Kako pokrenuti startap: Da li uopšte?

Ovaj članak je prevod dela eseja How to Start a Startup Pola Grejema, programera, preduzetnika i investitora. Ko-osnovao je kompaniju Viaweb koja je prodata Yahoo-u, a ko-osnivač je i vrlo poznatog seed fonda Y-Combinator. Na svom ličnom sajtu objavljuje popularne eseje, uglavnom namenjene preduzetnicima.

Kako pokrenuti startap:

· Uvod
· Ideja
· Ljudi
· Šta mušterije žele
· Prikupljanje novca
· Netrošenje novca
· Da li uopšte?

Da li uopšte?

Nego da li bi uopšte trebalo da pokrenete kompaniju? Da li ste prava vrsta osobe za to? I ako jeste, da li je vredno toga?

Više ljudi su prava vrsta osobe da pokrenu startap nego što zapravo shvataju to. To je i glavni razlog zašto sam napisao ovo. Moglo bi postojati deset puta više startapa nego sada, i to bi verovatno bila dobra stvar.

Ja sam bio, i to sada shvatam, upravo prava vrsta osobe koja treba da pokrene startap. Ali me je ta ideja prestrašivala u početku. Bio sam primoran da to uradim zato što sam bio Lisp haker. Kompanija kojoj sam pružao konsalting je delovala kao da upada u nevolju, a nije bilo mnogo drugih kompanija koje su koristile Lisp. Pošto nisam mogao da podnesem pomisao programiranja u nekom drugom jeziku (ovo je bilo 1995., kada je “drugi jezik” značilo C++) činilo se da je jedina opcija pokretanje nove kompanije koja bi koristila Lisp.

Razumem da ovo zvuči nategnuto, ali ako ste Lisp haker znaćete na šta mislim. A ako je mene ideja pokretanja startapa plašila do te mere da sam to uradio samo iz nužde, mora da postoji još mnogo ljudi koji bi bili dobri u tome ali su previše uplašeni da bi probali.

Dakle ko bi trebao da pokrene startap? Neko ko je dobar haker, izmedju 23 i 38 godina, i ko želi da reši problem sa novcem jednim udarcem umesto da biva plaćen postepeno tokom tradicionalnog radnog života.

Ne mogu da kažem precizno šta je dobar haker. Na prvorazrednom univerzitetu ovo bi moglo da uključi gornju polovinu studenata koji su diplomirali računarske nauke. Mada naravno ne morate završiti računarske nauke da biste bili haker; moja glavna studija na fakultetu je bila filozofija.

Teško je reći da li ste dobar haker, naročito kada ste mladi. Srećom proces pokretanja startapa teži da ih selektuje automatski. Ono što tera ljude da pokrenu startape je (ili bi bar trebalo da bude) posmatranje postojećih tehnologija i razmišljanje ‘zar ovi ljudi ne kapiraju da bi trebali da rade x, y i z?’ To je takodje znak da je neko dobar haker.

Stavio sam donju granicu na 23 ne zato što mislim da se nešto ne dešava u vašem mozgu do tada, nego zato što mislim da treba da vidite kako to izgleda u postojećem biznisu pre nego što pokušate da vodite svoj. Taj biznis ne mora da bude startap. Ja sam proveo godinu dana radeći za softversku kompaniju da bih otplatio zajmove za fakultet. To je bila najgora godina mog odraslog života, ali sam naučio, ne shvatajući to u tom trenutku, mnogo vrednih lekcija o softverskom biznisu. U ovom slučaju su to uglavnom bile negativne lekcije: nemoj imati previše sastanaka; nemoj imati delove koda koje poseduje veći broj ljudi; ne dozvoli da ti prodavac vodi kompaniju; nemoj imati high-end proizvod; ne dozvoli da ti kod postane previše velik; ne ostavljaj pronalaženje bagova QA ekipi; ne čekaj previše dugo izmedju različitih verzija; nemoj izolovati programere od korisnika; nemoj se preseliti iz Kembridža na Rutu 128; i tako dalje. [1] Negativne lekcije su jednako vredne kao i pozitivne. Možda i vrednije: teško je ponoviti briljantan performans, ali je dosta jednostavno izbegavati greške. [2]

Drugi razlog zašto je teško pokrenuti kompaniju pre 23 je to što vas ljudi neće uzimati za ozbiljno. VC-jevi vam neće verovati, i pokušavaće da kao uslov finansiranja postave to da vas svedu na maskotu. Mušterije će brinuti da ćete da ispalite i da ih ostavite u neprilici. Čak ćete i sami, osim ako ste veoma neobični, osećati svoje godine do nekog stepena; nalazićete da je čudno biti šef nekome mnogo starijem od vas, a ako imate 21, zapošljavanje samo mladjih ljudi vam poprilično ograničava opcije.

Neki ljudi bi verovatno mogli da pokrenu kompaniju u 18 ako bi to želeli. Bil Gejts je imao 19 kada su on i Pol Alen pokrenuli Microsoft. (Pol Alen je imao 22, doduše, i to je verovatno imalo uticaja.) Tako da ako razmišljate, baš me briga šta ovaj kaže, pokrenuću kompaniju sada, možda ste taj tip osobe koji bi mogao da uspe u tome.

Druga granica, 38, ima mnogo veću pozadinu. Jedan razlog zašto sam je postavio tu je to što ne mislim da mnogi ljudi imaju fizičku izdržljivost nakon tog doba. Ja sam radio do 2 ili 3 ujutru svake noći, sedam dana nedeljno. Ne znam kako bih sada to mogao da radim.

Takodje, startapi su veliki rizik u smislu finansija. Ako pokušate nešto što propadne i ostavi vas bankrotiranim u 26, pa šta; mnogi ljudi su bez para sa 26. Ali sa 38 ne možete toliko da rizikujete, naročito ako imate decu.

Moj konačni test je možda i najrestriktivniji. Da li zapravo želite da pokrenete startap? Ono na šta se to svodi, ekonomski, je kompresovanje vašeg radnog života u najmanji mogući prostor. Umesto da radite običnim ritmom 40 godina, radite paklenim ritmom 4 godine. I možda vam na kraju ne ostane ništa — mada u tom slučaju najverovatnije neće trajati 4 godine.

Tokom ovog vremena ćete malo šta raditi izuzev posla, zbog toga što kada ne radite, vaši konkurenti će raditi. Moje jedine aktivnosti u slobodnom vremenu su bile trčanje, koje mi je u svakom slučaju bilo potrebno da bih mogao da nastavim da radim, i oko 15 minuta čitanja svake noći. Imao sam devojku tokom ukupno dva meseca tokom tog trogodišnjeg perioda. Svakih nekoliko nedelja bih odvojio nekoliko sati da posetim prodavnicu polovnih knjiga ili da odem kod prijatelja na večeru. Porodicu sam posetio dva puta. Sem toga sam samo radio.

Rad je često bio zabavan, zato što su ljudi sa kojima sam radio uključivali neke od mojih najboljih prijatelja. Ponekada je čak bilo i tehnički zabavno. Mada samo 10% vremena. Najbolje što mogu da kažem o drugih 90% jeste da je, gledajući unazad, nešto od toga smešnije nego što je tada delovalo. Kao što je jednom u Kembridžu nestalo struje na šest sati, a mi smo pogrešili pokušavajući da pokrenemo benzinski generator u kancelariji. To neću više pokušavati.

Ne mislim da je količina sranja sa kojim morate da se nosite u startapu veća nego u običnom radnom životu. Verovatno ga je manje, zapravo; samo deluje da ga je mnogo zbog toga što je kompresovano u kratak period. Zato je glavna stvar koju vam startap kupuje vreme. To je način razmišljanja o tome ako pokušavate da odlučite da li da pokrećete startap. Ako ste vrsta osobe koja želi da reši problem novca odjednom umesto radeći za platu 40 godina, onda startap ima smisla.

Mnogi ljudi vide konflikt izmedju startapa i postdiplomskih studija. Postdiplomci su pravog doba, i prava vrsta ljudi koja treba da pokreće softverske startape. Možda ćete brinuti da ćete protraćiti priliku za akademsku karijeru. Ali je moguće da biti deo startapa i ostati na postdiplomskim studijama, naročito na početku. Dva od naša tri početna hakera su bili na studijama sve vreme, i oba su završila studije. Nema puno izvora energije koji su moćni kao prokrastinirajući postdiplomac.

Ako morate da napustite studije, u najgorem slučaju neće biti na mnogo. Ako startap propadne, verovatno će propasti dovoljno brzo da možete da se vratite akademskom životu. A ako uspe, možete videti da više nemate tako goruću želju da postanete asistent.

Ako želite to da uradite, uradite. Pokretanje startapa nije tako velika misterija kao što izgleda sa strane. Nije u pitanju nešto gde morate da poznajete “biznis” da biste to uradili. Napravite nešto što korisnici vole, i trošite manje nego što zaradjujete. Koliko je to teško?
—

[1] Bio sam loš radnik budući da je ovo mesto bilo kompanija. Izvinjavam se svima koji su morali da rade sa mnom tamo.

[2] Verovatno biste mogli da napišete knjigu o tome kako uspeti u biznisu radeći sve potpuno suprotno od DMV-a.