IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Jučerašnje objavljivanje teksta predloga programa Republike Srbije za podršku razvoja IT industrije i tehnoloških startapa je izazvala veliko interesovanje i nemali broj komentara od strane naših čitalaca.
Dobar deo komentara se obrušio na deo koji se tiče mehanike dodeljivanja grantova startapima i ovo je tema koju ćemo svakako dublje obraditi narednih dana.
Do tada smo želeli da čujemo i komentare nekih od iskusnih preduzetnika sa naše scene koje smo pitali smo kako ocenjuju odredbe predloga i kakva očekivanja imaju od istog. Skoro svi su pozitivni u svojim ocenama, pogledajte izjave u nastavku.
Vladimir Prelovac (Prelovac Media)
Mislim da je inicijativa apsolutno fantastična. Ja sam oduševljen da je Srbija sada na listi zemalja koje IT smatraju dovoljno ozbiljno da se država time sistemski pozabavi.
Očekujem da dosta dobrog izađe iz predloga imajući u vidu tim ljudi koji u tome učestvuje.
Ilija Studen (activeCollab)
Ono što se nas direktno tiče su inicijative da se na različite načine pomogne izvoznicima softvera (kroz poreske olakšice, pomoć pri promociji itd).
Do sada smo navikli da stvari uglavnom radimo sami, tako da od države ne očekujemo da nas vodi za ručicu, ali ako nam neko ponudi pomoć koja donosi korist obema stranama, nećemo reći ne.
Programa pomoći uspešnim firmama koje rastu i zapošljavaju je bilo i ranije i drago nam je da vidimo jedan koji je usmeren direktno na IT.
Cenimo inicijativu i nadamo se da je ovaj program samo jedan u nizu uspešnih programa koji će IT firmama olakšati rast, zapošljavanje i poslovanje.
Pogledajte i Ilijin detaljniji komentar na komentare drugih čitalaca na jučerašnjoj vesti o programu.
Miloš Žikić (Loyalster)
Jako sam zadovoljan inicijativom koje ministarstvo finansija pokazuje. Najveću vrednost u predlogu vidim u promenama koje se tiče uvođenja eNovca i olakšavanja elektronskog poslovanja.
Ne mislim da je umanjenje poreza i dorpinosa globalno dobra stvar, jer će isto tako izazvati revolt u ostalim sektorima. Tačno je da je mali broj zaposlenih u IT-u ali zašto bi oni bili privilegovani, a sistem umanjenja kako je sada napravljen bi izazvao umanjenje izdvajanja za zdrastvo, koje je ionako u poprilično lošem stanju. Ovo može da ima smisla za kompanije koje su tek na početku i da ovo bude podsticaj recimo u prvoj godini poslovanja.
Staprapi su oblast kojom Srbija treba ozbiljno da se pozabavi. Mera koja je predložena praktično predstavlja samo dodatni novac u trenutku kada se dođe do prve investicije. Ovo nije najveći problem startapa.
Problem startapa je teško uobličavanje prvog proizvoda i dolazak do tržišta. Sredstva bi trebalo uložiti u namenski fond koji bi bio iskorišćen za pravljenje akceleratora.
Akcelerator bi okupljao mentore i birao startape koji bi prolazili intenzivni program. Akcerelator sam po sebi bi uzimao deo kompanije. Na ovaj način bi se startapima pomoglo na samom izvoru, tj. pomoglo da oni nastaju i da se zajednica podigne na znatno viši nivo.
I za kraj odlično je da je Vlada, tj. SIEPA rešila da sluša predloge u vezi pomoći kompanijama za odlazak na sajmove. Svi trenutni sajmovi su consumer goods, dok se sa druge strane priča o pomoći softverskoj industriji, pa je ovo prilika da se situacija reši.
Rade Joksimović (EarnCoupon)
Cenim državnu inicijativu da pomogne rast startap ekosistema u Srbiji. Smatram odličnim što novac ne ide direktno startapima, jer će to sigurno smanjiti broj malverzacija.
Zbog drugih olakšica koje su uvedene, mi smo u procesu odlučivanja da li da zatvorimo firmu u Americi kako bi otvorili firmu u Srbiji, jer situacija definitivno ide ka boljem.
Vladimir Nikolić (Limundo)
Vrlo sam zadovoljan onim što sam čuo i video.
Sada sam više nego ikad uveren da će se program realizovati.
Preksinoć sam se jako obradovao kada sam dobio program.
Da se ispred Vlade dobije program koji spominje uvođenje e-novca, pomoć startap-ovima, regulisanje i otkrivanje freelancer-a kao i poreske olakšice je odlična vest.
Dodajući na to da je rok za realizaciju vrlo kratak (svega 2-3 meseca za stupanje na snagu), da sam čuo da je novi direktor Poreske uprave jako fokusiran na razvoj e-uprave (što će imati svoj vrhunac zabranom predaje dokumenta u obliku drveta) samo jača taj utisak.
Da se samo 20% ispuni, ja sam zadovoljan.
A imam osećaj da nameravaju trocifren procenat.
#win bez sumnje.
Olga Maksimović (Limundo)
1. Sjajno je što je otvoren dijalog između predstavnika Ministarstva finansija i predstavnika IT industrije.
Pohvalno je što je otvoreno više kanala komunikacije što putem društvenih mreža, e-maila, okruglih stolova i sastanaka i što svako ko želi nešto da kaže ima priliku za to.
2. Jasno je naglašeno koja su 4 stuba predložene strategije i to je dobro jer svi koji rade ili razvijaju biznise mogu već sada da znaju šta treba da rade ukoliko žele da imaju pomoč države.
3. Što se tiče podrške start-up ovima mislim da je zaista sjajno što je to ušlo u strategiju. Razvoj preduzetničke klime na kojoj radi i organizacija iza Startita je suštinski važna za razvoj privrede i povećanje broja zaposlenih u Srbiji. Model koji je izabran je izabran sa razlogom (čileanski).
Država smatra da nema dovoljno niti znanja niti iskustva da odredi koji su to projekti koje će u potpunosti finansirati i ne samo to. Kod investicija nije samo stvar u finansiranju već i u stručnoj podršci i znaju koje investitori donose sa sobom i dele sa start-up u koji su investirali. Tu se pre svega radi o krajnje stručnimi specijalizovanim znanjima sa kojima nismo bogati na ovom podneblju.
Po meni važnije od toga je pokretanje akceleratora i tehnološkog parka na Zvezdari koji treba da snizi troškove poslovanja start-upovima, potpomogne umrežavanje i razmenu ideja i stvaranje kritične mase kreativnosti na jednom mestu. U tome imaju i moju ličnu i podršku celog Limundo tima. Ukoliko na bilo koji način znanjima i iskustvima budemo mogli da apomognemo razvoju – to ćemo i učiniti.
4. Sledeća bitna stavka jesu poreske olakšice. Trenutno su kreirane tako da ne dotiču kompanije poput Limunda, Infostuda, Donesi.com, grupnih kupovina i sl.
Pre svega se tiču isključivo softverskih kompanija koje su orijentisane na izvoz ili autsorsing. Podržavam takve mere i dodatno se borim da se pronađe način kako da se u određenim segmentima i domaće IT i Internet firme uključe u olakšice koje bi pomogle dalji rast i razvoj. Razlog je jednostovan: od nas, domaćih IT firmi, zavisi koliko će ljudi u Srbiji “zagristi” za Internet i IT, koliko će biti popularan i koliku će podršku dati ovakvim merama vlade.
5. Najavljena je promena rada Poreske uprave i potpuno prevođenje u e-svet. To nas izuzetno radujemo i bićemo prvi koji će koristiti sve nove mogućnosti u toj oblasti. Takođe, dali smo i predlog za uvođenje poreskog IT savetnika koji bi bio dostupan IT firmama i specijalno obučen za tu sferu poslovanja.
Pored toga, predložili smo da se pri APR-u kreira i poseban freelancer paket koji bi omogućio brzu i laku registraciju firmi, poreskog savetnika is kalabilan porez u odnosu na prihode. Verujem da ćemo naići na podršku.
6. Veoma je bitno da se izvrši promena zakona o bankama i uvede e-novac. Time se daju krila celoj industriji.
U samom dokumentu je napomenuto da će do toga i doći. Podsetila bih na hitnost donošenja takvih promena.7. Obrazovanje je sledeća bitna stavka. Suštinski važna za pokretanje promena u ovoj industriji u kojoj imamo deficitaran kadar.
Podržavamo postojeće mere Vlade i predlažemo proširenje sa dva po nama bitna segmenta. Prvo je da se dozvoli da ljudi mogu da studiraju na budžetu i rade u isto vreme. Zašto?
Jer su programeri i IT stručnjaci upravo najplodonosniji izmedju 18 i 23-4 godine a to je i vreme studija. Osim toga time se podržava ekonomija znanja i jasno šalje signal da oni koji mogu i žele više i spremni su za preduzetništvo ili pak rad će biti nagrađeni.
Takođe, smatramo da se veći značaj treba dati IT smerovima i na drugim fakultetima ne samo tehničkim i prirodno matematičkim. Razlog leži u činjenici da IT treba da postane temeljac našeg društva i sastavni deo svake industrije. To znači da stručnjaci iz svih oblasti treba da imaju razvijen senzibilitet prema tome.
Da li su mere realne i izvodljive? Jesu – jer na kraju sve ovo zavisi od nas samih.
Branislav Gajić (Infostud)
Vrlo pozitivno gledam na pokretanje programa podrške IT industriji od strane Ministarstva i Vlade, kao i na uključivanje samih IT firmi u diskusiju o tome.
Jučerašnjni sastanak je bio vrlo interesantan, predlozi Ministarstva su veoma dobra osnova, a čuli smo i puno kvalitetnih i veoma smislenih predloga od strane IT firmi, a definisani su i problemi. Verujem da će Ministarstvo iz svih tih predloga moći da izvuče dosta konkretnih i lako sprovodivih stvari koje može da uradi.
Dve najbitnije stvari koje po mom mišljenju moraju da se urade:
– dugoročni i strateški rad na obrazovanju novih IT kadrova (programera, inženjera,…) jer bez toga nećemo moći značajno da razvijamo IT industriju
– uključivanje Internet biznisa u programe podrške (zbog značaja Internet biznisa za zapošljavanje, približavanje Interneta i IT-ja svim ljudima, a ne samo IT stručnjacima, kao i da bi se izbegla “getoizacija” u IT sferi)Samo ove pojedinačne mere na Infostud neće uticati značajno, ali strateško opredeljenje države i duži rad na razvoju IT industrije i IT svesti kod stanovništva će sigurno imati pozitivan efekat i na nas. Ukoliko Internet biznisi ostanu isključeni iz mera podsticaja za IT firme osećaćemo se zapostavljeno, u najmanju ruku, a biće nam i otežan razvoj jer ćemo biti manje konkurentni po pitanju plata programera u odnosu na proizvođače softvera.
Na kraju, izuzetno je bitno da se točak podrške i popularizacije IT industrije u Srbiji pokrene i ja lično verujem da je za Srbiju dobro da IT shvati kao stratešku granu, pošto u njoj imamo realne šanse da uspemo, da postanemo prepoznatljivi na mapi Evrope, zaposlimo veći broj ljudi u Srbiji i pomognemo ekonomski oporavak naše zemlje.
Dodatne izjave:
Igor Bogićević (Seven Bridges Genomics)
Pohvalan je iskorak u pravcu koji stimuliše razvoj IT kompanija u
Srbiji, ali mislim da je loše koristiti principe subvencija koji su u
neku ruku slicni subvencijama koje smo videli u drugim granama
industrije.Izvoz je loša metrika posto nije privlačna investitorima i
kompanijama čije sedište nije u Srbiji, što je veoma čest slučaj sa
trendom rasta, kao i za daleko šire investiciono tržište koje ima
mnogo veći kapacitet i samim tim je daleko “izbirljivije” oko
geografije kompanije; najpreciznija metrika je priliv novca na devizni
račun kompanije posto je to novac koji isplaćuje plate, biva trošen
lokalno i ultimativno, kroz sistem PDV-a, dolazi u kasu Republike
Srbije.Subvencije i grantovi od 25kE su besmisleni, osim ukoliko se
ne realizuju kroz poreske olakšice (npr. izuzeci od plaćanja poreza i
doprinosa u odr. vremenskom periodu, ili do odr. priliva na račun
preduzeća/agencije u fiskalnoj godini); država ne treba da igra ulogu
investitora i tradicionalno se pokazuje kao najgori investitor u IT
industriji i glavnu ulogu države vidim u poboljšanju zakonskih okvira
(time i udaljavanja od socijalističkog nasledja poslovanja) i posebno
u poboljšanju birokratskih procedura i smanjenju troškova u operativi
malih preduzeća, gde su već napravljeni koraci u pravom smeru.Oslobadjanje od obaveze plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje
je sjajan potez i ohrabruje stalno zaposlenje, ali ga vidim samo kao
prvi korak dobre volje pošto su doprinosi nerealno visoki ukoliko je
strateški cilj stimulacija privrede; mislim da je potrebna daleko šira
i preciznija analiza subvencija koje bi pomogle rast IT tržišta i,
želeo bih da podsetim da, iako je ono veliko za lokalne uslove,
zaostajemo za regionom i takmičimo se sa ostatkom Istočne Evrope u
uslovima i infrastrukturi.Ono sto je moja najveća briga i sto me u
najvecoj meri čini skeptičnim je širok spektar mogućnosti zloupotreba
ovih olakšica koje mogu proisteći iz vezivanja za osnovnu delatnost
ili fakturisanje usluga, kao i nepostojanje stručnog tela koje bi
moglo da kontrolise iste.
Ivan Aksentijević (Groundlink)
Moj osnovni utisak je da je sjajno što se desio okrugli sto sa ekipom koja je bila tamo prisutna. Ako je za državu cilj da podigne IT sektor i razume inovacije koje iz njega dolaze, kao što i treba da jeste, onda svakako treba da čuje ljude koji su se juče okupili.
Sam program nastoji da pokrije širok spektar, solidna je osnova, ali je i vidljiva potrebna za značajnom debatom u svim segmentima predloga programa. Najveća zamerka je što su organizacije sa najvećim potencijalom za inovaciju i ekspanziju u ovom sektoru prilično zanemarene, a to su kompanije koje razvijaju svoje biznise zasnovane na novim tehnološkim rešenjima – to je prostor kome su podsticaji najpotrebniji.
No ako se zaista nastavi diskusija, verujem da se može postići vidljiv pomak.
Uključite se u javnu raspravu
Ono što je po mom mišljenju jedna od najboljih stvari vezanih za ovaj predlog podrške je ostavljen prostor za javnu raspravu odnosno za sve one koji pokreću startap ili se bave IT biznisom da daju komentare, primedbe i sugestije na objavljeni predlog.
Ukoliko imate komentare na ovaj predlog, zamerke, primedbe ili predloge za njegovo poboljšanje, možete ih slati na sledeće adrese: [email protected] i [email protected]. Rok za slanje komentara je 17. februar 2013.
Otvorenost: SEE ICT, organizacija koja upravlja Startitom, je učestvovala u konsultacijama sa autorima gore pominjanog programa podrške IT industriji Republike Srbije.
Zoran
utorak, 2. Jul, 2013.
Da sada ne bih ulazio u diskusiju da li je projekat dobar ili ne. Verovatno je dobar jer ako van neko ulozi bespovratna sredstva pa makar to bilo i 1000 eura a ne 25.000 koliko se predlaze to je sigurno dobro. Na nama je da to prihvatimo, sprovedemo projekat u delo ili odbijemo. Pitanje je samo da li je procedura velika i da li je to pocelo da se realizuje. Sada je 7. mesec da li je neko nesto dobio ili da li je neko konkurisao. Gde se mogu dobiti prave informacije. Zainteresovan sam da konkurisem i kome da se obratim za detaljne informacije kao i pomoc za realizovanje projekta.
Vukašin Stojkov
petak, 28. Jun, 2013.
Darko hteo bih samo na jedan deo tvog komentara da se osvrnem nakratko, a to je da inteligencija i ideje nisu dovoljni preduslovi poslovnog uspeha, jos jedan nuzan sastojak je realizacija, odnosno spremnost i priljeznost da se radi na ostvarivanju svoje zamisli.
Darko
petak, 28. Jun, 2013.
Moje misljenje je da je ovo samo jos jedna u nizu pomoci inostranim kompanijama i investitorima kako da dodju do dodatnog novca i pri tome ne vidim neki napredak u IT sektoru. Da je ovo iskreno radjeno novac bi se davao bez uslovljavanja sa inostranim ulaganjem jer da imam 25 000 EURa ne bi mi ni trebala pomoc vlade jer sa toliko novca mogu da napravim star i realizujem barem 2 svoja dobra projekta. Nravno da taj novac nije velika ali ajde da opet ne bude da delimo ogromna sredstva od kredita za NVO a vecina tih sredstava ni ne vidi Srbiju jer ako ste primetili iz godine u godinu najveci novac ide inostranim NVO tj. onim NVO ciji su vlasnici stranci pa tako mi u stvari zaduzujemo zemlju i narod kreditima a novac opet ide natrag u Evropske dzepove. Isti slucaj je i sa davanjem novca velikim stranim kompanijama po 1 zaposlenom a posle nema kontrole pa oni te zaposlene ili izrabljuju 24 sata ili ih dovedu do toga da moraju da daju otkaz. Zasto se nikad ne misli na one koji nemaju nista a u vecini slucajeva su daleko inteligentniji i imaju mnogo bolje ideje od onih koji imaju novca? Dok god se takva politika ne izmeni - a to je politika zakopavanja cisto 100% Srpskih firmi u vlasnistvu nasih gradjana i favorizovanje inostranih komapnija i prodaja svega sto je nase za male pare nece nam krenuti na bolje. Tipican primer je i onemogucavanje bavljenja postenim biznisom online shopova ili uvozom robe i prodajom iste na nasem trzistu zbog sitnih licnih interesa pojedinih krupnih privrednika koji su ujedno i finasijeri svih politickih stranaka. Pa tako imamo 20 godina krsenja ustava i trgovinskih sporazuma jer se npr. vrednost robe ne odredjuje po racunu koji je validan svugde u svetu nego odokativno putem carinika cime je utrt put u korupciju, favorizovanje velikih uvoznika koji imaju svoje dealove sa carinom i sl. Takodje se protivustavno naplacuje carina i porez ne samo na vrednost nego i na postarinu sto je nezabelezeni presedan i grubo krsenje svih medjunarodnih propisa. Na zalost sve dok se ne promeni sistem vladanja tacnije ne ukinu sve partije i postavi narodni parlament sa 1 strankom koja radi i pise zakone iskljucivo u interesu vecine tj. naroda Srbiji nece krenuti na bolje.
Nikola K.
ponedeljak, 18. Februar, 2013.
A51 i Prelovac koji dugo i samostalno uspesno opstaju i rade za strano trziste i daju umerene i oprezne izjave, osnovnoskolske izjave Limunda, jedini covek koji pristupa sa razumom i kriticki je Igor Bogicevic, sto manje drzava da se uplice, to je sustina. Stvoriti uslove u vidu zakonskog okvira, efikasne birokratije - oksimoron, je sve sto drzava treba da uradi, ostalo ce biti pretvoreno u korupciju, burazer-ekonomiju kao i do sada.
Ivan Mojsilovic
nedelja, 10. Februar, 2013.
@Dejan, pitao sam zbog citirane izjave jer su meni neki od investitora rekli da se ne bi petljali sa drzavnim fondovima. A sto se tice domacih investitora, oni su jos u fazonu da im je bolje da budu u stealth modu nego da se za njih zna :) Mada razumem ih, kamate na stednju su preko 5% sto bi se zezali sa startapima :)
Милош Солујић
nedelja, 10. Februar, 2013.
Фокусирао бих се на тачку о стартапима. Пре свега морам подржати овај потез владе, свакако ће помоћи да се више људи одлучи да покуша да свој неки пројекат, иако сматрам да ће огромна већина ових пара бити потраћена и корумпирана. Kao што је већина овде лепо приметила, пуно је простора за то. Ако бисмо могли на некога да се угледамо, то је Чилеанска влада, која је успела да изгура веома успешан искорак у овом смеру http://www.forbes.com/sites/ricardogeromel/2012/10/05/start-up-chile-importing-entrepreneurs-to-become-the-silicon-valley-of-latin-america/ двојица ортака су тамо и добили ветар у леђа за свој тадашњи пројекат, babelverse.
Dejan Restak
nedelja, 10. Februar, 2013.
Ivane, voleo bih da poznajem nekog domaćeg investitora koji ima traction u ovom domenu, ali ja ga lično nisam upoznao, nadam se da je to samo do mene ;) Vrlo rado bih pomogao da i domaći investitori dobiju šansu da se oprobaju, ali bez metrike opet dolazimo u situaciju subjektivnih procena ekspertske komisije i mogućnosti da neki "investitor" podigne pare za svog sestrića koji ima "genijalnu" ideju i da posle 6 meseci zaključe da nisu imali sreće. Takođe lično ne pravim razliku da li će investitor biti domaći ili strani, važno je da investira u domaću kompaniju, koja će poslovati u Srbiji. Da li će i ostati u Srbiji, to zavisi od mnogih drugih faktora, na deo tih faktora pokušavaju da utiču druge komponente ovog programa.
Ivan Mojsilovic
nedelja, 10. Februar, 2013.
@DejanR: "Kada smo pitali investirore koji bi recimo bili raspoloženi da daju seed desetinama startapova u Srbiji rekli su da bi im direct match bio ozbiljan incentive." Jesu to domaci ili ino investitori?
Janko
subota, 9. Februar, 2013.
Prvi utisak je da vlada veliki optimizam povodom ove najave i dopada mi se ova količina optimizma, ali ja bih ipak sačekao da vidim šta će od svega na kraju biti. Ne mislim da treba pasivno postmatrati, več se uključiti u javnu raspravu. Ono što me jako interesuje je na koji način će sve ovo biti sprovedeno, a egzekucija dobrih ideja nije naša jača strana, ne znam slažete li se sa time. Drugo, slažem se sa Igorom Bogićevićem koji je u jednom delu spomenuo zakonske okvire i birokratiju. Takve promene bi bile suštinske promene, holističke, ali smo još uvek daleko od značajnijih promena zakonskih okvira i smanjenja birokratije. Ovu inicijativu, iako krajnje pozitivnu, ne vidim kao promenu na IT sceni generalno, već kao olakšicu pojedinim kompanijama, odnosno pre svega podrška startapima, pa onda i većim igračima na sceni. Da ne bude zabune, svim srcem ovo podržavam, i sa jedne strane gledam na to kao na malu pobedu ekipe starti-a. Na kraju krajeva, i meni će koristiti na neki način. Samo mi smeta što je ovo predstavljeno kao zaokret u odnosu države prema IT-ju u najširem smislu, a moj utisak je da to nije u potpunosti tačno.
Dejan Restak
subota, 9. Februar, 2013.
Ivan M. "Neko je pomenuo vrednost u networkingu. Samo bih istakao da je ono sto radi ekipa iza startit.rs 1000 puta vrednije nego bilo koji networking koji ce drzava organozovati." Na to sam replicirao. Dakle država nema nameru ništa da organizuje, već da podrži ono što je već dobro organizovano. Što se tiče podrsticaja, kada smo pitali one koji su primili seed, da li bi vam značilo da ste dobili još toliko i kako bi se to odrazilo na rizik i kvalitet onoga što razvijate, rekli su da bi to bila značajna pomoć i svakako da bi značajno uticalo na rizike u pozitivnom smislu. Kada smo pitali investirore koji bi recimo bili raspoloženi da daju seed desetinama startapova u Srbiji rekli su da bi im direct match bio ozbiljan incentive. Da ne pričam o tome koliko su svi protiv toga da neka državna ekspertska komisija deli grantove startapovima kao što se to radilo ranije. Međutim i dalje postoji opcija da na primer Startit (SEE ICT) organizuje jedan okrugli sto sa preduzetnicima o ovom programu i da se onda napišu zajednički komentari i sugestije šta promeniti. Upravo je to poenta i ove objave između ostalog. Lično podržavam inicijativu da se više sredstava alocira za edukaciju i networking nego za subvencije.
Ivan Mojsilović
subota, 9. Februar, 2013.
@Dejane, skapirao sam ja vrlo dobro i ne bacam hejt vec kritikujem izvedbu ideje. @Vladan iznad je lepo rekao za grant sta je problem. Glupo mi da se ponavljam, ali ako nadjete investitora, lova od drzave vam ne treba. Inace ne tarzim ni pare od drzave ni investitora da se razumemo. Ne znam sta sam tacno propustio Dejane?
Dejan Restak
subota, 9. Februar, 2013.
Izvini Ivane (Mojsilović) ali moram da ti kažem da je sada sasvim očigledno da nisi shvatio program. Upravo i jeste ideja da država ništa ne organizuje već da podrži projekte poput Startita jer oni se razumeju o ovaj posao a država ne. Dakle pliz, pokušaj malo da se otvoriš i saslušaš, a onda nema nikakvog problema da sugerišeš i kritikuješ. Ja veoma dobro kapiram hejt prema državi, ali bi bilo dobro da pokušamo konstruktivno da pričamo o temu koja je pred nama. Ziki, sve smo pričali i ranije, ovo pod 1. imamo različita gledišta, pod 2 se sve slažemo, 3 prepuštam drugima, generalno ogromna tema, zahteva vrlo radikalne promene da bi imalo smisla, ovo je malo čeprkanja u dobrom pravcu. Uostalom MinFin ima vrlo male mogućnosti na tom planu.
Vladan Zirojevic
subota, 9. Februar, 2013.
Prvo, cijenim inicijativu i trud da se pomogne razvoj IT. Sa Dejanom i Slobom sam vec tvitao javno o nekim stvarima u vezi ovog Programa Vlade, ali evo ukratko, da sve bude na jednom mjestu sa ostalima :) Realno, mojoj firmi nije neohodna pomoć države, dobro ide i bez toga, stoga govorim koliko je moguće u opštem slučaju sa stanovišta web preduzetnika. 1. Podsticaj u vidu pomoći prilikom investiranja do 25K ne smatram potrebnim. Budući da se radi o firmama koje su već spremne za investiciju, ako su zaista dobre dobiće investiciju i bez novčane pomoći države. Mislim da je bolje fokus staviti na olakšavanju prelaženja koraka od ideje do tog koraka kada su spremni za investiciju, ili jednostavno da postanu samostalno profitabilni. 2. Poreske olakšice kako su date u Programu su potpuno orijentisane na izvoz softvera i programere, što je dobra vijest za firme takvog profila. Postoji opravdana sumnja da će, kao i nekim drugim slučajevima kada država interveniše na tržištu, dovesti do stvaranja nejednakih uslova poslovanja, a jednaki uslovi poslovanja bi upravo trebali da budu glavni zadatak države. Internet biznisi koji posluju na domaćem tržištu će imati još veći problem da dođu do novih kvalitetnih ljudi, jer će drugi IT biznisi biti privilegovani, bilo činjenjem ili nečinjenjem države. Ovdje se postavlja pitanje cilja - da li je cilj koji se želi postići da kao i u drugim granama povećamo prodaju sirovina i podižemo softverske fabrike za prodaju poluproizvoda ili da prodajemo gotove proizvode i usluge sa sopstvenim brendom, za koje je osim programera potrebno još mnogo drugih ljudi da bi stvari radile kako treba? Ukoliko se želi podstaknuti ovo drugo, ova predložena mjera neće imati efekta i može imati i kontraefekte. 3. Što se tiče reforme obrazovanja, tačno je da je potrebna. Međutim, ukoliko se ozbiljno ne poradi na drugim stvarima, ogroman broj tako oformljenih stručnjaka će jednostavno kao i do sada napustiti zemlju i efekat svakako neće biti očekivan, niti će dodatna ulaganja biti povraćena na očekivani način.
Ivan Mojsilović
subota, 9. Februar, 2013.
Uh al smaram :) Neko je pomenuo vrednost u networkingu. Samo bih istakao da je ono sto radi ekipa iza startit.rs 1000 puta vrednije nego bilo koji networking koji ce drzava organozovati.
Ivan Mojsilović
subota, 9. Februar, 2013.
Da ponovim, sto se tice granta koji ce dati lovu nakon investitora je problem posto investitori uglavnom ne zele da firma bude registrovana u Srbiji. Ima izuzetaka naravno, ali je pravilo generalno.
Ivan Mojsilović
subota, 9. Februar, 2013.
@Vukasine, poslacu uskoro Slobodanu konstruktivne predloge pa ces imati priliku da ih vidis. Malo jesam naglo reagovao jer sam ocekivao vise od birokratske smaracine. Jednom sam usao i dil sa refundacijom i nikad vise :)
Dejan Restak
petak, 8. Februar, 2013.
Mislim da niko ne očekuje čuda od mere grantova. Sa druge strane, nekako svi pričaju o ovoj meri a zanemaruju komponentu edukacije i networkinga koja bi trebalo da bude mnogo važnija za uspostavljanje startap ekosistema u Srbiji. Mislim da je to nešto što je novo i pozitivno, a da su grantovi nekako uvek jedna od standardnih državnih mera. Ja bih samo rekao da je dobro što su eventualne posledice razbacivanja novca iz budžeta minimizirane eliminisanjem ekspertskih komisija koje bi o tome odlučivale i na tome bi se završila moja ocena te mere. Da li će ona pak doneti i neke pozitivne stvari ostaje da vidimo, ali svakako ne vidim da će doneti štetu.
StartAPI
petak, 8. Februar, 2013.
@Dejan Ne mora da znači da moraju da postoje mehanizmi banaka (hipoteke i čuda), kako funkcionišu studentski krediti tj. krediti za studiranje i na zapadu a bogami i kod nas... Studenti dobijaju odredjena sredstva ali samo ako su uspešni tj. daju godinu u roku... ako fejluju nema više pomoći i moraju da vrate kredit... Prosto-jednostavno... Što se tiče Elevena i sličnih, oni će na kraju "najbolje" odvesti odavde kroz uslove da posluju iz Bugarske ili USA ili gde god i sigurno ih u tome neće sprečiti mera da godinu dana obavljaš delatnost u Srbiji... Mislim da se neće stimulisati ništa, jer kapitalistima je samo jelte kapital u mislima, ova mera od +25K neće doprineti da razvija više startupova i da više istih dobije sredstva, taj broj će ostati isti, samo će omogućiti onima koji investiraju da prividno "više" investiraju... Jer, svojih 25K će i dalje investirati samo tamo gde oni misle da treba tj. šta njih interesuje...a na to će se dodati 25K države...
Dejan Restak
petak, 8. Februar, 2013.
Kamo sreće da Eleven uloži u još neke startape u Srbiji i da ih registruje ovde a ne da ih odvodi u Sofiju. Na primer da formira nešto poput Roofa na Zvezdari , to bi onda bio ispunjen cilj ove komponente programa. Nadamo se da će to učiniti Eleven ali i mnogi drugi koji imaju track record u ovom domenu. Jeste, cilj komponente je da stimuliše seed investicije.
Dejan Restak
petak, 8. Februar, 2013.
Opet se vraćamo na problem selekcije, a drugi problem koji tvoj predlog otvara jeste povraćaj sredstava ukoliko dođe do faila. To onda uvodi logiku banaka (hipoteke i čuda) a to startapi nemaju. Da skratim, ako startapu daš novac, on failuje nema novca nazad. To je deo rizika.
Miloš Dakić
petak, 8. Februar, 2013.
Inicijativa je svakako dobra i treba je pozdraviti, dobro je znati da i država polako shvata značaj i potencija IT sektora i želi konkretnim merama da doprinese razvoju. Mada mi neke odredbe nisu baš na mestu, odnosno dobro zvuče na papiru, ali u praksi imaju diskutabilan efekat. Konkretno, slažem se sa jednim komentarom od gore, najviše mi bode oči najavljeno ukidanje plaćanja doprinosa za zdravstvo za IT kompanije.. rezultat toga je da će zdravstvo koje je ionako u katastrofalnom stanju, biti uskraćeno za doprinose od strane jednog od najprofitabilnijeg sektora privrede. Vrlo profitabilne domaće IT firme, a ima ih dosta, da ne nabrajam sad ovde pojedinačno, svi znamo pozitivne primere, a ima ih još, koje zarađuju milione na godišnjem nivu će prestati da uplaćuju u zdravstveni fond, koje je ionako nedovoljan, a ne verujem da će im to na bilo koji način olakšati poslovanje. Evo meni, kao ultra malom IT preduzetniku (1 zaposleni u firmi) neće preterano značiti tih par hilljada dinara mesečno koje ću uštedeti ovom merom, a kamoli da će to nešto značiti i pomoći velikim firmama sa velikim prihodima. Po meni ovo bi trebalo bar nekako ograničiti, da se odnosi samo na male firme, do određene granice prometa ili samo u prvih par godina poslovanja ili tako nešto… Takođe mi se sviđa ideja o akceleratoru, koji bi direktno bio usmeren da pomaže male, još nejake, startape i IT firme, kojima je pomoć i najviše potrebna. Jasno mi je da ne može sve odjednom i preko noći, ali kao ideja za neki naredni korak. U svakom slučaju, inicijativa je dobra, pozdravljam pomeranje sa mrtve tačke.
StartAPI
petak, 8. Februar, 2013.
Pre će biti da su ove podstocajne mere skrojene za Bugare (eleven) nego za startup-e generalno... tj. da preformulišem, za one startup-e koji se dopadnu eleven-u ili sličnim kapitalistima... A evo i konstruktivnog kontrapredloga bolje dati tih 25K eura direktno startupovima da se pokriju plate tj. životni troškovi onih koji razvijaju start up za prvu god ili dve... s uslovom da ako u datom periodu ne bude uradjeno nista pametno da prosto imaju obavezu da vrate dug... a ako naprave odredjeni rezultat, svima lepo i obračuna se kao bespovratna pomoć... Takodje plasim se da ce se stvari oko e-novca samo zakomplikovati jer ce na tome kao sto to obicno biva u zemlji Srbiji raditi nekompetente individue... Pozz
Dejan Restak
petak, 8. Februar, 2013.
Samo kratak osvrt na komentare koji se tiču ovih finansijskih podsticaja strartapima. Dakle pre svega iako možda tako izgleda, ovaj deo programa nema toliki značaj koliki ima edukacija i networking u sklopu čega bi mogle da se dogode sve one stvari o kojima je Žile (Loyalster) gore pričao. Trebalo bi imati u vidu izuzetno ograničena sredstva koja su za sada obezbeđena i stoga odmah shvatiti da neke stvari poput akceleratora i sličnih fondova sa ovim novcem nema preterano smisla praviti (radi se o iznosu od nekih milion evra) Hajde da na ovo gledamo kao na državni MVP kada je u pitanju startap ekosistem. Videćemo prvo koliko će država efikasno sprovesti ovaj set mera, a onda svakako ukoliko se pokaže da neki elementi ovog programa daju bolje rezultate od drugih njih bi se dalo forsirati. Na primer u ovom trenutku država nema puno sagovornika na temu pokretanja lokalnog akceleratora, ali pretpostavljam da se par meseci nakon pokretanja komponente edukacije i networkinga ta stvar može bitno promeniti. I ja lično ne očekujem puno od komponente subvencija. Međutim prosto kao poreski obveznik bolje se osećam da odlučivanje o tome prepustim kompetentnim investitorima nego nekoj eksperskoj komisiji. Po cenu da samo 5 startapa dobije subvencije ove godine. Bolje nego da ih dobije 50 po nekom netransparentnom kriterijumu, kao što smo imali slučajeva do sada. Predlažem da ovo shvatimo kao jedan lean starup države, počelo je sa testiranjem hipoteza sa preduzetnicima što mislim da je dobro, ako se tako nastavi i dalje ne vidim razloga za brigu. Važno je da je proces dobar, a ono što nije dobro može se popraviti u hodu ako ima volje i znanja. Ponavljam sredstva su dovoljna za test koncepta, hajde da vidim šta sve možemo da uradimo na planu edukacije i networkinga, ovo ostalo prosto ne smeta, a može da pomogne.
Vukašin Stojkov
petak, 8. Februar, 2013.
I još jedna stvar — ne bi te ubilo da probaš da budeš malo konstruktivan, za one stvari koje ti se ne dopadaju daj kontrapredloge za koje veruješ da bi bili bolja rešenja. Usred procesa smo koji može značajno da pogura IT/startap scenu, bez obzira na to šta nam se sviđa ili ne ovo je prilika da zajedno formiramo okvir za lakše i uspešnije poslovanje i tome svi možemo i trebamo da doprinesemo dajući predloge koje smatramo najkvalitetnijim.
Vukašin Stojkov
petak, 8. Februar, 2013.
Nikako da stignem da odgovorim na tvoje i druge komentare na jučerašnjem tekstu, primetio sam da si dosta skeptičan. I ne bez razloga — tradicija funkcionisanja naše države gotovo da zahteva barem malu količinu skepse, i verujem da je u tom pogledu Igorova last-minute izjava malo uravnotežila opšti ton. U isto vreme, iz razgovora sa mnogim ljudima i izjava koje sam dobio (pri čemu niko od intervjuisanih nije navođen da bilo kako formira svoj stav pre nego nam ga pošalje) realnost je da predlog nailazi na dobre reakcije jer je naprosto dobar predlog, barem je to moje mišljenje. Takođe mislim da apriori apsolutan skepticizam koji ne ostavlja prostor za to da bi iz ovoga moglo da izađe nešto dobro prosto nije na mestu, isto kao što cenim da ne treba da otvaramo šampanjac dok ne vidimo kako će se sve provesti u praksi.
Ivan Mojsilović
petak, 8. Februar, 2013.
Ljudi jeste vi citali uopste o cemu se radi? Izjave vecinu su ko politicki pamfleti tipa super, lepo, drago mije, cenimo. Jel neko uopste razmislio o tome kako ce to u stvari da izgleda, da li uslovi imaju smisla ili nemaju, da li su benefiti relani ili su samo na papiru itd. SIEPA je i do sada radila vecinu stvari koje su sada kao izmisljenje. Mozda nesto samnom nije u redu :)