Jučerašnje objavljivanje teksta predloga programa Republike Srbije za podršku razvoja IT industrije i tehnoloških startapa je izazvala veliko interesovanje i nemali broj komentara od strane naših čitalaca.

Dobar deo komentara se obrušio na deo koji se tiče mehanike dodeljivanja grantova startapima i ovo je tema koju ćemo svakako dublje obraditi narednih dana.

Do tada smo želeli da čujemo i komentare nekih od iskusnih preduzetnika sa naše scene koje smo pitali smo kako ocenjuju odredbe predloga i kakva očekivanja imaju od istog. Skoro svi su pozitivni u svojim ocenama, pogledajte izjave u nastavku.

Vladimir Prelovac (Prelovac Media)

Mislim da je inicijativa apsolutno fantastična. Ja sam oduševljen da je Srbija sada na listi zemalja koje IT smatraju dovoljno ozbiljno da se država time sistemski pozabavi.

Očekujem da dosta dobrog izađe iz predloga imajući u vidu tim ljudi koji u tome učestvuje.

Ilija Studen (activeCollab)

Ono što se nas direktno tiče su inicijative da se na različite načine pomogne izvoznicima softvera (kroz poreske olakšice, pomoć pri promociji itd).

Do sada smo navikli da stvari uglavnom radimo sami, tako da od države ne očekujemo da nas vodi za ručicu, ali ako nam neko ponudi pomoć koja donosi korist obema stranama, nećemo reći ne.

Programa pomoći uspešnim firmama koje rastu i zapošljavaju je bilo i ranije i drago nam je da vidimo jedan koji je usmeren direktno na IT.

Cenimo inicijativu i nadamo se da je ovaj program samo jedan u nizu uspešnih programa koji će IT firmama olakšati rast, zapošljavanje i poslovanje.

Pogledajte i Ilijin detaljniji komentar na komentare drugih čitalaca na jučerašnjoj vesti o programu.

Miloš Žikić (Loyalster)

Jako sam zadovoljan inicijativom koje ministarstvo finansija pokazuje. Najveću vrednost u predlogu vidim u promenama koje se tiče uvođenja eNovca i olakšavanja elektronskog poslovanja.

Ne mislim da je umanjenje poreza i dorpinosa globalno dobra stvar, jer će isto tako izazvati revolt u ostalim sektorima. Tačno je da je mali broj zaposlenih u IT-u ali zašto bi oni bili privilegovani, a sistem umanjenja kako je sada napravljen bi izazvao umanjenje izdvajanja za zdrastvo, koje je ionako u poprilično lošem stanju. Ovo može da ima smisla za kompanije koje su tek na početku i da ovo bude podsticaj recimo u prvoj godini poslovanja.

Staprapi su oblast kojom Srbija treba ozbiljno da se pozabavi. Mera koja je predložena praktično predstavlja samo dodatni novac u trenutku kada se dođe do prve investicije. Ovo nije najveći problem startapa.

Problem startapa je teško uobličavanje prvog proizvoda i dolazak do tržišta. Sredstva bi trebalo uložiti u namenski fond koji bi bio iskorišćen za pravljenje akceleratora.

Akcelerator bi okupljao mentore i birao startape koji bi prolazili intenzivni program. Akcerelator sam po sebi bi uzimao deo kompanije. Na ovaj način bi se startapima pomoglo na samom izvoru, tj. pomoglo da oni nastaju i da se zajednica podigne na znatno viši nivo.

I za kraj odlično je da je Vlada, tj. SIEPA rešila da sluša predloge u vezi pomoći kompanijama za odlazak na sajmove. Svi trenutni sajmovi su consumer goods, dok se sa druge strane priča o pomoći softverskoj industriji, pa je ovo prilika da se situacija reši.

Rade Joksimović (EarnCoupon)

Cenim državnu inicijativu da pomogne rast startap ekosistema u Srbiji. Smatram odličnim što novac ne ide direktno startapima, jer će to sigurno smanjiti broj malverzacija.

Zbog drugih olakšica koje su uvedene, mi smo u procesu odlučivanja da li da zatvorimo firmu u Americi kako bi otvorili firmu u Srbiji, jer situacija definitivno ide ka boljem.

Vladimir Nikolić (Limundo)

Vrlo sam zadovoljan onim što sam čuo i video.
Sada sam više nego ikad uveren da će se program realizovati.
Preksinoć sam se jako obradovao kada sam dobio program.
Da se ispred Vlade dobije program koji spominje uvođenje e-novca, pomoć startap-ovima, regulisanje i otkrivanje freelancer-a kao i poreske olakšice je odlična vest.
Dodajući na to da je rok za realizaciju vrlo kratak (svega 2-3 meseca za stupanje na snagu), da sam čuo da je novi direktor Poreske uprave jako fokusiran na razvoj e-uprave (što će imati svoj vrhunac zabranom predaje dokumenta u obliku drveta) samo jača taj utisak.
Da se samo 20% ispuni, ja sam zadovoljan.
A imam osećaj da nameravaju trocifren procenat.
#win bez sumnje.

Olga Maksimović (Limundo)

1. Sjajno je što je otvoren dijalog između predstavnika Ministarstva finansija i predstavnika IT industrije.

Pohvalno je što je otvoreno više kanala komunikacije što putem društvenih mreža, e-maila, okruglih stolova i sastanaka i što svako ko želi nešto da kaže ima priliku za to.

2. Jasno je naglašeno koja su 4 stuba predložene strategije i to je dobro jer svi koji rade ili razvijaju biznise mogu već sada da znaju šta treba da rade ukoliko žele da imaju pomoč države.

3. Što se tiče podrške start-up ovima mislim da je zaista sjajno što je to ušlo u strategiju. Razvoj preduzetničke klime na kojoj radi i organizacija iza Startita je suštinski važna za razvoj privrede i povećanje broja zaposlenih u Srbiji. Model koji je izabran je izabran sa razlogom (čileanski).

Država smatra da nema dovoljno niti znanja niti iskustva da odredi koji su to projekti koje će u potpunosti finansirati i ne samo to. Kod investicija nije samo stvar u finansiranju već i u stručnoj podršci i znaju koje investitori donose sa sobom i dele sa start-up u koji su investirali. Tu se pre svega radi o krajnje stručnimi specijalizovanim znanjima sa kojima nismo bogati na ovom podneblju.

Po meni važnije od toga je pokretanje akceleratora i tehnološkog parka na Zvezdari koji treba da snizi troškove poslovanja start-upovima, potpomogne umrežavanje i razmenu ideja i stvaranje kritične mase kreativnosti na jednom mestu. U tome imaju i moju ličnu i podršku celog Limundo tima. Ukoliko na bilo koji način znanjima i iskustvima budemo mogli da apomognemo razvoju – to ćemo i učiniti.

4. Sledeća bitna stavka jesu poreske olakšice. Trenutno su kreirane tako da ne dotiču kompanije poput Limunda, Infostuda, Donesi.com, grupnih kupovina i sl.

Pre svega se tiču isključivo softverskih kompanija koje su orijentisane na izvoz ili autsorsing. Podržavam takve mere i dodatno se borim da se pronađe način kako da se u određenim segmentima i domaće IT i Internet firme uključe u olakšice koje bi pomogle dalji rast i razvoj. Razlog je jednostovan: od nas, domaćih IT firmi, zavisi koliko će ljudi u Srbiji “zagristi” za Internet i IT, koliko će biti popularan i koliku će podršku dati ovakvim merama vlade.

5. Najavljena je promena rada Poreske uprave i potpuno prevođenje u e-svet. To nas izuzetno radujemo i bićemo prvi koji će koristiti sve nove mogućnosti u toj oblasti. Takođe, dali smo i predlog za uvođenje poreskog IT savetnika koji bi bio dostupan IT firmama i specijalno obučen za tu sferu poslovanja.

Pored toga, predložili smo da se pri APR-u kreira i poseban freelancer paket koji bi omogućio brzu i laku registraciju firmi, poreskog savetnika is kalabilan porez u odnosu na prihode. Verujem da ćemo naići na podršku.

6. Veoma je bitno da se izvrši promena zakona o bankama i uvede e-novac. Time se daju krila celoj industriji.
U samom dokumentu je napomenuto da će do toga i doći. Podsetila bih na hitnost donošenja takvih promena.

7. Obrazovanje je sledeća bitna stavka. Suštinski važna za pokretanje promena u ovoj industriji u kojoj imamo deficitaran kadar.

Podržavamo postojeće mere Vlade i predlažemo proširenje sa dva po nama bitna segmenta. Prvo je da se dozvoli da ljudi mogu da studiraju na budžetu i rade u isto vreme. Zašto?

Jer su programeri i IT stručnjaci upravo najplodonosniji izmedju 18 i 23-4 godine a to je i vreme studija. Osim toga time se podržava ekonomija znanja i jasno šalje signal da oni koji mogu i žele više i spremni su za preduzetništvo ili pak rad će biti nagrađeni.

Takođe, smatramo da se veći značaj treba dati IT smerovima i na drugim fakultetima ne samo tehničkim i prirodno matematičkim. Razlog leži u činjenici da IT treba da postane temeljac našeg društva i sastavni deo svake industrije. To znači da stručnjaci iz svih oblasti treba da imaju razvijen senzibilitet prema tome.

Da li su mere realne i izvodljive? Jesu – jer na kraju sve ovo zavisi od nas samih.

Branislav Gajić (Infostud)

Vrlo pozitivno gledam na pokretanje programa podrške IT industriji od strane Ministarstva i Vlade, kao i na uključivanje samih IT firmi u diskusiju o tome.

Jučerašnjni sastanak je bio vrlo interesantan, predlozi Ministarstva su veoma dobra osnova, a čuli smo i puno kvalitetnih i veoma smislenih predloga od strane IT firmi, a definisani su i problemi. Verujem da će Ministarstvo iz svih tih predloga moći da izvuče dosta konkretnih i lako sprovodivih stvari koje može da uradi.

Dve najbitnije stvari koje po mom mišljenju moraju da se urade:
– dugoročni i strateški rad na obrazovanju novih IT kadrova (programera, inženjera,…) jer bez toga nećemo moći značajno da razvijamo IT industriju
– uključivanje Internet biznisa u programe podrške (zbog značaja Internet biznisa za zapošljavanje, približavanje Interneta i IT-ja svim ljudima, a ne samo IT stručnjacima, kao i da bi se izbegla “getoizacija” u IT sferi)

Samo ove pojedinačne mere na Infostud neće uticati značajno, ali strateško opredeljenje države i duži rad na razvoju IT industrije i IT svesti kod stanovništva će sigurno imati pozitivan efekat i na nas. Ukoliko Internet biznisi ostanu isključeni iz mera podsticaja za IT firme osećaćemo se zapostavljeno, u najmanju ruku, a biće nam i otežan razvoj jer ćemo biti manje konkurentni po pitanju plata programera u odnosu na proizvođače softvera.

Na kraju, izuzetno je bitno da se točak podrške i popularizacije IT industrije u Srbiji pokrene i ja lično verujem da je za Srbiju dobro da IT shvati kao stratešku granu, pošto u njoj imamo realne šanse da uspemo, da postanemo prepoznatljivi na mapi Evrope, zaposlimo veći broj ljudi u Srbiji i pomognemo ekonomski oporavak naše zemlje.

Dodatne izjave:

Igor Bogićević (Seven Bridges Genomics)

Pohvalan je iskorak u pravcu koji stimuliše razvoj IT kompanija u
Srbiji, ali mislim da je loše koristiti principe subvencija koji su u
neku ruku slicni subvencijama koje smo videli u drugim granama
industrije.

Izvoz je loša metrika posto nije privlačna investitorima i
kompanijama čije sedište nije u Srbiji, što je veoma čest slučaj sa
trendom rasta, kao i za daleko šire investiciono tržište koje ima
mnogo veći kapacitet i samim tim je daleko “izbirljivije” oko
geografije kompanije; najpreciznija metrika je priliv novca na devizni
račun kompanije posto je to novac koji isplaćuje plate, biva trošen
lokalno i ultimativno, kroz sistem PDV-a, dolazi u kasu Republike
Srbije.

Subvencije i grantovi od 25kE su besmisleni, osim ukoliko se
ne realizuju kroz poreske olakšice (npr. izuzeci od plaćanja poreza i
doprinosa u odr. vremenskom periodu, ili do odr. priliva na račun
preduzeća/agencije u fiskalnoj godini); država ne treba da igra ulogu
investitora i tradicionalno se pokazuje kao najgori investitor u IT
industriji i glavnu ulogu države vidim u poboljšanju zakonskih okvira
(time i udaljavanja od socijalističkog nasledja poslovanja) i posebno
u poboljšanju birokratskih procedura i smanjenju troškova u operativi
malih preduzeća, gde su već napravljeni koraci u pravom smeru.

Oslobadjanje od obaveze plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje
je sjajan potez i ohrabruje stalno zaposlenje, ali ga vidim samo kao
prvi korak dobre volje pošto su doprinosi nerealno visoki ukoliko je
strateški cilj stimulacija privrede; mislim da je potrebna daleko šira
i preciznija analiza subvencija koje bi pomogle rast IT tržišta i,
želeo bih da podsetim da, iako je ono veliko za lokalne uslove,
zaostajemo za regionom i takmičimo se sa ostatkom Istočne Evrope u
uslovima i infrastrukturi.

Ono sto je moja najveća briga i sto me u
najvecoj meri čini skeptičnim je širok spektar mogućnosti zloupotreba
ovih olakšica koje mogu proisteći iz vezivanja za osnovnu delatnost
ili fakturisanje usluga, kao i nepostojanje stručnog tela koje bi
moglo da kontrolise iste.

Ivan Aksentijević (Groundlink)

Moj osnovni utisak je da je sjajno što se desio okrugli sto sa ekipom koja je bila tamo prisutna. Ako je za državu cilj da podigne IT sektor i razume inovacije koje iz njega dolaze, kao što i treba da jeste, onda svakako treba da čuje ljude koji su se juče okupili.

Sam program nastoji da pokrije širok spektar, solidna je osnova, ali je i vidljiva potrebna za značajnom debatom u svim segmentima predloga programa. Najveća zamerka je što su organizacije sa najvećim potencijalom za inovaciju i ekspanziju u ovom sektoru prilično zanemarene, a to su kompanije koje razvijaju svoje biznise zasnovane na novim tehnološkim rešenjima – to je prostor kome su podsticaji najpotrebniji.

No ako se zaista nastavi diskusija, verujem da se može postići vidljiv pomak.

Uključite se u javnu raspravu

Ono što je po mom mišljenju jedna od najboljih stvari vezanih za ovaj predlog podrške je ostavljen prostor za javnu raspravu odnosno za sve one koji pokreću startap ili se bave IT biznisom da daju komentare, primedbe i sugestije na objavljeni predlog.

Ukoliko imate komentare na ovaj predlog, zamerke, primedbe ili predloge za njegovo poboljšanje, možete ih slati na sledeće adrese: slobodan.markovic@siepa.gov.rs i tijana.stankovic@mfp.gov.rs. Rok za slanje komentara je 17. februar 2013.

Otvorenost: SEE ICT, organizacija koja upravlja Startitom, je učestvovala u konsultacijama sa autorima gore pominjanog programa podrške IT industriji Republike Srbije.