas niste planirali. Ocekivali ste vi da neki broj ode iz zemlje, ali kada ste videli reakcije i uradili istrazivanja onda ste odlucili da smirite situaciju i pokrenuli kampanju sa raznim tekstovima i sl. Shvatite, u Srbiji zivi 8 miliona ljudi. Kada jednom kinezu kazete kolika je Srbija on kaze “Jaoooo pa vi se svi znate”, i da, sve se zna. Car je go. Ljudi koji su ucestvovali u pregovorima imaju porodicu, prijatelje, kolege sa kojima pricaju, te informacije se prenose. Zna se vrlo dobro sta se dogadja i zasto se dogadja. Prestanite da nam vredjate inteligenciju tim floskulama kako se porez mora placati i manite se poredjenja sa kasirkama. To za porez kazite ministru i njegovim savetnicima sa kojim ste ovaj zakon smisljali koji imaju offshore kompanije i nekretnina ne zna im se broj i koji isisavaju milijarde evra iz ove zemlje. Prosipate nam tu fore kako da bi drustvo napredovalo i da bi mogle da se dignu plate lekarima, nastavnicima i sl. mi moramo da platimo porez na dohodak. Evo sulude ideje, sledeci put kada vidite nekog od savetnika iz Mafije ili ministra licno, kazite vi njemu da se preda policiji i da Mafija oslobodi institucije iz svojih ralja i da prestane da isisava milijarde iz ove zemlje pa onda apsolutno NIKO nece imati problema sa ovim zakonom, sta vise, platili bi i veci porez od ovog kada bi znali da sutra nasa deca nece morati da se lece SMS-om u privatnoj bolnici. Sa kakvim vi to ljudima pregovarate u bilo cije ime? Kao mi sada treba da poverujemo da se zakon donosi da bi se sprecile zloupotrebe. Pa ko je zloupotrebljavao prethodni sistem zloupotrebljavace i sledeci! Tesko otvoriti offshore firmu jako, ili zaposliti pausalca preko 2 firme i izdefinisati ugovor tako da se test samostalnosti prolazi. Jedino sto se ovim zakonom postize je da Mafija drzi apsolutno sve pod kontrolom. Sve velike firme su u njihovim kandzama a sada ce biti i mali preduzetnici, jer sada imaju mehanizam kako preko poreske uprave mogu da izvrse pritisak na bilo koga ko ne misli isto kao on i npr., ne daj boze, ode na protest, sto ce se raditi. Da li vi @Stefane Salom-e znate kako je to ziveti u malom mestu i cemu su ti ljudi izlozeni. Da li vi @Stefane Salom-e znate u cemu ucestvujete ili ste naivni?

  • Friday, 8. November 2019.

    @Dusan Primeti kako sam se veoma kratko obracao gospodinu Stefanu, dok nije slagao da nije znao za pregovore tj. da pregovara vec 3 godine i sa kime pregovara (vidi iznad gde kaze, 1 jan, ja sam saznao kada i svi – pa onda vidi ispod gde mu ja objasnjavam kako je meni licno rekao krajem 2016 da pregovaraju, i kako se onda razvodnjava “nisam znao”). Jednostavno, kada neko laze, ne ucestvujes dalje, radis sta mislis da treba da radis.
    Gospodin kaze “ми, чак, спадамо у оштећене”. LAZ. Niko im nije zabranio – i ne brani da uposle preduzetnika. Da ne zalazimo zasto im nije dozvoljeno da uposljavaju preduzetnika. Konkretno, 2016 meni je rekao, parafraziracu, razmisljamo da uposlimo i mi preduzetnike, pa smo isli kod Jorgovanke da vidimo da li je to ok (ne zna sta ce da mu kazu, zamisli). Tek skoro, nakon sto je ispregovarao za nas kako da nam se umanje mogucnosti za zaradu (ne mislim na firme koje zaposljavaju preduzetnike, to sto je on navodno hteo – govorim o zajednici koja radi za ino) sam shvatio sta je ustvari bio cilj tih razgovora, to mozes i sam da vidis sada i lepo si opisao.
    Gospodin kaze: “Ја причам да је ДОО решење у следеће три године због олакшица”. Ko si ti gospodine da u bilo cije ime odlucujes sta je resenje? Hocu reci, odgovor ce vrv biti, nisam ja odlucio, to je tako odluceno gore (i sigurno ga neces cuti da kaze Mafija je odlucila, zapitaj se zasto). LAZ. Gospodin je ucestvovao licno u ovoj zamisli, kako oboriti naknade i kako ograniciti ljude da rade kada zele za koga zele i koliko zele.
    Ono sto gospodin nije uzeo u obzir je da i dalje niko nece hteti da radi za njega. Ne samo to, nego cu ja licno da pricam o ovome svima koje znam, stalno, svuda, BOJKOTUJTE Microsoft, InfoStud, Endava-u, Prodyna-u, Continental, Nordeus, SevenB, imamo sada mogucnosti, napravicemo glasilo, organizovacemo se, ugasimo ih. Vrlo je jednostavno.

  • Saturday, 9. November 2019.

    @Darko Ili što kaže natpis iznad kancelarije u Alan Fordu “Osiguranje protiv samoubojstva, ostavite vaš novac prvo kod nas, a onda slobodno pucajte!” ;) Šalu na stranu. Ok,možda sam lupio 60.000, ali mislim da može značajno iznad 20. Auto prepišeš na firmu, pa onda tamo ide registracija, servisi, gorivo, ženino gorivo, zakup za coworking, telefoni, sve što si ti rekao … Recimo sa 40.000 stopa izadje cc 26% na bruto. Što meni deluje prihvatljivo. Da ne pričamo za ljude koji rade negde, pa posle freelensuju, njima ne treba radni odnos. Zaposle se kao direktor bez radnog odnosa u DOO, onda nema ni plate ni doprinosa, što jos obara stopu. Tako da meni deluje da matematičkog razloga za uzbunu nema. Plus te olakšice, doduše one su samo privremene, ali nisu za baciti.

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu