IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Leto dečijih programa u Startit centru počelo je petodnevnim kursom programiranja igara u Scratchu. U šest smena, kroz ovu školicu prošlo je preko četrdesetoro dece, na moju veliku radost gotovo jednak broj dečaka i devojčica. Ali metrikama i zvaničnim rezultatima baviću se kasnije, na kraju celog ciklusa. Ovde ću vam izneti zapažanja koja nisu statistika, već ishod neposrednog posmatranja grupa u radu. Zapažanja iz “nulte” nedelje programa, koja je počela posednjih dana jula, možete pročitati ovde, dok zapažanja is prve avgustovske grupe možete pročitati ovde.
Tajna pedagoškog metoda
Nisam nameravao da o ovome pišem, jer se dogodilo tokom četvrte nedelje, ali veoma je važno, te ću podeliti sa vama zgodu koja se odigrala tokom predaha u radu. Zoja me je, naime, pozvala da razgovaram sa jednom mladom ženom koja se dugo već bavi pedagogijom. Nisam joj, nažalost upamtio ime niti sam siguran da li mi je uopšte rekla gde radi i čime se tačno bavi. Tek, pre nego što sam i seo da razgovaramo dočekalo me je pitanje o pedagoškom metodu i u čemu je tajna uspeha ovih radionica u Startit Centru.
Bez mnogo razmišljanja odgovorio sam: “Sloboda”.
Takođe kao iz topa, uzvratila je zaključkom: “Znači — anarhija”.
Sloboda kao pedagoški metod
Premda sam odranije znao da je sloboda mrska reč tradicionalnim pedagozima iznenadila me je uverenost kojom je moja sagovornica izjednačila najdivniji fenomen ljudskog postojanja sa pojmom koji označava nered i bezvlašće.
Bez slobode nema istraživanja. Bez istraživanja njema pokušaja i pogrešaka. Bez pokušaja i pogrešaka nema učenja.
Sloboda u pristupu ovim radionicama znači da polaznici savladavaju osnove programskog jezika “Skreč” onom brzinom i onim redosledom koji odgovara njihovim potrebama. S obzirom na to da je cilj napraviti igru, deca prilično brzo shvataju koji će im alati i znanja biti neophodni, te se tok radionice uvek prilagođava njihovim potrebama.
A disciplina?
Sloboda ne znači odsustvo discipline. Sa pravilima ponašanja polaznici se upoznaju već prvog dana. Deca koja rade na svojim projektima niti su bučna niti imaju vremena da ometaju rad drugih — što je jedini “kažnjiv” prekršaj. Do sada nisam morao da koristim nikakve represivne mere niti da izbacujem neposlušne sa radionice. Polaznici imaju duge predahe tokom kojih mogu da se igraju i rade šta — u okviru jasno postavljenih granica.
Agar.io, Slither.io, Roblox, Minecraft…
Sloboda kao pristup donela je jedan zanimljiv izazov. Klinci, naime, žele da provedu svaki trenutak uz omiljene igre, a ovih dana to su, izgleda — Agar.io, Slither.io, Roblox i Minecraft. Isprva sam se i sam plašio, poput tradicionalnih pedagoga, da će me sloboda koju pružam polaznicima skupo koštati. Igre toliko snažno privlače pažnju dece da je sve što pokušavate da ih naučite tek nešto što moraju da pregrme dok ne dođe nova pauza i nova prilika da se igraju…
Međutim, onog trenutka kada polaznici shvate da mogu da naprave igru na temu svoje omiljene igre ili čak kopiju svoje omiljene igre, sadržaj radionice postaje barem jednako zabavan, ako ne i zabavniji od samih igara koje su im do tada suvereno držale pažnju.
Stariji omladinci
Kad smo već kod držanja pažnje, kroz radionice u Centru prolazili su i stariji omladinci (viši razredi osnovne, mlađi srednjoškolci). S obzriom na to da se radi o vrlo osetljivom dobu, nije neobično to što su se povukli iza maske “kuliranja”.
Previše ozbiljni da bi se oduševljavali bilo čime, omladinci su bili sasvim zatvoreni. U tom smislu radionica je pokazala snagu sistema koja potiče iz pristupa. Jer, do kraja programa, polaznici starije grupe prošli su kroz isti ciklus kao i mališani. Sasvim su se opustili, svi su zahvatili novi stepen znanja, a čak i najpovučeniji su napravili iskorak ka grupi i novim drugarima.
Katarina: “Prva dva dana sam bila kao sluđena, a onda…”
Naša zvezda sa TV-a, Katarina, pomogla mi je da uvidim putanju kojom prolaze gotovo svi polaznici, pa i tvrdokorni omladinci do kojih nije bilo lako dopreti.
Prva dva dana, polaznici prolaze kroz period navikavanja na rad, te na novo okruženje. Mnoštvo novog znanja, novi pristup radu, novi drugari. Treći dan je prelomni dan kada se početni elementi spajaju u sve smisleniju celinu. Ukazuju im se obrisi mogućnosti da ostvare san — da naprave svoju igru. Sreda je taj dan kada roditelji primećuju promenu. Mališani se vezuju za drugare, za atmosferu slobode i igre, žele da stvaraju, bar isto onoliko koliko i da se igraju. Poslednja dva dana za njih su dani stvaranja, istinskog učenja, ostvarivanja. To je vreme kada čujete izjave roditelja kao što je ova:
“Ona živi za ovo, jedva čeka da dođe, samo priča o igrama koje će napraviti”
O (ne)važnosti predznanja
Specifičnost ove treće nedelje bilo je i to što su se u obe smene zatekli polaznici koji znaju veoma mnogo zajedno sa polaznicima koji nemaju gotovo nikakvo predznanje, a još u i stidljiva, povučena deca.
Polaznici koji su sami savladavali “Skreč”, bez nadzora i ohrabrenja za istraživanje kao da su učaureni u onom okviru znanja koje su sami osvojili, nerado napuštajući poznat prostor. Pred njima se našao novi problem, a to je osmišljavanje sadržaja. Znanje kao alat valjalo je staviti u smislen kontekst, pa je tim polaznicima bila neophodnija pomoć u stvaranju priče.
Sa druge strane, izuzetno povučena deca i ona sa malo predznanja pokazala su veliki napredak, posebno od tog trećeg prelomnog dana kada se opuste i postaju sve svesnija svojih mogućnosti. To je ujedno i najdirljiviji trenutak radionice kada dete koje otvoreno izražava sumnju u sebe i svoje sposobnosti uviđa da ima praktičan dokaz za povećanje sampoštovanja.
“Želim da pravim sve složenije igre!” poslednjeg dana zaključila je tinejdžerka koja je tokom prvih dana bila gotovo uverena da nikad neće ništa naučiti.
A taj put do samopoštovanja i sagledavanja sopstvene vrednosti nije moguće preći bez Scratcha, bez savladavanja praktičnih zadataka i što je najvažnije bez — slobode.