Igra ne može biti zabavna ako nije zabavna dok se pravi — Utisci sa leta dečjih programa

Leto dečijih programa u Startit Centru počelo je petodnevnim kursom programiranja igara u Scratchu. U šest smena, kroz ovu školicu prošlo je preko četrdesetoro dece, na moju veliku radost gotovo jednak broj dečaka i devojčica. Ali metrikama i zvaničnim rezultatima baviću se kasnije, na kraju celog ciklusa.

Ovde ću vam izneti zapažanja koja nisu statistika, već ishod neposrednog posmatranja grupa u radu. Zapažanja iz “nulte” nedelje programa koja je počela posednjih dana jula, možete pročitati ovde, dok zapažanja iz avgustovskih grupa možete pročitati ovde i ovde, te ovde.

Pivot

Priče o startap kompanijama pune su pouka o neophodnosti prilagođavanja. Štaviše, pivot ili organizovana promena kursa kako bi se isprobala nova elementarna pretpostavka o proizvodu, strategiji ili rastu kompanije nalazi se visoko na spisku osnovnih pojmova o startapu kao obliku poslovanja.

Nužnost prilagođavanja

Čudi me da ovaj pojam nije potekao iz prosvete, jer je prilagođavanje u obrazovanju nužnost, a ne izbor. Čak i u institucionalnom školstvu praktična nastava se prilagođava. Čim prođe ushićenje prvih koraka, učitelji i učiteljice pišu jedan plan za birokratiju, a sprovode nešto poprilično drugačije u učionici. Da, stari plan rada koristan je i za sledeću godinu, ali ne znam nastavnika ili nastavnicu koji ne napišu novi plan svakog leta, pripremajući se za novi izazov nove školske godine.

Organizovana promena

Najvažniji element pivota ili promene jeste struktura, organizovanost, namera. Neophodno je uočiti šta je to što će promenom pobošljati nastavu i dobro ispitati razloge za promenu. Počesto promena potiče od naše potrebe da se radni proces olakša, optimizuje za manji utrošak energije.

Najvažnija promena koju sam primenio bila je odluka da se strukturisana nastava skrati tako da poslednja dva dana budu posvećena pravljenju igara. Ovo je umnogostručilo potrošnju moje energije, jer sam poslednja dva dana morao da letim od jednog do drugog polaznika i potpomažem njihov napor da ostvare projekat koji im počesto nije ni najjasniji, kao što i treba biti.

Ako sam im već usadio želju za plovidbom otvorenim morem i otkrivanjem dalekih obala, moja je dužnost da im pomognem da su jedra dobro zategnuta, da nijedan brod ne pušta vodu i da je posada uvek dobro raspoložena kako bi bili spremni da se suoče sa izazovima otkrivanja.

Govorite li Scratch?

Programski jezici ne nazivaju se uzalud — jezicima. Savladavanje gramatike i rečnika mora kad-tad da se pretoči u praktične reči i rečenice, koje se sklapaju u sve složenije i apstraktnije celine koje vode ka razumevanju.

Tu skoro, naučio sam da govorim Python, posle mnogo sricanja i obnavljanja gramatike, bubanja reči. Sveže mi je u pamćenju teškoća pretakanja pasivnog znanja u aktivno. Kao kada je brod porinut, ali još nije zaplovio. Za trenutak, posada i kapetan deluju kao da ne znaju šta rade ili su sasvim zaboravili sve što su učili…

Zato je pivot bio važan. Da bi polaznici zaplovili ka svojim projektima, da bi progovorili “scratch”. Jer je najslađa zabava kada igraju igru koju su sami napravili. Premda nisu zaboravili čari Minecrafta, premda ih i dalje mame agar.io, diep.io i slither.io, cika i vriska, te smeh koji se orio salom najzvonkiji su kada igraju svoju igru i dele je sa drugarima.

Sloboda ili anarhija: Drugi deo

Premda sam koleginici koja je slobodu izjednačila sa anarhijom (zavirite u prethodni članak) objasnio da ovaj sistem rada ne može da se sprovodi bez slobode, pojavio se jedan živahni mladić koji je pomerio i moje shvatanje granica slobode. Dum docent, discunt, te mu hvala na ovoj lekciji.

Pojavio se, naime, mladi gospodin koji je delovao kao da ništa ne radi od onog što je neophodno. Nije nikog ometao, ali teško je bilo zamisliti da i trunka gradiva ulazi u taj mali tajfun energije i igre.

Sloboda u kojoj se igrao, menjao projekte, otvarao ih i zatvarao gotovo nasumce, navela me je da posumnjam u to da li su granice koje sam postavio previše široke. Da li je ovo anarhija o kojoj je slutila koleginica, anarhija koja se izmigoljila ispod slobode i ugrišće me za tur?

Niko nije bio srećniji od mene kada sam video da, premda živahan gotovo do granice ometanja drugih (što jeste gvozdena granica slobode u nastavi), mladi gospodin vrlo dobro upija znanja i vrlo ih vešto primenjuje u okvirima potreba svog projekta. Vrlo dobro je znao gde mu je neophodna pomoć i prihvatao ju je istim onim žarom kojim se igrao kroz svoje projekte.

“I’m not playing my game, I’m playing WITH my game!” objasnio mi je dečak. Ozario sam se jer sam gotovo iste reči čuo od Pitera Molinoa. Upravo to je suština stvaranja igara, bit koja nažalost često izmiče i “profesionalcima”.

I zaista, nijedna igra ne biva zabavna ako se njen stvaratelj ne zabavlja dok je pravi. Videćete trunke te zabave čak i u fabrikama igara u kojima igrostrojitelji rintaju na projektima koji ih baš mnogo i ne zanimaju. To je pravilo stvaralaštva na koje ni najkomercijalniji projekti nisu imuni jer igre će uvek biti trećinom biznis, trećinom tehnologija i celom trećinom — umetnost.