Kako sam napravio marketing agenta koji nam je publiku uvećao 17x — i doneo toliko klijenata da smo morali da odbijamo nove

Ovaj serijal ti donosi Kineto — marketing i content agent kakvog bih voleo da sam imao kad sam počinjao. Svi nastavci serije ↓

Pre par meseci sam seo sa koleginicom iz naše AI Hub zajednice da joj pokažem nešto.

Bavi se marketingom, slično kao i ja, pa sam počeo da joj pričam kako sam napravio agenta koji piše moje blog postove.

Ali, čekaj, ja te članke pratim? Neke sam već pročitala?

Reakcija je bila iskreno iznenađenje i to mi je jedan od najdražih komplimenata ove godine.

Količina truda koju sam uložio u to da moji agenti lepo pišu najrađe opisujem onim našim izrazom koji nije skroz za štampu, o tome kako izbaciš iz sebe krv na nekonvencionalan način.

Taj razgovor je bio samo poslednja u nizu sličnih anegdota: kolege i prijatelji su mi već mesecima govorili kako im se sviđa novi Startit sadržaj koji primećuju na Instagramu.

Oko toga da li je prikladno koristiti AI više malo kasnije, hajde prvo da vidimo rezultate.

Od 20 do 300 hiljada pregleda mesečno

U poređenju sa pre ~7 godina kada sam poslednji put često pravio članke, način na koji publika konzumira sadržaj se dosta promenio — ~niko više ne čita članke, ~svi  blejimo na društvenim mrežama.

Zato je jedna od prvih stvari koje sam promenio bio način na koji članke promovišem i merim čitalaštvo — sa deljenjem linka na mreže i Google Analyticsa, na pravljenje galerija i preglede na Instagramu.

Sa proseka od oko 18.038 organskih pregleda postova mesečno na Instagramu prošle godine naspram ove sa 315.304, što izađe na 17.5 puta više.

Ove metrike nisu ostale samo lepe na papiru, iako razlog za pravljenja ovog sadržaja jeste on sam (ispod malo više). Imale su i vrlo osetne posledice po održivost našeg rada.

Otkako se taj zamajac pokrenuo, javilo nam se toliko firmi zainteresovanih da finansijski podrže te sadržaje da bukvalno nismo imali mogućnost da primamo dodatne.

Za i protiv pisanja sa AI

Filozofije na ovu temu ima dosta. Jedan koji mi je zapao za oko jutros je bio ovaj u New York Timesu gde autor preklinje čitaoce da nikad ne pišu sa AI. Smatra da je problem sa AI pisanjem to što "mentalno oslabljuje".

Članke ispred SEE ICT pišem od 2008. godine — prvo na sajtu IT događaji,  projektu iz kog je kasnije izrasla cela organizacija, a onda od 2012. i ovde na Startitu.

Cilj mi je uvek bio vezan za efekat konkretnog teksta:

— da nadahne,

— obrazuje i

— obaveštava publiku; tim redom.

Da širi ideju preduzetničkog razmišljanja i upotrebe tehnologije — kao načina da se ostvarimo i kao stvaraoci i kao homo economicusi, ispunjenjem duha i džepa, obe stvari super i za pojedinca i za društvo.

Gledajući unazad prilično sam zadovoljan efektima tog sadržaja, makar u periodu koji je bio neko njegovo zlatno doba, u 2010-ima recimo.

Stoga mi taj argument za mentalno oslabljenje nije preterano interesantan, barem ne kada je pisanje u ovom kontekstu u pitanju. Problem, s druge strane, je što je to ručno pisanje imalo visoku cenu.

Šta je taj efekat koštao

Svaki članak mi traži između 30 minuta i 30 sati — neka je medijana 1h; ovo uključuje i pravljenje ilustracije koja je uglavnom jednostavna (sem kad nije).

Pronaći ljude koji će to raditi umesto mene je (meni) bilo teško — trebaju ti motivisani, obrazovani, pametni ljudi, a takvi ne žele uvek da razvijaju karijeru u tom smeru, niti sam pravio (a možda je trebalo) neka idiot-friendly korak-po-korak uputstva sa detaljnim pravlima i dobrim i lošim primerima itd... Gde bi i IQ broja cipela verovatno bio dovoljan za 90% članaka.

U jednom trenutku je pisanje postalo preskupo jer je bilo važnijeg posla a istovremeno je nestala potreba — u ZIRP eri je publika delovala više zainteresovano za maksimalnu ekstrakciju plata umesto za preduzetništvo (racionalno) i delovalo je da tehnologija ~stagnira.

Donekle smo imali osećaj i da je deo naše misije urađen — onaj homo economicus barem. Međutim, to se dramatično menja sa AI revolucijom.

Šta je novo

Tehnologija više ne stagnira.

Naprotiv, na granici nemogućeg je ispratiti je.

Karijerisanje, barem tradicionalno, je sve manje moguće, pa preduzetnički način razmišljanja prestaje da bude fino za imati i postaje nužno za tržišni uspeh.

Potreba za 1) inspirisanjem, 2) edukacijom i 3) informisanjem je veća nego ikada do sada.

Tako je došlo do ideje za pravljenjem ovog niza agenata, koji će taj novo-potrebni sadržaj praviti i širiti.

Put kojim sam ja išao je legitiman i bilo mi je zabavno — ali je koštao: mesece rada i ozbiljan novac u vremenu i alatima. Da je tada postojao gotov agent kao Kinetik, platio bih nesrazmerno manje i vremenom i parama. Ako te zanima moje iskustvo i hoćeš da preuzmeš deo puta, čitaj nastavke ove serije. A ako hoćeš gotovo, već napravljeno i testirano rešenje — pogledaj Kineto i njihov kreatorski program, koji nudi do 500 evra svakom kreatoru koji napravi sadržaj o agentu.